Upotreba reči stoje u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Osam je sahati izbilo. Planinčani stoje u hodniku pred vratima one sobe u kojoj članovi mađistrata drže svoje sednice...

Obradović, Dositej - BASNE

Onda je to u Židova opšti običaj bio, kako god i danas. A da što ćemo sad? Da obrijemo brade? Ne. Neka one stoje s mirom onde gdi su jošt u običaju, no valja kazati već jednom ljudma da s bradom ili bez brade biti, to ne pridodaje

Drugo čemu nas uči ova basna ovo je: da gdi su zli gradonačalnici, zlo tu stoje građani; no gdi je dobar vladjetelj, toga se nije bojati. O ovome smo na više mesta govorili.

Upazi iz daleka drevosečca, i za pokazati mu se da je junačina, upita ga zna li gdi koju pešteru gdi lavovi stoje. „Idi sve tom putanjom,” — kaže mu oni „pak ćeš brzo k jednoj doći.” A kad ovi to čuje: „Ha, ha!

se ne stidi od razumnih sovjet iskati i primati, i neka dobro gleda zašto nerazumni zlopate, zašto li pametni dobro stoje i mirno živu. Ne želimo da smo svuda zejtin na vodi.

Sada sravnimo ovakih svetaca dela sa presvetom evangelskom naukom, pak ćemo lasno viditi kako stoje, i može li, ko boga zna i počituje, ovo znati a drugima ne kazivati?

Gdi god dobro stoje, tu su velikodušni, stranoljubivi, mužestveni, pošteni, na dobro| skloni, i zdravim, to jest opštim čelovečeskim

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kažemo mi da ćute, i kažemo im, da su oni svi sad u crkvi kao na nebu, a pred oltarom kao pred samim Bogom, no da stoje, ćute i slušaju šta sveštenici u oltaru čitaju i proče.

(Ne znam zašto se zove Reljino Polje, a imaju dva kamena velika, i vrlo u daleko stoje, i to pričaju da je skakao Relja Krilatica, i da se onde svagda brala za Turaka skupština od nepozvati̓ vremena, a i za

Oni na to svi se poklone, a opet jednako stoje, neće da odlaze, a svi ćute. Aganlija opet rekne: „Hajdete, hajdete sada, kako sam rekao”.

Tako i mi i Turci od boja prestanemo. Prošenija (za Rusiju) stoje gotova, no za nji̓ malo ljudi znade, jerbo mi krijući to sve radimo i čekamo dok dođe Bećir-paša, da vidimo šta će biti,

Sutradan spremi se Karađorđe i mi svi s njime, oko 2000 konjanika boljeg od boljega, sve sa oružjem. Konjici okolo stoje, a mi sa Karađorđem uđemo u čador veziru na razgovor. Katić tolmači.

Opazimo našega kneza Kedića, i Cincara Janka, popa Nikolu Smiljanića i više kapetana i konjika. Među njima stoje ona četiri bega.

Ja ostavim momka, da mi, kad svane i razbere jesu li Turci pobegli, kao što nam kaza Gača i Nikola, ili jošte u šancu stoje, haber donese.

— Stoje oni Pocerci u najvećem stra̓u, gledajući onu trojicu bez glava, dok jedan reče: „Gospodaru, nismo imali među sobom svog

preko Dobrave, k valjevskoj nahiji, a da ostane Luko sa Šapčanima i Čupić Stojan sa Mačvanima prema Turcima, gde i sad stoje, neka šabački grad čuvaju, i neka se Turci oko tvrdog Šapca zabavljaju ili, ako smedu, na Vračar pokraj Save idu, kad

Ustanem i onako sanan pođem kući, ali na plotu na prelazu stoje tri momka s puškama. Zapitaju me čiji sam; ja se kažem da sam sin Aleksin; dok jedan meni ruku u džep, izvadi kesicu, u

ne znam ili je od Boga ili je od koga drugog, obače ne može nam posao da pođe upravo kako bi trebalo, ovi drugi stoje suprot — — no opet uzdam se u Boga, ako ne može drugojačije biti, a ono će biti kao Vlaška.” 16.

5. januara u sedam sati dođemo u Burg (carev dvor). Uđemo u salu, gdi stoje na redu oni koji su pređe nas opredeljeni. I tako i mi u red na svoje mesto stanemo, tj. ja, Frušić i Jevta.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Neki posedali po travi, a neki stoje. Slabo se razgovaraju a počesto pogledaju jedan drugoga ispod očiju. Kao da ih je stid što su onako završili svoj

Strahinja naložio u vodenici vatru. Jednu vreću žita sasuo u koš, dve mu stoje spremne. Iziđe još jednom te razgleda da li je dobro oko žleba, ukarari kamen da sitno melje, odgrnu brašno u mučnjaku.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Ja ga od istine mrzim! — To znam... Ha! A kaži ti meni ima li u tvojega baba para? – Ima. – Znaš li gdje mu stoje pare? – Znam. U starom vajatu, u jednom sanduku. – Jesu li pod ključem? – Jesu. – Je li i Stanko znao za te pare?

Videći da od njegovog posla ništa nema, on se mane i prokopa i sestre. I dandanji stoje tu udoline, koje izgledaju kao vodeno korito, ali samo donekle, jer nisu dovedene do Save.

On ne imade kuraži udariti na one šarene puške. Gledao je na otvorena vrata, gledao one strašne ljude što stoje pred njim sa zapetim puškama, nemi i hladni kao smrt... Ali se ne smede maći... Kuća se napuni dimom i stade ga gušiti.

prolomiše i provališe guste redove, onako isto kao što Drina valovita provaljuje drumove i nasipe što joj na putu stoje... Turci počeše naglo i u neredu odstupati.

I oni pospaše. Surep pogleda oko sebe pa, videći ljude što doneše Zavrzana gde stoje, reče im: — Idite, spavajte! — Pa i ti se malo odmori — reče mu baba Stoja. — Ja nisam umoran. Ja ću sedeti kod njih.

Ta graja probudi ranjenike. Stanko otvori oči i pogleda nada se. Vide majku, ženu i snahe gde stoje više njihovih po stelja, umuzgane od suza... Vide i pogruženo lice Surepovo, koji se okamenio. — Šta je to?...

Dučić, Jovan - PESME

U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne u polje, daleko. Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose.

Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne Obale i vrti; i svetli i pali Mlado, krupno sunce; i ne šušte nali — Galeb još svetluca.

Znadem za čase čamotne, Jeseni gorke, zgružene: Sve stvari stoje združene, Samo su duše samotne. SUNCOKRETI U tužnom oku suncokreta, Što nemo prati neba bludnje, Tu su sve žeđi

“ S istoka kralji, obučeni U teško zlato, stoje plačni; I žreci sunca, naspram seni Prosjački vape u čas mračni. Te tužne oči suncokreta U mom su srcu otvorene —

REFREN Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći; Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi, A ne koji drugi, a ne koji treći.

I tako dve naše ljubavi očajne, Ogrnute lažju večitom i niskom, Stoje nemih usta u dnu naše tajne — Dva crna pauna na zidu starinskom.

— Žute ruže umiru zaboravljene i puštaju lagano svoju mirisnu dušu... A u prozore, pred kojim stoje redovi crnih čempresa, bije jesenja kiša.

Pod noć, ta jata stoje nepomično po granju i zemlji, i gledaju svojim hladnim očima zapaljeni horizont na čijoj crti zalaze i izlaze mirna i

Kuda su prošli svi trofeji S vojskama tvojim smelima, Sad stoje sluge i lakeji Svi s oborenim čelima. Za tvoju Slavu, svetli Care, Care nad trima morima!

(„Amerikanski Srbobran“, 11. januara 1943) LIČKI MUČENICI Streljaju i sad na svim poljima, Pored svih puta stoje vešala; Padaju bolji sve za boljima, S tlom srpskim krv se srpska smešala.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nemajte vi brige! — To, to, moj gospodine! Samo ako je to za celo i onoliko koliko treba, da ne stoje opet pred crkvom i da ne prosjače po vašarima. Zar kad bi neko zbog mene izgubio samo mali prst, pa ja...

Ali dođe i Petrovdan, a pisma od nje nema. Jedno veče, treći dan po Petrovu dne, vraćaju se ljudi s rada, pa stoje pred sudnicom i govore nešto o pušnicama.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I Jula se zbunila još više i spusti na zemlju ono gušče. Oboje stoje tako i s nekom kao roditeljskom milotom gledaju guščiće koji se guraju i padaju na trtice oko čanka s kašom.

Svo selo čisto kao umiveno lice. Ispred kuća ovde onde viđaju se gomile dece čisto obučene gde stoje, ne igraju se, da se ne iskaljaju.

ne smeju da se jure i šoraju nogama prašinu, koja je neupotrebljena sa šake mirno ležala nasred puta, nego moraju da stoje tako mirno, pa da se gledaju čiji je prsluk lepši n ko ima veći red srebrne dugmadi.

U sobi dva velika teška orahova šifonira stoje kao dve male kapele, a na njima poređan porculan i tegle s raznim kompotom.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

On skupio novac, zadržao ga kod sebe i rekao joj: — E sad dobro. Pare neka stoje kod mene. A ja ću da pišem vladici i čim on odobri, venčaću vas.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

I to se moglo primetiti kao da hoće Ljubu da iskuša kako mu akcije stoje. Ljuba je izdaleka davao na znanje, kada bi se ženio, da to bez novaca ne bi moglo bili.

On je bio neprijatelj Čekmedžijićev. Redić se počne malo misliti, otide za tezgu, onamo gde protokoli stoje, pa Čekmedžijiću sledeće pismo napiše: Ljubezni gospodar Čekmedžijić! Hitam da vam odgovor dam.

Ljuba je sasvim zadovoljan, a i Peršunović zadovoljan je sa licem, samo rad je znati kako u drugom akcije stoje? Dođe večera.

da vidi kako stoje Čekmedžijićeve akcije. Čika-Gavra kaže na to: „Dobro!” Dođe Ljuba sa šetnje. Anka i mamica, otišle u drugu sobu da se

— Tako isto i Belkić raspituje za Čekmedžijića! Već sve zna kakav je i kako mu stoje akcije. Mnogi su Ljubu pokudili, ali on neće sve da veruje, pa misli: kad se Ljuba jedared oženi, sve će to drukčije ići.

Da vidimo kako stoje stvari u Gledićevoj kući. Gospodin Steva Gledić čovek je oko pedeset godina, no još ugledan. Prošao je i on, kao i

Milivoj zavisi od Marka pa mora, a bolje on da tera nego drugi, katkad možemo od njega što čuti kako onde stoje stvari, a neće on nama prkos činiti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

sumnjem da je od mene nesrećnija. Jer sve one nesreće njihove stoje mi sad skupa ovde u grudima punim suza. Stoje one tu sklupčane u živu ranu koju neki oštri nokti čupaju i kidaju i sva

sumnjem da je od mene nesrećnija. Jer sve one nesreće njihove stoje mi sad skupa ovde u grudima punim suza. Stoje one tu sklupčane u živu ranu koju neki oštri nokti čupaju i kidaju i sva ta suma neizdržljivih muka i hiljade drugih

Ovaj stari orman, u kome stoje moje građanske rite i ostaci vojničke uniforme, ništa se nije promenio. Služi on, olupina nijedna, služi i služiće ko

Sve užasno I sve ove posmrtne liste stoje ovde, uramljene na zidu, mirne su, požutele i ćutljive. Stari kaznačej Mijailo, gazdaričin prvi muž, umro 1888.

I njega ja gledam i poredim sa sobom, pa počinjem osećati neku zavist prema onoj lepoj, svežoj glavi, na kojoj ponosno stoje gusti crni zalisci, dok se moja kosa sa svim proredila te se sjakti ćela, a obrazi mi se sparušili kao trula jabuka.

