Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Милисав је радо долазио до записа, које да види свога старога учу... а и још нешто, о чему су неки само слутили, а скоро ће се уверити.
Па и њен отац зна за то, и опет му не брани, баш и кад јој у кућу дође... Све, дакле, комшике тврдише једно: да је старога Сремца кућа нечиста, иако је у селу најчистија била.
— Љубим те!... Хтео сам те у старога Сремца запросити, али ми тутори не дају... Гром их спалио! — И он љутито стискиваше песницу, а од једа му дрхташе
Старац куцну мало на пенџер. — Ко је?... — зачу се меки глас старога учитеља. — Ја сам! — одговори старац. — А! стари Сремац!... Шта ли га овамо донесе?...
— одговори старац. — А! стари Сремац!... Шта ли га овамо донесе?... И он се диже с асуре, отвори врата и гледаше у старога Сремца. — Добарвече, учитељу! — рече Сремац, па се посади на прву скамију, баш наспрам учитељеве асуре.
Ту мало застадоше, а после се зачу где пас лаје. Затим изиђе Ђошина мати, отера пса и приђе да пољуби у руку старога Сремца и учитеља. — Хвала, снао, — рече Сремац, тргнувши своју суву руку, — хвала ти! А је ли Ђоша на дому?...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Курјак, први курјачки муселим, офавно паметозлопствоваше на једнога комшију свога, старога лисца, зашо што ови, најдебље гуске хватајући, себе самога чашћаше без најмањег курјаку пешкеша.
да се је злато у шљунке претворило, онда ти почну, ка' и остали људи, један једно а други друго говорити; а како упазе старога сеоскога ђака, сви муком умукну, да чују шта он о том чуду мисли.
Ево један кратак разговор некога старога капетана Рашковића, из Голубића у Далмацији, с једним Светогорцем, који сам у његовом дому, на дан светога Николаја
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Месиће од ње чесницу, колач за крсно име. Најлепше је брашно од старога жита. — Само ако добро роди — рече Огњан. — Знаш и сама, нано, да нам је ова њива понајтакша...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сладак је живот у дому твоме!... Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!... Ходи к нама! Све ће бити што ти душа зажели. Довешћемо ми теби и Јелицу!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као у сâм дан постања Сва звездана кола са великог свода.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Одмах се прибере и замоли старога Орестију ковача да држи ону његову певницу док он часком не оде. Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао
Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља, који је био и учио. Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони
Зато при поласку у пензију, мислим да неће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било. Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.
Навикао се на школу и на учитеља. Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна, који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк, и прслук са два реда дугмади и закопчавао
Сав »есцајг« је био старога шлога, добро очуван, али давнашњи. Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су
у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, стари Пера из Старога села Кера, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни
и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана, изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.
из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана, изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.
Та заједно смо, к’о деца, с катихетом »вертеп« носили; ја продуцир’о »цара Валтазара«, а он »Перу из Старога села Кера«. Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ. — Таман к’о што ваља!
— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио — потврђује поп Ћира. — Нема ти старога времена — вели домаћин. Знам, боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића! Па је ту онда лако.
кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила, — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона која се пре шездесет година доносила у мираз, — где горе и пред иконом св.
и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пантефријевицом, иако су они чак из Старога завета, али грдан страх гђа Сидин претворио је контрафу у икону, и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: »Добро
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Анка и друге ситније сестре помажу. Дође и време ручку. Сви се наместе. Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан. Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен. Разговара се са по ока мери Љубу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Нове нарави које ок види да се увлаче по нашим варошима и у наше односе после рата, он одлучно не прима Он је човек старога кова Њега је, на против, рат поправио учинио бољим, чистијим и њој оданијим, па је он то с правом очекивао и код ње.
„У тренутку, кад су се отуда зачули очајни крици: свећу, брже свећу, умире, ја сам се одликовао присебношћу некога старога гробара. Налазио сам се у авлији.
Па се гњурам у најскривеније јазбине душе и по оном смрзлом пепелу тражим једну једину бар живу варницу старога жара. Хтео бих још ја од оне старе вере и хтео бих увек да се нађем у овом црном мраку пред црвеном олујом.
Африка
Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица. За даровима младожењиним ступају без ритма
Сви ме морнари радосно поздрављају као старога познаника. Бретонац Роберт докоси ми књиге које сам му прошли пут позајмио.
