Jakšić, Đura - PROZA
Milisav je rado dolazio do zapisa, koje da vidi svoga staroga uču... a i još nešto, o čemu su neki samo slutili, a skoro će se uveriti.
Pa i njen otac zna za to, i opet mu ne brani, baš i kad joj u kuću dođe... Sve, dakle, komšike tvrdiše jedno: da je staroga Sremca kuća nečista, iako je u selu najčistija bila.
— Ljubim te!... Hteo sam te u staroga Sremca zaprositi, ali mi tutori ne daju... Grom ih spalio! — I on ljutito stiskivaše pesnicu, a od jeda mu drhtaše
Starac kucnu malo na pendžer. — Ko je?... — začu se meki glas staroga učitelja. — Ja sam! — odgovori starac. — A! stari Sremac!... Šta li ga ovamo donese?...
— odgovori starac. — A! stari Sremac!... Šta li ga ovamo donese?... I on se diže s asure, otvori vrata i gledaše u staroga Sremca. — Dobarveče, učitelju! — reče Sremac, pa se posadi na prvu skamiju, baš naspram učiteljeve asure.
Tu malo zastadoše, a posle se začu gde pas laje. Zatim iziđe Đošina mati, otera psa i priđe da poljubi u ruku staroga Sremca i učitelja. — Hvala, snao, — reče Sremac, trgnuvši svoju suvu ruku, — hvala ti! A je li Đoša na domu?...
Obradović, Dositej - BASNE
Kurjak, prvi kurjački muselim, ofavno pametozlopstvovaše na jednoga komšiju svoga, staroga lisca, zašo što ovi, najdeblje guske hvatajući, sebe samoga čašćaše bez najmanjeg kurjaku peškeša.
da se je zlato u šljunke pretvorilo, onda ti počnu, ka' i ostali ljudi, jedan jedno a drugi drugo govoriti; a kako upaze staroga seoskoga đaka, svi mukom umuknu, da čuju šta on o tom čudu misli.
Evo jedan kratak razgovor nekoga staroga kapetana Raškovića, iz Golubića u Dalmaciji, s jednim Svetogorcem, koji sam u njegovom domu, na dan svetoga Nikolaja
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mesiće od nje česnicu, kolač za krsno ime. Najlepše je brašno od staroga žita. — Samo ako dobro rodi — reče Ognjan. — Znaš i sama, nano, da nam je ova njiva ponajtakša...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sladak je život u domu tvome!... Slatka je ruka materina; blagi su ukori staroga babe!... Hodi k nama! Sve će biti što ti duša zaželi. Dovešćemo mi tebi i Jelicu!...
Dučić, Jovan - PESME
Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sâm dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Odmah se pribere i zamoli staroga Orestiju kovača da drži onu njegovu pevnicu dok on časkom ne ode. Orestija, koji je vanredno pevao i kitio i dizao
Što je sad bolje, to je zasluga staroga učitelja, koji je bio i učio. Malo ko da nije bio bijen od njega, ali je svaki to podnosio, jer je znao da se to kloni
Zato pri polasku u penziju, mislim da neće biti lepšeg venca priznanja, spletenog za sedu glavu staroga Trifuna učitelja, od ove male slike onoga što je pre njega bilo. Pre Trifuna znalo ih tek dvojica trojica da pišu.
Navikao se na školu i na učitelja. Pa kad su svi poštovali i voleli staroga učitelja Trifuna, koji je nosio do članaka dugačak pepeljast kaput na struk, i prsluk sa dva reda dugmadi i zakopčavao
Sav »escajg« je bio staroga šloga, dobro očuvan, ali davnašnji. Donela ga je gđa Sida u miraz svome popi, i iznosio se iz šifonera samo onda kad su
u sobi s golim mačevima čudesno rođenje Hristovo pred zablenutim domaćima, i dok ih onaj peti iza vrata, stari Pera iz Staroga sela Kera, zabavlja svojim starodrevnim humorom i šalom, — dotle često onaj šesti i prekobrojni, koji obično nije ni
i drugo jestivo iz odžaka, a u tome mu ide na ruku omirski smeh ukućana, izazvan šalama i dosetkama svuda omiljenoga staroga Pere iz Staroga sela Kera.
iz odžaka, a u tome mu ide na ruku omirski smeh ukućana, izazvan šalama i dosetkama svuda omiljenoga staroga Pere iz Staroga sela Kera.
Ta zajedno smo, k’o deca, s katihetom »vertep« nosili; ja producir’o »cara Valtazara«, a on »Peru iz Staroga sela Kera«. Ta nije bilo većeg spadala u školi od njega! — Te još kakav, kakav prijatelj. — Taman k’o što valja!
— Da, da, imate pravo, i ja sam to primjetio — potvrđuje pop Ćira. — Nema ti staroga vremena — veli domaćin. Znam, bože, nekad, pa ti svaka kuća puna dece, sve po devet Jugovića! Pa je tu onda lako.
kući, kud se god čovek okrenuo, mogao je da vidi sve sama neka kandila, — i ona što vise, i ona u okrnjenim čašama staroga fazona koja se pre šezdeset godina donosila u miraz, — gde gore i pred ikonom sv.
i još nekoliko, tako da je jedno kandilo gorelo čak i pred prekrasnim Josifom i Pantefrijevicom, iako su oni čak iz Staroga zaveta, ali grdan strah gđa Sidin pretvorio je kontrafu u ikonu, i valjda joj je došapnuo onu staru poslovicu: »Dobro
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Anka i druge sitnije sestre pomažu. Dođe i vreme ručku. Svi se nameste. Gospodar Belkić bio je čovek od staroga šloga, ali vrlo pronicatelan. On mora Ljubu još za ručkom iskušati da l’ je otvoren. Razgovara se sa po oka meri Ljubu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nove naravi koje ok vidi da se uvlače po našim varošima i u naše odnose posle rata, on odlučno ne prima On je čovek staroga kova Njega je, na protiv, rat popravio učinio boljim, čistijim i njoj odanijim, pa je on to s pravom očekivao i kod nje.