I sad, u sred tog užasnog saznanja, eno ih stoje ona jadna, stara porušena i oljuštena drveta i u dubokoj, teškoj i umornoj rezignaciji gledaju se nemo, dok mlada gora

Kao sova što drema u trulom drvetu stoje ona i ćute i žale za starim vremenima i onom mladošću. Gle, jauču ona, zlatni vek je prošao; to je onaj rudničkog

A sve ostalo užasno je isto. I kao u ovoj sobi, baš kao u ovoj sobi sve one stare plakate neumitno stoje, sav onaj stari, plesnivi nameštaj Evrope tu je.

Ili, možda, nisu strasti nego sve same sante leda. Ili kao da se hiljade liftova, onih čudnih kutija u kojima ljudi stoje, sa onim svojstvenom šumom, penju i spuštaju svud oko mene, klizaju dole i gore, negde bestraga u dubinu i u visinu.

Afrika

Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju. Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno

Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja koje stoje u polu i čine se kao da misle. Istim ritmom, ujednačeno, i grudni koš mladića i grudni koš devojke širio se i skupljao.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Oficiri, oko topova, bili su u nedoumici šta da rade, da li da stoje tu, u vratima, ili da iziđu na ledinu, sa topovima.

Zatim mu reče da karaulni oficir, izgleda, nije podneo izveštaj, tačno, kako sa njim, Isakovičem, stoje, sad, stvari. Ni kakvi su u njega papiri.

Niko prelazio nije. Samo sitne i pospane straže stoje, sa turske strane. Pavle onda usede konja i poče da jaše, duž obale. Skitao se i do Zemuna i do Mitrovice.

Imao je na njih da sedne. Vide samo da noge, u te stolice, sve četiri, stoje, krive. Sve mu se to učini tuđe, ludo, šašavo. Pavlu se to činilo i suviše ceremonijalno.

Isakovič vide da se varošica spušta pred njim na jedno, zeleno, poluostrvo, obraslo drvećem, a da duž reke, svud, stoje visoki jablanovi, kao neki stražari. Jesen je i te godine, u Tokaju, bila lepa i topla.

Spazio bi, iduće godine, kako stoje, nepomično, i on, i oni, u serbskom, novoserbskom, polku, br. 35, dok, uz kikot truba, kraj njih, polazi prvi švadron,

Teodosije - ŽITIJA

veoma poželjno da se sad ova žitija pišu i da se s više razumevanja čitaju, i da se na njih gleda kao na žive stubove što stoje visoko, da bismo videli sebe — kako i koliko zaostajemo za njima, i da bismo sa vešću sebe osudili zbog lenosti u nama,

Ustade iguman i s njime mladić, i odoše u crkvu na molitvu. A ustade i vojvoda sa blagorodnima, da stoje u crkvi, jer ga nisu smeli pustiti sa cvojix očiju.

kamenjem dragim i biserom, postavi ih u tome manastiru Filokali, koje u čast Boga i na spomen svetoga i do sada stoje na mestu gde behu i postavljene.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Visoki odsek raseda i rasedna površina stoje kao facete (ispresecane ravni), koje su ostale između paralelnih mnogobrojnih dolina, što raščlanjavaju Šaru i izbijaju

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nije nas poljubila, ali zato nismo skočili ni u vodu. Stojeći na vrhovima prstiju, onako kao što ponekad stoje balerine, ona se zagrcavala govoreći da smo ludaci, da je ovo jedan sasvim šašav dan, ali da bi bilo idiotski izgubiti

Taj trg je dovoljno da pogledate s pola oka pa da znate kako stvari stoje. Ovoga puta stajale su grozno. Stajale su obično, ali Rašide nije bilo.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Dođe iz škole i Šamika, skače oko oca, grli ga, ljubi ga, a otac izvadi poljske haljine, pa dâ mu probati; dobro stoje, samo su malo alvatne, ali tako hoće otac, jer dete raste, ali već mati pobrinuće se da se udese.

Šamika, kako se samo može, uklanja mu se. Pera na njega mrko gleda; kad ga gleda, gladi junačke brkove. U sredini sale stoje igrači, te mere igračice. Svakojaki: u kaputu i fraku, u čizmama i cipelama.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

uostalom, izveli tu na utrinu, opkoliše ih nemačke tobdžije, koje su se posle, kraj svojih topova, u mraku, videli kako stoje, sa zapaljenim luntama u ruci. Sve se međutim svrši dobro, čim stadoše i baciše tovare i oružje.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

³⁹ Ako na kraju sve ovo sažmemo i izdvojimo opozicije koje stoje kao osnova iza ovih raznovrsnih postupaka gatanja o polu deteta, onda ćemo kao ključ za dešifrovanje dobiti dva niza

Dok majka leži u babinama, u kolevci deteta obavezno stoje neki predmeti od gvožđa: nož, srp, vatralj, konjska potkovica, parče čelika i sl.

„Pošto kod drena uvek stoje po dve grančice naspramno, to on dve gore na dršci sačuva i samo ih ukratko obreže i savije.

Pod ovim izrazom podrazumeva se malo, mlado, „zeleno“, dete. Uz reč dete obično stoje pridevi „nejako“, „malo“, „slabo“.

(Jer samo jedu i troše a ništa ne pomažu. U Risnu) (Vuk, br. 938) — Kod djece plač i smej u jednoj torbi stoje. (LMS, 1858, knj. 98, br. 198) — Đeca, budale i pijani pravdu govore. (Vuk, br. 1255) — Pijanca i dijete bog čuva.

²¹ Kada domaćin, na primer, govori sinovima i drugim ukućanima, oni stoje i slušaju ćuteći. A kada idu ulicom, domaćin ide napred, a ukućani koji ga prate pozadi, na pristojnoj razdaljini.

ovog rada, najracionalnije i najcelishodnije je pretpostaviti da iza sistema magijskih i socijalizacijskih postupaka stoje dve slike, dva modela deteta i detinjstva: 1. mitsko-magijski (magijsko-religijska predstava) i 2.

i naše preliminarno istraživanje sa skalom fatalizma — aktivizma, da u svakodnevnoj svesti naroda, jedan pored drugog, stoje fatalistički i aktivistički stav.

Prema tome, mogli bismo reći da obim i intenzitet magijskih mera i postupaka u pojedinim periodima života deteta stoje u obrnutoj srazmeri sa obimom, raznovrsnošću i intenzitetom delovanja putem praktičnih socijalizacijskih postupaka

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

samo katkad seti, za groblja bez suza i bez hlada, sa gdekojim znakom tvoje pošte, gde spomenici jednoliki kao šinjeli stoje jedan drugom iza potiljka, gde pevačice nema da sleti, kuda zaljubljeni ne dolaze da sakriju od ljudi svoje milošte, kud

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

U ovom malom oglasu traže se i vlasnici onih adresa koje nam još stoje po fiokama. Traže se da nam oproste što im ne pišemo i što ne mislimo na njih.

poslužitelji koji su nas gledali kako ulazimo mali, manji od makova zrna, a izlazimo iz škola veliki, i ne primetivši da stoje u kapijama gimnazija i fakulteta, svi oni železničari i nepoznati vojnici koji su nam u vagonima treće klase nudili

Ne znam. Tako. Verovatno zbog toga što su uspeli tamo iza crte, u belom svetu. Zbog toga. Otkud znam? Pored njih stoje njihove žene. Gledaju me kao kroz dvogled obrnut naopačke. Tražim se po trotoaru. a ne mogu da se nađem. To je Helen.

žalost, ovi stihovi su neprevodivi, ali možda ćete u njihovom ritmu osetiti nešto od neizvesnosti i strepnje dečaka što stoje iskušavajući svoju sreću, svoj strah da ne budu šuga.

– Srušili su mu kuću, ali ptice i dalje dolaze, kapiraš? One i dalje dolaze, shvataš? Ptice padaju na starca. Već mu stoje na glavi, na ramenima, na ušnim školjkama dopola izjedenim kljucanjem, na vrhovima njegovih dubokih, uredno vezanih cipela.

One se hvataju za njegov smešak lebdeći u visini usana. Ptice stoje u vazduhu na onim svojim mestima, tačno na onim mestima na kojima su nekada stajali njihovi omiljeni prozori, njihovi

Videće svog oca i majku, povećane i retuširane, majci su obojili usta crveno, a ocu rozete odlikovanja, između njih stoje on, ošišan do glave, sestra sa jabukom u ruci, i tri brata kojih se ne seća, sva trojica sa belegom smrti na čelu, a

Stopala su im nesigurna u razbuđenoj zemlji, tako različitoj od njihovog rodnog asfalta. Zaslepljeni suncem, stoje kao opčinjeni, ošamućeni i sapeti u svoja gradska odela, u predelu gde im je poznat jedino automobil, a ta blistava

Čovek, žena i njihov bledunjavi dečak teško dišu i još teže savlađuju uspone. Stoje dugo neodlučni pred nabujalim potocima, plašeći se da zagaze i pređu na drugu stranu.

Matavulj, Simo - USKOK

desni djever preda nove opanke bratu djevojčinu, a ovaj otide u prijeklad, gdje sestra čeka u jedinoj košulji, a žene stoje oko nje. Tada joj brat natakne opanke na noge, a povrh košulje navuče joj drugu, novu košulju, koja se zove „vjenčanica“.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

) PROVODADžIJA (sam): I ti ćeš se usrećiti! Provodadžija je kao vosak, to jest, što slepljuje stvari, koje po sebi ne stoje.

DEVOJKA: Mamo, i ovaj ima karuce. MATI: E, vidiš, pa šta ćeš više. TETKA: I u kartama stoje novci. DEVOJKA: Kazivao mi je provodadžija.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

U životu uopšte i u dečjem posebno, ima stvari koje ne idu, koje stoje K'o što stoji Kržljaviću ljubi Cigara u zubi!

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

MILČIKA (materi lagano): Mami, az ištenirt, politirat astal! ZELENIĆKA: Ovako stoje šančevi. prvi, drugi, treći. 4. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI GAVRILOVIĆ: Sluga sam ponizan. NANČIKA: Službenica.

ZELENIĆKA: Šta, najveći rodoljupci — konji? LEPRŠIĆ: Eto, tako nam stvari stoje. Volio je sići s kola i ući peške u varoš nego da ga sjajno vuku. ZELENIĆKA: Je li to sve istina zaboga?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Mesto njih na čelu naroda stoje i prvu reč vode građani, trgovci i zanatlije, koji su došli sa Balkana sa izvesnim znanjima, organizacijama i

Oni stoje na čelu srpskih borbi i na srpskim crkveno-narodnim saborima oni su najradniji i najodlučniji. Oni su plaćali kada je

Uticaj jozefinizma na srpske duhove i prosvećeni svet bio je veliki. Sve do pred kraj XVIII veka Srbi stoje pod uticajem ruske kulture, upravo pod uticajem ruske pravoslavne crkve.

čuvstvovanijem čita i sluša), nego se u njima čini spomen mnogih nekada znamenitih mjesta, ot kojih neka i danas stoje, a neka ljubopitljivom želatelju ili se u razvalinama pokazuju, ili im se samo ime u sadašnjega onde potomstva zadržalo.

dobro umetničko delo, i Hajduk-Stanka, koji vredi kao popularan istorijski roman, ostali romani Janka Veselinovića stoje ispod njegovih pripovedaka.

Sremac, Stevan - PROZA

Cenzor mu je na pitanje raportirao sve što se dogodilo. Maksim sede i dozva vinovnike. Oni stoje pred njim, a on ih gleda i samo maše glavom, gledajući nos u Mickova sina.

