Upotreba reči stoji u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Samo jednoga dana ne beše tako. Odem ja s lončićem po ručak... ali oko kazana sva sirotinja stoji gologlava, pa i sami ljudi što čorbu dele behu gologlavi.

naočari na nos, pa onde kroji i šije; a đaci sede po skamijama, pa tek onako poluglasno nešto bumbaraju, a prvi đak stoji kod table, pa ih jednako opominje na tišinu.

Ona je gledala i u Stojnu. „Lepa žena!“ — mišljaše u sebi: — „ali šta će on sa ženom? Zar nema devojaka?“ Tako ona stoji pored kola i misli se... pa najedanput preblede kao listak hartije: — Oh, sad znam! Sad znam sve!...

Kolo se sve više širilo, već se i starci, ugrejani vinom, hvataše do razigrane momčadije... Samo jedan momak stoji u kraju...

Nikola, a na strani jedna duga puška i jedan nožić. Nožić beše zarđao, pa mu skoro i ne ličaše da stoji uza onu sjajnu pušku na kojoj se sve sijalo.

Obradović, Dositej - BASNE

Zašto je zlatu koje je lažno — znake ljudma dao bog, a mužu s čim valja zla razaznati nikakva belega ne stoji na telu”.

„Ne boj se ti, rano moja, odovori baba — ako kurjak dođe, mi ćemo ga nabosti na oni gvozdeni ražanj što stoji za vrati”. Onda ti kurjak stane bežati, misleći u sebi: „Međer babe u ovom selu jedno govore a drugo misle”.

Idi, idi, sluto, ovde ti laži ne prolaze. Ogledaj se gdi u potok, pak ćeš viditi stoji li ti lepo da se činiš dobap.” Naravoučenije Kurjakov sovjet ovde čini se dobar i polezan, ali za njega, a ne za kozu.

Čovek nije kao kurjak za samoću od boga stvoren. Jedna ruka bez druge zlo stoji, a bez prstiju obadve jošt gore. Blagopolučije opštestva sostoji se u jednodušnom svakoga svojih dužnosti ispolnjeniju,

U celoj Albaniji nećeš učena čoveka naći, zašto tu sva mudrost i dostojinstvo u puški i handžaru stoji. Zemlje prekrasne, ljudi zdravi, hrabri i prirodno hitri i ostroumni, no koja polza kad su im sva ova prekrasna

“— „Mačak, mamo! Ta i ime mu je strašno! A gledaj ga kako smirom stoji, nikome se i nevešt ne čini, samo se liže i gladi. — „Ne veruj mu, velim ti, da ti zlo jutro ne dođe.

U egipetskomu otačniku stoji napisano da u livijskoj pustinji nahođahu se dva pustinika, jedan nestorijanin kaluđer, a drugi derviš musulman.

se drugo čisto, jasno i ne|zlobivu detetu lasno razumitelno, koje da hoćedu mogli bi opipati i poznati: nećedu, nego stoji ih vika na sve što je novo, gore nego na besna kurjaka.

polzu upotrebiti, to se zove mudrost; a kad se na pakost i na zlo drugima upotrebljava, tada je lukavstvo, za koje stoji napisato: Rov izri i iskopa, i pade u jamu koju je načinio. Lisica je lukava, ali joj se mnoge kože prodaju.

U svetom evangeliju stoji čisto i jasno napisano: da što god u usta uhodi, sireč što je kome prijatno i što on može jesti, to ga nikad doveka

A polazeći reku: „Šteta da tako veliko drevo neplodno i bespolezno tako stoji!” „Vidite li kakvi ste vi nerasudni i neblagodarni ljudi!

Pak, ako je dobro, a ono nek stoji; ako li je zlo, vreme je već nek se ljudi zla, barem koliko mogu, izbavljaju. Navlastito u Dalmaciji, gdi za kamenita

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Neko bi mogao kazati sinja Evina: sinja Evina zenica ili kosa! A da ovom imenu na početku možda ne stoji i ne sija Sinaj?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ceo taj prostor mog života i narodni’ zbitija stoji mi jošte živo u pameti; i što je stariji koji događaj, tim ga se lakše i točnije opominjem.

,Ono je car Josif! — veli Arsa — što stoji kod onog kočijaša, što maže intov, i štapićem pokazuje kuda kočijaš treba da namaže.’ — ,Šta, Arso, da od Boga nađeš!

Sad se meni vrlo neobično učini kako narod u crkvi stoji izmešato, nit se zna koji je stariji ko li je mlađi, nit se zna, gde stoji muško ni žensko.

meni vrlo neobično učini kako narod u crkvi stoji izmešato, nit se zna koji je stariji ko li je mlađi, nit se zna, gde stoji muško ni žensko.

klepalo udari, onda grne sav narod u crkvu i hoće na vratima da se podavi, i ko pre uđe, žena ili čovek, taj napred i stoji. Tu su izmešate žene, ljudi, deca i devojke, i u crkvi diže se razgovor i ništa se ne čuje šta sveštenik iz oltara čita.

Teško mi je do Boga bilo, jerbo sam vidio u Sremu kako se činovno po crkvama stoji, i žene baška a ljudi baška. To je isto i otac moj vidno i gdekoji naš komšija, koji su nam mlogo pomagali, kad smo red

„Ko god pođe crkvi, bilo muško, bilo žensko, da sluša popove, i kako i gde popovi zapovede, onde i onako svaki da stoji.

Tu se dogovore da uzmu hatišerif kog su izvadili od Porte (1793. godine) i u kome stoji upisano: da sav pašaluk beogradski ima davati poreze na 20.

(O tome sam vidio tako napisato u jednoj knjigi Hećim-Tome, koji je onda u Beogradu sedio, i tu stoji zabeleženo, da je Hadži-Musta-pašin sin 1801.

Knezovi i paša tukli su se s janičarima od 1795. godine. — U manastiru Bogovađi u jednoj knjizi stoji ovako napisato: „Ljeta 1801. januarija 26.

bili podaleko od kuće, rekne mi polako: „Nesrećniče, ti misliš da ono vojske što si na visu ostavio i sad na gomili stoji! Ono je sve otišlo kućama, i Jakov jedva s nekoliko odvojio se, a kmetovi otišli i odneli u Valjevo Poreč-Aliji zairu”.

” Ja im kažem da je to svejedno, „no ako baš hoćete, sutra će i Jakov doći”. Sad ja kažem Šapčanima, da nji̓ova vojska stoji u Lešnici za koju i sami znadu, a naša prema njima, pak može biti da će se pobiti: „Zato dajte dva Turčina od vas, da

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

se poduži, koliko već zatreba; račve se probuše napremase, uglavi se između njih vrat i udari se klin, koji nekad stoji za vratom a nekad ispod vrata, i sad se živinče ne izvuče odatle lako. Eto, to vam je roga.

— Šta? — upita Đura. Spasoje se smeje jednako i sve više. — Šta ti je, more? Kaži, šta ćemo... — Neka stoji, kazaću ti posle — reče Spasoje prekidajući smehom.

— Đavoli deca! — reče Đura, osmehnu se i mahnu rukom. — Kad evo ti učitelja, pa udri! Stoji piska jadne dece! — Gad! — reći će Spasoje. — Kao da nije bio nikad dete, nikad se nije igrao!

Uđem u kuću, a sama mu gospođa njegova tu. Pogledam, a ono stoji pored duvara jedan gvozden astal... Kao postavljen da se ruča, kao nije...

Ide lepo baš kao čovek... Ali mu navrh glave rog, kao ovaj direk pred mehanom — ni uzmi ni ostavi toliki, pa stoji pravo kao usađen!... Bogami, mene ti podiđoše mravci! Nadam ti ja bežati, a ono sve brže za mnom.

Sve je opet pošlo svojim putem kao i pre; dužnost se vršila kao i dosad — samo što je sad počela da stoji u sobi Đukinoj pred kancelarijom i ona torba sa glavom šećera, i što kapetan sad, kad hoda izjutra po kancelariji

— Ja ne bih... — Ne, ne gospodine! — brže-bolje upade mu u reč Uzlović. — Šalim se... Lako ćemo se. pogoditi. Neka stoji, boga vi, drugi put! — E dobro, dobro... — Znam ja tebe, Dašo — uze ga tapšati kapetan po ramenu.

Tako je bilo i s tom glavom šećera! Uđem ja jedno jutro u kancelariju a ona mu stoji na astalu. Ja se malo začudim, bogme. »Otkud sad to«, mislim sam, »kad naš kapetan ne uzima ni od kog mita?

robijaš od onih kojima je skinuto gvožđe, pa slušaju pri policiji gdegod; pred vratima, vidi se kroz staklo na sredi, stoji žandarm. Robijaš uze neku dugačku flašu piva, pa pođe.

Rekli smo da mi daje konja ako me pošalje kud podalje, pa ni konja ne da — već žipčim ovako peške. U ugovoru stoji da mi nabavi momka da nosi bubanj i bubnja — on mi nabavi kakog ludaka, kao ovog gulavera danas te mi probi eto i bubanj.

Slučajno se nije desio tu niko drugi od seljaka. Ćir Trpko hoda po mehani, uzvrdao se; nit mu se sedi ni stoji. — Ćir-Trpko! — zovnu ga Tiosav — odide malo vamo. — Što ćete, more? — odazva se on i priđe im nestrpljivo.

Zaklao sam, što se tiče na priliku, onog velikog ćurana, ali neka stoji drugi put!« Međutim, »veliki ćuran« i sutra brblja deci seoskoj kad prođu pored avlije popove pa mu zviznu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Strasno je voleo kruške, kao medved; neka jedna stoji na drvetu, ako je ne može oboriti, on će je gledati i pljuckati. Zato ga Crnobarci prozvaše „Kruška”.

Znao je šta ko danas radi; znao je koji momak s kojom devojkom stoji; znao je koliko ko kašika u kući ima; znao je koja je žena trudna; znao je... sve.

Ti si... ne možeš pobeći!... I zvezde mu uliše strah... I opet nema tišina... I listak stoji, i ptica ćuti, i sve je zanemelo, samo iz duboke dubrave jekne poneki glas...

I... učili mu se da je već okovan, i... zaseli pa mu sude... I kao stoji sto, na nemu čutura i dve čaše, a kao kadija prilazi, naleva čaše iz čuture i veli ocu Stankovom: „Pij mu samrtnu!...

Petra izide iz kuće. Ona nije ništa znala o svemu tom. Za nju beše samo čudno to: što toliki svet stoji. — Što ne sednete, ljudi!... Hajte ovamo, evo sovre!... Sedite, da bar po jednu popijete...

11. DEVA Ne beše lako Stanku rastati se od Jelice. Okretao se više puta i video je kako stoji i gleda za njim. Kad se već dohvatio luga, on se okrete još jedanput, ali nje ne beše tamo... Samo uzdahnu pa saže glavu.

— Domaćine! — Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom. On je na zemlji, a nije na vodi!... Na vodi stoji samo lađa i vodenica... Ja nisam domaćin nego vodeničar... — Pa što si se zakapijao?... Otvori vrata! - reče Stanko.

popu...kmeta gde drži onu crvenu kesicu... Pa onda izbi iznad tih slika krasna slika lepote devojke... Jelica stoji pred njim kao živa, ponosita... Gleda ga otvoreno, slobodno. Kao da mu vele ti pogledi: ja ti verujem!...

On mahnu rukom I preseče ga: — Dobro, dobro! Nemoj mi pričati! Ja hoću da znam kako sad stvar stoji. Tvoj plan! Tvoj plan mi kaži! — Sad?... dobro!

Sve prođe, sve se razbi kao sapunski mehur... Činilo mu se da mu neko iza leđa stoji... vidi mu senku... Tek opet se nastavi razgovor. Ali se govorilo hladno.

Ja njega najbolje znam!... Ako drumom putuješ, pa te on sretne — teško tebi!... Do njegovog ćefa stoji ti život!... Taj isti Sali-aga se ponekad veselio ubijajući ljude. Jedinca u oca ubije samo zato da bi se nasmejao!...

Obojica su ćutali kao nemi... Prolazeći pored kuće Aleksine, videše ga pred kućom gologlav gde stoji; digao glavu pa se zagledao u nebo, a vetar se igra sa njegovim sedim vlasima. Kmet Jova zatrese tužno glavom.

Dučić, Jovan - PESME

Tu leže seljaci, Do suseda sused, drugar do drugara; A dok se u svodu brišu zadnji zraci, Pobožno kapela stoji kraj njih stara. I dole u selu zadnji ognji zgasli — Noć, i tu se spava...

MORSKA VRBA Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta, Rasplela je kosu zelenu i dugu, Naliči na nimfu koja je prokleta, Da postane drvo i da šumi

Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme, Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.

— Sama vrba stoji... SAT Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno. Nad bezbojnom vodom mir večernji beše. Časovnik nevidljiv negde izbi

Niti smrzlo zvono čas da kucne koji, Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji, Pokazujuć tako sred doline neme Sat, kada je najzad umrlo i vreme.

LjUBAV Iz Stona na Pelješcu Stoji pusta crkva bez glasa i zvona, Sumračna i hladna svu noć i dan celi, A u napuštenoj i nemoj kapeli Sama plače bleda

i plod oranice, Bio si samo Slutnja, bolna i stravična: Jer svaka Istina duha znade za granice, Jedino naša Slutnja stoji bezgranična.

