Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Пред српском војском био је поглавар на Пожаревцу неки из Смедерева што се звао Арамбашић Станко, он је био храбар војник са Србима противу Видинлија, али га Турци на превари убију у Смедереву.
Међутим, ми једнако бијемо Шабац, ваљевска војска и шабачка Тавнава и Посавина. Пред Тавнавом био је кнез Станко из Бошњака; а пред Посавином кнез Теодор из Жабара, пред шабачкима био је неки Остоја Спуж, врстан човек.
Ту је млого наши̓ најбољи̓ момака погинуло, као: неки Митар Миличанац, врло богат трговац; Станко, мога оца пандур из Платичева сремскога, који је код нас са женом у кући био и добро се обогатио; неки Митар Цинцар, у
„Ајде, кад сам око Тополе, да запишем што ми је каз̓о један старац, Станко из Врбице, који је био у чети, када је Кучук-Алија у Врбици на Карађорђа ударио и ћурак му отео.
” И ово ми каже Станко из Врбице, који је с Карађорђем био на Новом Пазару баш на Св. Ђорђа 23. априла (1809.), пак и на Суводолу, где је
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јанко Веселиновић ХАЈДУК СТАНКО „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јанко Веселиновић ХАЈДУК СТАНКО Садржај И ДЕО: ОДМЕТНИК 3 1. ЦРНА БАРА 4 2. СУБАША 9 3. ЈАРАНИ 16 4. У КОЛУ 21 5. ЗЛОЧИНАЦ 28 6. ПРЕОБРАЖАЈ 32 7.
Иван је имао три цина и једну кћер, Алекса само четири сина. Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.
Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити. Дика ти је било погледати!... Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње
Дика ти је било погледати!... Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији;
Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше
благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. Али су се пазили.
неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишаиџија. Али... ђаво га знао!... Као да је нека премаглавица!... Оба се побратима загледаше у једну девојку!
Два момка а једна девојка! Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!... Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу. Она их гледа обојицу. Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...
И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети... Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље. И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.
Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље. И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио. А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим...
Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... Станко то не опази. Он управо и није могао ништа опазити. Негове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ТАЈА 12 В МИТКА 17 ВИ БЕКЧЕ 20 ВИИ 22 ВИИИ БИЉАРИЦА 23 ИX ПАРАПУТА 25 Х ЈОВАН 27 XИ МЕНКО 28 XИИ ЦОПА 29 XИИИ СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ 31 XИВ Ч’А МИХАЈЛО 33 XВ МАСЕ 36 XВИ МАРКО 37 XВИИ 38 XВИИИ ЛУДИ СТЕВАН 40 XИX ДЕДА
Лажу те. Није то крст. И не бој се, још нећеш ти умрети. — Тешили би га, смејући му се, пролазници. XИИИ СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ Млад, висок, али са преплашеним, плачним изразом лица.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То су: Станко, Стојан, Станиша, Станоје, Станимир, Станац, Станислав, Стојанка итд.⁸¹ Друга би, опет магијски, требало да учине да
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Свим другим скупљачима народнога блага на северу и југу био је Вук први и класични узор« (др Матија Мурко). Станко Враз посветио је 1839. Караџићу прву збирку словеначких народних песама, а 1845.
(Београд, 1889), велика »приповетка из сеоског живота« Сељанка (Београд, 1893), врло популарни историјски роман Хајдук Станко (четири издања, Београд, 1896; Нови Сад, 1904; Велика Кикинда, 1911; Београд, 1913).
Сељак започет на широкој основици имао је да наслика сувремено српско село, али је на жалост остао недовршен. Хајдук Станко, највећи и најпопуларнији роман Јанка Веселиновића, јесте роман из првог устанка.
