Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— mislio je on. — Ti sad sve vidiš i sve znaš... Što li nisam nešto zraka tvoja pa da se vijnem u visine i da se spustim u nizine da vidim moje...” Pa kao nastade neka zbrka.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja, da bih počeo razgovor, dignem se. — Da spustim i na drugom prozoru zavesu, a? Govorili smo vrlo tiho, ne znam zašto, pa ipak mi se učini da sam i suviše glasno
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Oprostite, frajlice, meni je ovde nešto mračno; znate, kad se sa svetlosti uđe. — Ja, opet, najvolijem kad spustim firange, jer kako me sunca zrak uhvati, odma’ pocrnim. — E, imate finu kožu.
Radičević, Branko - PESME
Pa dovatim Pegu za vođice, I poletim dole ka zemljice, Tu se spustim kraj Dunava ledna, Pored jedna uljanika gledna. Ala krasno čele zuzukaše!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
po vratu te mu odsiječe glavu, a div pane u grad unutra; onda on reče: — E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spustim.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
DUH SE RUGA CARIGRADU Neki put se spustim sasvim nisko na glatke kupole — stolice vihora — da čujem šta sad telonosci rade.
I noć im prelijem preko tornjeva i glava. Nekiput se spustim sasvim nisko do sirotih predgrađa vaseljene i ne znam šta da počnem.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A, kroz ovu zemlju, svilenu i prozirnu, čim, uplašeno, spustim devojačko telo, kroz maslinu mirnu, vidim, daleko, opet, lišće svelo i zavičaj oblačan.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
) IVKOVIĆ: Pa hoćete li se, najzad, gazda-Jevreme, i mene setiti? JEVREM (spusti mu ruku na rame). Evo i tebi da spustim ruku na rame. SPIRA: Tako, brate. To si trebao odmah. SPIRINICA: Ne mešaj se ti! SPIRA: Ama, ostavi me, ženo...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Još ostala želja mi, na prošle oluje, Da umornu glavu spustim k'o oboren cvet, I da slušam tišinu i mrtve slavuje. I nečujno da sve prođe k'o tičiji let Bez trzanja i misli; niti
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
No da produžim moje pričanje. Elem, projurim na konju pored aleksinačkih šančeva, kuda su pucale turske granate, spustim se u glogovičku dolinu i pridržavajući se konju za grivu ispužam se u šumatovački šanac.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ne izostavljaj nijedan detalj. Isajlo, kuvaj kave! — naredi Luka i pripali cigaretu. — Dakle, spustim se ja... — Zaboravio si da kažeš: kad ništa... — upade Vojin. — E pa, nemoj da me „zafrkavaš“...
Ona je zatvorila oči i rekla: — Ako vam to čini zadovoljstvo, učinite... Umesto da je spustim u sneg, pritisnuo sam je na svoje grudi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ću barem za dan-dva naći spokoja kraj nekog tihanog vira, ispod neke granate jove na Moravi, i tu se sit naspavati. Spustim se gotovo krišom niz padinu, jer nisam nikome hteo da objašnjavam kuda sam se uputio, i krenem dolinom.
Neki nejasni, mutni poriv, možda obična radoznalost a možda i želja da se nekom nađem u nevolji, tera me da spustim granje i potrčim preko čistine.
Ostavim odelo u šupljini stare jove i go, zaklonjen gustišem, priđem obali. Spustim se preko kose kamene ploče u vodu. Takvo mesto sam dugo tražio.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ako taj ceo ugao spustim duž njegovog, na dole produženog vertikalnog kraka, do centruma Zemlje, on će se onde poklopiti sa uglom što ga sklapaju
Sad ću da se spustim u duboku dolinu koju Austrijanci, skromni kakvi su, zovu jarak. Njom ću se otšetati do starog zamka Klam, čije zidine
Petrović, Rastko - PESME
Ko na grudi ljubljene Zažudim da spustim glavu. Moja je glava tračka; Velika su kola zaškripala seljačka. Na točak. Neka točak smrvi me, kad krene, Svojom
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja sam glavom Janković Stojane! Nisam više ni imao druga osim boga i sebe jednoga, a nijet sam bio učinio da se spustim do pod tvoju kulu, da izmamim Hajkunu đevojku, da odvedem sebe u Kotare, pa mi ne bi od boga suđeno: prokleto me piće