Okna se gase; i noć zija Jeziva. Kanda u te dobi — Na pragu stoji vesnik kobi, A zidovi su puni zmija. OMORINA Prepukla zemlja žedna vapi, Od Ilin-dana oganj prži; Korito rečno

I blisnu prema selu bednom Krvava, strašna, zvezda gladi. BOR Golem i mračan, neveselo, Stoji, bezimen kao travka; U njemu huči gorsko vrelo, I noću prespi jedna čavka.

Prolaze kroz nju sjajne vreže, I jedan crni refren zloći; Jejina jedna tu sad leže Novog i strašnog cara noći. Stoji pod suncem koje daždi Tvrđava usred polja naga. A grom jedanput kad je zaždi, Nestaće kao bog, bez traga.

SRCE Moje tamno srce, to je deo svega — Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima; I onda kad stoji bezglasno međ svima, Jedan gromki eho ćuti u dnu njega.

I zbunjene oči Na tamnoj matici tvojih nemih reka. Stoji ljudsko srce, ta očajna mera Stvari u kosmosu. Kraj je svih dilema, Konac svih pitanja i sudba svih vera: Jesi li ti

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Pa još kad taj svet stoji preda mnom, pa su te oči moje, pa kad ih — nema ni jednog ni drugog! — Onda sam dalje „analisao”, dalje, redom, iako mi

Moja strina, mati, svojte, mi deca — udri kukaj, plači, zapevaj, stoji nas vriska, a moj babo ništa, ama baš ni suze da pusti, ni „uh!” da reče.

Po njemu razbacane karte, isprevaljivane šolje, puno trina i pepela od duvana. Stoji još nekoliko praznih tanjira, samo na jednom duvan istresen iz lule.

Oči joj zatvorene, lice kao u nekog teškog bolesnika, a grudi joj se nemirno dižu. Više nje stoji moj otac. Upro pogled u nju i ne miče se. Malo posle priđe našem krevetu. Gleda nas sve, gleda moju sestru.

Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji. — Mitre brate, gospodaru moj, šta si to naumio? Moj otac uzdrhta. Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno zvono: — Idi, Marice, ostavi me... Ja sam propao!

Na vratima koja vode u avliju stoji napisano obligatno „Srećna nova godina”, itd., i ispod toga „Italija! Sremčević 14 gro: od-raki”.

Dođi samo uveče, a da ti se nadaju, pa će te presresti jedna snaha na samom putu, s lučem u ruci. Druga stoji u šljiviku, treća je pred stajom četvrta odbija pse, peta u kuhini, šesta u sobi kuda te vode — čitavi svatovi!

ruku pod pojas, zaglaba čibučić, a batinu uzme preko srede; ali čim ona pogleda i digne nos, a on se uparadi kao da stoji pred vladikom. Tako ona sve više i više besni i baš hotimično ide uz nos.

Na nju kidaše besno i njeno rođeno srce, a nema ko da ga odbije. Svet se prevrnuo i ona stoji strmoglavce. Al' pasjaluk ne popušta: — Šta dremaš, rđo, kad ja zapovedam? Zar hoćeš da te bog ubije?

Svi ćute. Niko se ne usuđuje ni da sjedne. I pop stoji, a bijela mu brada čas pô zaigra. — Ja, — veli — braćo, ostah tako sam samohran sa ovijem crvom.

Tako on, veli, i ne gleda, već pljucka ispred sebe. Kad slučajno obrne oči, a na patosu stoji jedna velika pjeskovnica, zamal', veli, što nije u nju pljunuo.

Neki put, opet, stoji sama u sobi. Nešto se strašno bori sa samom sobom. Udare joj suze pa plače, plače, pa opet ujedanput utre oči, dohvati

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A domaćica stoji kraj ognjišta, zajapurena od vrućine i od uzbuđenja i zadovoljstva što je stvar svršena i zet upecan, pa samo vadi krofne

kojoj gospodin notaroš drži trafiku, a to je jedna ženska prilika šira neg duža, pa se gornja polovina digne, a u donjoj stoji duvan, i uvek je vlažan. A tek popovi kako su bili ugojeni!

bolje poznatijih se usudi pa dirne, na primer, pop-Spiru za to, pa će mu tek reći: — Ama zašto vam, gospodin-popo, ne stoji taj pojas na svome mestu? — He-he! »Zašto?« Kako: zašto? — odgovara mu pop Spira — pa gde da stoji?

— He-he! »Zašto?« Kako: zašto? — odgovara mu pop Spira — pa gde da stoji? Njegovo mesto i jeste baš tu gde ga vidite. Nije meni odlikovan trbuh, pa da na trbuhu stoji, nego je moje čisto srce

Njegovo mesto i jeste baš tu gde ga vidite. Nije meni odlikovan trbuh, pa da na trbuhu stoji, nego je moje čisto srce nagrađeno, pa zato je tako odskočio, da srce pokrije i odlikuje.

(gospoja Sida je uvek krišom od pope metala u veče sanovnik pod jastuk), a ono i za »kuglanje« i za »sluge i sluškinje« stoji jedno isto, veli: znači da će te posjetiti neko izdaleka i da ćeš imati gostiju. Sve, vi te, izlazi na jedno.

novoga učitelja za koga su već pričali, koji su ga videli, da je mlad i lep, pa tek svršio bogosloviju, da mu odelo stoji k’o katani mundir, da nosi iroški pošu, da ima lepe brčiće i da lepo peva!

— Znate kako stoji tamo: dobar pastir ne sme na sebe ni da misli, nego kud ovce, odnosno povereno mu stado, tud i on.

da ga ne vidi; i jednako je zbog njega bilo reči u kući s gospoja-Sidom, koja je, kao dobra domaćica na kojoj kuća stoji, imala u vidu samo ekonomne obzire. Popa naredio da se patak zakolje, a popadija odlaže smrt jednako: »Jao mene žalosne!

Eno kako ružno stoji kad Arsa grk pođe kudgod sa ženom, pa ona dugačka k’o toranj, a on mali i snizak k’o patak. Pa još kad se uzmu ispod

— Ali, mama! — umiruje je Melanija. — Uf! — huče gđa Persa, pa ne može da stoji na jednom mestu, nego se uspropadala, pa joj sve smeta po kući. — Eto, šta ja kažem!

Pa, boga mi, vama se može čestitati; ova opština, k’o što vidim, dobro stoji. — Jeste, vrlo dobro. Fala bogu, kako koja godina, sve bolje.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

do nj, uzela za ruke, odvela u njegovo sobče, tamo vodom osvežavala, umivala, polagala u postelju uvijala i ostajala da stoji uza nj dok se on ne bi potpuno smirio, prestao da se unezvereno trese i muca: — Žiža! Žiža!

obarao, rasturao, da bi samo opet ujutru, tačno, kad počne u varoši služba, bio pred crkvom da isto onako ćutljiv stoji na ulazu, viri unutra i iščekuje.

Te oni, braća mu, cela kuća, pored sve bogaštine i siline ne mogu u svet da iziđu kao što treba jer im on stoji kao pečat, žig. I onda, ne znajući od besa i muke šta da čini, odlazio bi u njegovo odelenje. Sluge bi se tada sklanjale.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ručak prođe u samim purgerskim etikecijama. Posle ručka Ljuba se razgovara sa Savkom. Sve je u redu, samo da zna kako stoji sa mirazom. Dođe sestra, umeša se u razgovor i dâ mu na znanje da miraz neće faliti. Ona već na tom nastojava.

Upregnu i odu. Gospodar Pera obukao je svoj najlepši kaput, premda je bio poslen dan, pa stoji pred dućanom. Nije čudo, ima gosta mladoženju! Ljuba je sa svojom furom stigao u vinograd.

al' ne jako. — Kako to? — E, tako! I malo, pa mi je dosta; neću moći mirno spavati; još sad pa mi stoji kao knedla u grlu, akamoli da je što više! Sestre se smeju. — A kako bi bilo da je još strašnije?

Ljubi se dopada i ne; ali ipak upola je zadovoljan; hoće i on malo vremena da dozna načisto kako Belkić stoji, jer Ljubi mnogo Belkićeva deca — ima ih šestoro — brigu zadaju. Belkić presluša ženu i kćer.

Zato primite ovaj izražaj od mene, a vama stoji kad god ’oćete pristup u našu kuću. Ostajem sa počitanijem Julka Nerić Kad je ovo pismo pročitao, Ljuba nije znao na

— Ala ste me uhvatili, ne mogu s rečma kuda. Ljuba se smeje, mati se smeši. — Dakle, obećanje stoji? — Stoji. Tako se još malo porazgovaraju, pa onda Ljuba dâ naposletku i reč da će do proleća čekati.

— Ala ste me uhvatili, ne mogu s rečma kuda. Ljuba se smeje, mati se smeši. — Dakle, obećanje stoji? — Stoji. Tako se još malo porazgovaraju, pa onda Ljuba dâ naposletku i reč da će do proleća čekati.

Tamo je lepa opera, pa teatri — komifo! Pa kakvi štuceri! Nema nijednog bez fatermerdera, a to tako elegant stoji! — Fatermerder — ja ga nikad ne bi’ nosio.

— Ime nije lepo, al’ lepo stoji; šteta što se tako zove! — A znate, frajlice, zašto se tako zove? — Ne znam. — Sad ću vam kazati.

I ona bi rado za vas pošla. — Ja ne branim; samo, oprostite mi, moram iskreno kazati, kako stoji sa onim bez čega se u sadašnjem svetu slabo ko ženi? — Razumete miraz? — Pogodili ste.

Sad je sama. XI Posle dve nedelje, kad je Čekmedžijić posle mamura svatovskog sebi došao, stoji kod dućanskih vrata pa misli šta ga staje sve što je potrošio radi ženidbe. Ne može načisto da dođe — veliki je račun!

Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća! Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše. Kako joj lepo stoji taj plavi krin na prsima spram belog lica: parče neba spram bele zornjače.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

dao sam koliko sam dugovao, sad me ostavi da živim.” Ali ah! Tamo s druge strane, kao avet neka, stoji ona dužnost i stoji ona čast i opominje; i to je nešto strašno važno, krupno i značajno, ta čast, i uvek ranije stajalo

dao sam koliko sam dugovao, sad me ostavi da živim.” Ali ah! Tamo s druge strane, kao avet neka, stoji ona dužnost i stoji ona čast i opominje; i to je nešto strašno važno, krupno i značajno, ta čast, i uvek ranije stajalo je to ispred života.

i što je čudan čovek, koji se, kad od nekoga pali cigaretu, okreće levo i desno i zvera na sve strane, kao da mu neko stoji s nožem za leđima, a da ga čovek pita zašto to čini ni sam ne bi znao odgovoriti...

kaže prosto i jasno: Gospodo, braćo moja, deco, žene, evo tu pred vam a, gledajte dobro, evo tu pred vašim očima, stoji jedna pokvarena, godna duša, jedna odvratna kukavica, najniži, najbedniji čovek, ljudina jedna zdrava i snažna, koja

se zaplaka ljubeći svoje stare roditelje, i onaj stid poraste još više kad u suznim očima žene opazi ponos i radost što stoji pored ranjenog I živog muža.

Polupajte ono kao cimentu. Ja ocenim i za tren oka nema vam onde ni mrava, sve stoji „glat!“ Jednom sam zarobio celu konjičku bateriju, pa sve novi kamuti i sedla, cakle se.

on je, krijući, polije malo sirćetom te ona onako nagrizena i razjedena uvek ostaje sveža i otvorena i čak gore s njom stoji nego u početku.

nije dan nego večnost i još kad čovek pojma nema dokle će se to nemilosrdno razračunavanje produžiti, a pored toga ne stoji dobro kod pretpostavljanih, te ga ovi namerno šalju na najopasnija mesta. Onda je brzo gotov.

za svojim pisaćim stolom, zlovoljan i rasejan, ne znajući šta će i kuda će a osećajući samo da neka tamna budućnost stoji pred njim, skicirao je odgovor na sva postavljena pitanja u onom strogom, neumitnom i punom strašne pretnje zvaničnom aktu.

Sutra dan, sedim ja i plačem, kad pogledam: neko ubacio njeno pismo; pogledam ja na patosu, između kreveta i ormana, stoji pismo... žut kovert. Otvorim ono pismo, a slova samo igraju, trepere po onoj artiji.

imam, osetio da imam nešto svoje, i prigrlio sam to svoje sa onom poznatom sebičnošću vlasnika; i eto tako tačno stvar stoji. I još nešto: kao i otadžbinu i majku, čovek se boji da je ne izgubi, jer zna da bi je tek posle voleo.

A voz očajno sporo odmiče, i sve ono u kupeu znoji se i stoji onako u onoj zapari i onom položaju užasno istom, pa ga onaj pogled iskrpljene devojke kroz prozor i preko njega prosto

Afrika

Divno je kako uspeju da se ponova ubace u pirogu koja nestabilno i samo svojom sredinom stoji na vodi. U svakoj pirozi je samo po jedan mladić opruženih nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom

Mladići odlaze trčeći, nad njinim plećima sijaju žarko na suncu grivne i krune sveštenica. Veliki fetišer stoji sad smešan i bezizrazan u sredini gomile, opuštenih ruku, oznojen pod ponjavom, sa drvenim likom čiji je izraz jednom

Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari crnčevom sirovinom, stoji prazan, napušten, prašnjav. Ukućani ne umeju da objasne otkud to zadocnjenje, ni kad će se domaćin, Mej N'gesan, opet

ce–ce (tako rasprostranjene u Africi), kada bolesnik, već skelet i ukočen, ne može bez pomoći ni da se digne, ni da stoji.