има узбуђења и свечаног тона у приказивању епопеје ослобођења српског, и као популаран историјски роман Хајдук Станко је успела ствар. То је данас најпопуларнији и најчитанији српски роман.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се, стаде шара цика, Беше мртви, беше рањеника, Ал' без ране не би ниједнога, Сваки љуто бранио је свога; Стари Станко и он допâ мука, Сломила се десница му рука. То су, брате, то су јади наши, Али ето и твоји и наши.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А Петар откачио лафет, па ми каже, спреми да темпираш на картеч! — прича Станко темпирач. Углавном, сваки је мислио на свој посао. Сви су поштено признавали да им није било пријатно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Истина, јесмо се понекад и шалили тим. Једаред Станко берберин предложи, да молимо владу и скупштину, да се наше место сматра као неприступна тврђава, пошто не пријатељ ни
Два звонара црквена, Марко и Станко, подскакују заједнички уз дебело уже, које виси о великом звону. Тргну конопац и обојица се сагну до самог пода, па
Био је што веле, човек позитиван, па је имао неколико својих кућа и сигурних облигација. Станко је био човек друге мере. Висок, повијен сед и сух као дрво.
Марко сеђаше као прикован с погледом на под, а Станко весело обрте лице сунцу. — Сиромах ћир-Никола, не дочека црквену славу! ...
— Сиромах ћир-Никола, не дочека црквену славу! ... А он је свакад први на бденију, рече Станко, гледајући далеко на више уз реку, која се преливаше под сунчевим зрацима.
Треба то јурити... батином то треба. Видиш, време је да се већ звони. Удари де још једном. Станко се диже лагано и повуче добро за уже, не давши му да се уздигне.. Клатно удари једаред. »Поп-Коста... и он оде!
Стоји за часном трпезом и чека док певачи доврше славословије. Мрдне ли прстом, а ја већ знам шта је и прилазим... »Станко«, вели и смеје се. »Знаш да је субота; биће ћурана као плеве. Тркни часком, мој голубе... пипај само за тртицу.
Али шта ћеш... и нос се у сиротиње боље види«... Врата се отворише и звонара се за час напуни гостима. Станко прекиде размишљања. Одзвонише на скуп, па кроз пола часа за полазак и напослетку дочекаше пратњу звонима.
« али га прота одучи од тога); ако овако устраје, доћи ће и до мојих чатрља. Ти све мислиш о чатрљама, прекори га Станко. А о себи и не мислиш... Гле, све више нестаје наших вршњака, нема их.
Зовни кога, нека те истрља, па да видиш... — Трљали су ме, вала, многи, па ништа... све горе... После недељу дана Станко пође да звони на вечерњу, али не може да изиђе уз степенице. Врати се кући и поручи Марку да одзвони.
На лицима дечјим исписано необично узбуђење, готово страх. — Умро чича Станко! викну један, што држаше конопац четвртог звона. — Наредио господин владика да звони и пето.
Он приђе махинално слободном конопцу, дохвати га и стаде... Како ћемо сад? До сад га је Станко заљуљивао. Он се осврте плашљиво и погледа преко дечјих глава, као да нешто тражи. »Где је тај Станко да звонимо «?...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.
Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом!
Стиже сина материна клетва, погибе му војска сваколика. Бјежи Станко управ Бајазиту, да с њим једе маџарске носове. О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си
ВОЈВОДА МИЛИЈА Тешке пушке, игђе ли икога! Кâ је носиш, Бог-ти-братска, Станко? ВОЈВОДА СТАНКО Теке, брате, што се дерем њоме, ево неко доба не ваља ми. СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао!
ВОЈВОДА МИЛИЈА Тешке пушке, игђе ли икога! Кâ је носиш, Бог-ти-братска, Станко? ВОЈВОДА СТАНКО Теке, брате, што се дерем њоме, ево неко доба не ваља ми. СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао!
Бог је драги неколика дана тандарихе земљи поклонио; грехота је да их поткидамо. ВОЈВОДА СТАНКО Чудне бруке, грдне мјешавине! Чујасте ли како се појаше?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Гласнији међу њима бијаху: Ивановић Вук Мајина и Прибиовић Станко Побор. С тим Приморцима било је пет-шест Владичиних перјаника. Сад почеше придолазити и други.
“ рече ђакон Иво, коме је увијек мило било китити. Три Петровића: Саво Марков, Станко и Јоко Стјепови, уђоше. Први бијаше брат Владичин а ова два бијаху му братучеди.
