Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је потресен кад виде Павла, скрушеног, уморног, и да су му везане руке, али се тргао, кад осети да сви срљају и даље. „Хватао бих се ја појаске, са сто Гарчуле, али у овом царству лицемера све се баца на папире.
Њен отац је пуштен из затвора. Њен отац је дошао. Божич се вратио. Зна, каже, да он и њена мати срљају у несрећу. Боји се, каже, за свог остарелог оца. А чувам и тебе, лудаијо!
Она онда устаде и рече да ће отићи. Дошла је да му каже да он и Евдокија срљају у пропаст. Па доста. А ако је он не слуша, значи да њему није стало ни до њене матере! Није њему стало ни до Евдокије.