Kaže se u šali da na tim stanicama voz toliko stoji da, kada se krene, on se jedva izvuče iz trava što dotle niknu oko njega.

pijacu trgovaca evropske robe pod vedrim nebom; znam da su dalje hoteli, banke, kafane; i tamo, vidim, već sasvim pun stoji moj autobus. Stižem do njega, i sedam u trenutku kad se kreće.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Sad stani. KATICA (stane). Gledaj mi pravo u oči. Glavu malko više, jošt više, vidiš, tako da ti glava uvek stoji, uvek malo gore izvijena. Sad, ako oćeš koga da poglediš, a ti tako gledaj da ti oči k nosu idu.

! Da pravim drugu šupu, da kupim drugi konji, što ćim posle da jedim s moju decu? MIŠIĆ: Čekajte da vam kažem što stoji u novina. Jedan je iznašao u Berlinu nov neki način luftbalon praviti i to isključitelno konjskom mašću.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Svakome je bilo jasno da je opasnost prošla i da ona gomila na utrini stoji, gde je i jutros stajala. Garsuli je i sam uvideo da nije bilo nikakve potrebe za dozivanjem topova, i ta misao, da je

Taj lepotan je bio sujeta sujetstva, jedne, i inače sujetne, porodice. U mislima je video sebe, kako stoji pred Garsulijem, koji se šepuri, i kako se niko ne usuđuje da Grku nešto kaže.

obavešten da je Pavle ohol, odličan konjanik, udovac, i primetio je da, pred njim, nije uzeo čak ni stav „mirno“, nego stoji u stanju „voljno“, bezobrazno. Ali se prevario u tom sanjalu, zato što se činio tako tih, i tužan.

Veliko, zalazeće, Sunce, kao da još crveni iznad brda i Dunava, iz daljine, a ona stoji i sad onako kako je vide. S crnom lepezom u rukama, u plavoj krinolini.

On je bio pristao da se ona vrati ocu, a da li će sa njim u Rosiju, stoji joj od volje, kao kapa Jusufu. Volj ti piti, volj ti kapu kupiti!

Činilo mu se kao da neki Isakovič nije, iz Temišvara, ni izišao, i, da još stoji tamo, pred onim traktirom, gde je bratence ostavio. „Kud sam pošao?“ prošapta sebi, umorno.

Međutim, pogladivši svoje brke, koje je bio namirisao, on se ispravi, pa mu se učini, kad se isprsio, da stoji već i u Kijevu, kud svi oni kreću i stižu, ponosito.

Vide da pred njim stoji devojčura, koja je rano sazrela, i bulazni. A ona nije ni sanjala da, u tom oficiru, budi prezir i mržnju, koju su, svi

Da je Isakovič samo malo bolje zagledao, u to lepuškasto lice, te male devojke, morao bi primetiti da ona stoji pred njim, kao zanemela, a gleda u njega kao da sanja.

Video je da lakej izlazi, ali da stoji i gleda ih, iza staklenih vrata – koja je bio za sobom zatvorio. Pavle je posmatrao i mladića, u crnom odelu,

su radili na ušoravanju Mahale, prema planu grofa Merci, potrčaše, i okupiše se, svi, oko Garsulija, koji se video kako stoji u svojim kolima, i udara bičem po Mahalčanima, koji se behu strčali, sa očiglednom namerom da izvrnu kola.

Mitrovic. Da se vraća tamo, otkud je došao? Da opet stoji na ženinom grobu? Da se pojavi na egzercirištu u Temišvaru, mesto da kreće u Rosiju? Stajao je kao u nekom teškom snu.

Teodosije - ŽITIJA

i nestvarno, desnoga puta se dohvati pa se bavljaše proučavanjem knjiga, i nije se lenio da u crkvi na svima službama stoji.

im mnogo prinošahu od samodršca Stefana, i odmah podigoše crkvu i ukrasiše svakom lepotom, i sazdaše veliki pirg koji stoji i do, sada, i gradom ogradiše, i predadoše u Vatopedu prečistoj Bogomateri.

časnoga i svetoga manastira u kome je grob prepodobnoga, Stefan se odluči da sa igumanom i sa svima inocima celu noć stoji u crkvi.

Tebi je sve moguće, i nije ti nemoguće ništa. Jer tvojom zapovešću drži se sve što se upravlja i stoji, i tvojim migom pretvara se i opet vraća u svoj čin.

Vidite more uzburkano, i da lađa ne stoji nego je vali brzo nose, i na beskrajnoj pučini tražite da dobijete sveže ulovljenu ribu, koju nije lako i ne znam na

sveštene odežde i knjige zlatokovane i svećnjake ukrašene dragim kamenjem i biserom i ostale crkvene sasude što i do sada stoji sačuvano na čast Božjoj crkvi i za spomen svetoga.

zlatokovana kandila u čast svetoga, da osvetljavaju sveti grob njegov, kao što i do sada u čast svetoga grob taj ukrašen stoji u manastiru carevu u crkvi Svetih četrdeset mučenika. U tome manastiru carevu beše neki inok, koji se zvao Neofit.

U ponoć, probuđen kao od nekoga svetloga, i najedanput skočivši sa groba svetoga, odmah razumede da prav stoji na svojim nogama, i užasom čuđaše se, govoreći u sebi: — Jesam li ja Neofit? I ako sam ja, kako prav stojim i hodam?

Videvši čoveka kod groba svetoga gde stoji, poboja se veoma i od straha smete se, jer mišljaše da je priviđenje ili da su kradljivci ušli u crkvu.

I opet: Koji misli da stoji, neka se pazi da ne padne. I Gospoda koji u jevanđelju uči: Sve što činite, recite: Mi smo kao rabi nedostojni; što

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ovo pravoslavlje centralnoga tipa stoji u jasnoj suprotnosti sa dinarskim, dogmatskim takođe vizantijskim pravoslavljem, koje je izmenjeno naročito pod uticajem

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Treba zato da udružimo snage i da smislimo kako ćemo iz ove nevolje izvući glavu i repove. U srećki broj osam stoji proročanstvo: „Nevolja će združiti mačku i miša“ — reče Miš prorok i skromno se nakašlja.

! — začudi se Tošo. — Kad si ti još čuo da mačak pomaže psu? — U srećki broj devet stoji mudra izreka: „Kad nastanu teški dani, pas i mačka spavaće na istom uzglavlju.

— U srećki broj deset stoji poslovica: „Jača su trojica nego sam Radojica“ — mirno reče Miš prorok. — Hajde brzo da smislimo kako ćemo namagarčiti

— Sasvim si bijel, prorok si, a još imaš za prijatelja jednog mačka. — U srećki broj dva stoji opomena: „Glas naroda treba poslušati.“ Bude li me htio mišji narod, primiću se za vojvodu — skromno reče Miš prorok.

Njega treba da izaberemo za svoga vojvodu. Taj će nam pokazati kako treba da se čuvamo od mačaka. — U srećki broj tri stoji mudri savjet: „Bjegunova majka ne plače.“ Treba, znači, od mačaka bježati — reče bijeli miš. — Ura, tako je!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

mu nogom slatki znak Drugi ljubi ključaonicu Ljubi je kako je samo ljubi Sve dok mu ključaonica poljubac ne uzvrati Treći stoji po strani Bulji u onu dvojicu I vrti glavom vrti Sve dok mu glava ne otpadne SVADBE Svako svuče svoju kožu Svako

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) „Ilirija”! „Ilirija”! Zavesa TREĆI ČIN Radna soba kod Spasoja. I SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (stoji kraj stola i otvara poštu). SOFIJA (donosi jedno pismo). SPASOJE (uzimajući ga): Od koga?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

I to idiot koji nije stigao da vidi kako u tom gradu jedino gradski deluju crkva i zatvor pred kojim jedan milicionar stoji tek onako: ovdašnji lopovi isuviše su vešti da bi sebi dozvolili letovanje iza rešetaka.

Zamislih Melaniju kako stoji za katedrom s onom svojom bezbojnom kosom, očima i svim ostalim i odmahnuh glavom. - Ne verujem da sam sposoban da

Ustao sam i proverio. Nije se micao. Zato sam proverio kako stoji stvar sa kolekcijama leptira i buba. Bilo je sve u redu, pa ipak mi je nešto stalno smetalo da zaspim.

— Ko će da izađe na sastanak? Nisam znao šta da odgovorim. Video sam Melaniju kako stoji na skeli čekajući Markotu, a dlanovi joj se znoje. Video sam je kako odlazi pognute glave.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

onako kao »Büste«, jer gospodar Sofra kad sedi, sa svojom glavom i prsima, lep je, impozantan čovek; kako ustane, stoji — karikatura, prava krtina.

nešto podigao, i ako ne bi’ mogao kao i vi, a ja bi pokraj vas profitirao, jer kad se u većem kvantumu kupi, jeftinije stoji. A ja sam bio već više puta u Krakovu, sve poznajem u prste. — Promisliću se.

Pa obučena ne na visoko, nego srednje, a sve dobro stoji. Dok je dete bila, i posle, viđao sam je, al’ u mom poslu i bedi nisam uzroka imao paziti kakva je.

Dozove svu porodicu, oprosti se i poljubi se. Kreću se. Gospodar Sofra nosi zamašan nadžak, i dobro mu stoji, mada je mali, ali tako zdepast, širok, ruke tako jake, da bi među njima ne jednom mladiću kosti popucale.

Moler nađe jedno mesto na duvaru, u čelo, da svakom koji uđe odmah u oči padne. Gospodar Sofra već stoji u svoj svojoj veličini, i moler ga mala. Više puta je taj dan stajati morao: prvi dan ga dovrši, a drugi dan izgladio.

— ’Odi ovamo k meni bliže! Pera onako tromo dođe bliže. Otac sedi, a Pera stoji. Žut, neispavan, oči upale. — Lepo si gazdovao: koliko si u dućanu potrošio, koliko u mehani, a novaca nema?

Dobra igračica. Onda igra s drugima. Svako baca oko na Šamiku. Dođe polka. Šamika i to fino izređuje. Gospodar Sofra stoji između sale i kredenca, pa gleda kako mu sin igra; tako isto i gospodar Polaček gleda na svoju kćer, ali Šamiku meri.

Nego da će ga ipak nasaditi kad saznaju, to stoji; a saznaće, jer Čamča ne zna ništa zatajiti. Tek što izusti, ali eto Čamče. — Nazdravlje ručak!

Na Šamiki skupoceno runo. Dolama, ćurdija, čakšire, čizme s mamuzama, samurkalpak na glavi, sablja o bedrici. Dobro mu stoji. Baš je sam u sobi stari Polaček. Kucne, uđe. — O, drago mi je, gospodine fiškale, izvol’te sesti.

Dakle, neće od ženidbe biti ništa, i to iz verozakonskog nazora. Ma šta! A jedan bog! — U poslednjim redovima stoji da mi je samo pod gore pomenutim uslovima „kuća otvorena”. To će reći, ako nećeš da budeš katolik, više ne dolazi.

Šamika misli se. — Dobro, osam dana od danas, u pet sati posle podne biću ovde; gotov sam na sve. — Stoji l’ partija? — Stoji. — Dajte ruku, držim vas za čoveka od reči. Sad moram brzo natrag. Zbogom! Ode odvažna Matilda.

— Dobro, osam dana od danas, u pet sati posle podne biću ovde; gotov sam na sve. — Stoji l’ partija? — Stoji. — Dajte ruku, držim vas za čoveka od reči. Sad moram brzo natrag. Zbogom! Ode odvažna Matilda.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

U isti mah, oseti da neko stoji iza zavese, u mraku, i, razbarušivši drhćućim rukama svoju kosu, tresući se od zime, kao u ledu, vide kako se iz

kraj kola, šumarke, doline i proplanke, tresući se u kolima, Vuku Isakoviču se najposle učini kao da svet stoji, ali da on prolazi vozeći se besciljno i bezumno.

Ta služba nije bila laka, mada je pri svemu tome, i još mnogo čemu, Vuk Isakovič imao uglavnom samo da ćuti i da stoji mirno, da drži sveću.

Oko njih je gusta trska čujno šuštala. Iza njih se videla reka, koja se činila da stoji, nepomična sa svojim vrbacima. Kad god su kola stizala do kog šumarka, treperili su im u susret svici.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

’“ U istoj knjizi (iz Srema) stoji i ovaj primer: „Uoči Đurđeva dne uzme devojka glavicu belog luka, zabode sk(r)oz čiodu i govori da ne probada lukac

“²⁵ Nije, inače, uvek lako izvršiti ono što stoji u receptu za ljubavne čini. Tako, na primer, u Skopskoj kotlini preporučuje se da devojka skine prsten mrtvacu s ruke,

(Tako, recimo, u okolini Bara, momak ubere srebrnom parom detelinu sa četiri lista i metne je u med da stoji četrdeset dana. Kasnije, „ako li se njom takne devojka, ona će se strastveno zaljubiti u onog mladića koji ju je dotakao.

Logika imitativne magije stoji i u osnovi korišćenja brojnih predmeta koji su povezani s mrtvacima (prsten umrlog, zemlja sa groblja itd.

života na kocku, odnosno spremnost i na fatalan ishod ljubavnog činodejstvovanija, svedoči o velikoj snazi motiva koji stoji iza takvog ponašanja.