Теодосије - ЖИТИЈА
видети од Бога људима, а мислим и анђелима, пренос светих моштију свога преподобнога оца нашега, дивнији од преноса старога Израиља, јер не беше из ропства египатског и са погребатељима, простом децом, него беше ношен из Свете Горе и од
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год. Често су и снови имали велику улогу. Пред погибијом црногорских потурчењака сањао је озринићки сердар Вукота старога Озру, који је по предању родоначелник племена, и он је љуто опомињао њега и све Озриниће да истребе потурице.
Под узајамним утицајима ових досељеника и старога становништва, које је живело у особито развијеним задругама, образовао се нов психички тип који се својом, већ
Идући од Старога Влаха Јадранскоме мору запажа се нагла промена у земљишним облицима, готово најизразитија на целом Полуострву.
Црногорци су испуњени „вером Обилића“ као Јевреји Старога завета вером у Јехову. Главна храна су им предања о Косову и о српској немањићкој држави, и ова предања знају чак и
О групи Срба муслимана говорићемо у наредној глави. На типове старога становништва овде се чешће наилази него у Шумадији, али мање него код ерског варијетета.
Уопште већину досељеника чине Ере, измењени новом географском и друштвеном средином и прилагођени навикама старога становништва.
год.); са њега се види купасти врх Звечана код Митровице, старога града из доба Немањића. Близу Мазгита је Самодрежа црква, у којој се причестила српска војска пре почетка Косовске
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Па зашто не? Један прави збирку поштанских марака, други збирку старога новца, лула, старих сатова, јеленских рогова; што не бих и ја имала своју пасију?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика се с оцем договара. — Отац, хоћемо ли сутра на бал? — Иди ти сам, шта ћу ја онде? — То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете. Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Народ каже: „У старога глава, у младога снага“ и „Млад знаје једно, а стар много“. У задрузи старији доносе одлуке, наређују, а млађи слушају.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Но, доста с вашим орацијама! — рече пуковник, опет оштро. Очевидно не трпљаше старога „Сан-Маркина“ и његово безбрко лице под париком!
Сјети се онијех ријечи старога Мргуда, како су Црногорци у вријеме Малог Шћепана глобили владике Саву и Василија! Узели им, вели, стотину волова!
Знамо и то да се подигоше да свете Милуна Драгова, те да старога кнеза обрадују осветом уочи његова крсног имена, првога што ће прославити након Милунове погибије.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Обрадовић је полазио са гледишта да у питању књижевнога језика »с помоћу старога нови ће се од дан до дан у боље состојаније приводити«, и писао је у основу народним језиком, али стручни књижевни и
1820. посао је био готов и рукопис буде послат на преглед Атанасију Стојковићу. Стојковић, поборник старога језика, да мишљење да овај превод на простонародни говор није добар и понуди се да сам дâ нов превод.
Он се ослобађа ранијих утицаја и сав се окреће народној поезији. Дубоко националан, сиров Србијанац старога кова, какав је остао целог живота, ушавши потпуно у романтичарске идеје које су одговарале његовој правој природи, он
И он се врло добро осећао у тим источњачким декорацијама и међу простим али срдачним »људима старога кова«, за које у животу нема проблема али има животне радости.
Обојица су Срби из Угарске, рођени на периферији српскога народа; обојица су занесени пријатељи »старога доброг доба«, патријархалности у народном животу, традиционализма и конзервативности у политици; обојица поетизују и
1898, јавио се у Искри са неколико приповедака, о којима се стало говорити и писати тек када су изишле у збирци Из старога јеванђеља (Београд, 1899). Затим су изишле збирке Божји људи (Нови Сад, 1902; друго издање, Београд, 1913).
Ђул-Марикина прикажња (Београд, 1901) су лепа слика старога Ниша, у роду Сремчевих нишких приповедака. Турски женски свет описан је у Писмима из Ниша о харемима (Београд, 1897),
Милићевић, Вук - Беспуће
слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна
« Др Георг фон-Сименс, члан германског Рајхстага ГЛАВА ПРВА Газда Радисав је човек старога кова. Кафеџија је и механџија.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Прости, ћако, од онога, Знадеш, узе ја старога, А ти, деде ову једну!“ — Вођа испи чашу ледну. „Дед' нек иде и та друга, За јуначка жића дуга, Па ето ти још и
Сунце седе, коњи се сморили, Ал' ка кули веће и смашили, Та ка кули старине Новака, Та старога србињског јунака, Ту су били веће други стигли, Па на ноге садака се дигли: „Добро дошли!“... а и: „Нашли боље!“...
