Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
(Pred srpskom vojskom bio je poglavar na Požarevcu neki iz Smedereva što se zvao Arambašić Stanko, on je bio hrabar vojnik sa Srbima protivu Vidinlija, ali ga Turci na prevari ubiju u Smederevu.
Međutim, mi jednako bijemo Šabac, valjevska vojska i šabačka Tavnava i Posavina. Pred Tavnavom bio je knez Stanko iz Bošnjaka; a pred Posavinom knez Teodor iz Žabara, pred šabačkima bio je neki Ostoja Spuž, vrstan čovek.
Tu je mlogo naši̓ najbolji̓ momaka poginulo, kao: neki Mitar Miličanac, vrlo bogat trgovac; Stanko, moga oca pandur iz Platičeva sremskoga, koji je kod nas sa ženom u kući bio i dobro se obogatio; neki Mitar Cincar, u
„Ajde, kad sam oko Topole, da zapišem što mi je kaz̓o jedan starac, Stanko iz Vrbice, koji je bio u četi, kada je Kučuk-Alija u Vrbici na Karađorđa udario i ćurak mu oteo.
” I ovo mi kaže Stanko iz Vrbice, koji je s Karađorđem bio na Novom Pazaru baš na Sv. Đorđa 23. aprila (1809.), pak i na Suvodolu, gde je
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Janko Veselinović HAJDUK STANKO „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Janko Veselinović HAJDUK STANKO Sadržaj I DEO: ODMETNIK 3 1. CRNA BARA 4 2. SUBAŠA 9 3. JARANI 16 4. U KOLU 21 5. ZLOČINAC 28 6. PREOBRAŽAJ 32 7.
Ivan je imao tri cina i jednu kćer, Aleksa samo četiri sina. Podesilo se nekako te je Aleksin Stanko parnjak Ivanovom Lazaru. Rasli u ljubavi, pa se zapazili; rasli u dobru, pa odrasli ojačani, viti i stasiti.
Rasli u ljubavi, pa se zapazili; rasli u dobru, pa odrasli ojačani, viti i stasiti. Dika ti je bilo pogledati!... Stanko crnomanjast, Lazar riđ; Stanko blag kao mleko materino - Lazar bujan kao proletna travka; Stanko umiljat kao malo jagnje
Dika ti je bilo pogledati!... Stanko crnomanjast, Lazar riđ; Stanko blag kao mleko materino - Lazar bujan kao proletna travka; Stanko umiljat kao malo jagnje — Lazar već naprasitiji;
Stanko crnomanjast, Lazar riđ; Stanko blag kao mleko materino - Lazar bujan kao proletna travka; Stanko umiljat kao malo jagnje — Lazar već naprasitiji; Stanko je ovlaš primao i lako praštao uvrede, a Lazar jedva mogaše
blag kao mleko materino - Lazar bujan kao proletna travka; Stanko umiljat kao malo jagnje — Lazar već naprasitiji; Stanko je ovlaš primao i lako praštao uvrede, a Lazar jedva mogaše otrpeti i svoga roditelja. Ali su se pazili.
neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je Stanko najbolji nišaidžija. Ali... đavo ga znao!... Kao da je neka premaglavica!... Oba se pobratima zagledaše u jednu devojku!
Dva momka a jedna devojka! Baš nije pravo!... Morao se tu neki vrag izleći!... Bilo u kolu, bilo da iz kola idu, Stanko, i Lazar su uz Jelicu. Ona ih gleda obojicu. Oba iz dobrih domova, oba dobri momci... nije znala na koju će stranu!...
I kad to smotri Lazar, a u njemu se nešto poremeti... On je dotle voleo Stanka više nego oba brata; a otada Stanko mu poče izlaziti iz volje. I što se Stanko više družio s Jelicom, on ga je više mrzio.
On je dotle voleo Stanka više nego oba brata; a otada Stanko mu poče izlaziti iz volje. I što se Stanko više družio s Jelicom, on ga je više mrzio. A kad se ovaj poče i šaliti — on ga omrznu sasvim...