Nasuprot pozitivnim magijskim postupcima ili činima u osnovi kojih stoji zapovest: „Radi ovo, da bi se desilo to i to“, negativni vid magijske prakse, odnosno tabu nalaže: „Ne čini ovo, da se

²⁰ Magijska logika („isto proizvodi isto“) stoji i u osnovi ritualnog razvezivanja čvorova, zavezaka na odeći mlade, kako joj utroba ne bi bila „vezana“.

Evo kako to izgleda u magijskoj praksi. Frejzer navodi da je na Sumatri trudnoj ženi zabranjeno da stoji na vratima ili na gornjoj prečagi kućnih lestvica, s obzirom da bi tako moglo i novorođenče zastati i usporiti tok

ništa) itd.⁹¹ U osnovi nadevanja „bezvrednih imena“ stoji sasvim suprotna magijska strategija od one u nadevanju opasnih imena, ali cilj je u oba slučaja isti: odbrana deteta.

Neka od ovih strašnih imena su Ognjen, Plameta (demoni se boje vatre i beže od nje). Ista logika stoji i u osnovi nadevanja imena kao što su: Žarko, Zažar, Sprža itd.

dugog veka, veruju Srbi na Kosovu, treba mu (ako je muško) u levo uho staviti minđušu, a ako je žensko — u oba uha, da stoji kao talisman. Minđuša od gvožđa stavlja se detetu uz sledeću magijsku formulu: „Da traješ ko gvožđe odsad!

Da ne bi dete „nagazile noćnice“, stavlja mu se ispod glave beli luk, i tu stoji svih četrdeset dana po rođenju.¹²⁴ Opasivanje konopcem porodiljine postelje takođe se smatra dobrim zaštitnim sredstvom od

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

pravo, čovek koji skrnavi ikone svetih, biće surovo kažnjen po zakonima mojim, ali ne surovije nego što u zakonu stoji. Ja vlastelu, prema običajima otaca, od sebara izdvojih.

i vlastelinu sudiće se blaže nego meropahu, ali ne u strahu od carstva mi, i ne blaže nego što u zakonu stoji. Kudeljnici sirotoj pred nasilnikom zakoni moji biće umesto štita.

carstvo mi hita, niti ikom treba da ih se boji, samo krivcu će se surovo suditi, ali ne surovije nego što u zakonu stoji.

Care dušane, za vojnička groblja gde svaka parcela pod konac stoji ko vojska u četi, za vojnika koga kraj druma sahrane bez sebarske zapevke gorke, daleko od rodnog potoka i sela; za

pepeo suri koji po njoj pada dok kraljević kćeri maćehinoj sasečenih peta cipelu navlači; za pastorku koja u zapećku stoji dok su oholih maćehinih kćeri pune tvoje dvorane i perivoji; za lepotu koja pod koritom spava u lancima nehaja i

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest, a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest,

ja sam je čuo: bilo je u njoj grmljavine zvuka i reči koje dopiru do dečaka kad ne uspe da se uvuče na neki vestern, pa stoji sam na ulici ispred bioskopa »Imperijal«, zamišljajući raj tehnikolora na osnovu muzike Dimitrija Tjomkina, i nečeg

i fotografija djeda i babe u narodnim nošnjama, on sedi, ona stoji sa položenom rukom na njegovu ramenu i sa nevericom gleda neku belosvetsku protuvu pokrivenu crnom maramom po glavi:

Šta da radim? Iziđem pred kuću na ulicu zaraslu u travu, kad tamo pored mog klisa stoji naš komšija Rale, ozbiljan čovek. sudija okružnog suda. Došao i on svojima u goste iz Beograda. – Šta to radiš? — pita.

– Kako, nema hotela? – Pa, imali smo jedan pre rata, ali pošto nije bilo gostiju, zatvoriše i njega! – Kako stoji sa privatnim prenoćištem? – Ovde ti niko ne izdaje sobe. Nismo turističko mesto.

Za sve. on je ozbiljan i pouzdan, neko ko stoji sa obe noge na zemlji! Njegovo društvo ne veruje mnogo onima što lete (sem ako nisu piloti ili priznati umetnici).

Spustio se do železničke stanice. Na ulazu u staničnu zgradu presrete ga nekoliko žena. Videći ga neodlučnog, kako stoji sa koferom u ruci, nudile su mu grakćući prenoćište.

Tata ima auto, znaš? —Taksi, srce... — ispravlja je nežno majka. —Šta je to taksi? —Automobil koji stoji pred železničkom stanicom...

—U koji razred ideš? —U treći — reče ponosno majka. Nije smela da podigne pogled, a osetila je da on već stoji iznad nje i da čeka. — Pa, ne znam... — promuca, plašeći se da će iznenada zaurlati. — Zaista ne znam...

Razgledala ga je sa nežnošću: nedostaje mu jedan zub sa leve strane i nešto je mršaviji. Lepo mu stoji kratko podšišana kosa. Ima srećan oblik glave.

U blesku farova Nina ugleda mršavog intelektualca s naočarima kako stoji napet kao luk i drži ruke u džepovima sakoa. — Šta da ti kažem, doktore? — reče zbunjeni vođa čopora.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Pet hiljada, vi mene u nestrpjenije dovodite. PROVODADžIJA: Jošt iz kakve je kuće. Stotinu meni, stoji li, to jest? MLADOŽENjA: Je l’ odavde? PROVODADžIJA: Ovde i nema devojaka za vas. MLADOŽENjA: Kad ćemo je viditi?

MATI: Zaboga, devojko, ljudi nam kažu da vrlo dobro stoji. A drugo, bogme ćerko, i ti ne možeš mlogo probirati; malo ti je vreme prošlo, a drugi traže i novaca mlogo.

DEVOJKA: Zašto ne bi bila vesela? PROVODADžIJA: He, he! Čekajte samo, dok otidete u svoju kuću. (Mladoženji.). Kako stoji, to jest, s aljinom mlade neveste? MLADOŽENjA: Ja pitam frajlicu kakav joj je gust, pa neće da mi kaže. PROVODADžIJA: I!

Kad, šta je bilo: ukrala sluškinja. (Digne tri karte sa strane, pa i pakazuje materi.) Evo, mlad momak s venčanjem stoji u kući. (Razgleda druge karte.) Cela istina! Ala je ovaj drugi smrtan; no jošt se nada. (Prstima kuca karte po redu.

DEVOJKA: Mamo, da mije malo turska belila. MATI: Ja znam, ali kad nema, dobro je i ovo. Vidiš kako i meni dobro stoji. DEVOJKA: Samo da se svrši. TETKA: Evo, karte kažu zacelo. MATI: Kako bi bilo da odemo kakvoj vračari?

MUŽ: Pa neću, znaš. ŽENA: Nemoj. MUŽ: Neću, da vidim šta ćeš činiti. ŽENA: O, kako ti lepo stoji kad se nakostrešiš. MUŽ: Bre, batine tebi, pa bi bila drugojačija.

MATI: Zar nemaš šaka da mu pokažeš kako se tuče (podboči se), ded počni, da te vidim! MUŽ: Što čovek više stoji, sve je gore. (Pođe.) MATI: Stani, kud bežiš, kad si junak? ŽENA: Odi, da ti vidimo poštenje.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Njena kratkoveka povest, kod nas i u svetu, sva je u robovanju pedagogiji; na njenom početku stoji težnja ka poučavanju; pa i danas, i stvaraoci i tumači, najradije je tako shvataju.

Na stogodišnjem iskustvu koje iza nas stoji već se mogu izvlačiti neke pouzdanije pretpostavke. Što se tiče njene funkcije, dakle spoljašnjih okolnosti u kojima i

Kako stoji stvar kod pesnika inače, tj. na koji se način ove težnje ostvaruju u ozbiljnoj poeziji? Jer svi valjani pesnici nisu, isto

To se može činiti i pronicljivo; u taj posao nisam upućen. Tumači su tumači: stoji im na raspolaganju sve što je na svetu objavljeno.

Stoga on osuđuje Pura- Mocu, otpadnika od tog sistema vrednosti, kao pobunjenika protiv samih stubova na kojima društvo stoji: porodice, crkve, škole, radne discipline.

U životu uopšte i u dečjem posebno, ima stvari koje ne idu, koje stoje K'o što stoji Kržljaviću ljubi Cigara u zubi! Prema pustom Pura-Moci, lenjom Gaši, i sličnima, milosti nije pokazivao.

VII Nešto više — ili nešto manje? — od igre, od potrebe za igrom, stoji u osnovi ove dečje poeme. I Vučov spev ima svoj vaspitni program. On nije uobičajen, pa opet je —program.

On deminutive gradi od svega: od štogod će sačiniti štogodarce, zamenicu koja se vratila imenici, ili, možda, stoji na granici između zamenice i imenice! Takvi su mu i mnogi drugi pronalasci.

njemu prilično jednostavan emotivni izazov, Lukićevi stihovi dobiju lirsku toplinu i zvučnost: Na uglu kesten poguren stoji, jesen mu novu odeću kroji, škarama secka haljinu žutu, krpice zlatne lete po putu. (...

(...) Uz okno zamišljen dečak stoji, posmatra kesten kako plamti kao da važnu lekciju pamti. U ovakvim i sličnim stihovima Lukić progovara lirski

uključuje se i ta brdovita oblast sa one strane Rudnika, taj zeleni trougao između Kragujevca, Milanovca i Kraljeva, i stoji kao vrelo čudesnih ritmova, kao zavičaj nevinih slika i metafora, kao jedno od plodnijih iskustava posleratnog srpskog

lopovlukom neke od tih slika mogle biti uhvaćene: Svaki cvet ima u glavi pčelicu, koja ljupko svira leptiru dok mu stoji na nosu i zaneseno srkuće rosu (...) Sve se ovo odnosi na prvu polovinu knjige (petnaestak pesama).

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

su najviše krvi prolili za oslobođenje Madžarske; upravo, oni su osvojili Srem, Banat i Bačku, a u privilegijama jasno stoji da sve zemlje koje Srblji zadobiju, za sebe zadrže; dakle, ove su zemlje naše. GAVRILOVIĆ: Kako naše?

ZELENIĆKA: Ja se nadam od njenog rodoljubija da će je odma pocepati. NANČIKA: Meni ova lepo stoji. ZELENIĆKA: Najlepše nam, slatka moja, sada stoji rodoljubija; zato je pocepajte uprkos svima neprijateljima.

NANČIKA: Meni ova lepo stoji. ZELENIĆKA: Najlepše nam, slatka moja, sada stoji rodoljubija; zato je pocepajte uprkos svima neprijateljima. NANČIKA: Kako bi ja najlepšu moju pljunu pocepale?

MILČIKA (čita novine), NANČIKA (stupa) MILČIKA: Ah, mami! Kako su se Srblji u Srbobranu držali! NANČIKA: Stoji li već i u novinama? MILČIKA: Te kako stoji! Kosa mora da vam se diže.

Kako su se Srblji u Srbobranu držali! NANČIKA: Stoji li već i u novinama? MILČIKA: Te kako stoji! Kosa mora da vam se diže. Šeset hiljada, nije šala; a u šancu nije više bilo od dve hiljade šajkaša.

Kad je Srbin nosio bradu? To je za honvide. Dakle, i ove treba privući. NANČIKA: Ali gdikom baš lepo stoji brada. SMRDIĆ: U vojvodini stoji lepo što je narodno. 4. ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Evo i gospodina Šerbulića.

To je za honvide. Dakle, i ove treba privući. NANČIKA: Ali gdikom baš lepo stoji brada. SMRDIĆ: U vojvodini stoji lepo što je narodno. 4. ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Evo i gospodina Šerbulića. Dobro došli!

Sentomaš je pao. ŽUTILOV: Je l’ to istina? SKOROTEČA: Zacelo. ŽUTILOV: Ali, evo u buletini drugojače stoji. SKOROTEČA: Ne znam, tek kod nas je veliki stra. ŠERBULIĆ: Zaboga, kud ćemo sad?

NANČIKA: Mislim da ne traži. ŽUTILOV: Šta kaže devojka? NANČIKA: Nisam joj jošt spominjala, jer nešto važno stoji na putu. Kažu da je Madžar. ŽUTILOV: Pak? Ona zna madžarski kao Madžarica. NANČIKA: Ali šta će svet reći?

ŠERBULIĆ: Baš i kad ne bi bilo, ko će raspitivati jesam li bio člen, kad moje ime među tolikima stoji? SMRDIĆ: To je istina; ali znamo mi. ŠERBULIĆ: Pak zar bi vi mene izdali? Mi stari prijatelji!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On isto tako traži i vaspitanje ženske dece, i još i u tom pogledu on visoko stoji nad svojim dobom. U srpskom narodu su vladali uvek patrijarhalni i orijentalni pojmovi o ženi, i u ženi se toliko

za toliko množestvo svetkovina gubiti«, i uveravao ih »da u svetkovanju tolikih svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji«. Muškatirović je tu ideju razvio u celu jednu knjigu.

Vićentije Rakić, pobožan hrišćanski pesnik i versifikator starih hrišćanskih romantičnih legendi, stoji u punoj suprotnosti sa nehrišćanskim racionalističkim dobom u kojem je živeo i van opštega duhovnog pokreta koji se na

U tom početku svoga književnoga rada on stoji pod uticajem klasične poezije, naročito Ovidija, i ti prvi njegovi stihovi idu u psevdoklasičarsku poeziju kojoj je na

u Volterovim spisima, u svojim spisima iskazuje često skeptičke, panteističke i deističke, nimalo ortodoksne ideje, stoji iznad vere i jednom prilikom piše: Srpstvuj đelom, vjeruj što vjeruješ, Laktom vjere glupost čojka mjeri...