Једне јаде морам ваистину Штоно Србин учинио дину: Та старога мислим Ћејван агу Што му Гојко саломио снагу; док је дина и док је чибука, Увек ће се за њиме да кука.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ено јој Петрака самарџије, нек је он пази, свакако је прешао у коњску вјеру. Носи у торби коњску икону, срам га било, старога човјека.
Вилсон и краљ Александар пронађени су сакривени у поткровљу Савина свињца, и то је био довољан разлог да жандарми узму старога преда се, па с њим у своју касарну, у затвор.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Неће ни наш стари пропасти, зашто учени људи у народу всегда ће га знати и с помоћу старога нови ће се од дан до дан у боље состајаније приводити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идући тако, нађе у гори једнога старога пустиника, и назвавши му бога, запита га не зна ли он да има гдегод таки и таки град.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Истина, каткад и забадава пропсујем, али зато се не може казати да жену кињим, кад она има увек понешто старога дуга. Ено, тек што је омирисала бал, па већ оће и она да прави. Ајд, ајд! Али откуда је то, те ми се сад одпире?
Али ако видим да он окреће, сама ћу с њиме говорити. МИЛАН: Он је мало од старога света. ЉУБА: Кад ми допушта да се носим по моди, ваљда ће ми и то допустити. (Чује се како баба кашље.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
од једне фруле створим жубор фрулства а снага моја чинодејствујућа; из лаке руке извире ми грана „У плодном крају старога незнања“ Калопер-душом одишу ми чувства.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Са дједа-Мразом у руху сјајном шуму сам прошо стазицом тајном, видио кућу и прозор драг, пред прагом ловца старога траг. Само за тренут! ... Вјетар је мео и све се зави у снијежни вео.
Кад гору облак покрије ноћни и кланац тешка освоји тмина, долазе крадом дивови моћни, бију у врата старога млина. „Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори.
“ Не слуша Ћира што старац прича, већ виче, прети: „Дај кожух чича! Ја сам чиновник старога лика, сакупљам порез од пролазника. Никога тако не пуштам лако. Ја сам строг, знате, сви мени плате.
То су опанци прошли старога дједа Вука; у школу, по снијегу првом, одвео — свог унука. А путем — трагова много, ко да им погоди број,
Лавежом громким дочекуј странце, никада, друже, не лај на знанце. Ево ти савјет старога писца: чувај се добро и мртвог лисца. Кад јежа сретнеш, кавге се мани, тај копље има на свакој страни.
Добар си, зече, добро ти име, оцену спремам још ове зиме, кад видиш торбу старога Симе. Ласта нам пише уз тугу лаку, жицу јој лирску осећам јаку, она је песник у црном фраку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Сигурно су неки наши залутали... па су се сад сударили. Ово је „позив парламентара“ за предају — и из очију старога наредника скотрљаше се светле и блиставе сузе. ШТО НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА СТВАР До зоре смо копали.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
вино пијеш, И очима бисер бројиш, И рукама гајтан плетеш; Додај нама крај гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За младога за Божића; Божић баје по свем свету, По свем свету, по овоме. Слава и част домаћину!
и парогу: “Врн’ се натраг, стара мајко, Ево су ти гости дошли, Добри гости, колеђани, Који оде, Бога моле За старога за Бадњака, За младога за Божића“ Слава и част домаћину! Тебе на част, стара мајко! 16. Пођо с пушком, коледо!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
За столом испод липе, Софија, Јелисавета и Василије пробају једну сцену из Шилерових Разбојника. Јелисавета, у улози старога грофа, спава за столом. Прилази јој Софија, као Амалија. Василије игра улогу редитеља.) ЈЕЛИСАВЕТА: „Сине мој!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.
стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава.
Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІВ крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан
И Срета се трже кад виде кога је загрлио. Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. — Шта ти је, учо! Умири се! — вичу сви.
— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. И Срета му се освети поштено.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Знате нашу момчад озринићку: ђе год дођу, свуд замећу шалу. Враг донио на састанак бјеше и старога оџу Брунчевића; и у њега некаква шишана, лакат у њој бјеше ал' не бјеше.
моје ране без пребола, рано љута! моје очи извађене, очни виде! Коме браћу ти остави, братска хвало, и старога баба Пера, куку, Перо! и три младе сестре твоје, кукавице? Седам снахах што ошиша? њима празно!