Više u njemu nije gledao jarana nego krvnog dušmanina... Stanko to ne opazi. On upravo i nije mogao ništa opaziti. Negove su oči bile zatvorene za sve, samo ne za Jelicu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
TAJA 12 V MITKA 17 VI BEKČE 20 VII 22 VIII BILjARICA 23 IX PARAPUTA 25 H JOVAN 27 XI MENKO 28 XII COPA 29 XIII STANKO „ČISTO BRAŠNO“ 31 XIV Č’A MIHAJLO 33 XV MASE 36 XVI MARKO 37 XVII 38 XVIII LUDI STEVAN 40 XIX DEDA
Lažu te. Nije to krst. I ne boj se, još nećeš ti umreti. — Tešili bi ga, smejući mu se, prolaznici. XIII STANKO „ČISTO BRAŠNO“ Mlad, visok, ali sa preplašenim, plačnim izrazom lica.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
To su: Stanko, Stojan, Staniša, Stanoje, Stanimir, Stanac, Stanislav, Stojanka itd.⁸¹ Druga bi, opet magijski, trebalo da učine da
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Svim drugim skupljačima narodnoga blaga na severu i jugu bio je Vuk prvi i klasični uzor« (dr Matija Murko). Stanko Vraz posvetio je 1839. Karadžiću prvu zbirku slovenačkih narodnih pesama, a 1845.
(Beograd, 1889), velika »pripovetka iz seoskog života« Seljanka (Beograd, 1893), vrlo popularni istorijski roman Hajduk Stanko (četiri izdanja, Beograd, 1896; Novi Sad, 1904; Velika Kikinda, 1911; Beograd, 1913).
Seljak započet na širokoj osnovici imao je da naslika suvremeno srpsko selo, ali je na žalost ostao nedovršen. Hajduk Stanko, najveći i najpopularniji roman Janka Veselinovića, jeste roman iz prvog ustanka.
ima uzbuđenja i svečanog tona u prikazivanju epopeje oslobođenja srpskog, i kao popularan istorijski roman Hajduk Stanko je uspela stvar. To je danas najpopularniji i najčitaniji srpski roman.
Radičević, Branko - PESME
se, stade šara cika, Beše mrtvi, beše ranjenika, Al' bez rane ne bi nijednoga, Svaki ljuto branio je svoga; Stari Stanko i on dopâ muka, Slomila se desnica mu ruka. To su, brate, to su jadi naši, Ali eto i tvoji i naši.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A Petar otkačio lafet, pa mi kaže, spremi da tempiraš na karteč! — priča Stanko tempirač. Uglavnom, svaki je mislio na svoj posao. Svi su pošteno priznavali da im nije bilo prijatno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Istina, jesmo se ponekad i šalili tim. Jedared Stanko berberin predloži, da molimo vladu i skupštinu, da se naše mesto smatra kao nepristupna tvrđava, pošto ne prijatelj ni
Dva zvonara crkvena, Marko i Stanko, podskakuju zajednički uz debelo uže, koje visi o velikom zvonu. Trgnu konopac i obojica se sagnu do samog poda, pa
Bio je što vele, čovek pozitivan, pa je imao nekoliko svojih kuća i sigurnih obligacija. Stanko je bio čovek druge mere. Visok, povijen sed i suh kao drvo.
Marko seđaše kao prikovan s pogledom na pod, a Stanko veselo obrte lice suncu. — Siromah ćir-Nikola, ne dočeka crkvenu slavu! ...
— Siromah ćir-Nikola, ne dočeka crkvenu slavu! ... A on je svakad prvi na bdeniju, reče Stanko, gledajući daleko na više uz reku, koja se prelivaše pod sunčevim zracima.
Treba to juriti... batinom to treba. Vidiš, vreme je da se već zvoni. Udari de još jednom. Stanko se diže lagano i povuče dobro za uže, ne davši mu da se uzdigne.. Klatno udari jedared. »Pop-Kosta... i on ode!