Njegov posao je ogroman, i u pogledu plodnosti Karadžić stoji na prvom mestu u srpskoj književnosti. Počeo je pisati mlad, i kroz ceo život nije napuštao posao.

Još 1851. godine Ljudevit Štur je utvrdio da Radičević liričar stoji nad Radičevićem epičarom, i od toga doba taj sud se nije promenio. PESNIČKI OBLIK.

Sav taj rad je užurban i nesavršen i često stoji ispod njegovog talenta. Ali plemenita i visoka osećanja, smele misli, rečita ljubav prema narodu, moderno osećanje

Po svojim književnim ideSTJEPAN MITROV LjUBIŠA jama i po duhu svojih dela on stoji na sredini između romantizma šezdesetih i realizma sedamdesetih godina.

OPTIMIST. — Sa njegovim tradicionalizmom i moralizatorskim sklonostima stoji u vezi i njegov veliki pripovedački optimizam.

I jačinom svoga humora on zauzima prvo mesto u srpskoj književnosti. Humorom i duhovitošću on stoji nad svojim prethodnikom Jakovom Ignjatovićem, ali je bez Ignjatovićevih širih shvatanja i socijalnoga značaja njegovih

Današnja patriotska poezija i idejom, i osećanjem, i izrazom stoji nad emfatičnom i polunovinarskom patriotskom poezijom iz romantičnoga doba.

Milićević, Vuk - Bespuće

I kad već pođoše saonice, on još vidje njega gdje stoji pred kućom, držeći novac u pruženoj ruci, boreći se i birajući između sirotinje i ponosa. Sirotinja je bila jača.

Tako on stoji nepomično, prazan od misli, dok tanka jutarnja svjetlost ne počne da blijedi noć; kad zatitra magla, kad stanu da se

kako se njegove misli rugaju s njime, kako ga mahnito napadaju, bole, žegu i bacaju na koljena pred životom koji stoji ozbiljan i miran, sav u noći, iznad šumne rijeke. U izvjesnim časovima on bijaše sasvim tuđ samome sebi.

Sremac, Stevan - PROZA

Sve se oko njega diže i pada i opet diže, a on stoji tako nepomično. I nije to sad više ni očajanje, nego neka poštanska rezignacija u kojoj se Jova sada nalazi.

Stegla jaka zima te 1891. godine: baš sasvim onako kako stoji u kalendaru. To je valjda i uzrok bio što su se ljudi naoružali bolje nego drugih godina da je dočekaju i da joj odole,

gospoje što moraju jedna za drugom da se osvrnu i da jedna drugoj vidi šešir, i uopšte sve od glave do pete kako joj stoji. Od sviju poslova, i kancelarijskih i kućevnih, i naš Jova je najvećma voleo taj posao.

Hehe!! Uživaj, priko. Dakle, gilta? Pa, priko, neću ti boga nazovem ako mi tu ljubav ne učiniš i ne dođeš. — Dobro, stoji! — reče Pavle i rukova se s Jovom. — Dakle, da kažem Kaji da je to sigurno? — Sigurno! — veli Pavle, i raziđoše se.

Na badnji dan uveče ispekao je na ražnju prase i obesio ga posle da stoji preko noći na mrazu. Kao iskusan i predostrožan domaćin, on se ujedno postarao za sve.

Imao je nekih dvadeset balegara nabodenih na čiode. Ispod njih stoji hartija, kao neka nadgrobna ploča, a na njoj piše: Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, s tačnim naznačenjem, mesta, dana, meseca i

i leti i zimi, i što vuku naviše decu za uši ili zulufe, sve dotle dokle se žrtva ne ispravi na palcima, te jadno dete stoji kao ono čardak ni na nebu ni na zemlji. A nije tražio ni regraciju od đaka.

On je jedan iz one najšire podloge na kojoj ova naša društvena zgrada, piramida, stoji... A što ga gledaš tako čudnovato, ti gospodičiću! Kao da ga se bojiš, ili, da mu se čudiš.

Radičević, Branko - PESME

“ Tako momak ovde žali, Jedna moma tužna Stoji moru na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze lije, A sve one jadne, Pa bijelo lice krije, Umalo da padne.

“ Tako momak ovde žali, Jedna moma tužna Stoji moru na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze lije, A sve one jadne, Pa bijelo lice krije, Umalo da padne.

“ Tako momak ovde žali, Jedna moma tužna Stoji moru na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze lije, A sve one jadne, Pa bijelo lice krije, Umalo da padne.

Nos' me, stazo, dole, dole!“ Zakliktao od milote. Dole ga je staza snela, O da divna ovde čuda! Jedna moma stoji bela Kâno snega mlada gruda: „Oj devojko, zlato čisto!

(1846, 6. jun) JADI IZNENADA Lipa stoji nasred dvora, Sunce sjaje odozgora, A pod lipom jedna deva Veze mlada pa popeva: „Itro, itro, iglo moja!

Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se kiti, sve se zlatu sprema, Ali zašto njega jošte nema?

Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori, Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori; Ja se šetam, družina sa mnome, Mi idemo Stražilovu tome, Pod nogama ona rosna

Gle na kocu glave nabijene, Gle trupine turske pokošene, Sve trupinu pritisla trupina, Stoji polje od mesa lazina!

“ pa drž' ga za kiku, Čupaj s one, čupaj s' strane ove, Stoji glava kâ u kakve sove, Al' zaludu celi ovi trudi, Pusti detić jogunaste ćudi.

On ni reči, samo se osmenu, Pa se dalje unapredak krenu. Oh unapred da ti vidi oko, Stoji brdo do neba visoko, Do vr vrška krasno i zeleno, A po vr'u divno okićeno Ta sve onim zlatnim oblacima, Sve

Lepo, krasno, divno li je tamo, Avaj brate, kako li je amo! Iz kamena stoji sove huka, S grane suve kukavica kuka, Kukaj, ali prema svoje glave I još glave seje bućoglave!

u Arslanovome, Baš u njemu na gomile blago — Ali gde je Arslanovo drago, Gde mu sunce, gde Hajkuna bela, Blago stoji — kud se ona dela?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Više se nije dalo razlučiti s koje strane stoji pravi život, a s koje mjesečeva varka. Izmiješale se skitnice, lopovi i sveci, baš onako kako će najljepše biti za

— Kud će kuga neg u svoj rod! S jedne strane, o desnuju, stoji mi intendant Aćim, inače moj tetak, a s lijeve intendant Vačkonja, koga u čelo i u torbak zna svaka krajiška baba.

baku u ovoj našoj koloni; bude li njoj nešto, i ja ću pasti „sramnom smrću od ruke svojih drugova“, kako to lijepo stoji u našoj zakletvi. — Džaba ti ta ljepota, od nje mazge crkavaju.

Elem, stvar stoji tako da više ne možeš vjerovati nikom živom. Za podozrivog Panteliju ne zna se jesu li sumnjiviji putnici koji stižu

— Baš umro, namrtav, kućo bakina. Dolazim ja iz bježanije, opet me prevukli preko mora, kad pred mojom kućom stoji golema baba, kolik plast, a na njoj Danin kaput. Ajme meni, ja se presjekoh.

Pa vidiš li, sinko, da sam živa? A vidiš li ti, baba, šta u knjizi piše? Bog te pita ko si ti. Ovdje stoji, crno na bijelo, da je Trivuna Babić, iz toga i toga sela, poginula u ratu.

Usukan, crn i bosonog, Stevan stoji na utrini poviše druma, čuva svojih pet ovaca (četiri ovce i jednog ovna). Predsjednik Saveza boraca iz varoši,

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

u bradi mu se cvet zamrsio. Oko glave obvio belu čalmu, a ogrtačem se plavetnim ogrnuo... Stoji u cveću do kolena... Miriše kao livada, kiša i duvan... Stoji i čeka me, a telo mu i kroz odeću svetli...

Stoji u cveću do kolena... Miriše kao livada, kiša i duvan... Stoji i čeka me, a telo mu i kroz odeću svetli... Ali posle je došlo i dete.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu. Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave. Svlačim se i kupam.

— I okretoh se. Više mene ona, Lenka, stoji. Čeka da se ja osmehnem, pa onda ona. U desnoj joj se ruci beli nova korpica, a u levoj „kosirče“.

obrazi odskočili od stegnute šamije, kosa joj se izvukla i pala po čelu čak do mrkih joj i krupnih, vlažnih očiju. Stoji. Čeka da se nasmejem, ali ja neću, no ćutim i čupkam lišće. Bili smo u svađi.

Po četiri puta išla bi i vraćala se za jednu stvar... I sad, evo gde je došla, stoji više mene, čeka da je ja pozovem da beremo zajedno i pomirimo se. Stoji ona i čeka.

I sad, evo gde je došla, stoji više mene, čeka da je ja pozovem da beremo zajedno i pomirimo se. Stoji ona i čeka. Ja jednako ćutim, a osećam vatru od njene blizine. Počeh da kidam jedan poveći grozd. Ne mogu, jak.

Njegov sahat mećeš mi u nedra, vadiš lanac i raspoređuješ ga da mi lepše i istaknutije stoji. Na moj mali fes mećeš kitku, staru, očevu, od samoga fildiša, koja mi do ispod ušiju dopire. Opremiš me.

Na amvonu, okrenut leđima ovamo, k nama, stoji đakon sa uzdignutom desnom rukom, glavom uprtom više dveri i čita, — ne, nego peva na sav glas jektenija!...

Pitaju me. Razgledaju po sobi, ma da znaju kako sve u njoj stoji. Nije im ovo prvina. Ja se izmaknem onako gologlav, razuzuren, malo se isprsim, pa im prinosim duvan u taslici.

Skrenite na desno, sreska kancelarija. Pred ulazom istovareni seljaci, ranjeni i poubijani od Arnauta. Podalje od njih stoji lekar, Cincar, ugojen, obrijan, obučen po staroj modi, sa zlatnim prstenjem i lancima, i, ne saginjući se, štapom

Teča stoji gologlav. Poslužuje. Gosti čisti, obrijani, preko kolena prebačen im ubrus za ruke. Bele im se njihove nove košulje, miri

Tomča se diže: — Da idem! — I, upinjući se da stoji dobro, čvrsto, nasloni se leđima o zid. — Sedi, sedi, Tomčo!... — Tek reda radi viču ostali, ne okrećući glavu k njemu.

ali rano, sabajle, te čiča malo mesca da ti dâ, da odneseš doma, a sad ’ajd idi — otpušta ga gledajući u nju kako ona stoji i čeka na dete. — ’Ajd idi — veli glasno, da ga čak i ona čuje. — Idi, da te nana, eno, ne čeka.

Kostić, Laza - PESME

Darak, usne sastavljene, kô karike dve rumene, svet nek vidi kakvim stoji verigama da se spoji. GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU Svet je svakog pun stvorenja, jednom cveća,

— Ne ume Srbin kama da krnji, al' jedan kamen urezan stoji, Srbine, brate, u grudi' tvoji': taj kamen crni Crna je Gora.

” Tek što reče, na ložnici škripnu vrata — jao! — Škripnu vrata na dvorani šumom, škripetom, međ dovraci junak stoji s puškom zapetom. Oklop lula, čibuk crni cev je golema, mrko čelo, mrki brci, mrka dolama.

pram, sijevnu munja po tom pramenu, kâ da su slova u tom plamenu, lijepo čitam što mi piše plam: „Dok na tu zemlju ovi stoji kam, najcrnji vrag je Srbin sebi sam!” U Somboru, januara 1902.

zimnoga dana, i sklopljena stoje vrata samostana, i samostan istog mal' da se ne boji, jer sin jedan mraka i pred njime stoji; turski jedan telal stoji pred vrati, balčakom vrata hoće da smlati: „Otvori, more, đaur-derviše!

stoje vrata samostana, i samostan istog mal' da se ne boji, jer sin jedan mraka i pred njime stoji; turski jedan telal stoji pred vrati, balčakom vrata hoće da smlati: „Otvori, more, đaur-derviše!

Al' ima jedan među njima mlad, Askalon mu je očevina grad, na glavi mu je zlatan oblučac, sa grudi mu kamenja stoji sev, al' žešći još iz očiju mu gnjev: „Delila zar?

Al' hramovi svi su mali pored onog hrama sveta u kom glavom obitava Astarota, mati sveta. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od stepena.

Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od stepena. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

S narodnom pripovetkom stoji sasvim drukčije. Ona je delila sudbinu svog čestog junaka pastorka i trećeg brata, ali i njegovu izdržljivost u

Karadžića, str. 762 i 227) to se izričito i kaže, a za tim su se poveli i ostali. Istina, međutim, nešto drukčije stoji.

tako što je taj dodatak prelomljen u obliku knjige od osam stranica na sledeći način — prva stranica naslovna, na kojoj stoji: »Narodne srpske pripovijetke, napisao V. S. U Beču, 1821. (Dodatak k čislu 89 Novina Srbski 1821.

ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika, puna isječenijeh ljudi.

Pred njim je bila jedna česma, na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati.

Pošto jedva jedanput napita, dođe pred dvore i opazi navrh dvora zeca gde stoji. Onda zapita dvorane šta onaj zec navrh dvora radi.