„U trenutku, kad su se otuda začuli očajni krici: sveću, brže sveću, umire, ja sam se odlikovao prisebnošću nekoga staroga grobara. Nalazio sam se u avliji.
Pa se gnjuram u najskrivenije jazbine duše i po onom smrzlom pepelu tražim jednu jedinu bar živu varnicu staroga žara. Hteo bih još ja od one stare vere i hteo bih uvek da se nađem u ovom crnom mraku pred crvenom olujom.
Afrika
Imaće vrlo staroga muža ali će zato imati na sebi više đerdana koria no ijedna njena drugarica. Za darovima mladoženjinim stupaju bez ritma
Svi me mornari radosno pozdravljaju kao staroga poznanika. Bretonac Robert dokosi mi knjige koje sam mu prošli put pozajmio.
Teodosije - ŽITIJA
videti od Boga ljudima, a mislim i anđelima, prenos svetih moštiju svoga prepodobnoga oca našega, divniji od prenosa staroga Izrailja, jer ne beše iz ropstva egipatskog i sa pogrebateljima, prostom decom, nego beše nošen iz Svete Gore i od
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
god. Često su i snovi imali veliku ulogu. Pred pogibijom crnogorskih poturčenjaka sanjao je ozrinićki serdar Vukota staroga Ozru, koji je po predanju rodonačelnik plemena, i on je ljuto opominjao njega i sve Ozriniće da istrebe poturice.
Pod uzajamnim uticajima ovih doseljenika i staroga stanovništva, koje je živelo u osobito razvijenim zadrugama, obrazovao se nov psihički tip koji se svojom, već
Idući od Staroga Vlaha Jadranskome moru zapaža se nagla promena u zemljišnim oblicima, gotovo najizrazitija na celom Poluostrvu.
Crnogorci su ispunjeni „verom Obilića“ kao Jevreji Staroga zaveta verom u Jehovu. Glavna hrana su im predanja o Kosovu i o srpskoj nemanjićkoj državi, i ova predanja znaju čak i
O grupi Srba muslimana govorićemo u narednoj glavi. Na tipove staroga stanovništva ovde se češće nailazi nego u Šumadiji, ali manje nego kod erskog varijeteta.
Uopšte većinu doseljenika čine Ere, izmenjeni novom geografskom i društvenom sredinom i prilagođeni navikama staroga stanovništva.
god.); sa njega se vidi kupasti vrh Zvečana kod Mitrovice, staroga grada iz doba Nemanjića. Blizu Mazgita je Samodreža crkva, u kojoj se pričestila srpska vojska pre početka Kosovske
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Pa zašto ne? Jedan pravi zbirku poštanskih maraka, drugi zbirku staroga novca, lula, starih satova, jelenskih rogova; što ne bih i ja imala svoju pasiju?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šamika se s ocem dogovara. — Otac, hoćemo li sutra na bal? — Idi ti sam, šta ću ja onde? — To bi uvreda bila za staroga Polačeka; držaće da vi poziv prezirete. Kad ste bili ovde na balu, nema razloga i onamo da ne odete, i to sa mnom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Narod kaže: „U staroga glava, u mladoga snaga“ i „Mlad znaje jedno, a star mnogo“. U zadruzi stariji donose odluke, naređuju, a mlađi slušaju.
Matavulj, Simo - USKOK
— No, dosta s vašim oracijama! — reče pukovnik, opet oštro. Očevidno ne trpljaše staroga „San-Markina“ i njegovo bezbrko lice pod parikom!
Sjeti se onijeh riječi staroga Mrguda, kako su Crnogorci u vrijeme Malog Šćepana globili vladike Savu i Vasilija! Uzeli im, veli, stotinu volova!
Znamo i to da se podigoše da svete Miluna Dragova, te da staroga kneza obraduju osvetom uoči njegova krsnog imena, prvoga što će proslaviti nakon Milunove pogibije.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Obradović je polazio sa gledišta da u pitanju književnoga jezika »s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostojanije privoditi«, i pisao je u osnovu narodnim jezikom, ali stručni književni i
1820. posao je bio gotov i rukopis bude poslat na pregled Atanasiju Stojkoviću. Stojković, pobornik staroga jezika, da mišljenje da ovaj prevod na prostonarodni govor nije dobar i ponudi se da sam dâ nov prevod.
On se oslobađa ranijih uticaja i sav se okreće narodnoj poeziji. Duboko nacionalan, sirov Srbijanac staroga kova, kakav je ostao celog života, ušavši potpuno u romantičarske ideje koje su odgovarale njegovoj pravoj prirodi, on
I on se vrlo dobro osećao u tim istočnjačkim dekoracijama i među prostim ali srdačnim »ljudima staroga kova«, za koje u životu nema problema ali ima životne radosti.
Obojica su Srbi iz Ugarske, rođeni na periferiji srpskoga naroda; obojica su zaneseni prijatelji »staroga dobrog doba«, patrijarhalnosti u narodnom životu, tradicionalizma i konzervativnosti u politici; obojica poetizuju i
1898, javio se u Iskri sa nekoliko pripovedaka, o kojima se stalo govoriti i pisati tek kada su izišle u zbirci Iz staroga jevanđelja (Beograd, 1899). Zatim su izišle zbirke Božji ljudi (Novi Sad, 1902; drugo izdanje, Beograd, 1913).
Đul-Marikina prikažnja (Beograd, 1901) su lepa slika staroga Niša, u rodu Sremčevih niških pripovedaka. Turski ženski svet opisan je u Pismima iz Niša o haremima (Beograd, 1897),
Milićević, Vuk - Bespuće
slijepi i krezubi starkelja; nekoliko djece pomagahu ga pištavim i neskladnim glasom, i utjecahu mu naprijed što je staroga ljutilo.
Sremac, Stevan - PROZA
Da je sad Maksim kojom nesrećom bio od onih učitelja staroga kova i škole, on bi izvesno »uzeo u posao« pobeditelja, pa bi Puja opet morao strugati kaiš i tražiti paučine, i bogzna
« Dr Georg fon-Simens, član germanskog Rajhstaga GLAVA PRVA Gazda Radisav je čovek staroga kova. Kafedžija je i mehandžija.
