Теодосије - ЖИТИЈА
Сада сам заузет, ујутру ћете ме видети, а ове оставите! Када они ово чуше, страхом и стидом обузети не знађаху шта да одговоре. И тако ућутавши опколише кулу, чувајући стражу.
Јер много пута бивши посрамљен од њега, и одбијен дајући плећа заједно са иноплеменицима који. бејаху с њим, са стидом се кући враћаху, и страхом обузети у теснацима путеве за собом од Стефана зазиђиваху.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је то обичан колегијални осмех, али њено је лице запламтело поносом, и стидом, и нежношћу. Било је то лице жене која воли и било је лепо упркос боји коже, косе и очију.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁶ Док се рођење сина дочекује свеопштим весељем и радошћу, рођење кћери праћено је муком, жалошћу и стидом. Уместо честитке оцу који је имао ту „злу срећу“ да је добио женско дете („чобаницу“), рођаци и пријатељи упућују речи
Милићевић, Вук - Беспуће
На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један дио његове срамоте.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Изнуђено рекнем детелина, а коленом већ процвета она и оспе се, игром тајног чина, пурпур-стидом са насловног трона. Тек с девојке, као по диктату, склизне рухо - а јечам у злату.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Питала унучад бабу: — Зашто, бако, плачеш? — Плачем за некадашњим ђевојачким стидом и за данашњом њиховом слободом. 4 Питала баба непознато момче: — Кога тражиш, момче?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Оне који нису умели да резбаре, читаво село презирало је или жалило је ли чудо што је дечак из куће под литицом са стидом скривао десну шаку на којој није било прстију? Што је, растући, све мање одлазио у село? Све више бежао од вршњака?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Са стидом мисли о томе како се тада није, ки за тренутак, двоумио: био је спреман и да жртвује туђе животе и да на себе прими теж
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И, пошто се све десило вратоломно брзо и просто, као да је обузета неким страшним стидом, машина, лудо бежећи, ишчезе за углом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лавови рађају равне себи. Похвална дела снимају пређашњу Сву љагу с чела, дају му вечни блеск. А покривени мраком, стидом Грбови ленивих наследника.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
зором кô опело буди, Страх један нас гони с помраченим видом, Страх један нам ноћу мржњом пуни груди: Сестре су под стидом?
векове смо крв нештедно лили: Још ангорске су пољане румене И кланци Карста, што су крв нам пили: Једренске сени, стидом обливене, Панонске кличу ране затрвене.
Што мене за свог кумира је хтела. И дрхтао сам крај раскоши што је Нудила своје мирисе и боје. И тад утекох сав стидом обливен. И узбрао сам, кô кришом, пун жуди Цвет један, што ми још мирише груди, Цвет тужан, бео и у куту скривен.
Ћипико, Иво - Пауци
Дјевојка се стиди: чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом сазнања. ...Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Немам! — шапнула је скрхана жена са стидом који се заплакао... — Може ли тако бити? — Може, хвала. Ја ћу поштено вратити. — Знам да би вратио, познајем те.
Љубав према сину, према сину који се зове Бранко Каленић, прели нагло сву душу старчеву. Он се испуни стидом. Али син се испунио новом свешћу, хладном рачуницом живота и стварности. Зар тако!