Kad otideš u drugo carstvo pod onaj grad a ti otvori sve dućane i naredi neka svaki momak pred svojim dućanom stoji. Onda će doći svi građani i gledaće trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „Govore ljudi: od

— Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti. On sad proba, a krava, brate moj, stoji kao ukopana. Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, je veseo.

Kad oko ručano doba, al' ima šta i vidjeti: mali podavro pod kravu pa sê, a krava stoji kao ukopana. Opa sad ode kući, pa čim se sastane s čovjekom reče mu: — Čuješ, čovječe, ja hoću da zakolješ našu

Kad ona uveče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Potom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima.

na grobu stoji velikački sanduk otvoren, pun svakojakih dragocjenih haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: —

“ Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja. I tako je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

LEPOSAVA: Ja dosta rastrebljujem. SOFIJA: Zašto nisi sobu počistila, nego, kako smo ručali, i sad stoji svinjac? Šta bi bilo, da kakav stran čovek u kuću dođe. (Utire astal i lupa stolice.) Gledaj, gledaj, toliki pra!

SOFIJA: Ja mislim, bolje je tako, nego da krade gdi što dočepa. MAKSIM: Dakako! Mora ključ od podruma da stoji u vrati; zašto je milostivoj gospođi teško svaki čas zatvarati i otvarati.

Sam si pripovedao, kako si našao puno cevi u buretu. Sada toga nema. MAKSIM: Ta bogme; sad stoji čaša u podrumu. Ti ćeš me dovesti do pasa, to ja znam.

MAGA: Ali sam, eto, zgrejala vodu. NIKOLA: Pa mani bestraga i vodu, samo da dobijemo sto dukata. MAGA: Eto, ne stoji mi lepo škurteljka. NIKOLA: Pa obuci ono što ti lepo stoji. MAGA: Ne znam, eto, što ću s vodom. NIKOLA: Opet ona.

MAGA: Eto, ne stoji mi lepo škurteljka. NIKOLA: Pa obuci ono što ti lepo stoji. MAGA: Ne znam, eto, što ću s vodom. NIKOLA: Opet ona. Ta idi jedanput, crnico! Ej, kuku meni! MAGA: E, ti se srdiš.

MAGA: Eto, nisam mogla da stignem. NIKOLA: Ej, drtino moja! — Kako ti stoji ta škurteljka? nešto egavo. MAGA: Ta dobro je, dobro je. NIKOLA: Vidim, kako je dobro. (Namešta je.

DOKTOR: Kako ne bi znao, šta je trifelj, šimlovina i lukovo rastjenije, kad u knjigi stoji da dobro učastvuje na vkus? Ili oćeš da ja i tvoju dužnost izvršujem? ISAJLO: Bože sačuvaj, g. doktore!

ISAJLO: Ej teško meni! ŠALjIVAC: Šta je, momci? ISAJLO: Nema. Kako sam jutros namestio sobu, tako i sada stoji, a razuma ni od korova. ŠALjIVAC: Jesam li vam kazao? ISAJLO: Ej, teško meni, ne smem mu izići na oči!

DOKTOR: Kako je Bukareš na Dubrovici? PUTNIK: Bukurešt leži na Dumbovici. ŠALjIVAC (gledi u knjigu): Ovde stoji Bukareš i Dubrovica. Vi niste dobro čuli. PUTNIK: Može biti, premda ja znam i vlaški.

PUTNIK: Takove vere nema. DOKTOR: Šta? Šta? ŠALjIVAC: U knjigi stoji. PUTNIK: Neka stoji koliko mu je drago. Tek ja kažem da bišofske vere nigdi nema.

PUTNIK: Takove vere nema. DOKTOR: Šta? Šta? ŠALjIVAC: U knjigi stoji. PUTNIK: Neka stoji koliko mu je drago. Tek ja kažem da bišofske vere nigdi nema. DOKTOR: dakle, vi ne verujete na Novi testament.

PUTNIK: Gde je to? DOKTOR: Isusa Hrista mesto rođenja. PUTNIK: Ja sam kazao da vi niste Srbin. Ta u Svetom pismu stoji Vitlejem, a ne Vitlehem. No molim štogod o Srbiji.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Zar ne vidiš kakva ti je soba? Kako ti je nameštena postelja? Kako ti stoji ogledalo, a? A znaš da se dereš za plaću. PERSIDA (priđe krevetu da namešta).

SULTANA: Skotino, sad ću ti zube izbiti! Zar me ne poznaješ? (Trifiću.) Lepo ti stoji, napustio si me da me sluge tuku. TRIFIĆ: Draga moja, šta ćeš ti ovde? SULTANA: Ja sam tvoja žena.

Lalić, Ivan V. - PISMO

S prostorom ludi oprezno se druže, A okean im stoji iznad glave; Gleda ih kako biciklima kruže Po utočištu, gleda ih ko mrave; u ravni okeana trasa ptice, Vršak topole,

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

u „Grande Oriento“, zabrinut da li se siroti Sule dosađuje, ima, kaže, šta i da vidi — šest italijanskih konobara stoji poređano na šanku, a Sule im diriguje bocom „Kjantija“ i peva: „Ti me, Mico, ne voleš ... ...

Naša mlada umetnica uvrštena je već u najvažnije stručne publikacije. Iza nje stoji obimna bibliografija, a njeno ime danas se može pronaći, ne samo u Telefonskom imeniku za grad Beograd i za čitavu

I tako svet stoji i prodaje zjala ne ide mu nikako u glavu da postaje i srećni saobraćajci. Ali, pre nego što se vratimo u staru

Imam genijalnu ideju — reče i izvadi iz ormara fotografiju jedne starice kako stoji pokraj nekih ruševina, sva u zakrpama.

Možeš zamisliti, Anči, na nekom potpuno pustom polju dva čoveka igraju kao šašavi pokraj automobila koji stoji parkiran u jarku! Sumanuto, a? A ja, znaš Anči — reče mi šofer izvinjavajući se — ne podnosim ništa sem baroka!

GLAVA XII Ana se vraća kući, gdje njeni roditelji koračaju na prstima. Za to vreme Mišelino stoji na braniku njene i njegove otadžbine, ali se u čitav slučaj upetljavaju ptice i bube slavonske ravnice.

— Šta vidite? — ponovi. — Vidim jednu plavušu koja vam radi o glavi ... Tu je i neko uniformisano lice, a stoji vam i jedan kraći put ... Pritisnite prstom ovde! Tu mu iznenada ščepam kažiprst i pritisnem u centar razlivene mrlje.

Matori, naravno, ima nešto slično pojasu za spasavanje (od mladosti) oko pasa! Stvar s bakutom stoji još lošije! Ona iz cuga odmah počinje da plače, a maman joj odnekud izvlači fotografiju Marlene Ditrih i drži predavanje

folirantskih srčanih udara, kad tamo — a ono ona u beloj balskoj haljini, mestimično izjedenoj od strane moljaca, stoji sa šeširom na glavi i belim rukavicama pred ogledalom i jodluje u ritmu čuvenog hita iz prošlog veka „Vino, pesma i

Sistem tutanj! Odškrinemo vrata sa olakšanjem, a ono momak stvarniji nego ikad — stoji i cereka se što smo naleteli na taj izlizani fazon! Maše nam ispred očiju računima za svetlo, đubre i kiriju.

Pogledam na kalendar koji visi u kuhinji, kad ono sedmi u mesecu! GLAVA XIX Ovo poglavlje, ovako kako stoji, zakupila je naša poznata firma „ANEX-MANEX INTERCONTINENTAL“ kao oglasni prostor.

Kenjaj, kenjaj ... Kada vam ništa drugo ne stoji na raspolaganju u Beogradu, hoću da kažem, poezije vam nikada neće usfaliti!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Iza njih, obrastao u visoku travu, stoji rasušen čamac, pun bačene staklarije, mahom polomljene i prekrivene paučinom. Tu je i oveća limena korpa za otpatke,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

No zato opet najmiliji mi je unterhaltung u čitanju. ALEKSA: To se abije daje viditi, poneže knjiga pred vama stoji. JELICA: O, molim vas, to vam je knjiga!

Na pijaci svetoga Spiridona stoji u vozduhu od samog dijamanta načinjeni horizont, to jest sunce, mesec i zvezde. Tamo se nikada ne pale uveče fenjeri,

JELICA: Ah, daѕ würde mіch überraѕchen; ali jedno mi stoji na putu. Navalio otac da me uda preko volje. ALEKSA: Preko volje? JELICA: Ѕtellen Ѕіe ѕіch vor, trgovac!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Na kraju šume kućica stoji, tuguje u njoj mačak Šepa, kroz prozor gleda, časove broji, pjetlića čeka zelenog repa, dok tamo negdje, na strmoj

Nebojša pravi! Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži. U čarnoj gori koliba stoji, ko god je vidi, trese ga strava, vještica baba oko nje broji kolac po kolac, na svakom glava.

Tu ti se heroj zmaja ne boji, sa mačem spreman u noći stoji, nejake štiti, krvnike gazi, tražeći pravdu pod zemlju slazi, razbija brave, otvara stijene il se za tajnom pod

Pod samom strejom pismeno stoji: „Putniče, uđi, prevare nema, svi koji dođu gosti su moji, ručak se sprema“ I potpis ima olovkom plavom:

“ Poniže stoji, od istog pisca: „Zabranjen pristup samo za lisca!“ Pjetlić i Mačak u domu bijelom živjeli složno, šapa uz krilo,

stazi, kroz čestar zelen oprezno gazi, na svaki šušanj u šumi pazi, tragove zvijerki pažljivo njuška, spremna mu stoji škljocava puška.

“ Natisnu Lisac što može jače, suvoga granja sve stoji lom, na njemu torba ludački skače i Pijevac skače zajedno s njom.

„Zašto me nisi slušao, druže?“ IV Na kraju šume, drugovi moji, i sada kuća malena stoji, stara je mnogo, zidovi sivi. I danas Mačak unutra živi.

Nad njim je okvir u vedroj boji, brezova kora, srebrna svijetla, u njemu slika velika stoji mačkova druga, pokojnog Pijetla.

blistaju kraj njih maslačci žuti, dok bijela rada u sjeni ćuti, nasred poljanka, u sivoj boji, džinovska neka pečurka stoji.

“ Prišli svijetlu, gledaj čara, tu koliba stoji stara, kroz prozor im pogled ide, imali su šta da vide: unutra kraj sofre fine, sjede četir

Strašna jeza gazde hvata, natiskoše svi na vrata kao da je pukȏ grom, potrčaše snagom svom, sve po šumi stoji lom.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas — i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.

JESEN K'o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju jesen stoji. Sa njime dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole, Do same mirisne trave.

Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubogi i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom.

A po vitkom stasu, što ga diči tako, Tvrdom se je likom opasao jako. I on smerno stoji. O njegovom vratu Samo krst treperi u suvome zlatu. To bejaše Rastko.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Bolnome bolnica treba iza tvrdog zida il u pećini u šumi bilo gde iza gde su i drugi bolni i vidar stoji na rubu provalije čuva od pada na dno svog žića bolnome treba da dojašu noću bolničari da pogled na njega svrnu i

Zar se neko spasao vatrom spasao vatrom shodnom zar se neko spasao ognjenim stubom? Nad morem stoji i bukti nad morem niti sviće niti se tuli ognjeni stub se približava i ćuti počinje da trubi hoće da uništava i posle

plača U krugu od manastira do najboljeg mača plakanje svešteno i plačevi žena Plač je od jednog treptaja i trena stoji kao zdanje iznad svih vremena 28. juni 1980.

Ili samo stoji pored arhanđela s mačem? Koga će na sudu da brani? Da li će Ništog zaobići? O, Duh će pomilovati ljude svoje, i zajedno

sa suncem lišće je našlo svoju bogazu te pada suvi vodostaj raste i gusne u ponekoj tački u ptici što nepomično stoji u kostima što se usprave na obronku da jednočine u čoveku koji se prućio da spava posle zavetine i podseća likom

poslednjem času u žurbi ko na putovanju kad se kovčeg zaključava to se dugova tiče sad niko od nas nema vremena da stoji i da prašta ili da zahteva a tebi nek je dovoljna večnost da praštaš čoveku sve zlo koje pamtiš!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Vi uvek tako nekako zavedete razgovor da ja zaboravim ono što je najvažnije. Otkad mi stoji u džepu ova ceduljica na kojoj je tetka napisala račun o utrošku onog novca što ste joj dali.

Tamo su opet Proka sa Ginom. Uzeli onu sobu gde stoji pokojnikova kasa i Gina po ceo dan plače kraj kase. A tamo je gore Trifun; našao u trpezariji jedan stari špil karata,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

—... A jedra da prsne, sva je nabubrela. Stoji kod bunara, znaš, i gleda me pravo u oči. Kod nas bi sto puta pobegla. A ona jok, kao da me čika.

U nemoćnome besu neprijatelj je ubijao nejač, rušio kuće, palio hramove. Svet zanemeo od straha, stoji skrštenih ruku nad svojim jadima i uzdiše.

Eto, taj mali pešak stoji sada kao džin u ovoj crnoj noći na braniku otadžbine, dok pozadina mirno spava. Bila je to beskrajno duga noć.

Kažu, kazna je trebalo da bude više primerna... Iskopana raka, a on ubledeo, stoji vezan, bludeći pogledom, ne bi li sačekao nečiju milost. A okolo ljudi tmurni i ozbiljni, kao da se stide žalosne uloge.