„Је ли сердар Пејо здрав?“ запита Владика Његуше. „Ама шћах таман да ти га напоменем, Господару“, рече Станко Стјепов.
“ Откад је Станко почео да говори, ђакон се нешто загледао кроз стакло од прозора; зинуо мало, држећи на лијевоме длану боцу, а купицу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А, до поручника Косте „Турчина“. Сила је то једна... Умирио је он Бугаре, да се живи не чују... Хајде, Станко, роде мој, одведи господина потпоручника до нашег рововца... Њега Бугари да ухвате, одрали би га живог.
Два света... — Шта мислите, господине потпоручниче — запита ме Станко — када ће се завршити овај рат? Две године гинемо на овим положајима, и ни маћи.
А они су моћни и силни. — Знам, али нас ће нестати — говори забринуто Станко. — А откуда ти у бомбашима? — Па, ка велим, да убрзам рат, не би ли једном отишли својим кућама. — Станко застаде.
— А откуда ти у бомбашима? — Па, ка велим, да убрзам рат, не би ли једном отишли својим кућама. — Станко застаде. — Господине потпоручниче, довде је наш одсек. Одавде држе пешаци. Разлике нема.
Осмотрисмо и аероплане. Од њих смо бар на положају мирни. Станко окрете навише, ка рову. Чује се неки жагор. — Овде је земуница командира треће чете.
Около шлема прштала је земља од куршума из бугарских ровова. — Шта радите? — пита их Станко. — „3афркавамо“ бугарске стрелце. А никако да га погоде — говори један смејући се.
Војници су скочили да нас поздраве. — Где је господин поручник? — Ево, овуда. — Станко, сад можеш ићи — рекао сам и спустио сам се кроз стрми канал. На отвору земунице угледах Косту. — О...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(Навенено: И. Мамузић, Станко Враз и српска књижевност. Зборник радова Института за проучавање књижевности, Бгд 1952, књ. 2, стр. 293—4).
Неки из Вуловићева списка спадају у хрватску књижевност: Станко Враз, Иван Кукуљевић Сакцински, Петар Прерадовић, фра Грга Мартић.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Говоримо ми тако, док улети у авлију Станко Ђаковић: — Ето, вели, Крајишника уз Козицу! Чују се пушке. — Шта ћемо, по Богу браћо?!
И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра. Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Показује на Ташану.) Знаш, од неког времена једнако ми се тужи. Знаш, Станко, синко... (Трза се.) Ох, ја сам опет заборавила, опет те зовем као некад, као кад си био дете, наш комшија...
ТАШАНА Боже, дедо! али, не »дедо«, не »Мироне«, већ некадањи Станко, друже, комшија, зар си ти толико несрећан? Зар ти је толико тешко?
ТАШАНА Зар си толико несрећан, Станко? МИРОН Ништа јаче, ништа веће нема од живота. Ох, како би мени било када бих имао какво лице, какав кут, где бих
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Наше убеђење да је његова глава прави глобус било је толико да је, кад му је једном у игри неки Станко Милић разбио главу, на питање професорово зашто је то учинио, одговорио: — Учио сам географију!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Одјекнули су још и последњи пуцњи, као почасна паљба приликом погреба. А тада, редов Станко Стојановић обриса руке, припаса тесак и у ставу мирно заустави се пред својим командиром.
— Ко „ми“? — Војници треће батерије... — Станко, није тако. Заклетва ваша и даље важи... Ако смо уништили ове топове, ми ћемо друге добити.
А ово смо учинили не зато да бисмо вас ослободили заклетве, већ да не падну непријатељу у руке. Је ли тако? Станко је ћутао. — Реци, је ли тако? — повика командир. — Кад ви кажете, господине капетане... Тако је.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Али што за ове друге, старије, домаћине! Остарело, клекло, па кад се с њом нађе побесни! Ено: Максим, Зафир, Станко, сви... А за онога мога Митку, за њега већ — он се луд и родио. ТОМА Море, шта сад: Максим, Митко!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
године кад је он ослободио добрићко робље, познати харамбаша Црнобарац Станко ухватио га је и са својим друштвом водио собом по шуми док се није откупио, као од хајдука“.