ЗОРА ЈЕ, ДИЖУ СЕ, ПРИПАШУЈУ ОРУЖЈЕ ДА КРЕЋУ ДОМА. ЧУДЕ СЕ ГЛЕДАЈУЋИ СТАРОГА ИГУМАНА ЂЕ СЈЕДИ УЗ ВАТРУ. БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ И НЕШТО У СЕБИ ЧИТА; А ОНИ, КАКО СЕ КОЈИ ДИЖЕ, ТАКО МУ ПРИСТУПА И ЉУБИ ГА У
Не био их пуштават од себе. Био дозват, док ти Божић прође, два три сина старога Мартина, ере ти се ја све бојим, синко, да ће Турци тебе изгубити.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога. А међутим он, стари, зна да није због тога што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се
купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.
Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски. Поче поједине да распознаје. Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим
Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен: — Шта, газдо? — Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Као што већ рекосмо, попови и људи старога кова озлогласише га међу простим народом, те по читаној околини причало се којешта о њему.
“ одговори медик. „Био зар неђе, видио некога, па сврнуо староме знанцу на пиће?“ „Био све у старога знанца и биће још за неколико“, одговори Јока и уздахну. „Шта би, забога?“ запита Петар у чуду.
брига, остаје и другијех крупнијех, јер не мало Црногорчади на свијет дође у планини, те им је први удисај, задах старога Ловћена, први кров зелена чест. Тако бива у Ловћену преко дана.
Па иако сам прихваћен, иако ме држе као своје чељаде, зар ипак не треба да видим е сам го као прст? Сутра нека старога нестане, како ће ме гледати браственици...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Чауш је у својој шали неопраних устијух, пак не штеди ни кума, ни старога свата, ни домаћине, истих младенаца, него их назива свакојакими имени, и све сватове и узовнике протитра, прорешета,
Ево од нашега доброга брата, старога свата, једна лепа част, дванаест стуба белих погача: шарене су, писане су, везене су!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Царев син матери за инат ожени се и зовне вилу за кума и змаја за старога свата, те с ђевојком дома, говорећи својој жени да се од његове матере чува и крије, да је ненадно чудо не снађе „јер
Идући тако, нађе у гори једнога старога пустиника, и назвавши му Бога, запита га, не зна ли он, да има гдегод таки и таки град.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” А његов дијакон за њим проси на мошти Светога Пантелејмона. Не знам ил’ ми је згадније било старога погрбљена, гди по цркви кашље и циганчи, гледати, или његова беднога дијакона, здраву момчину, углађену, с дугим
Последњи февруарија поздравим моје добре пријатеље: ученога медика господина Скилици, старога Инглеза Самуела Брецбриџ, који од много година ту живљаше, љубимога попа Агапија, учитеља господина Николаја
Они исти, за своју велику доброту к мени, испросе се од старога господина и пет дана пре дођу неже ли би дошли. Не знам у животу мојему, разве ако кад сам дететом био, да сам кога с
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...
Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. — Је ли да ћеш бити добар, а? Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови што бјеше путем научио од Стипана: — Бићу припокоран, припоштовани оче! — Е, па липо!
Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир. — А ова је баба — претур! — говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура. — А ко је онај погурени куљеша? — Оно је ађунта — одговори Мачак.
Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.
Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина. Фра-Брне је имао поваздан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохијских ствари.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ' мене и свег око мене; Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као у сам дан постања Сва звездана кола са великог свода!
В. Илић ЦВИИИ ЕМИНА Синоћ, кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имáма; Кад тамо, у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја, каква је пуста!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Из старе Атене пођох у стару Александрију у доба када је онде живео највећи астроном Старога века, Аристархос са Самоса.
сваке поплаве Нила, и при том померао поље свог рада све више ка југу док не стигох напослетку до циља својих жеља, до старога града Тебе у горњем Египту. „Било је то једног лепог јутра кад стигох онамо, возећи се чамцем са шест весала.
То беше најјача духовна концентрација највећег астронома Старога века. Ускоро му поста јасно да се и сам ток годишњих доба, проузрокован косином еклиптике, може неусиљено растумачити
Кад предузех да оцртам како је живео, размишљао и делао тај највећи астроном Старога века и његов најгенијалнији мислилац, увидех већ при првим корацима да је то врло тежак задатак, јер о његовом животу
е. у Александрији, а двадесет година доцније на Родосу, највећи практични астроном старога века Хипархос из Никеје. Из истог извора сазнајемо да је Хипархос, упоређујући позиције звезда, како их је сам нашао
У том погледу стоји Птолемајос у завидном положају према свим астрономима старога века. Обе свеске Птолемајова дела стоје стално на мојем столу, на дохват руке.