Radičević, Branko - PESME

A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj

(1843, 27. nov.) TUĐIN Ukraj mora, kraj tioga, Tu brodovi stoje, A sa broda, sa jednoga Momče vako poje: „Ao sveta golemoga!

“ Tako putnik tuži, poje, Pa goricom dalje iti, Al' kraj puta dvori stoje, dvori jedni ponositi. Iti putnik, nuto sreće!

Sevnu munja — gledaj tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.

Brzo Hajka mimo prve hiti: „Tamo“, veli, „tamo mora biti.“ Gde gomile stoje ponajveće Tamo jadna Hajkuna se šeće, Malo bilo, za dugo ne bilo, Srce Hajku nije prevarilo, Tamo ona nađe sunce

Tu ga snaga sva izdade, Na kolena kraj nje pade; Još zagrli kam studeni, Pa se i sam okameni, Jošte stoje zagrljena Tamo, brate, dva kamena; Još iz kama voda bije, Još usala nikad nije; Al' kad voda ta usane, Nevere će

USPOMENE STAROG JUNAKA Prelepo stoje sve mi njive, U voćnjacima lepe šljive, Na brdu onde pase stado, — De ne bi na nj'ga gledô rado?

37. Na vrela dođem tako bacimice, Zaludu traži moje oko cveće, Pretužne stoje njegove obalice Kô nikad više da se dići neće; Nijedne glasne ne bija evovde tice; Kroz granje sunce slobodno uleće,

“ 36. „Ajde sa mnom, zlato moje, Niko t' videt tu ne more, Pored stuba vrata stoje Odma kako s' popneš gore; Tud u izbu ja ulazim, Kroz ničiju ne prolazim.“ 37.

kad nagne sve to više, Kada u pra dušu tisne, Niti dade da uzdiše, Ni da jadna jednom svisne, Smrt i život spored stoje, Ma ništ' opet od oboje.

Ona od njeg' uplašena Tuži, cvili, dalje iti. Stoji greben, gle ga samo! Jedva traga od travice, I dva cvetka stoje tamo, Kano do dve sirotice, Ma eto im jedne druge, Naše mome, naše tuge.

Dvori stoje, sunce sjaje, Ma on ko je, otkuda je? Odskora je kako dođe, Odma dvore gradit pođe. Ma zašto i gradi tude, Zaš

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Nekako po strani od tih sumračnih bestragija, sasvim izdvojeni, stoje seoski mlinovi potočari. Jesu u zabiti, ukriveni, priče se oko njih pletu, pa ipak ...

Valjalo je tu naslikati konja i konjanika, a to je vraški težak i zametan posao. Ostali sveci obično stoje pobožno, pogleda dignuta nebu, a ovaj Đorđe, megdandžija, em je konja upropanj nagnao, em je objeručke skopao koplje i

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ti se još više zgrči. Oproba da li zavežljaj na glavi i motika na ramenu dobro stoje i ode prošaptavši kao za sebe: — Ne znam. Sad nešto rano dođe.

Ma koje doba bilo, a čaršija zakrčena kolima grožđa sa sela. Oko njih leno i dremljivo stoje seljaci, iščekujući kupce, mehandžije, i, uvijeni u dugim gunjama, s dugačkim štapovima, „ostanima“, rasteruju decu, koja

Drže se za stolice; hteli bi oro, ali kao da im je žao da prekidaju pesmu, pa samo stoje, zanose se po svirci i rukama, po taktu, odobravaju: — A, ha... Tako! O-o-o-o!

Eno ih gde poređani jedno do drugog stoje na sanduku. Naročito cipele, — one mi nikako ne daju mira. Žute se, cakle, i miriše im đon na điriš.

U sobi tek što se staložila prašina od čišćenja posle ručka. Na sanduku, u starom poslužavniku stoje poređane čaše, do njih velika čeprnja vina, a u kujni testija takođe puna vina, u koju smo izručili iz svih sudova što

Opet kuće. Čas nove, sve po planu, čas stare, turske, i radi šora presečene, te stoje kao neke trupine. Štrče im i bele se preseci njihovih počađalih greda. Skrenite na desno, sreska kancelarija.

Jedan drugoga pecka, nude se duvanom. Razgovaraju se, čekaju popa da preseče kolač. Dođe i pop. Svi stoje gologlavi, on čita, kadi, oni metanišu, krste se. Preseče se kolač i onda nastaje slava. Počnu zdravice.

Kostić, Laza - PESME

” U Somboru, januara 1902. BALADE ĐURĐEVI STUPOVI I Stoje prebeli Đurđevi stupovi, svedoci verni božje ljubavi, oblaci lebde nad njima gore, lagano brode lagano skore, kazujuć

onda odlete za gore strmne. Stoje prebeli Đurđevi stupovi. ljubazni znaci božje ljubavi. ljubaznim licem na breg se smeše, a ravno polje, studeni

pada, da ne bi napast nasrtljiva mraka prodrla u svetlo svetilište zraka; sklopljena su vrata zimnoga dana, i sklopljena stoje vrata samostana, i samostan istog mal' da se ne boji, jer sin jedan mraka i pred njime stoji; turski jedan telal stoji

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Sve su to elementi koje ne treba ni potcenjivati ni odbacivati, ali elementi koji danas stoje u drugom planu. Na prvom mestu svakako se nalazi književna vrednost njihova.

Jer kad se dođe u grad, na kapiji stoje dvanaest lavova i čuvaju grad: ko se god prikuči, odmah ga rastrgnu, zato im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu

Vi ste braća a ona neka vam bude sestra. Ovi šest braća i sedma im sestra stoje na nebu i jesu Sedam Vlašića. Pa svake godine idu vetrovoj, mesečevoj i sunčevoj majci da joj za savet zahvale, i onda

Kad tamo, ali gospodar od galije ima šta i videti: miševi i pacovi trče na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne natrče na sto. Onda on reče domaćinu: — Zaboga, brate, šta je to?

dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinom grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: — Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Da, gledaj da mi time zamažeš oči. SOFIJA: Ne, zaista, vrlo jevtino. MAKSIM: Bolje da si gledala kako ti stoje sudovi u kujni. SOFIJA: Ti se za kujnu ne brini, ako ne bude sve u redu, moja sramota. MAKSIM: I moja šteta.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

je protiv tebe, mala moja, svi bi da te dovate, svi bi hteli da se uvere da nemaš ništa pod majicom, nego da ti grudi stoje onako, same od sebe, svi žarko čeznu da te zeznu i odvuku u mračne gajbe, u tamne hodnike, u vetrovite parkove, dok

U tome je štos. Ni ona njega, to jest, i obratno! A da li sam zaljubljena, baš onako, mislim? Pa sad, kako s tim stoje stvari: bila sam kao nešto zaljubljena jedno dva i po puta u životu, ali ti tipovi nisu bili baš preterano oduševljeni da

E, pa kad on radi svoj posao, sakupi se najmanje milion ljudi po okolnim trotoarima. Šta rade? Stoje i dive mu se. O čemu se radi?

Kazala je da se zove Barbara i da je naša. Kazala je da je udata za Engleza i da stvari za sada stoje dobro. Tako je kazala. Kazala je još, onako bez veze, da je dobro jer nije sama.

to što se nije pravila važna i sve što uz to fura, i što je kazala da je dobro što nije sama u Londonu, i što stvari stoje dobro. Onda je jedno vreme pričala o Londonu. Posle je prestala da priča.

Ništa više! Sedeo je tako očajan jednoga jutra, kad — bzzzzz! Zvono na vratima. Pred njim stoje dva tipa sa žicama, kleštima, banderama i, uopšte, svim andrmoljama potrebnim za priključivanje jednog telefona.

Mama i matori s roditeljskim smeškom tipa „Mi smo s Anom drugovi, nemamo onaj ukočeni roditeljski odnos!“ stoje i cvrkuću: — Vratili smo se nešto ranije... — kao da to nije očigledno.

Tu se zatim postavlja i pitanje, kako vi to zovete, nacionalne pripadnosti? E, pa tu vam kod mene stvari stoje ovako: kad slučajno vidim neku finu curu kako sedi u parku i čita knjigu, na primer, ili bilo šta, nije važno; ali,

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

brzaju dani, koje ne drži mesto im dato nego ništine vijaju zevak, kolju se, glođu, kružeći stoje - nikud da pođu. Vetrovim poljem zameću mobu: Šesti u Sedmom xoće da blesne, Četvrti Drugog kupi u torbu, Tpeći o

Nad sofrom zemlje uzdiglo se podne, a dole stoje uboji mu s lica; s bregóva slazi Sretenje Gospódnje, te tvar je svaka drhtaj Bogoprimca.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Hm! Ja se rado ne mešam s onim pred kim stojim gologlav. JELICA: Zato se i prave vizite da se ljudi upoznadu i da ne stoje gologlavi. Vi ne znate kako je to u Beču strašno u modi!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Žarko i Žuća u čudu stoje, pred njima blješte čarobne boje, smješka se vedri bezbrižni dan. Žarku se čini kao da sniva: kakve li tajne ljepote

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ova je dvospratna i pred njom jedna klupa i više stolica. Nekoliko mladih ljudi stoje i razgovaraju. — Ovo je moja mala, — kaže žena za devojčicu koja joj se baca u suknje. — Kako se zoveš? — Huana.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne. Ali će k'o rajski feniks, sijnuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar, gde sada pogružen

NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 1 Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje, Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave.

Eno na surom Visu urvine vekovne stoje K'o strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Čitaoci stoje pred otvorenom knjigom. Dolazi jedna noć koja će biti strašnija od prethodne. Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to

sazrele su klisure i borove igle i srce planine pod kamenom negom i zlatne šume za koje se nikad ne zna zašto stoje što ne krenu još jedan korak u visinu načinila je Mileševa veče koje pada kao zaštitnica od Valjeva do Kremana

je do Petrograda pala odazvao si se aleksandrijskom glasu ti koji si kleo zmijske trbušine za tebe stvari loše ne stoje pamte se čak i neki citati iz tvoga venca. .. ...

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: A koja si ti rupa, tako ti boga? (Oni onako natovareni stoje u redu te prave jedan front, ispred koga Agaton šeta.) AGATON: Koja sam da sam, preči sam od vas...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu. Žene i starci stoje ispred vočića, a dečica, puna ih kola, naslonila se na lotre i mašu ručicama.

Kao iz neke dubine, začu se drhtav glas trube... Zvuci su jezivo parali noćnu tišinu. Zanemeli vojnici stoje nepomično i slušaju... — Šta je ovo? — pitamo Jovu, starog štabznačara. — Sigurno su neki naši zalutali...

Poslužioci posedali pokraj topova, a vozari stoje uz svoje konje. Ali svi su na suprotnoj strani od pravca odakle dopiru pucnji... Najednom začusmo pucanje pozadi nas.

Njihova uobrazilja u niskom šumarku vidi čitave pukove, i, najčešće iz straha, vraćaju se. Ili po cele časove stoje na jednom mestu, strepeći od svakoga šušnja, čak i od svoga rođenog daha.

Nedaleko ugledasmo grupu ljudi kako, gologlavi, zbunjeni i nemi, stoje. Priđosmo im ćuteći. Između njih, na blatnjavoj zemlji, ležalo je telo potporučnika Radojka.

Pratimo ga... Skrete u onaj zabran, gde sada ugledasmo više njih. Sigurno podnosi izveštaj. A ona dvojica još stoje. Iz grupe se izdvojiše trojica i priđoše onoj dvojici... Kreću se sada na odstojanju. — Hoćete li da gađate?

Njih četvorica stoje mirno prema celokupnoj ćesarevoj sili. Svega četiri „reponje“, i oni možda smrću svojom treba da najave dolazak

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

čela, dugih spljoštenih obraza, crnožutih strašljivih očiju, koje retko, vrlo retko, gledaju čoveka pravo, no većinom stoje pod oborenim kapcima.