Stoji za časnom trpezom i čeka dok pevači dovrše slavoslovije. Mrdne li prstom, a ja već znam šta je i prilazim... »Stanko«, veli i smeje se. »Znaš da je subota; biće ćurana kao pleve. Trkni časkom, moj golube... pipaj samo za trticu.
Ali šta ćeš... i nos se u sirotinje bolje vidi«... Vrata se otvoriše i zvonara se za čas napuni gostima. Stanko prekide razmišljanja. Odzvoniše na skup, pa kroz pola časa za polazak i naposletku dočekaše pratnju zvonima.
« ali ga prota oduči od toga); ako ovako ustraje, doći će i do mojih čatrlja. Ti sve misliš o čatrljama, prekori ga Stanko. A o sebi i ne misliš... Gle, sve više nestaje naših vršnjaka, nema ih.
Zovni koga, neka te istrlja, pa da vidiš... — Trljali su me, vala, mnogi, pa ništa... sve gore... Posle nedelju dana Stanko pođe da zvoni na večernju, ali ne može da iziđe uz stepenice. Vrati se kući i poruči Marku da odzvoni.
Na licima dečjim ispisano neobično uzbuđenje, gotovo strah. — Umro čiča Stanko! viknu jedan, što držaše konopac četvrtog zvona. — Naredio gospodin vladika da zvoni i peto.
On priđe mahinalno slobodnom konopcu, dohvati ga i stade... Kako ćemo sad? Do sad ga je Stanko zaljuljivao. On se osvrte plašljivo i pogleda preko dečjih glava, kao da nešto traži. »Gde je taj Stanko da zvonimo «?...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA DRAŠKO MILIJA STANKO (Ljub.
Udri vraga, ne ostav mu traga, ali gubi obadva svijeta! VOJVODA STANKO (LjUBOTINjANIN) Imaš razlog, vojvoda Milija. I dabogda trag nam se zatro kad pod ovom živjeli maramom!
Stiže sina materina kletva, pogibe mu vojska svakolika. Bježi Stanko uprav Bajazitu, da s njim jede madžarske nosove. O gnjijezdo junačke svobode, često li te Bog nàglêdâ okom, mnogo li si
VOJVODA MILIJA Teške puške, igđe li ikoga! Kâ je nosiš, Bog-ti-bratska, Stanko? VOJVODA STANKO Teke, brate, što se derem njome, evo neko doba ne valja mi. SERDAR JANKO Kako sam se sinoć ismijao!
VOJVODA MILIJA Teške puške, igđe li ikoga! Kâ je nosiš, Bog-ti-bratska, Stanko? VOJVODA STANKO Teke, brate, što se derem njome, evo neko doba ne valja mi. SERDAR JANKO Kako sam se sinoć ismijao!
Bog je dragi nekolika dana tandarihe zemlji poklonio; grehota je da ih potkidamo. VOJVODA STANKO Čudne bruke, grdne mješavine! Čujaste li kako se pojaše?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Glasniji među njima bijahu: Ivanović Vuk Majina i Pribiović Stanko Pobor. S tim Primorcima bilo je pet-šest Vladičinih perjanika. Sad počeše pridolaziti i drugi.
“ reče đakon Ivo, kome je uvijek milo bilo kititi. Tri Petrovića: Savo Markov, Stanko i Joko Stjepovi, uđoše. Prvi bijaše brat Vladičin a ova dva bijahu mu bratučedi.
„Je li serdar Pejo zdrav?“ zapita Vladika Njeguše. „Ama šćah taman da ti ga napomenem, Gospodaru“, reče Stanko Stjepov.
“ Otkad je Stanko počeo da govori, đakon se nešto zagledao kroz staklo od prozora; zinuo malo, držeći na lijevome dlanu bocu, a kupicu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A, do poručnika Koste „Turčina“. Sila je to jedna... Umirio je on Bugare, da se živi ne čuju... Hajde, Stanko, rode moj, odvedi gospodina potporučnika do našeg rovovca... Njega Bugari da uhvate, odrali bi ga živog.
Dva sveta... — Šta mislite, gospodine potporučniče — zapita me Stanko — kada će se završiti ovaj rat? Dve godine ginemo na ovim položajima, i ni maći.