Teška oluja, dižući ogromne oblake prašine i povijajući drveta, spusti se nad zemljom. — Kaže komandant, dok stoji toranj, dotle da ostanemo... Toranj se iz temelja zatrese od razornih haubičkih zrna što padoše oko crkve.

Ali pojava ovoga vojnika opomenu nas i na našu dužnost. Jer toranj, iako napukao, još stoji... Setismo se komandanta i mi se pogledasmo. Baterija naša i dalje je gađala sa starim elementima.

Vojnici poskidali bluze, sunčaju se i u isto vreme trebe od vašiju. A svaki deseti stoji u potpunoj ratnoj spremi i s vremena na vreme pogleda kroz puškarnicu, ili opali po koji metak, ako mu se učini

“ Pred štabom odreda stoji ordonans, a komandant se umiva napolju. — Odakle ti, artiljerac? Rekoh mu da se vraćam sa osmatračnice.

Pojurismo... U saobraćajnici zatekosmo nišandžiju drugoga topa gde stoji izbezumljen i bled, odelo mu sve krvavo, a na ramenu mu zalepljena neka masa, siva i krvava kao mozak...

— Molim vas, ova četka je namenjena za čišćenje cevi... Ona ne treba da stoji ovako otvoreno na zemlji. — Pre svakog čišćenja vojnici je dobro operu, gospodine potpukovniče.

Slušamo i ćutimo... Imamo utisak kao da smo razapeti, a nešto moćno i teško navalilo se na naša slaba pleća... Stoji naša jedinica na drumu, pa nam izgleda kao maleni trunak prema beskrajnoj tmini, kroz koju nečujno gamižu utvari sa

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

U prvo vreme i Ljubica stade začuđena i posmatraše kako se vije i talasa veliko dečje kolo, a u sredini stoji Gojko sasvim drukčiji, dostojanstveniji, pa pokazuje nešto jednom dečku, koji je seo u sredini kola.

On stajaše među decom, pa im govoraše nešto živo mašući rukama. Ona sa čuđenjem posmatraše kako onaj spleteni Gojko stoji pred decom, kako im živo i veselo, priča, sa usta mu nikako osmeh ne silazi.

Što, gle samo kako to on polako, smešeći se.... Zar ja ne bih mogla tako ?...« po dečjim pogledima oseti da ona stoji iza njega, pa odjednom prekide rad i priđe joj, gledajući preda se zbunjeno, ali mu još u očima igraše ona vesela vatra,

Pogleda na prozor, a tamo stoji Pera pisar, lupkaju kamdžijom po svojim dugim čizmama. Reče nešto Stojanu, koji dođe pred njega, pa stade razgledati

Već peti dan je kako naređuje Stojanu da bar malo smahne ono seno sa poda, pa eto, stoji sve kao u svinjcu. Da uzme sad da on počisti, ne sme — dići će prašinu, opaziće ga.

Da uzme sad da on počisti, ne sme — dići će prašinu, opaziće ga. »Najbolje nek stoji ovako, pomisli on. Oni znaju da ja nemam žene ni druge posluge.

Ljubica se zagledala u decu. pa se tako i zamislila... stoji lepo obučena, sa šeširom na glavi, i gleda, gleda bez cilja.

Sad je odjednom opet obuze neka milina, vrati se pređašnja ljubav prema ovoj deci, i njoj je neobično milo što stoji sa ovako čistom i uparađenom decom.

I sada, evo, stoji kao opčarana i jednako obrće i posmatra časovnik zažaren očima. Prikači ga na grudi da vidi kako stoji, ali muka :

I sada, evo, stoji kao opčarana i jednako obrće i posmatra časovnik zažaren očima. Prikači ga na grudi da vidi kako stoji, ali muka : nema u školi ogledala!... Otvori ga i gleda kako radi, pa opet zatvori i gleda.

« »Ne, ne... to ne valja. Drugo... Stoji on onako... naslonio ruku na Ljubičino rame, a ja uđem pa ga zgrabim obema rukama, podignem u vis, pa bup o pod!...

Zastadoše joj oči na njemu dugo... Ona ga pridenu u kosu, pa priđe ogledalu, da vidi kako stoji u kosi. Izvrsno!... Ona spusti oči i pogleda u svoje lice... Kao da je bolovala čitavu nedelju, tako se izmenila.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

) GINA (Blagoju): Dok stojiš dokon, mogo bi da mi napumpaš vode za ispiranje... Blagoje, čuješ ti mene? SIMKA: Stoji ko oduzet! GINA: Blagoje! BLAGOJE: Kad je gledam, osećam se ko soba... GINA: Ko šta? BLAGOJE: ...

DROBAC: Nekom zna, a nekom ne zna! Kako kome! GINA: Kako to misliš: kako kome? (Jelisaveta sve vreme stoji na verandi, i posmatra šta se događa. Od dolaska Dare i Tomanije, na verandu je izašao i Vasilije.

Sofija, posle plivanja, briše kosu. U mraku, sa strane, u prvi mah nevidljiv i za publiku, stoji Drobac. Netremica, i ne pomerajući se, gleda Sofiju. Ne zna se da li je vreba, ili je njom opčinjen.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u Pančevu, koja i sad stoji, morala da pere kamenite stepenice, pred stanom varoškog kapetana. I zimi. Na kolenima.

Motori obeju lađa hukte po istom taktu. Pogrešiti u tome znači izvrnuti mrežu i lov. Pred nama se posle mrači i motor stoji. Mreža mu se vuče po vodi, kao dugačka kosa. Mi se vrtimo oko nje i kružimo. Sunce je tek bilo zašlo i voda zarumenela.

Motor lupa kao srce. Po vodi kao da počinje da treperi mešavina rumenog zlata i srebra. Brod kao da stoji. Onaj drugi ljulja se kao senka, nedaleko od našeg. Pitam ribare šta im uče, u školi, deca.

Kad bih se vratio uveče iz kancelarije, zatekao bih je, često, kako sedi pred slikom na zidu, svoga sina, ili kako stoji na prozoru i gleda prema stanici, kuda je vojska bila otišla. Ona je prema meni bila dobra.

koji imaju medalje, i kad su podoficiri, i ja gledam kako, naslonjen na zid stanice, jedan narednik, koji se tek vratio, stoji kraj svoje žene i dece i plače. Ne nalazi prenoćište.

U daljini se pojavljuje, najzad, park, pun jorgovana leti, i česma, koja večno šumi. Prem mojom kućom, vidim da stoji prava, koščata, jedna stara žena. Koja čeka. To je moja mati.

Kiša sipi, sitna, beskrajna – no to ne treba nikog da uznemiruje. Eno Madlen, posuta helenskom limunadom, stoji, sva crna, u noći – seća se izginulih vojnika Velike armije za koje je zidana, i misli na otmene svadbe koje su, u

Mogu vam samo reći da Karlajl nije sad u modi, i da ni Minjeovo mišljenje o uzrocima revolucije više ne stoji. Treća Republika govori samo o sebi, i seća se samo „revolucije“ železničara, koja je osigurala karijeru sjajnome

Opinion je napisala da smo mi uzrok mnogom zlu. Zašto se čudite? Franku nije nimalo svejedno kako stoji kruna. Već i talijanski boljševici znaju da je ekonomija važnija nego ljubav prema bližnjima.

Na tome danas stoji sve slikarstvo. Ali dok, na primer, od Nemaca „otkriveni“ i obnovljeni Greko opet opada, oni su ove godine obnovili, i

Sve baš nije jasno. Delakroa, koji je bar skoro sve znao što pripisuju Engru, danas stoji iza njega. A Mane je postao drugorazredan.

Prestaju one slatke, virtuozne forme što stoje na vrh prsta; u prirodi ništa ne stoji na vrh prsta, a u snu još manje. Osim toga ima jednu moć modeliranja bez analize, koja je vrlo lepa.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Pružajuć ruku kraj lešine stade: „Gle!“ reče „kako ima bele zube!...“ MIRJAM Lagano prođe, sporo, vek za vekom... Stoji kladenac iz drevnih vremena Sa razvaljenim kamenim osekom, Ročište lepih nazaretskih žena.

Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je. Žega, Kada se znoji I u hlad bega— Ali na gumnu vršaj stoji! Svi su na poslu — žetveno doba— A ona, mala — grozd u ruci— Sedi i grozdić boba. Kad iznenada, vijor...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Stanu, gledaju, blenu, pa jedni odlaze, drugi dođu, i tako u svako doba stoji oko hotela velika rula, a kroz nju se motljaju prodavci listova i knjižica, i deru se u sav glas: Nov roman: „Čudan

U jednim novinama stoji: „Saznali smo da i grad Kradija, po ugledu na druge gradove, sprema skupoceni poklon lekaru Mironu.

” Na poleđini previjenog akta stoji: „Ministarstvo prosvete, P. N. 5860. 1. II 891. Direktor Gimnazije .....ske moli da se tamošnjoj gimnaziji izda

” Ispod toga stoji opet nov rukopis: „2. III 891. Glavnom prosvetnom savetu (Jedan taj Prosvetni savet je svega i bio, a mislio bi

— E, sad ustanite svi opozicionari! — reče predsednik zadovoljno i otre znoj sa čela. Stoji samo onaj jedan. — Ta šta to znači, gde su sad ostali? — viknu predsednik, van sebe od ljutine. — Mi smo uz vladu!

Zatim će uzeti reč jedan iz one grupe najodvažnijih. Preko lica mu stoji masnica od ostruge, ali se on na to ne osvrće: — Braćo! — poče on.

Eto gde stoji, a potegne ozgo ćeramida, ćok u glavu, pa ubi na mesto!” Pošle me u našu seosku bakalnicu, koja je bila odmah pred

— Bez ručka! — Molim, gospodine, ovaj pevao! Opet šamar. — Molim, gospodine, ovaj igrao lopte! — da stoji! Ne samo što je naš stari, dobri učitelj bio tako pažljiv te je bodrim okom motrio da se predupredi svaki nesrećan

Na moju kuću niko do danas nije pružio prsta, niti ja hoću da se ime moje ćeri isplâče po svačijim ustima i stoji na Vašoj suludoj knjizi.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Dižeš se i ti, pa zajedno sa kolima i celom gungulom ulaziš u avliju, a tamo, pod trešnjom, stoji pogolema »rpa«. Nastaje izručivanje kukuruza i muvanje dece oko »babica«, a u to vreme redara se ustumarala, pa juri iz

kravici, gicne se nogama, nadigne rep i načulji uši, pa poleti preko čajira, ka' smušen, a za njim i ostalo društvo. Stoji trka besne družine, dok ne naiđe na šestomesečnog ždrebaka, što kunja na dnu čajira pod cerom.

A tamo, preko puta u zobištu, stoji dobar bik. Odvojio se od svog društva, jer vidi u drugom čoporu dosta lepih i gojaznih krava.

Smej, šala, pesma, razležu se s kraja na kraj, a pred njima stoji zvrka mlatača i kukača; snažna muška ruka zacima starku madžarušu i, kao kiša, ospe se niz granje zreo i sladak plod, a

— Tako vi je to kod nas adet. Namestiše nam, tako, uz vatru, tronošce sa jastucima. Jedna sna stoji iza mene, a druga iza svekra, pa nam poturaju stolice, a mi se, kao age, spuštamo...

Jedna uze da čisti creva za čorbu, druga seče butke i plećke za krompir, treća rebra za kupus, planinka stoji uz bakrač i čeka mleko, strina Sara nadgleda nad svima, tumarajući iz budžaka u budžak....

pa izbušila ateljku otrag, pa odozgor, od vrata do krsta, sve isprepletala dretvom, tamo i amo, pa nije ni zakrila, no stoji 'nako, da sav svijet gleda — časni je ubio!... — Zar se baš lijepo vidi dretva?

Vije se divna pesma, al' i rad ne stoji. Onda se tek i radi, kad se njeni glasi razlegnu. Uz pesmu se i starost podmlađuje, uz nju se i stare grudi rasplamte, a

Zaludan Dule, pa počne da se tunja oko oni staklića nođe. Pogleda, stoji jedna pol' okenjača, puna rakije — tako mu se učinilo — žuti se, k'o varbana šljivovica.

Preko zečice preleti veštica: jaši na vratilu, na dnu koga stoji privezana metla, pa iz svake slamke metline sukće varnica, te cela metla baca od sebe čitavu vatru, a veštica tiho,

Čas za časom izbija, a on još stoji i puši... Najzad poče da oseća, kako čitava reka tuge poče da juri u njemu i da ga plavi svega.

Čim izađosmo na rudinu, stadosmo svi kao okamenjeni. Na dvesta koraka pred nama, na čistu polju, stoji pust, granat grm i pod njim četiri oružana čoveka. — Hajduci!

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

A otkud ti znaš da je divan govor? DANICA: Eno mu i sad stoji na stolu. Ono „nešto” što sam čitala malopre kad si me ti grdio — bio je taj govor.

) A on ima divan govor, čitala ga je Danica i kaže da je divan. I sad taj govor stoji bambadava tamo na stolu, a ja — nemam ni reči (Sine mu misao u glavu.) Boga mi, i to bi mogo...

) Boga mi, i to bi mogo... zašto da stoji bambadava, a on može da napiše i drugi? (Osluškuje.) Kanda se čuje larma? More, ovi odistinski idu!