Jest, seća se tako živo... dovela je mati, sa mlađom sestricom, u crkvu. Stoje one tako u jednom kraju i ćute. Mati se krsti, a ona gleda u plamičak kandila, što treperi pred raspećem na vrhu

Na sredini crkve, oko ikone, stoje čitavi bokori zrela i zelena bosiljka... miris od njega prostire se po svoj crkvi, i ona pomišlja da to miriše božja duša.

Zanela se tako, pa se samo smeši, a oči joj se stakle i stoje nekako neobično, kao da je mrtva... Gojko joj priđe, onako mokar, kleknu pred njom na zemlju i nasloni svoje uzdrhtale

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Vita jelo! istina je bila, Ja se dragom u njedra savila! U njedrima srma — džuzdan bila, Gdjeno stoje groši i dukati; A u jutru kafa u fildžanu, Ne bi li me u kafi popio, Ne bi li mu na srdašce pala, Da ja vidim svoga

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ugao dve ulice, u kojima se vide APOTEKA, BIOSKOP „LUKSOR”, KNjIŽARA DEBELjEVIĆ. Građani stoje pred kućom okružnog načelnika, čekajući da budu izneseni leševi. Još uvek duva vetar iz osme slike.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Smrt moja zavisi od pevanja tica, a nemam ja doma, ni imena. Daleko negde stoje vite jele, snežna lica, radi njih mi je, majko, drago da si potištena.

Jesi li se digla među gospe? Gde si sada Ti? Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli? A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što škripi.

Može biti. U svakom slučaju, u Itebeju, kod crkve, i sad stoje tri kuće Crnjanskih, mojih bliskih rođaka. A uz crkvu nadgrobni spomenici Crnjanskih, na primer paroha Itebeja, Miloša

Ribarev sin – ribar! Oko ponoći odlazim da spavam. Brodovi sad plove tako lagano da se čini kao da stoje. Noć. Oko dva sata me bude. Izvlačiće mrežu.

Na hodnicima stoje podoficiri pod oružjem. Predajem dokumenta i dobijam prenoćište u jednoj kući koja je sva u glicinijama plavim.

Završen je i jedan deo mog života. Bečke romantike. Idem u svoju zemlju. Gomile vojnika koji stoje na prozoru gledaju kako pokušavam da se popnem u vagon, smeju se, urlaju i viču: „Napolje, oficiri!

Naši đaci su se uvek vraćali u zoru kući. Drveće, tada, i sad zarumeni, ali nema više onih koji stoje, gologlavi, pod njim, mlataraju rukama i govore o socijalizmu.

Oni su naslonjeni na zid, prokisli i mirni, gledali nekud, Sećate li se ribara, starih, izrađenih, pretrgnutih, kako stoje na obali, među konopljem, na svakom dalmatinskom ostrvu, i gledaju isto ovako, mirni i prokisli, nekud?

Hijeroglifi mirno stoje, automobili se vrte i jure oko njih, a nikako da ih pročitaju. Kiša sipi, sitna, beskrajna – no to ne treba nikog da

Ne vide da tu više nije važno kako stolice stoje na pozornici, iz kojih vrata izlazi novo lice, ni brz dijalog. Ne vide da bi posle nekih rečenica trebalo dugo, dugo

Puno je premišljanja, hladnog razuma, i već se tu vidi linija na kojoj posle stoje Pusen, Engr, Delakroa, i Sezan, iako on izgleda bez tradicija.

Prestaju one slatke, virtuozne forme što stoje na vrh prsta; u prirodi ništa ne stoji na vrh prsta, a u snu još manje.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Kada mu kolo do nje stiže Zaigra se, zavrti, Dohvati dete i diže Pa ga u svom vrtlogu Ponese gore Bogu... Svi stoje bledi Od straha— Svako zadivljen gledi Gde se daleko u visini Beli ko malo klupče praha...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— To je naša Policija. Kad iziđem iz kola, vidim dvojicu gde se tuku pred samim vratima Policije. Panduri okolo stoje i posmatraju borbu, a i šef policije i svi ostali činovnici sa zadovoljstvom gledaju. — Što se tuku? — pitam.

Pravimo iznenađenja svakog dana, činimo svečanosti; a sad ćemo, kako nam stvari rđavo stoje, morati izmisliti kakvu zaveru. A to je bar lako u našoj zemlji.

S mukom se iščupa natrag i uze štapom udarati to levo, to desno. Stoje svi. — Pa šta je sad opet? — viču oni pozadi. — Da se probija trnjak! — viknuše opet oni uz vođa.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Vidim dve lepe, sjajne zvezde, blizu kumovske slame, stoje jedna uz drugu. Svetlucaju naizmence, pa izgleda, da se sve više jedna drugoj primiču.

Samo mu pred očima proleću neki svetlaci i u mislima stoje samo oni, njegovi najmiliji, koji tamo negde u ravnom polju na ovoj studeni, možda leže razmrskani, pobijeni, mrtvi.

Ide lagano, kašljuca, i mršti se, kad opazi na stepenicama ogriske od cigara. Otvori vrata i uđe. Na sredini stoje četiri dečaka, i svaki drži po jedno uže. Samo debeli konopac od teškog zvona visi slobodno.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pa šta ti veli? JOVICA: Veli: „Boga mi, gazda-Jovice, ne stoje dobro stvari!” JEVREM: Koje stvari? JOVICA: Pa o politici mi govori čovek. JEVREM: A što ne stoje dobro?

” JEVREM: Koje stvari? JOVICA: Pa o politici mi govori čovek. JEVREM: A što ne stoje dobro? JOVICA: Veli: „Oni naši u Beogradu kanda ne bi hteli više da im Ilić bude poslanik”.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— Pa, eno onaj tamo? — pa pokaza očima na jednog postarijeg čoveka što seđaše pod hrastom, a seljaci oko njega stoje pa se razgovaraju nešto. — Pa vlast — veli mu čiča Milisav — kapetan, zar ti ne reko’ otoič? Vlast.

Mića je obgrlio, a ona njemu metnula ruku na rame. Iskašljaše se malo oboje, pa čekaju da Cigani počnu, a stoje tako kao, ako se sećate, u slici dvoje zaljubljenih na lecederskim medenim kolačima. — U našu veru nema tako nešto!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

na kraju jela, Kad se sa stola pribor posklanja: Nađu se zreo čovek i jabuka zrela, Puni međusobnog poštovanja. Stoje, nasamo, oči u oči, Jedno spram drugog, kao Đerdap i Golubac.

Dva mirišljava sapuna bućnula u vodu, Ceo letnji dan se brčkala i prala, A Prnjavorci nikako da odu: Stoje i čekaju kraj ceremonijala.

Bori se tanka svila Sa zlom voljom aprila, Ocvali trn i višnjica, ko brat i sestra, stoje; Od susnežice Očvrsle im latice, Pa pljušti, pljušti Ko po ribljoj krljušti, A one pljusak piju, kao da su ga htele I

Proklet čas kad u vezu s njima stupih, Ne ima kraja mojim mukama!” Nekoliko prolaznika, malo glupih Stoje, s novčićima u rukama.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Vrške se, vezane za uže ili za dugački metalni kabl, spuštaju sa broda na morsko dno, na kome se ostave da stoje nepomične po nekoliko časova.

nije definitivno utvrđeno sve što bi trebalo znati o toj najvažnijoj i najmoćnijoj okeanskoj struji i mnoga pitanja još stoje otvorena.

Rakić, Milan - PESME

Al̓ avaj! pesma zalud pokušava Da vrati čari starinskoga doba; Dubokim sankom prošlost ova spava, I poređani stoje grob do groba.

tvojom molitvom zaćute, O zaštitnice večne duše moje, Sve kobne misli što mi srce mute, I, ko zločinci, spremne za boj stoje.

Jest, duša je moja ko kutije stare, Što u svetom hramu na dovratku stoje, Gde prolaznik svaki spušta skromne dare Za smirene svece i za bližnje svoje.

ZIMSKA NOĆ Palo je inje. Ko sablasti bele, U tankom velu kao da se ježe, Snuždeni stoje borovi i jele I opuštene zimzelene vreže. Vodoskok smrznut ćuti, ko da sneva.

bih jednu noć kad mesec kunja, Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Što mesecima u prozoru stoje; I sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe bolna deca, Rastapaju se čežnje kao grude, I sve kroz suton

POVRŠNI UTISCI I Šćućurile se u zalivu sivom Lađe, ko tice u gnezdu, i jedra, Nepomična, nad mirnim stoje slivom, I noć se spušta mirisna i vedra. Nigde ni šuma da zastruji tajno, Nigde ni vetra da graname mane. Tišina.

Neko ih steže, a ne vidim ko je. Jauk i piska svuda oko mene. U redovima crnim kvrge stoje, U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene.

životom buja svaka tvarka, I hiljadama očiju me gleda Iz gustog žbunja, iz cveća i trave — To stari gresi u zasedi stoje —, I mlaz ledeni kajanja i strave Preplavi namah bedno srce moje.

tica propevala nije, Gde prastare šume nikad ne šumore, I gde snežne jele što stoleća broje Kao bele duvne nepomično stoje...

I ja vidim druge predele, i boje Druge, s puno sunca, s dve goleme vode, Gde šlepovi niski ukotvljeni stoje I brodovi puni u daljinu brode, Gde nad mirnom vodom, u večeri vrele, Bde starinske kule s mrke citadele... ''Nikad!...

No svuda beše takva mesečina Da mišljah: pijem nju iz svake čaše. A kad nad lipama što mračne stoje Krajičkom izbi mesec, pa se širi Pun, sjajan, mekan, ko koleno tvoje Iz crne ti čarape kad proviri, Ja sklopih oči i

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

drvenih ćutuka, koji su po vratima, prilikom zatvaranja, padali odozgo udarajući ih i pritiskujući ih, da što bolje stoje zatvorena — sve se to izmeša i poče da bruji...

po njenim leđima, plećima, oko prsiju, da bolje istrlja, te da sutra ti delovi na venčanju jače, istaknutije, lepše joj stoje. A na Sofkin ovoliki plač, grcanje, nije obraćala pažnje.

Pandurović, Sima - PESME

ipak se ispreda Kad proleti žbun i staro drvo koje, Poznata staza, vijugava, bleda, I draga mesta što žalosna stoje, I uspomene rasute bez reda. Radosti, tuge spomeni se roje Vezani za ta mesta i za moje Biće.

NOĆ SLUTNjE Spavaj mirno, čedo moje; Sve je mirno... Zvezde stoje. Ni dah poći nije pirn’o. Ti ne moraš, kao mati, U toj tami Bditi, znati Da smo sami, da smo sami.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

trave do koljena, te živo pase; a i čobani ne trče goloruci, niti se kupe u gomile, e ćeš ih vidjeti raštrkane, gdje stoje dupke, sa strukom na glavi, a ispod struka vire u crninu gdje se na nebu ukaže, kao da nagađaju hoće li se izjaloviti,

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Po svojoj kakvoći i nameni poređenja stoje na prelazu između govornih izraza doslovnog i govornih izraza prenesenog značenja (Obraz mu je kao đon; Lepe mu se

tvorevinama one zauzimaju najuglednije i najvrednije mesto, i to odmah posle narodnih pesama i priča, sa kojima stoje u prisnoj tvoračkoj povezanosti.

Ove tri tajanstvene radnje, iako imaju posebne uloge, — stoje u međusobnoj vezi. „Vračanjem se teži da se naročitim predmetima i radnjama postigne napredak u životu (na primer:

išao je put u velika književna dela; upravo te dve hemisfere narodnog tradicionalnog stvaralaštva stajale su i danas stoje u uzročnoj i posredničkoj povezanosti.