A oni su moćni i silni. — Znam, ali nas će nestati — govori zabrinuto Stanko. — A otkuda ti u bombašima? — Pa, ka velim, da ubrzam rat, ne bi li jednom otišli svojim kućama. — Stanko zastade.
— A otkuda ti u bombašima? — Pa, ka velim, da ubrzam rat, ne bi li jednom otišli svojim kućama. — Stanko zastade. — Gospodine potporučniče, dovde je naš odsek. Odavde drže pešaci. Razlike nema.
Osmotrismo i aeroplane. Od njih smo bar na položaju mirni. Stanko okrete naviše, ka rovu. Čuje se neki žagor. — Ovde je zemunica komandira treće čete.
Okolo šlema prštala je zemlja od kuršuma iz bugarskih rovova. — Šta radite? — pita ih Stanko. — „3afrkavamo“ bugarske strelce. A nikako da ga pogode — govori jedan smejući se.
Vojnici su skočili da nas pozdrave. — Gde je gospodin poručnik? — Evo, ovuda. — Stanko, sad možeš ići — rekao sam i spustio sam se kroz strmi kanal. Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(Naveneno: I. Mamuzić, Stanko Vraz i srpska književnost. Zbornik radova Instituta za proučavanje književnosti, Bgd 1952, knj. 2, str. 293—4).
Neki iz Vulovićeva spiska spadaju u hrvatsku književnost: Stanko Vraz, Ivan Kukuljević Sakcinski, Petar Preradović, fra Grga Martić.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Govorimo mi tako, dok uleti u avliju Stanko Đaković: — Eto, veli, Krajišnika uz Kozicu! Čuju se puške. — Šta ćemo, po Bogu braćo?!
I Boga mi, svijet se lijepo i podobro pribra. Stanko Taković uze gusle, prevuče dva-tri puta gudalom, pa kliknu: Svaka staza žali po junaka, ravni Azić Zalovaru starog, a
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Pokazuje na Tašanu.) Znaš, od nekog vremena jednako mi se tuži. Znaš, Stanko, sinko... (Trza se.) Oh, ja sam opet zaboravila, opet te zovem kao nekad, kao kad si bio dete, naš komšija...
TAŠANA Bože, dedo! ali, ne »dedo«, ne »Mirone«, već nekadanji Stanko, druže, komšija, zar si ti toliko nesrećan? Zar ti je toliko teško?
TAŠANA Zar si toliko nesrećan, Stanko? MIRON Ništa jače, ništa veće nema od života. Oh, kako bi meni bilo kada bih imao kakvo lice, kakav kut, gde bih
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Naše ubeđenje da je njegova glava pravi globus bilo je toliko da je, kad mu je jednom u igri neki Stanko Milić razbio glavu, na pitanje profesorovo zašto je to učinio, odgovorio: — Učio sam geografiju!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Odjeknuli su još i poslednji pucnji, kao počasna paljba prilikom pogreba. A tada, redov Stanko Stojanović obrisa ruke, pripasa tesak i u stavu mirno zaustavi se pred svojim komandirom.
— Ko „mi“? — Vojnici treće baterije... — Stanko, nije tako. Zakletva vaša i dalje važi... Ako smo uništili ove topove, mi ćemo druge dobiti.
A ovo smo učinili ne zato da bismo vas oslobodili zakletve, već da ne padnu neprijatelju u ruke. Je li tako? Stanko je ćutao. — Reci, je li tako? — povika komandir. — Kad vi kažete, gospodine kapetane... Tako je.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ali što za ove druge, starije, domaćine! Ostarelo, kleklo, pa kad se s njom nađe pobesni! Eno: Maksim, Zafir, Stanko, svi... A za onoga moga Mitku, za njega već — on se lud i rodio. TOMA More, šta sad: Maksim, Mitko!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
godine kad je on oslobodio dobrićko roblje, poznati harambaša Crnobarac Stanko uhvatio ga je i sa svojim društvom vodio sobom po šumi dok se nije otkupio, kao od hajduka“.