Teodosije - ŽITIJA
Sada sam zauzet, ujutru ćete me videti, a ove ostavite! Kada oni ovo čuše, strahom i stidom obuzeti ne znađahu šta da odgovore. I tako ućutavši opkoliše kulu, čuvajući stražu.
Jer mnogo puta bivši posramljen od njega, i odbijen dajući pleća zajedno sa inoplemenicima koji. bejahu s njim, sa stidom se kući vraćahu, i strahom obuzeti u tesnacima puteve za sobom od Stefana zaziđivahu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bio je to običan kolegijalni osmeh, ali njeno je lice zaplamtelo ponosom, i stidom, i nežnošću. Bilo je to lice žene koja voli i bilo je lepo uprkos boji kože, kose i očiju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁶ Dok se rođenje sina dočekuje sveopštim veseljem i radošću, rođenje kćeri praćeno je mukom, žalošću i stidom. Umesto čestitke ocu koji je imao tu „zlu sreću“ da je dobio žensko dete („čobanicu“), rođaci i prijatelji upućuju reči
Milićević, Vuk - Bespuće
Na njezinom licu u koje je udarila vatra, ogledalo se nešto strašno i zaprepašćeno, s očima, punim suza, ubijena stidom, osjećajući poniženje svoga oca, kao da i na nju pada jedan dio njegove sramote.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Iznuđeno reknem detelina, a kolenom već procveta ona i ospe se, igrom tajnog čina, purpur-stidom sa naslovnog trona. Tek s devojke, kao po diktatu, sklizne ruho - a ječam u zlatu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
3 Pitala unučad babu: — Zašto, bako, plačeš? — Plačem za nekadašnjim đevojačkim stidom i za današnjom njihovom slobodom. 4 Pitala baba nepoznato momče: — Koga tražiš, momče?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
One koji nisu umeli da rezbare, čitavo selo preziralo je ili žalilo je li čudo što je dečak iz kuće pod liticom sa stidom skrivao desnu šaku na kojoj nije bilo prstiju? Što je, rastući, sve manje odlazio u selo? Sve više bežao od vršnjaka?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sa stidom misli o tome kako se tada nije, ki za trenutak, dvoumio: bio je spreman i da žrtvuje tuđe živote i da na sebe primi tež
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I, pošto se sve desilo vratolomno brzo i prosto, kao da je obuzeta nekim strašnim stidom, mašina, ludo bežeći, iščeze za uglom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lavovi rađaju ravne sebi. Pohvalna dela snimaju pređašnju Svu ljagu s čela, daju mu večni blesk. A pokriveni mrakom, stidom Grbovi lenivih naslednika.
Bojić, Milutin - PESME
zorom kô opelo budi, Strah jedan nas goni s pomračenim vidom, Strah jedan nam noću mržnjom puni grudi: Sestre su pod stidom?
vekove smo krv neštedno lili: Još angorske su poljane rumene I klanci Karsta, što su krv nam pili: Jedrenske seni, stidom oblivene, Panonske kliču rane zatrvene.
Što mene za svog kumira je htela. I drhtao sam kraj raskoši što je Nudila svoje mirise i boje. I tad utekoh sav stidom obliven. I uzbrao sam, kô krišom, pun žudi Cvet jedan, što mi još miriše grudi, Cvet tužan, beo i u kutu skriven.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Djevojka se stidi: čula je što o njemu po varoši govore i poniknu stidom saznanja. ...Zlata, jednoga popodneva, gladeći joj kosu i dirajući je u njedra, u sijasetu strastvenih poljubaca, osjeti
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nemam! — šapnula je skrhana žena sa stidom koji se zaplakao... — Može li tako biti? — Može, hvala. Ja ću pošteno vratiti. — Znam da bi vratio, poznajem te.
Ljubav prema sinu, prema sinu koji se zove Branko Kalenić, preli naglo svu dušu starčevu. On se ispuni stidom. Ali sin se ispunio novom svešću, hladnom računicom života i stvarnosti. Zar tako!