“ „Не. То је била жива истина. Јер Арабљани су учинили све да знања Старога века, а нарочито грчку науку усишу у себе; они су присвојили и знања источних народа, а нарочито Индијаца, и увећали
“ „У својој новој држави дођоше у духовни додир са подјармљеним становницима некадањих расадника културе Старога века.
Очајна слика пролазности указа се овде пред његовим очима. Од величанствених грађевина старога Рима није се видело скоро ништа.
црте хелиоцентричног система Антике који је, заборављен и забачен, лежао у рушевинама као и сви остали споменици Старога века што их је Коперник у Риму затекао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све је било чисто, побожно, очекујуће. После вечере коју смо провели у разговору са његовим оцем, угледним трговцем старога кова, строге спољашности и назора, и мајком, смерном и смежураном старицом, пређосмо у његову собу у којој је, памтим
Из дечије собе зачу се испрекидан, гласан уздах у сну. А из црног оквира на зиду посматрао ме строги израз очију старога оца тако одлучно опомињући да се скамених.
А трапаво се жена вукла за носилима, на којима је Јаћим некако ведро и безбрижно лежао, све док старога ратника у кућу не унеше и на ратнички га кревет положише, мада му свећу још не упалише.
као што је, на пример газда Срећко Јањић — кад неочекивано, у оној такозваној Кертнерштрасе, сукоби једнога свога старога друга и Шапчанина који се тамо, о државном трошку, налазио на пракси код бечке полиције, али познатог и великог
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сваку најситнију појединост на порталима оронулих палача што изненада пред нама искрсну иза угла у смршеном лабиринту старога града.
проведена у њему лебдјела ми је уоквирена нестварношћу, попут оног минијатурног пастелног пејзажа на поклопцу старога клавира. Чврсто сам вјеровао да је раскид с њим био коначан и никад нисам помислио да бих се некад у њ могао вратити.
сентименталности, с окрутношћу свега што је младо и забрекло соком, збаци стару истину онако као што је Зеус збацио старога Крона, безазлени кажу: „Преварио сам се, мислио сам да је оно истина”, а подлаци упиру прстом у друге и тврде да они
Лежим спуштених капака и једва чујна била у жилама запешћа, и чини ми се да то у њима откуцава било старога свијета. Привиђам се сам себи као стари Кронос на умору. А гдје је излаз?
Добро, крив сам, признајем без правдања, и идемо даље!... Уосталом, господине, још је мој дјед био либерал. Либерал старога кова!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца. То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.
Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
стари дође на једно поље, узме и оциједи кабаницу, а од оне сваке капи постане овца, тако да наједанпут све поље око старога закриле овце. Кад то старац види, сједе међу њих, па је код њих био.
Нијесам ја оваки вазда био; но нека ти на ум пане на некадашње наше ћосање, пак се спомени ђегођ твојега старога китоње. А она: — Причекај ме ту, сад ћу доћи, учини ми се да ме зазва доље на ливади галоња.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
СА ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА Понова ево ја налазим себе У плодном крају старога незнања; Понова ево осећам потребе За пали тријумф бола и надања И илузија, и за све потребе, Сарану цвећа, жеља и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Али зар нису ова знања и ове академске почасти у неком раскораку са појмовима старога Идвора? Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив у свом опхођењу са људима.
” Али зар нису ова знања и ове академске почасти у неком раскораку са појмовима старога Идвора? Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив у свом опхођењу са људима.
Ћипико, Иво - Приповетке
За то вријеме браћа окупише стоку, па, ни часа не почасивши, породипа крену прама висовима старога завичаја, откуд се Николин отац иселио, а куда се они сада журе, жељни да се чим прво дохвате голих кршева да спасу
Уто униђе Лазо: — Да се пије! — вели одмах с врата. Од сутра прихватићу се посла у старога господара... Биће добића! — и таре весело руке. —А што је теби? — рече Цвијети и сједе до ње.
Тако се цурица настани на шкољу, усред мора, у једној потлеушици до развалина старога фратарскога манастира, откле се могло до морских хриди каменом хитити.
Ту, с висине, код бијеле црквице светог Николе, дуже гледа на свој шкољ — на Велу увалу, борову шуму и развалине старога манастира, око чијих се зидина пење бршљан.