Radičević, Branko - PESME
Prosti, ćako, od onoga, Znadeš, uze ja staroga, A ti, dede ovu jednu!“ — Vođa ispi čašu lednu. „Ded' nek ide i ta druga, Za junačka žića duga, Pa eto ti još i
Sunce sede, konji se smorili, Al' ka kuli veće i smašili, Ta ka kuli starine Novaka, Ta staroga srbinjskog junaka, Tu su bili veće drugi stigli, Pa na noge sadaka se digli: „Dobro došli!“... a i: „Našli bolje!“...
Jedne jade moram vaistinu Štono Srbin učinio dinu: Ta staroga mislim Ćejvan agu Što mu Gojko salomio snagu; dok je dina i dok je čibuka, Uvek će se za njime da kuka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Eno joj Petraka samardžije, nek je on pazi, svakako je prešao u konjsku vjeru. Nosi u torbi konjsku ikonu, sram ga bilo, staroga čovjeka.
Vilson i kralj Aleksandar pronađeni su sakriveni u potkrovlju Savina svinjca, i to je bio dovoljan razlog da žandarmi uzmu staroga preda se, pa s njim u svoju kasarnu, u zatvor.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostajanije privoditi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Idući tako, nađe u gori jednoga staroga pustinika, i nazvavši mu boga, zapita ga ne zna li on da ima gdegod taki i taki grad.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Istina, katkad i zabadava propsujem, ali zato se ne može kazati da ženu kinjim, kad ona ima uvek ponešto staroga duga. Eno, tek što je omirisala bal, pa već oće i ona da pravi. Ajd, ajd! Ali otkuda je to, te mi se sad odpire?
Ali ako vidim da on okreće, sama ću s njime govoriti. MILAN: On je malo od staroga sveta. LjUBA: Kad mi dopušta da se nosim po modi, valjda će mi i to dopustiti. (Čuje se kako baba kašlje.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
od jedne frule stvorim žubor frulstva a snaga moja činodejstvujuća; iz lake ruke izvire mi grana „U plodnom kraju staroga neznanja“ Kaloper-dušom odišu mi čuvstva.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sa djeda-Mrazom u ruhu sjajnom šumu sam prošo stazicom tajnom, vidio kuću i prozor drag, pred pragom lovca staroga trag. Samo za trenut! ... Vjetar je meo i sve se zavi u sniježni veo.
Kad goru oblak pokrije noćni i klanac teška osvoji tmina, dolaze kradom divovi moćni, biju u vrata staroga mlina. „Otvaraj brzo!“ — vika se ori i gromko ječi po pustoj gori.
“ Ne sluša Ćira što starac priča, već viče, preti: „Daj kožuh čiča! Ja sam činovnik staroga lika, sakupljam porez od prolaznika. Nikoga tako ne puštam lako. Ja sam strog, znate, svi meni plate.
To su opanci prošli staroga djeda Vuka; u školu, po snijegu prvom, odveo — svog unuka. A putem — tragova mnogo, ko da im pogodi broj,
Lavežom gromkim dočekuj strance, nikada, druže, ne laj na znance. Evo ti savjet staroga pisca: čuvaj se dobro i mrtvog lisca. Kad ježa sretneš, kavge se mani, taj koplje ima na svakoj strani.
Dobar si, zeče, dobro ti ime, ocenu spremam još ove zime, kad vidiš torbu staroga Sime. Lasta nam piše uz tugu laku, žicu joj lirsku osećam jaku, ona je pesnik u crnom fraku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Sigurno su neki naši zalutali... pa su se sad sudarili. Ovo je „poziv parlamentara“ za predaju — i iz očiju staroga narednika skotrljaše se svetle i blistave suze. ŠTO NI U KRVAVOM RATU NIJE TAKO OBIČNA STVAR Do zore smo kopali.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
vino piješ, I očima biser brojiš, I rukama gajtan pleteš; Dodaj nama kraj gajtana, Na čem’ ćemo Boga molit’ Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića; Božić baje po svem svetu, Po svem svetu, po ovome. Slava i čast domaćinu!
i parogu: “Vrn’ se natrag, stara majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti, koleđani, Koji ode, Boga mole Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića“ Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Za stolom ispod lipe, Sofija, Jelisaveta i Vasilije probaju jednu scenu iz Šilerovih Razbojnika. Jelisaveta, u ulozi staroga grofa, spava za stolom. Prilazi joj Sofija, kao Amalija. Vasilije igra ulogu reditelja.) JELISAVETA: „Sine moj!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A Mića »Oficir« (e, baš je nesretnik!), privukao se polako kmetovoj kući (onoga staroga kmeta), pa stao da zavija kao vuk na mećavi.
stoji uz ime ćir-Đorđevo; zatim citat: »Nije vino pošto pređe bješe, nije svijet ono što mišljaste« stoji uz ime staroga predsednika Milisava.
Ali što je staroga čiča-Milisava nazvao Lujem HІV krvožednim, raspikućnim i razvratnim tiraninom, — e, tu vam, čitaoci, ostajem dužan
I Sreta se trže kad vide koga je zagrlio. Odgurnu toga reakcionara i prišipetlju staroga režima i polete na ćir-Đorđa koji pobeže za kelneraj a gurnu pred Sretu Zaca. — Šta ti je, učo! Umiri se! — viču svi.
— Nije vajde — reče Sreten — moram ja da se prihvatim staroga alata i zanata! — misleći tu na kupljenje potpisa za nepoverenje kmetu Đorđu. I Sreta mu se osveti pošteno.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Znate našu momčad ozrinićku: đe god dođu, svud zameću šalu. Vrag donio na sastanak bješe i staroga odžu Brunčevića; i u njega nekakva šišana, lakat u njoj bješe al' ne bješe.
moje rane bez prebola, rano ljuta! moje oči izvađene, očni vide! Kome braću ti ostavi, bratska hvalo, i staroga baba Pera, kuku, Pero! i tri mlade sestre tvoje, kukavice? Sedam snahah što ošiša? njima prazno!
