Crnjanski, Miloš - Seobe 2
onda poče da priča – a kao da to prvi put čuju – kako se čuje da, iz Rosije, dolazi sin rosijskog generalmajora Jovana Stojanova, koji je neki njihov daljni rođak, pa će mnoge ljude da povede.
Radičević, Branko - PESME
dosta svetovanja, Junaci se konjica hvataju, Majke, ljube, seje odstupaju, Ali mnoga tajom zasuzila, Ma ne suzi Stojanova Mila, Teški jad joj srce pokosio, I u oku suze zasušio, Oko stalo pa se ukočilo, Ona gleda svoje sunce milo,
i drugih pesama bejaše: Majke, seje, ljube verenice Zakukaše kano kukavice, Svaka svoje jade udesila, Ponajljuće Stojanova Mila. Svaki dan ga Mila polazila, Na grobu mu grozne suze lila.
„Da, ja se spremam, ja ću nekud poći, I to skoro, jošte ove noći, Na velje delo jesi pogodila; No ti si, mislim, Stojanova Mila, Al' ostan' doma, sad više ni reči! To tebi milost, to ti Stojan preči...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali mati Stojanova poče je paziti, jer se njen Stojan, kao dete, najradije sigraše s njom. I zato je zaklanjaše od slugu, ne davaše joj
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Mi se slažemo lijepo; jes’, bratiću... ka neka prava vamilija. Gojko obori glavu pa ućuta. Njega je vazda pobeđivala Stojanova rečitost, pa i sad on nemade šta odgovoriti, znajući unapred da će soba biti sve gora i sve nečistija, ako se on sam
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On se za dugo ščinjao smijući se, ali kad ču njeku podrugljivu zamjerku od jednoga druga Stojanova, Bakonja zavi rukav od mantije. Pedeset ih potekoše da mu donesu kamen.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i jedna vrsta preimenovanja,197 na šta Stanković osobito udara glasom: „ona prestade da je udovica, već postade majka Stojanova”, „ona sada prestala da je ženska već samo majka”, „čak i svoje kršteno ime gubi i jedino se zna kao 'tetka Zlata',
sada prestala da je ženska već samo majka”, „čak i svoje kršteno ime gubi i jedino se zna kao 'tetka Zlata', majka Stojanova”.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nemam, rano, nikoga mlađega, do Stojana jedinoga sina. Njega jednog zarobiše Turci, a i njega i Iliju moga, Stojanova brata stričevića.
Tom se svati ništa ne sećaju, doseti se ljuba Stojanova, otpusti se od ručna devera, brzo ode na gornje čardake, pa doziva seju Stojanovu: „Zaovice, rođena sestrice!
Evo t’ braca, gospodara moga!“ Kad začula seja Stojanova, ona strča dole niz čardake, triput sovru očima pregleda dok je bracu lice ugledala; a kad bracu lice ugledala, ruke
Ko pred mene staru išetati? Ko će staru zapitati majku: „Jesi li se umorila, majko?““ Kad začula ljuba Stojanova, išetala pred dvore bijele, prima majku na gospodske ruke, i govori svojoj staroj majci: „Ti ne kukaj, moja stara