Обгрлише се и, обгрљени, још дуго ослушкују јединствени звук борова—самаца око старога манастира... Сјутрадан, у сунцу, једри брод низ пучину прама непознатоме крају.
живља, модрија, а свјежи лахор, као дах живота, у омари долази јој у сусрет; лађе се на пучини крећу, а у гранама старога бора замећу се меки звукови...
Сви се укрцаше, само што остаде жена старога рибара, којој Антица остави на бризи оно двоје дјеце и замоли је да погледа, док се она поврати, на онога што је у
Паде јој на памет оно нејачи које је предала жени старога рибара, а са ,зебњом и страховањем сјећа се дјетета од сисе што је у кући у зипци остало; и све упорније та је брига
А ја се драговољно подадох разговору и пријатно ми је у њихову друштву. — Наздрави Антици! — боцне старога Андрију онај времешан човјек, који је сада до мене сједио, опазивши да се стари за врч машио.
Проћи ће му.... —Видите, настави онај човјек, хотице пречувши ријечи старога Андрије, — он би је био узео, но она није хтјела... А познавали су се још од дјетињства...
—Могли сте се удати за онога.... —За старога Андрију мислите... То је добар човјек; познавали смо се из дјетињства — благословени они дани!
Чини ми се да старица, гледајући у отворену пучину, сада о томе снатри, а трже се кад одоздо угледа старога Андрију гдје к нама иде. — Ево га к мени, — вели, — биће да му је што потреба — Диже се и пође му у сусрет.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Има у томе нешто од ранога, инфантилног искуства, али и нешто од старога, архаичног културног памћења. И у једном и у другом, уосталом, тело је имало изванредан значај, на који се касније
сличности се укрштају са куполом неба и храма, али испод тога повезивања у Попиној песми постоји и веза између цвећа старога словенскога бога неба и грома Перуна (перуника) са куполом неба и храма, и то словенскога храма у несловенскоме свету
такорећи, из будућности долазе, њима готово да и не преостаје ништа друго него да решење потраже у новоме ишчитавању старога поетског наслеђа.
Нов приступ поезији представљао би за њих и ново опредељење, и изневеравање старога. Овде се критичари смењују, а песници остају.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Познато је да су у многе од тих ликова положене стварне личности из старога Врања које је Станковић запамтио. Али не треба мешати грађу из које су ликови саздани са њима самим.
Колико год да је Нечиста крв роман о Софки, он је заједно с тим и роман о опадању, нестајању старога варошког света, нарочито његовог језгра - хаџијског врха.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но највећу новост учини долазак у село Суљ-капетана, старога ратника и горанскога витеза луталице. ОД Сереза до Васјата, н од Дебра до Ћустендила спомињано је његово име и
Њега се најзад сети Суљ-капетан. Па позва старога слугу Ћерима: — Али знаш, мој Ћериме, да ми је сега срце ћумур? Још једна жишка — пепел ће се учини!...
А манастир се налази између толиких нахија којима је судбина доделила ту злу срећу да око старога Раса чувају завештане спомене. Зато је овде сабор о Петровудне сваке године необично многољудан.
И рођена деца била су га жељна. Носио се чисто и богато али му је рухо било старога кроја као и оружје. Место жутога реденика око појаса, пасао је он огроман старински силав и у њему две леденице и
Обукли га у, Србину, смешну одору, у некакве половне црвене шалваре, минтан од басме н веома изношену ђечерму старога кроја.
“ Рекао сам то у потоку испод куће, кад сам је напуштао, и ту сам закопао пређашњега Дели–Папаза, твојега старога и манито– га проту.
Петровић, Растко - АФРИКА
Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица. За даровима младожењиним ступају без ритма
Сви ме морнари радосно поздрављају као старога познаника. Бретонац Роберт докоси ми књиге које сам му прошли пут позајмио.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А погледај овога старога Черкеза. Он је дивљачан, суров, крвожедан, грабљив. Али знаш ли где је његова постојбина? Дивни, далеки Кавказ.