ZORA JE, DIŽU SE, PRIPAŠUJU ORUŽJE DA KREĆU DOMA. ČUDE SE GLEDAJUĆI STAROGA IGUMANA ĐE SJEDI UZ VATRU. BROJI BROJANICE I NEŠTO U SEBI ČITA; A ONI, KAKO SE KOJI DIŽE, TAKO MU PRISTUPA I LjUBI GA U
Ne bio ih puštavat od sebe. Bio dozvat, dok ti Božić prođe, dva tri sina staroga Martina, ere ti se ja sve bojim, sinko, da će Turci tebe izgubiti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ti kada otvaraš, mnogo lupaš, i probudiš onoga tamo gore, staroga. A međutim on, stari, zna da nije zbog toga što njega žali, da bi se on tom lupom probudio, uznemirio, rasterao mu se
kupac, bude iznenađen zbog nameštaja, osobito od tamo, u sobi, po rafovima izređanih zarfova, ibrika, sahana, sve od staroga srebra i zlata, pa još sada sve to osvetljeno sa dve velike sveće u velikim čiracima.
Čak poče odozgo sa sviračima da razgovara, naravno turski. Poče pojedine da raspoznaje. Opazi i poznade staroga Musu, koji, na njegovo iznenađenje, eto još je živ, i sa svojom šupeljkom međ rukama i pognutom glavom, uvijenom starim
Arsa, kao puškom pogođen tim već zaboravljenim od staroga gazde surovim i zapovedničkim glasom, dotrča uplašen: — Šta, gazdo? — Konja, čizme očeve! — ciknu Tomča na Arsu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kao što već rekosmo, popovi i ljudi staroga kova ozloglasiše ga među prostim narodom, te po čitanoj okolini pričalo se koješta o njemu.
“ odgovori medik. „Bio zar neđe, vidio nekoga, pa svrnuo starome znancu na piće?“ „Bio sve u staroga znanca i biće još za nekoliko“, odgovori Joka i uzdahnu. „Šta bi, zaboga?“ zapita Petar u čudu.
briga, ostaje i drugijeh krupnijeh, jer ne malo Crnogorčadi na svijet dođe u planini, te im je prvi udisaj, zadah staroga Lovćena, prvi krov zelena čest. Tako biva u Lovćenu preko dana.
Pa iako sam prihvaćen, iako me drže kao svoje čeljade, zar ipak ne treba da vidim e sam go kao prst? Sutra neka staroga nestane, kako će me gledati brastvenici...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Čauš je u svojoj šali neopranih ustijuh, pak ne štedi ni kuma, ni staroga svata, ni domaćine, istih mladenaca, nego ih naziva svakojakimi imeni, i sve svatove i uzovnike protitra, prorešeta,
Evo od našega dobroga brata, staroga svata, jedna lepa čast, dvanaest stuba belih pogača: šarene su, pisane su, vezene su!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Carev sin materi za inat oženi se i zovne vilu za kuma i zmaja za staroga svata, te s đevojkom doma, govoreći svojoj ženi da se od njegove matere čuva i krije, da je nenadno čudo ne snađe „jer
Idući tako, nađe u gori jednoga staroga pustinika, i nazvavši mu Boga, zapita ga, ne zna li on, da ima gdegod taki i taki grad.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” A njegov dijakon za njim prosi na mošti Svetoga Pantelejmona. Ne znam il’ mi je zgadnije bilo staroga pogrbljena, gdi po crkvi kašlje i ciganči, gledati, ili njegova bednoga dijakona, zdravu momčinu, uglađenu, s dugim
Poslednji fevruarija pozdravim moje dobre prijatelje: učenoga medika gospodina Skilici, staroga Ingleza Samuela Brecbridž, koji od mnogo godina tu življaše, ljubimoga popa Agapija, učitelja gospodina Nikolaja
Oni isti, za svoju veliku dobrotu k meni, isprose se od staroga gospodina i pet dana pre dođu neže li bi došli. Ne znam u životu mojemu, razve ako kad sam detetom bio, da sam koga s
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Priveja je puno puka iz staroga zakona u katoličku viru, u čem su mu baš vridno na ruku bili: E. Moćenigo, providur u Zadru, T. Pilotić, kapitan u...
Pak mu se poprimače i potapša ga prstima po obrazu. — Je li da ćeš biti dobar, a? Bakonja se oslobodi, pogleda staroga kulješu otvoreno, pa ponovi što bješe putem naučio od Stipana: — Biću pripokoran, pripoštovani oče! — E, pa lipo!
Gospoda sve „prkelajući“ uđoše u manastir. — A ova je baba — pretur! — govoraše Bakonja gledajući sa strane staroga bezbrkoga čačura. — A ko je onaj pogureni kulješa? — Ono je ađunta — odgovori Mačak.
Sad Bakonja, gledajući s prozora, žaljaše što je od staroga druga načinio novoga neprijatelja i što se, na njeki način, vezao da i dalje provodi ljubav s Jelkom.
Njegov lijepi zelenko grizao je u nuglu konjuške a njegov sejiz (jedno momče Krkotića) libio se uz staroga slugu Pinjatina. Fra-Brne je imao povazdan službenoga posla, pišući inventar crkvenih i parohijskih stvari.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
tako i ti, silna, nepomična, Stojiš izmeđ' mene i sveg oko mene; Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sam dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda!
V. Ilić CVIII EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imáma; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja, kakva je pusta!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Iz stare Atene pođoh u staru Aleksandriju u doba kada je onde živeo najveći astronom Staroga veka, Aristarhos sa Samosa.
svake poplave Nila, i pri tom pomerao polje svog rada sve više ka jugu dok ne stigoh naposletku do cilja svojih želja, do staroga grada Tebe u gornjem Egiptu. „Bilo je to jednog lepog jutra kad stigoh onamo, vozeći se čamcem sa šest vesala.