Smeo se kao prase na raskrsnici. Spava kao zec (na oprezu). Spava kao jagnje (mirno). Srčan kao soko. Stoje kô ždralovi. Trči kao ovca na solilo. Ćuti kao riba. Ćuti u dobru kao buba na dudovu listu. Umiljava se kô mačka.

Ovu igru igraju samo devojke, i to na taj način što stanu dve i dve okrenute licem jedna prema drugoj: one koje stoje u polju, predstavljaju „drenak“, a one koje su unutra, predstavljaju „pčele“.

obraze, kao kad se ko umiva, i u jednoj gomili kleknuvši na kolena, posagibaju se do zemlje tako da im ruke s obrazima stoje na zemlji. Oni se zovu košnice, i svi tihim glasom izgovaraju neki „Zu, zu, zu!“, a neki „Bu, bu, bu!

Pođe da traži čele. Dokle on vrlja onamo ovamo, dotle onaj kod „košnica“, koje stoje onako kao i prvi put i zuje, sedi i mesi od blata kolačiće, ili čupka travu ili drugo što božem sprema sebi za ručak.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

23. Dvije gore uporedo rastu; jedna cvati, a ne rodi; druga rodi, a ne cvati. 24. Dvije čavčice naporedo stoje, a jedna druge ne vidi. 25. Devet baba po ledu se plaza. 26. Dok se otac rodi, sin po kući odi. 27.

81. Otac u kolijevci, a sin u svatovima. 82. Pet braće putem idu, a pet pod plastom stoje; koji putem idu, nijesu pokisli, a oni pod plastom pokisli. 83. Pilipilj cara kopa pod lipov panj na Đurđev dan. 84.

Kad tamo, ali gospodar od galije ima šta i videti: miševi i pacovi trče na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne natrče na sto. Onda on reče domaćinu: „Za Boga, | brate, šta je to?

On pristupi i baba ga uvede u nekaku avliju ograđenu kostima junačkijem, a po avliji toliki ljudi mutavi i udurečeni stoje. Tek što u ovu avliju uljeze, ostade i on i konj mu i pas mutav i okameni se na onome mjestu đe se našao.

njih dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinu grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: „Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

Jer kad se dođe u grad, na kapiji stoje dvanaest lavova i čuvaju grad: ko se god prikuči odmah ga rastrgnu, za to im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu

Sveti Sava - SABRANA DELA

A uveče na panihidi dati svoj bratiji po sveću da pevaju dok stoje nad grobom. O Anastasijinoj panihidi. Na takav način treba da pojete i na dan blaženopočivše, koja je bila nekada

A uveče na panihidi dati svoj bratiji po sveću dok stoje nad grobom, i svima koji su obučeni kao jereji. Na takav način treba da pojete i na dan uspomene blaženopočivše, koja

useli se u Goru Svetu, odakle, pomoć primiv, istače ti grobnica miro blagodati veseleći tvoje sinove koji pred tobom stoje, Simeone blaženi, moli za spasenje duša naših! „Slava, i sada“, bogorodičan.

tvoja čeda, radosne slavitelje tvoje, miomirisno, blagodatno tvoja grobnica veseleći tvoje sinove koji ti ispred stoje spominjući, prepodobni, anđeoski tvoj život, darovanu ti svetlost i slavu, preblaženi Simeone!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Kako iako istrča sonom nogom? (Spolja, naglo, škripa kočnica, tresak, zatim tišina. Sve tri žene stoje kao skamenjene. Teturajući se od šoka, u kafanu se vraća Islednik.) IKONIJA: Čoveče, šta to bi?

Na grobovima jabuke, pivske flaše, šoljice za kafu, na krstovima peškiri i izbledele zastave. Kafanski prijatelji stoje oko Anđelkovog groba. Pada kiša. Svi drže zapaljene voštanice i otvorene kišobrane.

MANOJLO: Zaveži, kad ti kažem! i u zaklon! (Sklanjaju se iza drugih, starih, grobova. Oni koji su došli na pratnju stoje nad Anđelkovim grobom i gledaju uvis, u nebo. Kao da gore, u nebu, vide Anđelka.

Duža pauza. Prva se prene Ikonija, koja počinje da skuplja sudove u veš-korpu. Ostali se još uvek ne pomeraju: stoje, pod utiskom onog što su videli na nebu.) IKONIJA: E, pa, sad je, valjada, gotovo! Sve je bilo kako nalaže običaj!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

niti sam ja mogao inače mis|liti, predstavljajući sebi da ja čistosrdečno želim da se posvetim, a drugi idu te mi stoje na putu i ne dadu mi. Dečanca da sam mogao, bi[h] ga s obema rukama stisnuo za grkljan i zagušio bi[h] ga.

da drugda nejma za što kupiti soli; javlja mi da zida jednu kačaru i moli me saborno da ja budem kačari ktitor, jer im stoje burad i kace napolju. | Tako mi Hrista spasitelja, sramota celog srpskog roda!

Ide se sve pokraj jednog potočića, pored koga stoje nasađeni veliki orasi i druga drevesa koja ga osenjavatu i čuvaju od sunca.

zašto moraju disati i odisati; pak ako najpređna kola stadoše, sva za njima, ako će i[h] [h]iljada biti, tu valja da stoje gdi su se našla, i ne znajući ni zašto ni za koliko će tu stajati.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

I to ne opazi sam nego (kad bijahu već mirniji posluživanjem) Bujas ga gurnu i zapita: — Je li da mu lipo stoje? — Šta lipo stoji?... Kome lipo stoji? — Ma, brate, Mačku fratarske aljine! Zar ne vidiš da se „obuka“! Zar nisi znâ?

Ćosić, Dobrica - KORENI

prošlo, pa se tutnjava i urlanje izbistriše u ljudske glasove i reči, izvrnute bubašvabe postadoše stolovi što krivo stoje, ugarci su opet ljudi, varoški oklamiši i čankolizi, kelneraj vodoravno stoji, lampa pravo, uvis dimi, teška glava žulji

— Ne, vojsko! Stanite, deco! Vojnici čuju Aćimov iznemogao glas, stoje ukočeni, bez pokreta, kao i seljaci zgomilani pod brestom, koji je na nekoliko crnih grana nabo nisko nebo.

Ne pomažući se rukama, Aćim se uspravlja i okreće Đorđu, ispražnjenoj košulji i zubunu što još uvek stoje u zamućenom videlu, gde cvokoće suva hrastovina.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Amo milu ruku, Mladosti moje to uzglavlje meko! dugo nam ima do u tihu luku, Ostrvo mira i sad je daleko. Katarke stoje gordo na toj vodi Što znači život... Mi hitamo žurno; Nejasno nebo nad nama se svodi, Pod nama more nemirno i burno.

Kraj carskog njegovog trona, Na koplja naslonjeni, četiri Sarmata stoje, K'o slike Titana mračnih, k'o tučne statue Krona.

U domu razvrata gnusnog on sanja obale puste, Gde stoje spomeni večni za rane njegovoj duši; On čuje potmuli ropot Jegejskog sinjega mora, I vidi galeba jato što nad njim se

Sve se svijetle!... Sve u bl'jesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, k'o da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao

J. Dučić LXXXV U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne Daleko u polje. Trava puna rose... Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose.

Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne Obale i vrti; i svetli i pali Mlado, krupno sunce, i ne šušte vali Sve je tako tiho... Mir...

Na praznik svetloga Maja pohitaj, ljubazni druže, U ovaj mirni dom. Darovi božice štedre na stolu odavna stoje; I pomorandža slatka, i sočni olive plod; Mirisom narda i smirne mirišu odaje moje, Svetli se glatki pod.

Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne. Ali će, k'o rajski feniks, sinuti sloboda mila; I ja ću stajati vedar gde sada pogružen

Neko ih steže, a ne vidim ko je! Jauk i piska svuda oko mene! U redovima crnim kvrge stoje; U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Dugački se rede legioni na poljane neba prostranoga s obadvije strane naporedu; drugi stoje ka mase oblačne na vozduhu, k boju pripravljeni.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kao kakvi bregovi uzdižu se one iz ravnice u vis, a stoje onde preko dve hiljade godina“. „Preko dve hiljade godina!“ uzviknuše Pitagorini učenici. „Pa kada su onda sazidane?

Te dve dužine mere kod Keopsove piramide 270 odnosno 222 rifa, stoje, dakle, mal’ te ne, u razmeri od 17 prema 14. Začudilo me kad sam video da su i sve ostale piramide sagrađene u toj

“ „Brojevi koji su predočeni katetom, odnosno hipotenuzom, ovog trougla stoje u razmeri dvaju celih brojeva koji nemaju zajedničkog delitelja“.

dužine žica tog instrumenta i našao da one, udvoje ili zajedno, daju samo onda čist, ugodan zvuk kada te njihove dužine stoje u jednostavnim aritmetičkim razmerama. Takva harmonija ispoljava se u sastavu cele vasione.

Takva harmonija ispoljava se u sastavu cele vasione. Poluprečnici kristalnih nebeskih sfera o kojima sam vam govorio stoje, kao što sam to mogao da izračunam iz vremena obrtanja tih sfera, takođe u jednostavnim harmoničkim razmerama.

Čim da se hranimo? da skapamo od gladi!“, vikaše nomofilaks, zaboravljajući da iza njega stoje njegovi robovi, pretovareni životnim namirnicama.

Mladić se zagleda u tu skulpturu. Na njoj je video mlade ljude kako stoje kod svojih konja, kako ih uzjahuju i kreću dalje.

U hladu njegovih drveta, u tom vrtu filozofa, drži Platon svoja predavanja. Na glavnom njegovom ulazu stoje ispisane ove reči: Neka ne ulazi ko nije upućen u geometriju!

U prvoj od tih slika stoje ta tri loptasta tela, poređana od leva na desno, ovim redom duž jedne prave. Ova zeleno obojena kružna ploča

To je onaj slučaj u kojem je Mesec osvetljen Sunčevim zracima tačno do svoje polovine. U tom slučaju stoje prave koje spajaju Mesec sa Zemljom, odnosno sa Suncem, tačno upravo jedna na drugoj.

Zato sam se ograničio samo na to da saopštim njegove najvažnije rezultate. No prikupljeni podaci o pomračenjima Sunca stoje kolegi Klejtomahu, i svakom koga zanimaju, na raspoloženju“.

Zvezde nekretnice stoje prikovane na svojoj sferi. Znači da je Aristoteles imao ipak pravo. Aristarhos poznavaše dobro dela velikog

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

samo pretvarao da spava, jer sam i ranije bio opazio kako je, s vremena na vreme, krajičkom jednoga oka, kontrolisao stoje li njegove torbe od fine žute kože gde ih je ostavio.

I dok izudarani vojnici stoje nepomični kao krstače, jako postiđeni, sa crvenim obrazima, i ošamućeni gledaju svaki u svom pravcu, on prelazi dalje.

kojoj stranci pripada i zašto je ogorčen protivu njenoga vođstva, koje muku muči sa njegovim i pristalicama, koji čvrsto stoje uz njega, opozicionim stavom. „Ne mogu ja, veli, da gledam šta se radi i da savijem glavu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ima mnogo, veoma mnogo ljudi koji ne pristaju sasvim i potpuno uza se, koji ne stoje čitavom svojom težinom na svojoj strani; ljudi koji imaju svoje mišljenje, ali koji pomalo simpatiziraju i s protivničkim.

da otvoreno kažem, da to mrdanje obrvama, ta natuštena čela, to odsustvo osmijeha, to nabiranje čeonih kvrga i čvoruga, stoje na kudikamo većoj cijeni kod primitivnijih „pučanstava” nego kod razvijenijih i uljuđenijih.

