Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je potresen kad vide Pavla, skrušenog, umornog, i da su mu vezane ruke, ali se trgao, kad oseti da svi srljaju i dalje. „Hvatao bih se ja pojaske, sa sto Garčule, ali u ovom carstvu licemera sve se baca na papire.
Njen otac je pušten iz zatvora. Njen otac je došao. Božič se vratio. Zna, kaže, da on i njena mati srljaju u nesreću. Boji se, kaže, za svog ostarelog oca. A čuvam i tebe, ludaijo!
Ona onda ustade i reče da će otići. Došla je da mu kaže da on i Evdokija srljaju u propast. Pa dosta. A ako je on ne sluša, znači da njemu nije stalo ni do njene matere! Nije njemu stalo ni do Evdokije.