To beše najjača duhovna koncentracija najvećeg astronoma Staroga veka. Uskoro mu posta jasno da se i sam tok godišnjih doba, prouzrokovan kosinom ekliptike, može neusiljeno rastumačiti
Kad preduzeh da ocrtam kako je živeo, razmišljao i delao taj najveći astronom Staroga veka i njegov najgenijalniji mislilac, uvideh već pri prvim koracima da je to vrlo težak zadatak, jer o njegovom životu
e. u Aleksandriji, a dvadeset godina docnije na Rodosu, najveći praktični astronom staroga veka Hiparhos iz Nikeje. Iz istog izvora saznajemo da je Hiparhos, upoređujući pozicije zvezda, kako ih je sam našao
U tom pogledu stoji Ptolemajos u zavidnom položaju prema svim astronomima staroga veka. Obe sveske Ptolemajova dela stoje stalno na mojem stolu, na dohvat ruke.
“ „Ne. To je bila živa istina. Jer Arabljani su učinili sve da znanja Staroga veka, a naročito grčku nauku usišu u sebe; oni su prisvojili i znanja istočnih naroda, a naročito Indijaca, i uvećali
“ „U svojoj novoj državi dođoše u duhovni dodir sa podjarmljenim stanovnicima nekadanjih rasadnika kulture Staroga veka.
Očajna slika prolaznosti ukaza se ovde pred njegovim očima. Od veličanstvenih građevina staroga Rima nije se videlo skoro ništa.
crte heliocentričnog sistema Antike koji je, zaboravljen i zabačen, ležao u ruševinama kao i svi ostali spomenici Staroga veka što ih je Kopernik u Rimu zatekao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sve je bilo čisto, pobožno, očekujuće. Posle večere koju smo proveli u razgovoru sa njegovim ocem, uglednim trgovcem staroga kova, stroge spoljašnosti i nazora, i majkom, smernom i smežuranom staricom, pređosmo u njegovu sobu u kojoj je, pamtim
Iz dečije sobe začu se isprekidan, glasan uzdah u snu. A iz crnog okvira na zidu posmatrao me strogi izraz očiju staroga oca tako odlučno opominjući da se skamenih.
A trapavo se žena vukla za nosilima, na kojima je Jaćim nekako vedro i bezbrižno ležao, sve dok staroga ratnika u kuću ne uneše i na ratnički ga krevet položiše, mada mu sveću još ne upališe.
kao što je, na primer gazda Srećko Janjić — kad neočekivano, u onoj takozvanoj Kertnerštrase, sukobi jednoga svoga staroga druga i Šapčanina koji se tamo, o državnom trošku, nalazio na praksi kod bečke policije, ali poznatog i velikog
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
svaku najsitniju pojedinost na portalima oronulih palača što iznenada pred nama iskrsnu iza ugla u smršenom labirintu staroga grada.
provedena u njemu lebdjela mi je uokvirena nestvarnošću, poput onog minijaturnog pastelnog pejzaža na poklopcu staroga klavira. Čvrsto sam vjerovao da je raskid s njim bio konačan i nikad nisam pomislio da bih se nekad u nj mogao vratiti.
sentimentalnosti, s okrutnošću svega što je mlado i zabreklo sokom, zbaci staru istinu onako kao što je Zeus zbacio staroga Krona, bezazleni kažu: „Prevario sam se, mislio sam da je ono istina”, a podlaci upiru prstom u druge i tvrde da oni
Ležim spuštenih kapaka i jedva čujna bila u žilama zapešća, i čini mi se da to u njima otkucava bilo staroga svijeta. Priviđam se sam sebi kao stari Kronos na umoru. A gdje je izlaz?
Dobro, kriv sam, priznajem bez pravdanja, i idemo dalje!... Uostalom, gospodine, još je moj djed bio liberal. Liberal staroga kova!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu skoro stoke za sto pedeset dukata, a biće kod njega, jamačno, i staroga novca. To treba da se uzme pametno: ako može lepim — dobro, ako li ne može — Radovan će znati šta treba da se radi.
Ostavih dobru majku, uvredih do srca staroga oca, okretoh leđa celom svetu, samo da on bude moj, da delim sa njim zlo i dobro...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
stari dođe na jedno polje, uzme i ocijedi kabanicu, a od one svake kapi postane ovca, tako da najedanput sve polje oko staroga zakrile ovce. Kad to starac vidi, sjede među njih, pa je kod njih bio.
Nijesam ja ovaki vazda bio; no neka ti na um pane na nekadašnje naše ćosanje, pak se spomeni đegođ tvojega staroga kitonje. A ona: — Pričekaj me tu, sad ću doći, učini mi se da me zazva dolje na livadi galonja.
Petković, Vladislav Dis - PESME
SA ZAKLOPLjENIM OČIMA Ponova evo ja nalazim sebe U plodnom kraju staroga neznanja; Ponova evo osećam potrebe Za pali trijumf bola i nadanja I iluzija, i za sve potrebe, Saranu cveća, želja i
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Ali zar nisu ova znanja i ove akademske počasti u nekom raskoraku sa pojmovima staroga Idvora? Činilo mi se da je to mučilo moju majku, te sam odlučio da budem vrlo pažljiv u svom ophođenju sa ljudima.
” Ali zar nisu ova znanja i ove akademske počasti u nekom raskoraku sa pojmovima staroga Idvora? Činilo mi se da je to mučilo moju majku, te sam odlučio da budem vrlo pažljiv u svom ophođenju sa ljudima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Za to vrijeme braća okupiše stoku, pa, ni časa ne počasivši, porodipa krenu prama visovima staroga zavičaja, otkud se Nikolin otac iselio, a kuda se oni sada žure, željni da se čim prvo dohvate golih krševa da spasu
Uto uniđe Lazo: — Da se pije! — veli odmah s vrata. Od sutra prihvatiću se posla u staroga gospodara... Biće dobića! — i tare veselo ruke. —A što je tebi? — reče Cvijeti i sjede do nje.
Tako se curica nastani na školju, usred mora, u jednoj potleušici do razvalina staroga fratarskoga manastira, otkle se moglo do morskih hridi kamenom hititi.