Gdje je vi vidite? Pređite pogledom od ocoubilačkih i bratoubilačkih kozmogonija koje stoje na prapočetku svijeta pa do velikih epopeja naših dana, i recite mi: gdje je? Zar Prometheus desmotes? Zar Kain i Abel?

Ili im se možda glas tako utanji da dođe nečujan za naše uho. I stoje tako, same o sebi u prostoru, odijeljene od svega što ih okružava tankom no neprobojnom opnom svoje usamljenosti:

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Na putu što vodi k srcu Šumadije, tamo gde se mnogim uvojcima slazi u B. Potok, stoje gusti kupinjaci i pavitine, u koje bi se mogli zakloniti čitavi bataljoni.

Ostalo društvo zauzelo je druge vratnice, pa jedni čekaju ugovoreni znak da upadnu u kuću, a drugi da stoje na straži. Beše tiho letnje veče.

Izvadivši polovinu rama ,pogleda napolje i sva mu se krv sledi, okameni se... Dve čelične cevi stoje naperene na njega i dve glave, neobične i nejasne, vire ozdo... »Otkud ovde ovi ljudi?... Šta je ovo?... Smrt !«...

Okolo stoje prazni tanjiri, a na sredini, uz rakiju, tanjir sa sirom i skorupom. Uđe kapetan u sobu... U poslednje vreme, naročito

»Ovo je raka za mene... Otkuda ona?... Šta će taj kolac tu?... Hoće da me ubiju!... Što ja ovo sedim a svi drugi stoje ?... Kakva je ovo težina u nogama, u rukama, telo obamrlo... a drže me nekakve ruke, tuđe ruke, nisu moje...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On pristupi i baba ta uvede u nekakvu avliju ograđenu kostima junačkijem, a po avliji toliki ljudi mutavi i udurečeni stoje. Tek što u ovu avliju uljeze, ostade i on i konj mu i pas mutav i okameni se na onome mjestu đe se našao.

dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinom grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: — Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

Na dva mu ramena stoje dva arslana, a on niti se tiče niti miče. Otiđi njemu, pa nek ti on kaže šta tu radi, pa ću ti ja kazati.

Žena ne može da spava, a čovjek starac odmah zaspi, a ona mu se počne rugati. Siromašak iziđe u kuću, kad u kući stoje dva čovjeka, pa se vrati u sobu i kaza ženi: — Evo u kući dva čovjeka gdje stoje.

Siromašak iziđe u kuću, kad u kući stoje dva čovjeka, pa se vrati u sobu i kaza ženi: — Evo u kući dva čovjeka gdje stoje. Žena, kad to čuje, iziđe i reče: — Hajte slobodno, starac je zaspao.

Petković, Vladislav Dis - PESME

zbogom! STARA PESMA Za mnom stoje mnogi dani i godine, Mnoge noći i časovi očajanja, I trenuci bola, tuge, greha, srama I ljubavi, mržnje, nade i kajanja.

Ja osećam dušu i svoju i njenu: Obe, večne, stoje na jednom osmehu, Na jednom prostoru, dalekom vremenu, Koje katkad stupa i šapće utehu.

mutno, izdubljeno, kobno; Dan ubijen pritisnuo boje, Svetlost, oko; i mrtvilo grobno, Mir i strava oko mene stoje. Kroz prirodu, preko drva, ružno Jesen ide; gole grane ćute. I crnilo obavilo tužno Koru, vidik, vreme i minute.

Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem. U kući naroda žižak nade trne Pred ikonom Boga, opasana mačem.

SUSRET Jedno poslepodne — ne sećam se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje, A nad Vama nebo boje jasno plave. Senku i s njom mene vodili ste sobom...

Sarana leta — vaskrs moje tuge, K'o mrtve ruke grane stare, gole, Uprte stoje predelima duge: Kao da žale i kao da mole. Taj pogreb prosti, u kome sve ćuti, Taj sprovod lišća kao jauk bije.

Pognuta drveta, u znaku ćutanja, Stoje k'o kajanja, nemi učenici Apostola mrtvog što poraze sanja, Zemlju koju nose svetli mučenici.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nad vrelom na putu, tik gradskih vrata, stoje poredani vojnici: uvijek su tu na bijljezi kada je ura da djevojke dođu po živu vodu.

Ali djevojci nekako se ne da zaći u nizbrdicu; stoji na mjestu i veli mu umilno: — Čekaj! Pa tako stoje neko vrijeme. Djevojka gleda dolje na grad, što se kao ubog skupio uz golu krš.

Našao je u putu, pa se zakloniše iza manastirskih razvalina. Gledajući na nemirnu, uskolebanu pučinu, neko vrijeme stoje i osluškuju šum mora i huku oluje.

U vratima stoje žene, čekaju, a druge s prozorčića ispružiše vratove između krnjastih lonaca u kojima cvijeće raste, i iskriviše

Poganluk, pa eto! — završi. Preko pune vučije voda se zaleva, a oni još stoje. —Gledaj tamo zgode! — kao prenuvši se iz misi Pavle veli joj živo i pokaza krstom ruke na obližnju šumu.

I on je plakao. NOVI HRAM Ceo sat gledaše on u sjajne rasvetljene ljuljajke što, od nekoliko dana, stoje na kraju gradskoga pristaništa.

— Ne ubijaju se ljudi bez potrebe. Ustani! —Priđe k njemu i pomože mu da se digne. Neko vreme, u zimnjem sutonu, stoje sučelice, jedan prema drugome.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

je da mogućnosti kombinovanja samostalnih (najmanja je reč) jezičkih jedinica, dakle njihovi dopustivi poreci u iskazu, stoje u tesnoj vezi sa formiranjem i iskazivanjem masivnog ili nekog drugog sadržaja.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

mi sada možemo zamisliti govorni niz koji glasi: „lađe se šćućurile u sivom zalivu ko tice u gnezdu, i nepomična jedra stoje nad mirnim slivom”.

jedanaestercima ovako preuređen: „Šćućurile se u zalivu sivom lađe, ko tice u gnezdu, i jedra, nepomična, nad mirnim stoje slivom”.

tri stiha iz pesme Površni utisci: Šćućurile se u zalivu sivom Lađe, ko tice u gnezdu, i jedra, Nepomična, nad mirnim stoje slivom. Lako se mogu izdvojiti barem neke već na prvi pogled vidljive promene.

kontakt prideva i imenice „mirnim slivom“ promenjen je u distaktnu vezu time što je između njih ubačen glagol „mirnim stoje slivom“.

Zbog toga neki proučavaoci stoje pomalo zbunjeni pred stihom Stražilova: čini se da u isti mah i jeste i nije slobodni stih.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Ode starac. Nađe babu. Baba carica. Ona sedi za trpezom, — pir, blagovanje, A velmuže i boljari stoje oko nje Pa joj toče staro vino, ono zamorsko.

Najviša brigo nad svim’ brigama! Ja znam da nisi na mene spala Ni ti ni tvoja slava i hvala: Na službi stoje tvojojzi slavi Doboši drugi — doboši pravi. »Starmali« 1882.

— Al’ ako vaše oči (Bistrije nego moje) Silom i zbiljom vide Da stvari drukče stoje, Nemojte jedan drugom Lupati glave hudo: Udrite mene što sam Snevao tako ludo. »Starmali« 1889.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: I ne treba, zato ti stoje dva pedintera za leđi, nek oni rade. EVICA: A zašto mi je bog dao ruke? FEMA. Vidiš da si mućurla: da se beliš, da

Komi fo! Ovde se samo po modi govori. MITAR: O, đavo ti odno i tu modu! Kakva te moda snašla, nesrećo, kad ti stoje ruke ispucane kao panjevi. Ko te vospita na modu? Valjda što si služila? Sram te budi!

raširena i neotesana, mora svoju masu malo da utegne, pak daje načiniti mider, to je sad moda; i one koje kao trska stoje moraju da se utegnu, ne pazeći što s otim zdravlju svom škode.

Miljković, Branko - PESME

O sjaj na tebe njen dok pada nek je i sakriju Ti ćeš naći ulaz dva mutna psa gde stoje. Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim.

A boje? A zvukovi i miris? Mogu i da se ljube Al ne postoji ljubav. Događaj prepričan, Zakopani lelek i nenađeno blago stoje.

Ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje. Prazne ruke prazno srce pusta sena I nema mene al ima ljubavi moje.

Tu izgubljeno sećanje pustinju hrani. I kraj vatre kojom ne hrane se dani Zakopani lelek i nenađeno blago stoje. Ljubavi moja mrtva a ipak živa O sve što prođe večnost jedna biva I nema mene al ima ljubavi moje.

Kuda da odem posle ovog sna. DAKTIL SNA Stoje izmišljeni bregova od zlata gde zvezda sjala je. Tu smrti nema. Vetrovi u nebo se vraćaju.

Sunce je greška Plaćena viđenim užasima slepim. Noć umesto oka lukava vatra nudi, Al stoje kužni u istrošenom vazduhu I slede vidljivost različito ljudi, Biljke i zvezde podmićene u sluhu.

crne brave za koju nema drugog ključa osim bilja O vrlo smele i inventivne biljke Sve što pronađu nesebično pokažu Stoje između nas i praznine kao najlepša ograda Biljke što žderu prazninu i vraćaju nam vazduh II Iznalaze puteve između

Krakov, Stanislav - KRILA

Kuršumi su sve češći.. Opet jauknu neko. Samo da se već jednom dođe. A zato sad stoje ovde? Vojnici gunđaju. A na čelu njine kolone neki viši, krupni komandant govori čičici majoru: — Od vas sve zavisi.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju. Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno

Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja koje stoje u polu i čine se kao da misle. Istim ritmom, ujednačeno, i grudni koš mladića i grudni koš devojke širio se i skupljao.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Eto dakle kako sad stoje stvari. Turci će dakle prodirati ili od Timoka, ili moravskom dolinom, jer da prodiru na obadve strane, nemaju zasad

Puške ne izbacuju dobro čaure, to jako usporava paljbu; kod mnogih vojnika čaura se zaglavila u pušci i vojnici stoje pod turskim kuršumima nemogući da izbace ni jedan metak.

Ja sam računao na vaše odeljenje, vi ste pokvarili ceo moj plan, moji položaji stoje goli, neposednuti pred Turcima, meni treba vojska, meni treba vaše odeljenje, vojsku mi dajte, nesrećniče, vojsku mi

Smrad da te uguši... Ulevo stoje gomile mesa, razdrobljenih kostiju, komadi poderane odeće, sva se gomila zapekla u krv i uveliko prelazi u trulež.

Prokletstvo, prokletstvo... I ti bi opet da bežiš daleko, daleko; ali oči se zorno upiru u bleda mrtvačka lica, što stoje razbacana oko tebe, i ti koračaš mašinalno, polako od trupa do trupa, zastaješ, zagledaš ga, pipaš ga, udubljuješ se u

Gvozdene osovine, debele kao noga u butini, stoje previjene kao meke voštanice; debele čamove grede raščešljane u tanka vlakna kao povesmo kudelje; točkovi, skliznuv sa

Zbilja, zar svemoć i nemoć, zar život i smrt, zar sve i ništa stoje jedno uz drugo tako blizu, da je dovoljno jedan mig, jedan tren pa da jedno drugo potpunce zameni?!

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije,

I kako ćeš se molit’ Kad neba ne vidiš! A zar se neba dveri Za jednog otvore, — Tek onda širom stoje, Kad dvoje govore. Dve duše zagrle. se, A srce biju dva, U Toj se sreći rađa Tek prava molitva.

