Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш... Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” Па као настаде нека збрка.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја, да бих почео разговор, дигнем се. — Да спустим и на другом прозору завесу, а? Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Опростите, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе. — Ја, опет, најволијем кад спустим фиранге, јер како ме сунца зрак ухвати, одма’ поцрним. — Е, имате фину кожу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па доватим Пегу за вођице, И полетим доле ка земљице, Ту се спустим крај Дунава ледна, Поред једна уљаника гледна. Ала красно челе зузукаше!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра; онда он рече: — Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спустим.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ Неки пут се спустим сасвим ниско на глатке куполе — столице вихора — да чујем шта сад телоносци раде.
И ноћ им прелијем преко торњева и глава. Некипут се спустим сасвим ниско до сиротих предграђа васељене и не знам шта да почнем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А, кроз ову земљу, свилену и прозирну, чим, уплашено, спустим девојачко тело, кроз маслину мирну, видим, далеко, опет, лишће свело и завичај облачан.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) ИВКОВИЋ: Па хоћете ли се, најзад, газда-Јевреме, и мене сетити? ЈЕВРЕМ (спусти му руку на раме). Ево и теби да спустим руку на раме. СПИРА: Тако, брате. То си требао одмах. СПИРИНИЦА: Не мешај се ти! СПИРА: Ама, остави ме, жено...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Још остала жеља ми, на прошле олује, Да уморну главу спустим к'о оборен цвет, И да слушам тишину и мртве славује. И нечујно да све прође к'о тичији лет Без трзања и мисли; нити
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Но да продужим моје причање. Елем, пројурим на коњу поред алексиначких шанчева, куда су пуцале турске гранате, спустим се у глоговичку долину и придржавајући се коњу за гриву испужам се у шуматовачки шанац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Не изостављај ниједан детаљ. Исајло, кувај каве! — нареди Лука и припали цигарету. — Дакле, спустим се ја... — Заборавио си да кажеш: кад ништа... — упаде Војин. — Е па, немој да ме „зафркаваш“...
Она је затворила очи и рекла: — Ако вам то чини задовољство, учините... Уместо да је спустим у снег, притиснуо сам је на своје груди.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ћу барем за дан-два наћи спокоја крај неког тиханог вира, испод неке гранате јове на Морави, и ту се сит наспавати. Спустим се готово кришом низ падину, јер нисам никоме хтео да објашњавам куда сам се упутио, и кренем долином.
Неки нејасни, мутни порив, можда обична радозналост а можда и жеља да се неком нађем у невољи, тера ме да спустим грање и потрчим преко чистине.
Оставим одело у шупљини старе јове и го, заклоњен густишем, приђем обали. Спустим се преко косе камене плоче у воду. Такво место сам дуго тражио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ако тај цео угао спустим дуж његовог, на доле продуженог вертикалног крака, до центрума Земље, он ће се онде поклопити са углом што га склапају
Сад ћу да се спустим у дубоку долину коју Аустријанци, скромни какви су, зову јарак. Њом ћу се отшетати до старог замка Клам, чије зидине
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу. Моја је глава трачка; Велика су кола зашкрипала сељачка. На точак. Нека точак смрви ме, кад крене, Својом
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам главом Јанковић Стојане! Нисам више ни имао друга осим бога и себе једнога, а нијет сам био учинио да се спустим до под твоју кулу, да измамим Хајкуну ђевојку, да одведем себе у Котаре, па ми не би од бога суђено: проклето ме пиће