Tu, s visine, kod bijele crkvice svetog Nikole, duže gleda na svoj školj — na Velu uvalu, borovu šumu i razvaline staroga manastira, oko čijih se zidina penje bršljan.
Obgrliše se i, obgrljeni, još dugo osluškuju jedinstveni zvuk borova—samaca oko staroga manastira... Sjutradan, u suncu, jedri brod niz pučinu prama nepoznatome kraju.
življa, modrija, a svježi lahor, kao dah života, u omari dolazi joj u susret; lađe se na pučini kreću, a u granama staroga bora zameću se meki zvukovi...
Svi se ukrcaše, samo što ostade žena staroga ribara, kojoj Antica ostavi na brizi ono dvoje djece i zamoli je da pogleda, dok se ona povrati, na onoga što je u
Pade joj na pamet ono nejači koje je predala ženi staroga ribara, a sa ,zebnjom i strahovanjem sjeća se djeteta od sise što je u kući u zipci ostalo; i sve upornije ta je briga
A ja se dragovoljno podadoh razgovoru i prijatno mi je u njihovu društvu. — Nazdravi Antici! — bocne staroga Andriju onaj vremešan čovjek, koji je sada do mene sjedio, opazivši da se stari za vrč mašio.
Proći će mu.... —Vidite, nastavi onaj čovjek, hotice prečuvši riječi staroga Andrije, — on bi je bio uzeo, no ona nije htjela... A poznavali su se još od djetinjstva...
—Mogli ste se udati za onoga.... —Za staroga Andriju mislite... To je dobar čovjek; poznavali smo se iz djetinjstva — blagosloveni oni dani!
Čini mi se da starica, gledajući u otvorenu pučinu, sada o tome snatri, a trže se kad odozdo ugleda staroga Andriju gdje k nama ide. — Evo ga k meni, — veli, — biće da mu je što potreba — Diže se i pođe mu u susret.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ima u tome nešto od ranoga, infantilnog iskustva, ali i nešto od staroga, arhaičnog kulturnog pamćenja. I u jednom i u drugom, uostalom, telo je imalo izvanredan značaj, na koji se kasnije
sličnosti se ukrštaju sa kupolom neba i hrama, ali ispod toga povezivanja u Popinoj pesmi postoji i veza između cveća staroga slovenskoga boga neba i groma Peruna (perunika) sa kupolom neba i hrama, i to slovenskoga hrama u neslovenskome svetu
takoreći, iz budućnosti dolaze, njima gotovo da i ne preostaje ništa drugo nego da rešenje potraže u novome iščitavanju staroga poetskog nasleđa.
Nov pristup poeziji predstavljao bi za njih i novo opredeljenje, i izneveravanje staroga. Ovde se kritičari smenjuju, a pesnici ostaju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Poznato je da su u mnoge od tih likova položene stvarne ličnosti iz staroga Vranja koje je Stanković zapamtio. Ali ne treba mešati građu iz koje su likovi sazdani sa njima samim.
Koliko god da je Nečista krv roman o Sofki, on je zajedno s tim i roman o opadanju, nestajanju staroga varoškog sveta, naročito njegovog jezgra - hadžijskog vrha.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
No najveću novost učini dolazak u selo Sulj-kapetana, staroga ratnika i goranskoga viteza lutalice. OD Sereza do Vasjata, n od Debra do Ćustendila spominjano je njegovo ime i
Njega se najzad seti Sulj-kapetan. Pa pozva staroga slugu Ćerima: — Ali znaš, moj Ćerime, da mi je sega srce ćumur? Još jedna žiška — pepel će se učini!...
A manastir se nalazi između tolikih nahija kojima je sudbina dodelila tu zlu sreću da oko staroga Rasa čuvaju zaveštane spomene. Zato je ovde sabor o Petrovudne svake godine neobično mnogoljudan.
I rođena deca bila su ga željna. Nosio se čisto i bogato ali mu je ruho bilo staroga kroja kao i oružje. Mesto žutoga redenika oko pojasa, pasao je on ogroman starinski silav i u njemu dve ledenice i
Obukli ga u, Srbinu, smešnu odoru, u nekakve polovne crvene šalvare, mintan od basme n veoma iznošenu đečermu staroga kroja.
“ Rekao sam to u potoku ispod kuće, kad sam je napuštao, i tu sam zakopao pređašnjega Deli–Papaza, tvojega staroga i manito– ga protu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Imaće vrlo staroga muža ali će zato imati na sebi više đerdana koria no ijedna njena drugarica. Za darovima mladoženjinim stupaju bez ritma
Svi me mornari radosno pozdravljaju kao staroga poznanika. Bretonac Robert dokosi mi knjige koje sam mu prošli put pozajmio.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A pogledaj ovoga staroga Čerkeza. On je divljačan, surov, krvožedan, grabljiv. Ali znaš li gde je njegova postojbina? Divni, daleki Kavkaz.
No kao god što greše revolucionari kad xoće ppe vremena veštački i nasilno da izvuku novo društvo iz utrobe staroga društva, tako isto greše i reakcionari kad hoće da zaustave rođenje novih društvenih oblika kad su oni već sazreli.
Bojić, Milutin - PESME
I, s puno sunca, Nek sprovod krene preko carska mosta. Evo ti, Grade, staroga begunca, Evo ti slave — željenoga gosta.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Za staroga — za Badnjaka, Za mladoga — za Božića. Uz prvu Vuk je napomenuo: »Ovdje se badnjak spominje kao nekakav čovjek ili Bog
nevesti preko praga dodaje »pod svaku mišicu po jednu pogaču«, na kraju svadbe lomi se kumova pogača, pa pogača staroga svata, koji odlazi poslednji (SEZ, 86, 1974, 431—449); u Gornjoj Resavi, u petak pred venčanje, devojka iz momkova roda
a na te grančice nabodu se još i jabuke i kravajčići, pa se tako nakićen stavlja sutradan na trpezu ispred kuma i staroga svata, te ga oni izlome nad glavama mladenaca, i tada se devojke grabe oko grančica i jabuka, jer veruju da će se prva
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ilija zateže dame u blagajnu upiše, žao mu; i boji se staroga gospodara. Ali koja vajda? Ko će od boljega bježati? I, odlučivši se, pođe župniku, popu Vrani, koji je njome upravljao,
U čelu stola posadi pop Vrane staroga fra—Jeru, goleme, kratke šije, ćelava, kome su i sami prsti na ruci pretili; o desnu mu sjedi gazda Jovo, do njega
U prošarici, dok govori, pogdjekad odbljesnu se u suncu naočari. Dok se diže, fra Jere gurnu staroga kaluđera oca Dionisija što do njega sjedi i veli ozbiljno: — Videćeš sada kakovih govornika ima u našemu svetomu redu!