Jedno duša tvojeg oca, — Sušta blagost i dobrota,— Drugo duša majke tvoje, Hraniteljke tvog života. One stoje tu pa glede, Kako viješ splet maleni Iz dubine duše svoje Njinoj svetoj uspomeni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Rastureni po šumi, ležali su mrtvi i ranjeni Bugari. Još stoje sveže lokve krvi. Neki su izdisali. Baš na samoj putanjici kuda smo išli, ležao je mladić, mrtav.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Serca vam stoje nravnom zidaru na Svak čas otvorena. Duh rodoljubivi, Rad v hramu zadužbine zidat. Ne čeka vremena boljeg, k trudu

Po tri krsta, tri poklona Sve tri duše učiniše. U molitvi tijoj stoje Njih pobožnih duša troje, Sada sniže, sada više Jutra pesmu zvono poje; Gorski vetrić čas donosi Jasnog zvona

Bojić, Milutin - PESME

Sram teški pada na još mlade vlasi. Preda mnom stoje zavejani puti, Zvezda za zvezdom očajno se gasi. Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti.

Jakšić, Đura - PESME

Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856. STAZE Dve preda mnom staze stoje: Jedna s cvećem, druga s trnjem; Gvozdene su noge moje — Idem trnju da se vrnem.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Na njima izvaljeni, raskopčani, po nekoliko komšija sede. Puše. Svi piju hladnu vodu iz testija što stoje do njih. Hlade se. Mladen, kao uvek, u dućanu je. I tek oko zahlađa opet bi se pojavila baba.

I već raspasani, u papučama, s lulama u ustima sede tu. A više njih njihovi mlađi stoje. Sproću Mladenovih, na kapiji gazda-Stojančetovoj, sve njegove kćeri izišle.

Ova moja ništa ne može. Vidi ga pa odmah glavu izgubi. Ide, radi, a ništa ne vidi. Toliki darovi, vezovi, stoje, a ona samo se smeje, trči i peva kao luda. Tako i ona.

Kad će otići u dućan, pregledati ga, proći magaze, proći svuda a da za to vreme svi u dućanu, i brat, i sluge, stoje nemi, ukočeni, čisto da ne dišu, da se čuje kako šušti njegovo džube i udaraju zrna na brojanicama. Posle će u crkvu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Na nj »ne sme nikakva nečastiva sila« (ŽSS, 326). Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (upor. Vuk, Posl., 974: »Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač«, sa objašnjenjem.

Ovo je, izvesno, mrtvačka žrtva, jer se žrtva »ticama« ima po pravilu uvek da shvati kao žrtva dušama. J. stoje u vezi sa praznikom Svetoga Petra (29. juna).

Starog svata mladoženja zove trećeg dana na ručak jabukom (SE3, 19, 180). Sa j. kao simvolom plodnosti stoje u vezi, svakako, mnogi svadbeni običaji, ali se ova njena priroda još jače vidi iz pripovedaka gde je reč o

i naglašava: »Naš narod upotrebljava pasulj i bob pri gatanju, a svi predmeti koji se pri gatanju upotrebljavaju stoje u kakvoj bilo vezi sa donjim svetom«.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Gledajući za njim, crkoše od smijeha krčmar i varoški klapci, a redari stoje na oprezu, da ga zatvore ako bude trebalo dok se ne rastrijezni.

Zatim pristupiše k vatri. Muški zapališe lule, a majka, kći i nevjesta stoje nad njima. —Što je tebi, Cvijeto, te me sramotiš? — prekide ćutanje Radivoj.

Ali, najednom, opazivši na dnu crkve Radu uz Mašu, prekide i poleti ka njima. — Živine! Jesam li naredio da muški stoje obaška od ženskih! — stade ga vika, i, ljutit, gurnu Radu ustranu. — Ne guraj se! — veli Rade.

Kako se središ, poj udija k njemu... A hoćeš nam dugo ostati? —Ne znam baš... ma hoću bar do početka oktobra... Časom stoje oboje onako jedno prama drugome, dok se on mače da se sredi.

Oboma bruji u ušima šum živoga mora i čini im se kao da dolazi odnekle iz daleka čak s kraja svijeta... I sve stoje tako, dok se iznenada ne prenu djevojka i pogleda u sunce. — Biće brzo podne... Zbogom!

— Rekli su mi da vas pozdravim. Zbogom vam! — javi se na odlasku. I htjede da iziđe, ali on kroči pred nju. Stoje jedno prama drugome; on se osmjehuje, i čini mu se, gledajući, da je zastiđena.

Ivo priđe k njoj i, zbunjen, reče joj: — Opet smo se našli! — Na ivici puta u prisjenci maslinika časom stoje, glede negdje u nešto neodređeno, i ništa ne govore.

— Zatvori vrata, na promaji sam! — javi se najednom doktor i prekide razgovor. — Nema vjetra, pusti neka stoje otvorena, da gledam u noć! — odgovori Ivo. Doktor se premjesti na drugi kraj stola.

im odzvanja huka valova što se razbijaju o grebene škrapavog rata što zadire daleko u more i brani uvalu od vjetra. Stoje prislonjeni uza zid ograde, i iz zatišja gledaju u noć.

Gledaju u rasvijetlene prozore, i neko vrijeme tako stoje. — 'Ajdemo i mi! — Rada bih, da smijem. — Pa nadoda: — Ča mladost luduje!... Južina je, biće se zapotili!...

— Da se vratimo? A gdje bi nam ljepše bilo?! — i privine djevojku sebi. Stoje i ništa ne govore, a vrući dah mladosti skuplja im se na obrazima; u noćnoj pustoši bolje otskaču njihovi životi, a oči

— Petre moj! — otrže se njoj uzdah, i potrese Ivu do usred duše. Topeći se u suzama, dugo stoje zagrljeni. A preko njihovih glava jednako vjetar huče, udar ustavlja se u gustome boroviku i zatresene grane jednoliko

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Očekujemo da nas Lauš pozove. Nestrpljivi smo i uznemireni. Vojnici stoje u grupama i živo razgovaraju. Stariji su smrknuti, mlađi gotovo radosni.

Ovi bezazleni momčići stoje onde ukipljeni, smešno nespretni i blenu svinjskim očicama kako dvojica isluženih vojnika, Joviša i Adam, pokazuju

Svet mača i svet krsta stoje na našim zgurenim leđima i za nas nema odmora i počinka. Naše dužnosti nam se nameću kao preteški teret koji moramo

To je svetac, rekoše naposletku. Bogdan Ljudi stoje na bedemu i zure u vejavicu. Očekuju da će se baš u ovom trenu zbiti čudo i da će otud iz bele pustoši izroniti Dadara

Ilić, Vojislav J. - PESME

Da, mi smo već stigli tamo. Oko nas mladost je bujna, Pod nama ruine stoje, odlomci vremena davni'; Nad njima bokori šušte i ruža miriše rujna Već mnogo vekova tavni'.

kreće, Gde jeseni mračne ne caruje ćud, Gde na zemlji vlada večno premaleće I mlađani život razleva se svud Gde spomeni stoje od iskonskih dana, I mirisne šume drevnoga Livana.

1888. PRED TROJOM Dan je okončan burni. Pred kapijama Troje, Strašne ahajske čete na ravnoj poljani stoje, I Feb buktinju pali, i zrači sa visine Bakarne šlemove njine. Čuj!

Dan je okončan burni. Pred kapijama Troje Strašne ahajske čete na ravnoj poljani stoje, I Feb buktinju pali, i zrači sa visine Bakarne šlemove njine. 1888.

Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne. Alu će, kô rajski feniks, sinuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar gde sada pogružen

Darovi božice štedre na stolu odavna stoje: I pomorandža slatka, i sočne olive plod; Mirisom naroda i smirne mirišu odaje moje, Svetli se glatki pôd.

1889. NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 1. Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje, Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave. 2.

Eno na surom visu urvine vekovne stoje Kô strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava.

Kraj vlažnih zidina tvojih gomile kamenja stoje I urna bačena leži... I po kamenju tvom Ja stupam umornom nogom, da ime urežem svoje Na sarkofagu tom, U kome počiva

Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije. Eno i Ada-Kale, gde prazni čardaci stoje Kao skeleti strašni. Kraj platna survanih davno, Ubogi ribari blude i mreže bacaju svoje Kad veče onemi tavno A brod

i delom on uvek prednjači U svetoj službi otadžbine svoje; Rečju ih krepi, a delom junači, U strašne dane da odvažno stoje Braneći narod i njegova prava, Kad bura besni i kad igra glava. Suton se hvata...

Kraj carskog njegovog trona, Na koplja naslonjeni, četiri Sarmata stoje, Kô slike titana mračnih, kô tučne statue Krona.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Dunava, pozlaćenog otsjajem zalazećeg sunca, uzdiže se, iz sočnih zelenih livada, lako pošumljeni brežuljak, a na njemu stoje razvaline nekog ponositog kraljevskog gradića; zovu ga Višegrad.

uređene države sa ogromnim prestonicama, kao što su Ur, Niniva i Vavilon, koje su nekad bile čuda sveta, a od kojih stoje sada samo ruševine.

Jedna od njih posmatra pažljivo Mesec, druga Jupiter, a treća Mars. Uza svaku tu grupu posmatrača stoje i pisari, da rezultat svakog opažanja zabeleže oštrom pisaljkom na svežoj pločici od ilovače, slovima složenim iz samih

sedi na točku preslice izgleda da se ceo svet oko nje okreće, a da miruju samo ona i taj točak i svi oni predmeti koji stoje u produženju osovine točka.

Kod Pitagorejaca sve je broj i proporcija. Poluprečnici njihovih kristalnih nebeskih sfera stoje u harmoničkim proporcijama, a jedna, nama nečujna, muzika tih sfera upotpunjava tu harmoniju vasione.

Ona zgrada sa visokim portikom, to je astronomska opservatorija; malo dalje stoje zgrade sa stanovima naučnika i prostorijama za njihove sastanke. Ovo ovde je slavna biblioteka.

No kada se zaviri dublje u taj mehanizam, onda on gubi svoju prividnu jednostavnost. Pre svega, ravnodnevice ne stoje na miru, nego se sele polagano duž ekliptike, vukući sa sobom i nebeski ekvator, pa pomerajući time i sami nebeski pol.

u blizini planetine punačke, jasno ocrtane kugle, nalaze se, skoro u istoj pravoj, četiri svetle tačkice; tri od njih stoje desno, a jedna levo od planete, no za koji dan imaće one već drugi raspored. To su Jupitrovi Meseci.

Sagradiše ga talijanski majstori pre pedeset godina. Na svakom uglu njegove pravilno sazidane šestostrane osnove stoje heksagonalni stubovi od tamno obojene rastovine, koji nose krov optočen drvenom čipkom.

Samo carski gardisti, trabanti, stoje, u svojim crvenim uniformama, sa svojim šlemovima i helebardama, kao neme statue, u ragastovima vrata i prozora.

I on je i tu vezu pronašao: „Kvadrati vremena obilaženja pojedinih planeta oko Sunca stoje u proporciji trećih potencija velikih poluosa njihovih putanja.

Tu, odmah, pored masivne hrastove balustrade stepeništa, stoje vrata koja vode u jednu duguljastu sobu, zvanu biblioteka.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče

Stanković, Borisav - TAŠANA

Iz njenog krova štrče grede, razmaknute i otkinute šindre, sa tek po kojom od mahovine već zelenom ćeramidom. Ćeramide stoje tako nahereno i slobodno viseći, da čisto prete da padnu za vrat.

Niže kapije, od nekadašnjih ambarova i štala stoje izvaljeni duvarovi, plotovi, sa ispucalim i izvučenim, razbacanim prućem.