Но као год што греше револуционари кад xоће ппе времена вештачки и насилно да извуку ново друштво из утробе старога друштва, тако исто греше и реакционари кад хоће да зауставе рођење нових друштвених облика кад су они већ сазрели.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И, с пуно сунца, Нек спровод крене преко царска моста. Ево ти, Граде, старога бегунца, Ево ти славе — жељенога госта.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
За старога — за Бадњака, За младога — за Божића. Уз прву Вук је напоменуо: »Овдје се бадњак спомиње као некакав човјек или Бог
невести преко прага додаје »под сваку мишицу по једну погачу«, на крају свадбе ломи се кумова погача, па погача старога свата, који одлази последњи (СЕЗ, 86, 1974, 431—449); у Горњој Ресави, у петак пред венчање, девојка из момкова рода
а на те гранчице набоду се још и јабуке и кравајчићи, па се тако накићен ставља сутрадан на трпезу испред кума и старога свата, те га они изломе над главама младенаца, и тада се девојке грабе око гранчица и јабука, јер верују да ће се прва
Ћипико, Иво - Пауци
Илија затеже даме у благајну упише, жао му; и боји се старога господара. Али која вајда? Ко ће од бољега бјежати? И, одлучивши се, пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао,
У челу стола посади поп Вране старога фра—Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега
У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари. Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија што до њега сједи и вели озбиљно: — Видећеш сада какових говорника има у нашему светому реду!
— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен, прислони се уз дебло старога дрвета ... А сутон већ је пао; сјајан бистар сутон пуна мјесеца што с неба грије и сјаји се као зимње сунце...
Служио старога господара седам—осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; Вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.
заболи га у души, као када би морао да посијече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна, из старога пања на прољеће неће младица тргнути. Кад дође ред на краве, вели му жена: — Не продај краве музовне ради дјеце!
* Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.
Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: —
Часом сви ућуте. Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом. Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође
— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. — Дакле сте се намирили? — јави се судан. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао?
— Колико си му дао? — Десет фиорини, господине. — Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судан старога Анту и кретом руке показа на Цирила. — Јесам, господине, није разлога да кријем.
— Како је у селу? — Као и прво... А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша. А јур је стар! —А оставиће Јуру?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да начиним нешто својом руком што би било достојно твога имена, а ево сада ми, уз месечину која се пробија кроз крошње старога храста, твоја крастача балави својом грозном слузавом трбушином лик твога распетог сина.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А клисар, да олуј спречи, кад земљу обави тама Попе се, преплашен страшно, на звоник старога храма. Гледећи пред собом, смућен, огњено и бурно вече, Прикупи конопце снажно, пропе се и онда клече, И звук се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Градитељ те лађе био је Архимед, највећи инжењер старога света, а њену уметничку израду руководио је архитект Архиас из Коринта, праотаџбине Сиракужана.
Ова постаде за сто година најлепшом вароши и духовним центром старога света. Светиљка коју гледамо и која шаље своје светле зраке далеко на морску пучину, достојно је обележје овога
своме раду, Александринац од главе до пете, па зато смем да кажем да је Александрија одгајила три највећа геометричара старога света, па и четвртог, који долази одмах иза њих, Херона Александријца.
том погледу стоји последњи велики александриски астроном Клаудиос Птолемајос у завидном положају изнад свих астронома старога века.
духовита, поносита, осећајна, а одрасла у друштву научника, песника и уметника, Клеопатра је била најизображенија жена старога века.
Топло тело младе краљице разнежило је старога ратника. Када је римска држава подрхтавала у својим темељима, а њено крмило ишчекивало Цезарову снажну руку, он је са
“ На тај начин пошло му је за руком да поједине стране старога текста палимпсестовог среди и сајузи по њиховом садржају.
Никеји, који је међу својим синовима имао и једног познатог писца Стобајоса, и који је био културно средиште овог дела старога света, нестао је нечујно са лица Земље. Неће ли се то исто десити и са данашњим средиштима наше културе?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Све он мора да види, свуда свој нос да завуче... Е баш се од тога старога ништа не може. ТАШАНА (расположено Стани): Де, де, место да ти будеш грђена што не доносиш одмах, а ти почела
У дну баште назире се некадашњи шедрван, пресушио, зарђао. Иза њега, по остатку старога зида вије се ладолеж из кога вире трошни, земљом и травом покривени каменови.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Волео је став и господство. Као многи економи старога кова, предавао се радо, тако да кажемо, култу некога култа. Наравно, код њега је све то било више ствар естетике и
Собичак, кујничак, човек, жена и двоје деце. Праг пред кућом као шамла, малчице се дрма; с једне му стране, од старога српа ударена стругалица за блато, с друге стране укована крупна коњска потковица.
Јевреји, као и сви људи, поживе, науживају се што боље могу, и збогом! сви видимо да нема старога Фридмана, нема га више да купује переце на киле и части децу. Грци — само умиру.