— Mašo, Mašo! — zovnu on, gledajući za njom i, osjetivši se slab, ponižen, izgubljen, prisloni se uz deblo staroga drveta ... A suton već je pao; sjajan bistar suton puna mjeseca što s neba grije i sjaji se kao zimnje sunce...
Služio staroga gospodara sedam—osam godina, a jednom iznebuha odluči ići kući; Veljaše da mu je otac na umoru; uze najam i ode.
zaboli ga u duši, kao kada bi morao da posiječe za ljute potrebe stari hrast u proređenome hrastiku povrh kuće: zna, iz staroga panja na proljeće neće mladica trgnuti. Kad dođe red na krave, veli mu žena: — Ne prodaj krave muzovne radi djece!
* Istoga toga dana spremaše se Jure da prije odlaska prstenuje Jelku, kćer staroga Ante Rajića. Noć se je spustila nad selo kada se on uputio k njima.
Kasnije, kada dva sina staroga Ante iziđoše iz kuće, a majka i Jelka uzvrtile se nešto oko ognjišta, mladić se oslobodi i reče iznebuha staromu: —
Časom svi ućute. Sudac pogleda staroga pisara — on mirno sjedi i gleda u čisti arak hartije pred sobom. Ivo je uzbuđen, pa, da prikrije nemir, diže se i pođe
— Kako namirili? — priupita i ne skida pogleda s njega. Cirilo blijedi i krišom pogleda u staroga Antu. — Dakle ste se namirili? — javi se sudan. — Pa dobro! — i nasmije se. — Koliko si mu dao?
— Koliko si mu dao? — Deset fiorini, gospodine. — Dakle, ti si primio deset forinti od ovoga? — upita sudan staroga Antu i kretom ruke pokaza na Cirila. — Jesam, gospodine, nije razloga da krijem.
— Kako je u selu? — Kao i prvo... A da, — sjeti se ona, — ćer staroga Ante udaće se za onoga Jelića ča je iz Amerike doša. A jur je star! —A ostaviće Juru?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
da načinim nešto svojom rukom što bi bilo dostojno tvoga imena, a evo sada mi, uz mesečinu koja se probija kroz krošnje staroga hrasta, tvoja krastača balavi svojom groznom sluzavom trbušinom lik tvoga raspetog sina.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A klisar, da oluj spreči, kad zemlju obavi tama Pope se, preplašen strašno, na zvonik staroga hrama. Gledeći pred sobom, smućen, ognjeno i burno veče, Prikupi konopce snažno, prope se i onda kleče, I zvuk se
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Graditelj te lađe bio je Arhimed, najveći inženjer staroga sveta, a njenu umetničku izradu rukovodio je arhitekt Arhias iz Korinta, praotadžbine Sirakužana.
Ova postade za sto godina najlepšom varoši i duhovnim centrom staroga sveta. Svetiljka koju gledamo i koja šalje svoje svetle zrake daleko na morsku pučinu, dostojno je obeležje ovoga
svome radu, Aleksandrinac od glave do pete, pa zato smem da kažem da je Aleksandrija odgajila tri najveća geometričara staroga sveta, pa i četvrtog, koji dolazi odmah iza njih, Herona Aleksandrijca.
tom pogledu stoji poslednji veliki aleksandriski astronom Klaudios Ptolemajos u zavidnom položaju iznad svih astronoma staroga veka.
duhovita, ponosita, osećajna, a odrasla u društvu naučnika, pesnika i umetnika, Kleopatra je bila najizobraženija žena staroga veka.
Toplo telo mlade kraljice raznežilo je staroga ratnika. Kada je rimska država podrhtavala u svojim temeljima, a njeno krmilo iščekivalo Cezarovu snažnu ruku, on je sa
“ Na taj način pošlo mu je za rukom da pojedine strane staroga teksta palimpsestovog sredi i sajuzi po njihovom sadržaju.
Nikeji, koji je među svojim sinovima imao i jednog poznatog pisca Stobajosa, i koji je bio kulturno središte ovog dela staroga sveta, nestao je nečujno sa lica Zemlje. Neće li se to isto desiti i sa današnjim središtima naše kulture?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sve on mora da vidi, svuda svoj nos da zavuče... E baš se od toga staroga ništa ne može. TAŠANA (raspoloženo Stani): De, de, mesto da ti budeš grđena što ne donosiš odmah, a ti počela
U dnu bašte nazire se nekadašnji šedrvan, presušio, zarđao. Iza njega, po ostatku staroga zida vije se ladolež iz koga vire trošni, zemljom i travom pokriveni kamenovi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Voleo je stav i gospodstvo. Kao mnogi ekonomi staroga kova, predavao se rado, tako da kažemo, kultu nekoga kulta. Naravno, kod njega je sve to bilo više stvar estetike i
Sobičak, kujničak, čovek, žena i dvoje dece. Prag pred kućom kao šamla, malčice se drma; s jedne mu strane, od staroga srpa udarena strugalica za blato, s druge strane ukovana krupna konjska potkovica.
Jevreji, kao i svi ljudi, požive, nauživaju se što bolje mogu, i zbogom! svi vidimo da nema staroga Fridmana, nema ga više da kupuje perece na kile i časti decu. Grci — samo umiru.
Spida je počeo posećivati udovicu svoga staroga i cenjenoga prijatelja. Jednoga dana se prijavio u posetu mladi Luka Mlinarić, poslat je od načelnika grada radi nekih
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Jer, odista, vladaoci staroga veka nosili su tako strahovita imena da je čoveku bila potrebna fakirska moć da ih izgovori.