Cela pozornica, iza kapije, bašte i kuće, sva je presečena novim zidom. Više kapije, u početku zida, stoje mala vratanca, kapidžik, a ostali zid je prav, pola od cigle a pola od letava, obojenih, posle oslobođenja, narodnom

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

A imaš kanda i rukavice; otkud ti to? Moraš ti uvek da izmisliš nešto mimo naš svet. Naposletku, dobro, lepo ti stoje u tom džepčiću rukavice. — Mladić se tad slatko nasmeja i izvuče iz džepa jednu rasparenu žensku rukavicu.

centra, tamo dole, na provetrini, gde se sve njiše, pa i krstovi, i drveni i oni od crvenkastog kamena, kakvi stoje i nad grobićima te dece.

Žure, njih, samo njih, čeka fijaker. Đaci iz petog razreda, u stiharima i sa čiracima u rukama, stoje pored rake; a kad su se svi razišli, primakoše se na sam rub rake, i gledaju oštro u raku.

Hristov grob — raskoš. Tamjan se jednako pali, sva porta miriše. Na Veliki petak, svi Grci stoje van stolova, i na istoj strani crkve, kompaktna nacija; svi istovetni po nekom hristovski tužnom izrazu u liku.

„Smrt je sve što vidimo dok smo budni; a što vidimo kad spavamo, to je san!” Ograde više nema na toj grobnici, stoje samo podupirači... Spida se nasloni na jedan od njih i pročita tekst još jedared. „Dakle, između smrti i snova — život..

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

imadu), namaže se mašću, očita svoje »ni o panj, ni o kladu«, prne kroz odžak, i dok ste, frajlice, pogledali kako vam stoje usta, već je kod Romana bila.

viditi kako gdikoji od gimnosofista na usšiljenom kakvom stolpu s kapom u ruci na jednoj nozi po osam dana neprestano stoje, kako drugi na glavi stojeći zatvorene oči čuvaju.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Amerikanci bar stoje na tome gledištu i tvrde da je to jedan istorijski falsifikat da smo mi njih pronašli. Ja sam se pre više godina

za pronalazak Amerike“ koje je kralj Ferdinand organizovao, al' mogu vam poverljivo reći da te akcije kod nas u Americi stoje vrlo rđavo. — Zašto? — Pa zato, verovatno, što smo mi Amerikanci vrlo razočarani pronalaskom Amerike. — Razočarani?

Ovi reflektovani talasi sa novima, koji postaju neprekidnim duvanjem, obrazovaće u svirali, interferencijom, talase što stoje. Ovi će talasi imati neku izvesnu dužinu i vreme treptaja, pa će prema tome biti određena i visina tonova“.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Po nekom predanju, artiljerac ne sme napustiti topove do poslednjeg daha. Ljudi su se saživeli sa tom mišlju i stoje nemi i ukočeni pored oruđa, očekujući sve što je najgore. I to svesno.

Komordžije zašle pod brdo, naložile vatru, i baš se spremaju da legnu. A zapregnuta kola u beskrajnom nizu stoje na putu. — Ljudi, bre, što ležite, zašto ne krećete? — pita Luka dosta blago.

Sustigosmo i kolonu ranjenika, koji su umakli iz bolnice. Stoje na putu, raspituju se za svoje komande. Smatraju da im je komanda njihova, u opštem metežu i haosu, jedino utočište, te

Narogušeni stoje pored vatre, ne bi li povratili snagu. U nekih su šinjeli nagoreli na leđima, a kod Gruje ordonansa izgoreo ceo desni

Odnekuda dovukli naši i jednu poljsku bateriju i pred topovima stoje Crnogorci od jutra do mraka. Svaki bi hteo da pipne top svojom rukom.

Vojnici pretovaruju stvari na druge konje. Celom dužinom puta leže naduvene i oglodane lešine konja. Arnauti stoje u grupama pored puta i zlurado nas posmatraju. Kao hijene, čekaju oni podmuklo svoj plen.

— Ala, majko moja! — veli zadivljen Gruja. Sa nama stoje i neki pešaci. — Kažu, gospodin potporučnik, da je slano? — pita jedan. Ja potvrdih.

Dah je zamirao. Ljudi zanemeli. Iako gotovo na svakom koraku vide ponekog mrtvog vojnika, stoje sada skrušeni i zbunjeni. Žao im majke, a ne znaju ni šta da rade sa detetom.

Umeša se i on među njih. Ali na svoje zaprepašćenje primeti kako na pristaništu stoje oficiri i kontrolišu da li samo bolesnici ulaze u čamac... Reši se Tasa da „zanemoća“.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ni breza joj ne bi poverovala, iako je pred samu seču šaputala kako orah i nije tako ružan: čvorovi mu baš dobro stoje... Seti se stolica drvodelje i samo što ne zaplaka... San bio, san prošao! Saže stolica glavu i u novi se san zaveze.

Šantić, Aleksa - PESME

Sve se svijetle!... Sve u blijesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, kô da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje.

Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! A svi snovi, želje moje Nek' u zlatnoj grivni stoje, Nek' ti šapću blago, ti'o: ''Zoro moja, danče mio, Slatki raju moj, Do groba sam tvoj, pa tvoj!...'' 1897.

Milo cvijeće otuda mi maše, Njegove čiste i svilene čaše Slatkim napitkom prepunjene stoje. Jedan vijenac od njega ću sviti, I s molitvom ga na grob položiti Svog mrtvog ljeta i mladosti svoje. 1918.

POVRATAK Mrem... Sa mojih njiva eno drugi žanje... Tamo više nema stare kuće moje — Pod očevim krovom strana čeljad stoje, I šljemena srpskih sve je manje, manje... O, lijepa polja! o lijepe luke!

Prekrsti se, mermer celiva i oči Podiže. Tu gore zlatna slova stoje. I u prvom redu, na Mramornoj ploči, Ugleda imena lepe dece svoje.

Po gradu gomila bludi, Vreva i huka: Upored ide sreća i muka, Suza i smijeh; Čednost i grijeh Jedno uz drugo stoje, I sve se komeša čudno I vrvi. A tamo, gori, na lazilima zgrade, Zidari rade.

1911. PREPEVI XAJHPIX HAJNE I LIRSKI INTERMECO PROLOG Moja patnja, moja tuga I bol u toj knjizi stoje: Otvoriš li knjigu ovu, Otvorićeš srce moje. Nekada jedan vitez je bio Ćutljiv i setna oka.

8 Nepomično, tamo gore. Na visini zvezde stoje; Vekovima gledaju se S nemim bolom čežnje svoje. One zbore jedan jezik Tako bogat, tako mio; No nijedan filologa

(Srce zbori:) O, da sam joj jastučić, kraj stola Gde joj igle zabodene stoje, Kada bi me ne znam kako bola, Bod bi bio radovanje moje.

''Što nisam ptica koja!'' Sve tako uzdišem stalno. Da sam ja laka lasta, Ja bih se tebi vio, I gde ti prozori stoje Sebi bih gnezdo svio.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

na starogrčku epsku poeziju, Marks kaže: „Što se tiče umetnosti, poznato je da određeni periodi njenog lrocvata ne stoje ni u kakvoj srazmeri s opštim razvitkom društva, pa prema tome ni s materijalnom osnovom društva, kao sa skeletom

Mi smo već obeležili sadržinu, videli smo glavnu temu. U potpunom skladu sa takvom sadržinom, sa takvom temom, stoje likovi i podvizi junaka naše narodne epike. U njima je ovaploćena vekovna borba.

Kad pogledah na Turčina, majko, kad tu age Belil-age nema, no mu stoje bakračlije prazne; na labudu nema gospodara, nego dvije pole oko konja.

Ode Miloš niz polje široko. Kada dođe đe stoje đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu, — zasija se skerlet i kadifa, zasjaše se toke na

Traži sluga Stoju i Stojana, traži sluga tri godine dana, al' ne nađe dva slična imena, al' ne nađe Stoje i Stojana; pa se vrnu Skadru na Bojanu, dade kralju konje i intove, i dade mu šest tovara blaga: „Eto, kralje, konji i

tovara blaga: „Eto, kralje, konji i intovi, i eto ti šest tovara blaga, ja ne nađoh dva slična imena, ja ne nađoh Stoje i Stojana“.

(„Video sam kako na gozbi sede plemići i vojvode, a za njihovim leđima stoje vojnici i pevaju pomenute pesme o slavi predaka.

kao gužve oko ¼ aršina široke, koje o pulčazima vise na đečermi s lijeve strane niz prsi, a kad se đečerma spuči, onda stoje posred prsiju“. tolkovati — tumačiti Topal Kamatar — ličnost nepoznata istoriji (možda: Topal-paša koji je 1688.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Još noćas biće ubačen u borbu na najopasnijem sektoru bojišta. Lazar Mačak i Lunja stoje na uzvišici više druma i pogledom ispraćaju bataljon. — Eno ih! Eno Nika i Vanjke! Eno Đoke Potrka!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

NAŠE MISLI Naše misli nigde s mirom ne stoje, sve durma prhaju i lete, kano male ptice. Tko bi to dao našem smišljivanju takva krila ka golubinja, da polete na dobro

I tetivo je na njemu nategnuo, te smrtne strele zapeo i gotove stoje. Teke isto ha! da ih pusti na nas i potuče nas mahom.

Stolica se hjeruvimska za sedenje davno namestila; izvodnici na stolicu hitri su i svakad za to stoje gotovi; sofra je gotova, puna svakojakog jedžeka, lepo nameštena.

Večiti domovi tamo, i selišta mnoga, magaze pune s blagom, otvorene stoje: nebesno carstvo pre veka i sveta prigotovljeno je — takvo golemo dobro, što ga nikad niko nit ga je čuo ni video!

drveta svojim uzrastom: List mu je svrha beo, a grane uprave od sred stabla jednako mu do vrha skupljene ošiljasto stoje. Ozdo, ko korav je i hrapav; grane mu usukate, — Vrlo ga je mučno pokrasti.

Za cara Mavrikija, reče, dobi u arabitskoj vojski videše dva junaka vrlo pristala i lepa, kako pred carevim licem da stoje, i ostali ljudi svi su ih počitovali, pak obojica dođoše k crkvi svetoga Dimitrija i stadoše se spolja oko nje šetati i

Da se sam obgrne s blagom, a drugi neka oskomine grizu i jed gutaju! Oboje, o, bogoje, bit ne može! Ne stoje li isto kome usta vazdan, ako med, ako jed gutao! Nit mu valja bolja kapa ni lepša haljina.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Tada obično svi iziđu, samo po jedno muško i žensko od mlađih ostanu, stoje tu kao sveća pravo i očekuju zapovesti, dvore ga. Ali većim delom dana to je mesto samo za čeljad i za ženskadiju.

Drže se za ruku i jedu kokice iz keceljica svojih; stoje i smešeći se gledaju kako momci i devojke igraju. Glede, i sve vide, i ništa im se ne može oteti pogledu i ostati

) Ništa ne zna, samo ga gleda, a izraz lica joj takav i usta joj stoje tako da ne znaš ili se smeši ili će da zaplače...

— Zone! — oslovi je Mane i iskašlja se tiho. — Šta iskaš? — šanu Zona, pa se i ona tiho iskašlja. Oboje stali tako, pa stoje tri koraka daleko jedno od drugog, oboje oborili glave i glede preda se. — Zone, na jedna reč..

Gleda one ženske prilike u senci visokih zidova kako stoje podalje jedna od druge, ali Manulaća nema tu, — on se ne smeje, nego one.

Neje pljoska s rakiju, ta da mućka!“ Tako se jedni smeju, a drugi ljute. Samo Mane niti se smeje njiti se ljuti. Stoje table pred njim, a on čak i ne sluša niti ređa; misli njegove i nisu sada ovde u kafani, zato se ne osmehnu baš nijednom