Спида је почео посећивати удовицу свога старога и цењенога пријатеља. Једнога дана се пријавио у посету млади Лука Млинарић, послат је од начелника града ради неких
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Јер, одиста, владаоци старога века носили су тако страховита имена да је човеку била потребна факирска моћ да их изговори.
Историја се, као што је познато, дели на стари, средњи и нови век. Испред старога века, као неки предговор историји, постоји предисторијско време, а на крају историје, после новога века, као поговор
да буде професор, он од малена већ заборавља да понесе књиге у школу, узима у расејаности туђ нов место свога старога шешира и рђаво учи предмет који ће доцније у животу предавати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мангал је зрачио, и одблесак се одбијао из ока старога Арнаутина, као да из душе његове сикће пламени бес. Али на колену Ђурином светлуцао је бајонет са пушке.
Кад, она ме дохвати за руку и приведе каси. Сетих се тада како су ми причали за једнога старога поручника из коморе, да је од „теткице“ на каси тражио признаницу. Када су то причали смејао сам се.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ишчезли су некуд шарани, замрсиле се мреже у корењу врба, а старца одвели у кућу пуну старога света који је на старост покушавао да заборави. Ој, како је котлићу била мрска та кућа! Ој, како је био беспослен!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1896. ЕМИНА Синоћ, кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имама; Кад тамо у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја каква је, пуста!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад се Ђурађ закалуђерио (као калуђер звао се Максим), Јован је постао деспот. Он је последњи потомак старога деспота Ђурђа. Храбро је војевао против Турака и намеравао да поново освоји Србију, али то му није пошло за руком.
на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браћа га познати не могу; дадоше му копље убојито и мач зелен старога Војина; Петрашин му изведе кулаша међедином свега опшивена, да кулаша царе не познаде.
другу књигу пише: „Вјерна љубо Вуче џенерала, пусти мене до три побратима, и подај им три товара блага; и пусти ми старога Топлицу, и подај му три товара блага, јер је јунак млого дангубио; и дај мене три товара блага, што сам мога мучио
благо од Прилипа Марку, па узима од тавнице кључе, те отвори проклету тавницу, и извади три војводе младе и са њима старога Топлицу, па их води на бијелу кулу, па бербере хитре добавила: једни мију, други косу брију, а трећи им нокте
дај мене од злата каруце, и у њима дванаест вранаца, што их преже Вуча џенерале када иде од Беча ћесару, да м' однесу старога Топлицу; дај ми рухо Вуче џенерала, што га носи о Васкрсенију, да обучем мојега Топлицу“.
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти Старога Новака, на њему је страшно одијело: на њему је кожух од међеда, на глави му кала вучетина, и за калом крило од
Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити, но причекај Старога Новака!“ Рече њему Грчићу Манојло: ,,Ближе к мене, Старино Новаче! Ближе к мене, да се ударимо!
Наљути се Грчићу Манојло, шчепа мача у лијеву руку, па поћера Старога Новака. Мили боже, чуда великога! Да је коме стати па гледати: како кроји калу вучетину, како ц’јепа суру међедину, а
А знаш добро што смо учинили: ономад смо убили Турчина, од Лијевна старога Мал-агу, скинули смо токе са Мал-аге, па ето их на прсима твојим; а скинули ковче и чакшире, па ето их на ногама
Поводом стиха и пусти ми старога Топлицу Вук каже: „У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се да је отац Топлице Милана био отприје
украшена сачмали-кошуља — веома навезена кошуља са шта — због чега свагђе — свакад свати (некога) — узима за старога свата световати — саветовати свилај — в.
(који је раније био старешина над неколицином људи, водио их и држао ред међу њима); сват који преноси наредбе старога свата; гласник чаша молитвена — чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју невеста чува као најдражу
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И заиста, из љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у сјеновиту дубину старога гаја између голих и правих букових стабала. Куд ли то дјечак отрча, на чији знак?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И старо до старога жито ће вам бити и претицати и оно поодавнашње испред новога ће изручивати. И каде добро ово време дао нам је Бог; за
Неголи вино ново у нове мехове ваља сручивати, те тако и обоје ће здраво остати. Него старога човека, ка стару мешину одбаците од себе, и узмите на себе новога човека, нови мех, да на Ново Лето у њега ново вино
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон“, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице“ из библијских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у
Лелее! Што си напраји џумбус и резил’к! Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи Замфира. Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је
Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже, то је казано, а што заповеди, да ће бити и послушано.
” Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовременска“, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.
То се Мане са друговима весели... Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте... То се Мане са друговима весели...