Istorija se, kao što je poznato, deli na stari, srednji i novi vek. Ispred staroga veka, kao neki predgovor istoriji, postoji predistorijsko vreme, a na kraju istorije, posle novoga veka, kao pogovor
da bude profesor, on od malena već zaboravlja da ponese knjige u školu, uzima u rasejanosti tuđ nov mesto svoga staroga šešira i rđavo uči predmet koji će docnije u životu predavati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Mangal je zračio, i odblesak se odbijao iz oka staroga Arnautina, kao da iz duše njegove sikće plameni bes. Ali na kolenu Đurinom svetlucao je bajonet sa puške.
Kad, ona me dohvati za ruku i privede kasi. Setih se tada kako su mi pričali za jednoga staroga poručnika iz komore, da je od „tetkice“ na kasi tražio priznanicu. Kada su to pričali smejao sam se.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Iščezli su nekud šarani, zamrsile se mreže u korenju vrba, a starca odveli u kuću punu staroga sveta koji je na starost pokušavao da zaboravi. Oj, kako je kotliću bila mrska ta kuća! Oj, kako je bio besposlen!
Šantić, Aleksa - PESME
1896. EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja kakva je, pusta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kad se Đurađ zakaluđerio (kao kaluđer zvao se Maksim), Jovan je postao despot. On je poslednji potomak staroga despota Đurđa. Hrabro je vojevao protiv Turaka i nameravao da ponovo osvoji Srbiju, ali to mu nije pošlo za rukom.
na glavu bugarsku šubaru: načini se crni Bugarine, ni braća ga poznati ne mogu; dadoše mu koplje ubojito i mač zelen staroga Vojina; Petrašin mu izvede kulaša međedinom svega opšivena, da kulaša care ne poznade.
drugu knjigu piše: „Vjerna ljubo Vuče dženerala, pusti mene do tri pobratima, i podaj im tri tovara blaga; i pusti mi staroga Toplicu, i podaj mu tri tovara blaga, jer je junak mlogo dangubio; i daj mene tri tovara blaga, što sam moga mučio
blago od Prilipa Marku, pa uzima od tavnice ključe, te otvori prokletu tavnicu, i izvadi tri vojvode mlade i sa njima staroga Toplicu, pa ih vodi na bijelu kulu, pa berbere hitre dobavila: jedni miju, drugi kosu briju, a treći im nokte
daj mene od zlata karuce, i u njima dvanaest vranaca, što ih preže Vuča dženerale kada ide od Beča ćesaru, da m' odnesu staroga Toplicu; daj mi ruho Vuče dženerala, što ga nosi o Vaskrseniju, da obučem mojega Toplicu“.
Izgubi me Grče na mejdanu!“ No eto ti Staroga Novaka, na njemu je strašno odijelo: na njemu je kožuh od međeda, na glavi mu kala vučetina, i za kalom krilo od
Lasno j’ s đecom mejdan dijeliti, no pričekaj Staroga Novaka!“ Reče njemu Grčiću Manojlo: ,,Bliže k mene, Starino Novače! Bliže k mene, da se udarimo!
Naljuti se Grčiću Manojlo, ščepa mača u lijevu ruku, pa poćera Staroga Novaka. Mili bože, čuda velikoga! Da je kome stati pa gledati: kako kroji kalu vučetinu, kako c’jepa suru međedinu, a
A znaš dobro što smo učinili: onomad smo ubili Turčina, od Lijevna staroga Mal-agu, skinuli smo toke sa Mal-age, pa eto ih na prsima tvojim; a skinuli kovče i čakšire, pa eto ih na nogama
Povodom stiha i pusti mi staroga Toplicu Vuk kaže: „U drugoj pjesmi, koja je upravo kao početak ovoj, pjeva se da je otac Toplice Milana bio otprije
ukrašena sačmali-košulja — veoma navezena košulja sa šta — zbog čega svagđe — svakad svati (nekoga) — uzima za staroga svata svetovati — savetovati svilaj — v.
(koji je ranije bio starešina nad nekolicinom ljudi, vodio ih i držao red među njima); svat koji prenosi naredbe staroga svata; glasnik čaša molitvena — čaša iz koje piju nevesta i mladoženja na venčanju i koju nevesta čuva kao najdražu
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
I zaista, iz ljeskara, umjesto ptice, ispade dugonog bos dječak i trkom jurnu u sjenovitu dubinu staroga gaja između golih i pravih bukovih stabala. Kud li to dječak otrča, na čiji znak?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I staro do staroga žito će vam biti i preticati i ono poodavnašnje ispred novoga će izručivati. I kade dobro ovo vreme dao nam je Bog; za
Negoli vino novo u nove mehove valja sručivati, te tako i oboje će zdravo ostati. Nego staroga čoveka, ka staru mešinu odbacite od sebe, i uzmite na sebe novoga čoveka, novi meh, da na Novo Leto u njega novo vino
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
nekoliko koševa, peć za hleb, štale za konje i velika šupa, a u šupi dvoja obična kola, pa čak i jedan „pajton“, istina staroga fazona, nalik na one faraonove „kolesnice“ iz biblijskih slika, koje su s njim zajedno propale onoga fatalnoga dana u
Lelee! Što si napraji džumbus i rezil’k! Tolika larma probudila je, naravno, i staroga hadži Zamfira. Morao se i on umešati i jedva se razabrao, onako bunovan, i saznao u čemu je stvar tek onda kad je
Znao je on dobro staroga gospodara; znao je da je u kući svemoćan, da što on kaže, to je kazano, a što zapovedi, da će biti i poslušano.
” Jevda je bila žena još mlada i lepa, ali staroga kova, „starovremenska“, kako bi tamo rekli, ozbiljna i dostojanstvena.
To se Mane sa drugovima veseli... Čuju se ćemaneta, pište zurle, zveckaju čampare, a goč potresa temelje staroga hana i sasipa prašinu i crvotočinu sa plafona na vesele goste... To se Mane sa drugovima veseli...