JEVREM: A ovaj telegram u novinama? IVKOVIĆ: To je sušta istina. U telegramu stoji da si ti, gazda-Jevreme, govorio protivu vlade i ništa više. JEVREM: Govorio protivu vlade?

Podla je izmišljotina da je naš kandidat gazda Jevrem Prokić govorio protivu vlade. On stoji i sad čvrsto i nepokolebljivo uz vladu, a uz njega ceo narod.

DANICA: Ah, to ne! IVKOVIĆ: Al' ako bi vaš otac bio izabran, vaš bi se položaj pogoršao. DANICA: A kako stoji? IVKOVIĆ: Ja pouzdano verujem da sam pobedio, ali — policija je počinila masu nepravilnosti, a u takvim prilikama

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

mu sinula u glavi jedna zgodna misao: da povuče paralelu između norveških školskih zgrada i ove zgrade u kojoj on sad stoji, a u kojoj će godinama podmladak i uzdanicu narodnu učiti, ili, kako se on zgodno izrazi: u kojoj će učeći satirati

Nešto ga steglo, pa samo stoji i gleda po školi. Doista, sam jad! Ni one skamije, ni oni prozori, ni ona visina i širina — jednom reči, ništa po

i njemu sve crnji i bedniji izgleda položaj toga staleža, i on oseća i vidi nekako lepo da se to društvo ljulja, da ne stoji na čvrstim nogama. Tu je dakle naviku zadržao i docnije kao slobodan čovek i išao češće u kafanu.

Odmah iza toga stoji ekserima zakucana jedna poveća crna mušema. Na njoj su kredom pobeležena imena sviju dobrih ispijača i rđavih platiša.

Iza kelneraja stoji obično kelnerče ili »ćeler«, kako se ono samo naziva. On je zemljak, iz istog je vilajeta iz koga i ćir-Đorđe, i zove

A sad, bogme stoji vrlo dobro, skoro bolje no ijedan u selu. »Jedan je gazda Đorđe u selu!« reklo bi se vrlo često. A srećan i vredan

— reče Đorđe i metnu levu ruku na grudi. — Za selo je sal pitanje, a ja sam kail. — E, dakle, stoji? — Molim ve — reče Đorđe — svršena stvar, ako je za men’ pitanje! — E, onda zbogom, ja odoh.

slobodno i izostati, jer je čudno pasovao uz ono čemu je dodat; kao na primer citat: »Tvrd je orah voćka čudnovata« stoji uz ime ćir-Đorđevo; zatim citat: »Nije vino pošto pređe bješe, nije svijet ono što mišljaste« stoji uz ime staroga

voćka čudnovata« stoji uz ime ćir-Đorđevo; zatim citat: »Nije vino pošto pređe bješe, nije svijet ono što mišljaste« stoji uz ime staroga predsednika Milisava.

Hoće da zna šta se događa po svetu. Razgleda ih i uvrće svoju retku bradu i čisto ne diše. Stoji onako dugačak, pa se malo presavio i nagnuo nad novine kao žalosna vrba nad vodom, pa razgleda željno i grozničavo

Ministarstvo je odstupilo a na čelu privremene vlade stoji maršal Fonseka »Agenѕ Havaѕ« javlja, da su tri ustanička vojnika ubila ministra marine barona Ladarija«.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

” Sve joj je objasnila, po redu. Dobro pamti svoje reči jutros izgovorene. Ne stoji valjda još u redu? Sve pekare su odavno zatvorene...

Draga deco, zar vam se tada ne čini Da voz stoji? — To lokomotiva spava. Uhvati onaj tren kad mašinovođa počne da glođe Suvi ponoćni ručak, varnica u stranu kad

Koliko je tu isprednjačio Nemac, koliko zaostao Sloven? Gde stoji Karađorđe, a gde je, prema njemu, Betoven? Karađorđe je po Mišaru gonio hordiju, — i to koliku!

Gde god legao, svud je u kući! ŠTA JE ŽIVOT Život je jedan Života Što stoji iza plota. Spaziš ga u leto, iz voza, I pomisliš: divota! Ne pitaj zašto stoji, Ni o čem misli Života!

Spaziš ga u leto, iz voza, I pomisliš: divota! Ne pitaj zašto stoji, Ni o čem misli Života! On nešto davno broji: Pa zar to nije divota? Kraj plota — vek prestaja.

Kako to? Zašto? Šta stoji iza? Ništa! On voli da se kliza... Godi mu kad se malo iskosi. (Od toga jačaju meniskosi).

daha Od podneva do večeri igraju partiju šaha, A malo dalje — satima i satima — Jedan se nalaktio na prozor, drugi stoji na vratima! To i nije grad, već nešto mimo, pre grada, Nešto po strani, oduvek, od nekada.

Verenicama bivšim, izgleda Da utoliko više prija! Smrknut, ko da nad svojim grobom Stoji, on gleda tri alapače, I, pun sažaljenja nad samim sobom, Uzdržava se da ne zaplače.

novinskoj kući, i da posle šest meseci dadnem otkaz na posao; znao sam prilično o životu, a pevao sam o onome što stoji iznad života, što ga prevazilazi.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

pr. jaka staklena boca), on stiže na dno nepromenjen. Što se tiče temperature vode u dubinama, stvar stoji ovako. U blizini ekvatora, na primer na dubini od 7000 metara, a gde je površinska temperatura oko 320 S.

A može se shvatiti koliko toga proguta samo proždrljiva ogromna ajkula, koja se lovi i na 3000 metara dubine. Ali ne stoji to da se sve dubinske ribe proždiru među sobom.

Međutim, ni za jednu ni za drugu od dveju hipoteza nema se danas pozitivnih dokaza, niti protiv-dokaza, i pitanje danas stoji nerešeno i otvoreno. XV.

Lako se vidi da se to ne može primiti kao objašnjenje. U svakome slučaju misterija i danas stoji nerasvetljena i njeno razjašnjenje ostavljeno je docnijim generacijama biologa.

Pitanje o sudbini jegulje posle mrestenja stoji i danas potpuno otvoreno. Za danas izgleda kao najverovatnije da će se pitanje u budućnosti ipak rešiti podmorskom

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

moli da mnogoletni u dobru život voljena ti čeda provode bogougodno, moli da pravoslavna vera hrišćanske neoskudno stoji u otačastvu ti, moli pobeditelja Boga da pobedu podari voljenim ti čedima, knezu Stefanu i Vuku, za nevidljive i vidljive

Rakić, Milan - PESME

DOLAP Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, Stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba sprava davno mi je znana.

snizali se moji Dani, razbacani, tuđi jedan drugom, I u lutalačkom mom životu dugom Nigde jedan spomen uz drugi ne stoji.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ništa mi se nemojte čuditi što me crne rastezaju misli, što mi prsa kipe sa užasom. Ko na brdo, ak' i mâlô, stoji više vidi no onaj pod brdom; ja poviše nešto od vas vidim — to je sreća dala al' nesreća.

Kakva vjera da se s ovom mjeri? Kakav oltar bliže neba stoji? KNEZ JANKO Efendija, ovako ti hvala! (podiže kapu) Lijepu ni iščita prediku: što tražili, ono smo i našli!

Ja mnim ga je doista dozvao, — jer mi nije lakši, što ću kriti, nego da mi navrh glave stoji. KNEZ ROGAN Lijevo mi uho sad zapoja, ja se nadam veselome glasu.

Na znanje vi, glavari s vladikom! Car od carah mene je spremio da oblazim zemlju svukoliku, da uredbu vidim kako stoji: da se vuci ne prejedu mesa; da ovčica koja ne zanese svoje runo u grm pokraj puta; da podstrižem što je

Puške grme, nebesa se lome, fiska stoji mlade ubojnike! Te ja brže bolje preko polja. Kada dođi pri Đinovu brdu, al' u brdo nigđe ništa nema, No se negđe boj

koga od njih posjekosmo, ma njihove kuće popalismo; od mečeta i turske džamije napravismo prokletu gomilu, neka stoji za uklin narodu. VLADIKA DANILO Blago meni, moji sokolovi, blago meni, junačka svobodo!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

da jede i sedi za sofrom, on, deda, naredio da i ispred nje na sofri, kao i pred njim i pred ostalim članovima porodice, stoji napunjen satljik vina. Samo ga po tom pamti, a više ništa.

Mogla je, kad god hoće, da izlazi na kapiju i tamo stoji. Svakoga muškarca, mladića, gledala bi pravo u oči. Čak sama ulicom, i po komšiluku, kad god je htela, išla je.

Kad god bi je bilo na kapiji, mogla se videti kako stoji ispred nje | slobodno. Nikada u kapiji, nikada u strani, ne krijući se, a osobito ništa ne krijući od sebe, još manje od

I kad je ovako lepa u svakidašnjem odelu, kakva li je kad je obučena! Pa kako ona pred njim sada stoji smerno i kako bojažljivo raspituje o „svome čoveku“ grdeći sebe: što nije znala šta će joj poručiti i iskati, te eto ne

u novo, u toj svilenoj anteriji, lakovanim papučama, skupocenom zagasitom količetu, koje joj tako toplo i pripijeno stoji oko polovine, došla sasvim lepa i sveža.

— Dosta, dosta, Sofkice! — prekidala je i zaustavljala Sofku, a ipak videlo se kako joj milo što joj odelo tako lepo stoji.

Čista, spremna, i kao izložena, stoji otvorena za goste, za taj svet spolja iz varoši. I sada po njoj, što jači dan, sunce sve svežije i toplije zagreva a sa

I to se zakiti ne gore, više čela, nego po potiljku, naniže, niz kosu. I sa osmehom, videći kako joj to sve lepo stoji, iziđe, i čisto zapahnu u kujni sve. Seljaci nemo, iznenađeno se digoše. Počeše da joj prilaze ruci, ali ona ne dade.

kapiju, koja je, kao uvek kad bi on bio u varoši, a ne bio kod kuće, nekud noću otišao, morala cele noći otvorena da stoji. Arsa ga prvi vide, i preplašen odjuri unutra, u kujnu, kod gazdarice, da je probudi: — Gazdarice, gazda!

Simka, kada to vide, brzo se okrete i ne davajući Ciganki da i ona uđe, vidi, presrete je i naredi joj da stoji spolja i jako, dobro da drži zastirač, kako se ne bi ništa videlo.

Čak i amamdžika ušla. I onako obučena, sa pletivom o vratu, zagledala se. A sve nadvisuje i vodi ona ista devojka. Stoji na sredi, digla tas više glave i jednako peva. Peva zanosno iz sveg grla. Amam zveči: | Jao, jao, jel’te, diko, žao?

Sofka ga poče voditi. Prvo ona korakne, na gornju stepenicu stane, pa onda se okrenu k njemu držeći ga za ruku, stoji i čeka, dok i on to isto učini, a oseća kako sve više u oznojenoj joj ruci prsti njegove ruke drhte i čisto je grebu,

Pandurović, Sima - PESME

Tamo Gde plavi oblak bledi mesec vlaži? O, to je tajna, ta istina ljudi, Istina bića, zbog koje ne stoji Misao naša što za njome bludi, Kojoj je nose, jer ona postoji, Mirisni vetri, ćudljivi i ludi.

MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA I posle ručka tako mnogo jêla I pića stoji na stolu. Kroz stakla Prozorska, jesen uvela i bêla Srca se naših izgleda dotakla.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Svi se nagoše da ga vide. Čudan taj prizor, dostojan vješte kičice, kako gomila Crnogoraca stoji oko ranjenika, a ženska im lučem svijetli. Dok su se oni tamo bavili, Stana je gledala sliku.

“ „Kako ćeš da to razumijem?“ zapita onaj u čudu. „Da, to stoji do tebe, do jedne tvoje riječi, hoću li blagosiljati ovaj tvoj dolazak...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Namiče kao mati s jedinčetom. Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti. Nigda mu jezik ne stoji kao vodenično kolo. Objesio ruke (niza se) kao pištolje. Obradovao se kao siroče suncu. Ode na jagmu kao alva.

Složni kao med i maslo. Stidi se kao nevjesta izmeđ’ đeverah. Stisnuo se kao grošić u kesi. Stoji kao strašilo. Suvo kao barut. Tih je i blag kao ulje. Tup nož kao babini zubi. Ćuti kao da kamenu besediš.

Sija se kao tiganj na mjesečini. Slažu se kao rogovi u vreći. Sretan je kao kokot kad se namjeri na bobovo zrno. Stoji kao u rešetu voda. Tvrdo kao paučina. Treba mu kao guski seno. Uvajdio se kao pčela na brusu.

Vredan je: više uradi za dva dana, nego za dan. Gazda sam: gde mi je lane stajala so, ovo godine stoji mi brašno. Dobar si, samo ti otac rđava sina ima! Zapiši ugljenom po tavi!

Kroz plot tkato, kocem sabijato. Kuni mi kuću đe stoji (reče se u šali onome, koji se žali da ga zub boli). Lasno je tebe, al’ je teško poštenom čoveku.

Ćor-Mijatu Srebrenicu daju, ćor se kreće, Srebrenici neće! (Kaže se kad ko ne vidi neki predmet koji mu u blizini stoji). Što imam žita, — sve mi je u brašnu; što imam brašna, — sve mi je u hljebu, a što imam hljeba, — sve mi je u trbuhu.

— Teško je čoveka naći, a lako poznati. — Muka je do čovjeka doći, a od njega ti je lako. — Dobru čovjeku sve dobro stoji. — Smrti se ne boj, no zla čovjeka! — Zlu čovjeku svak je dužan. — Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo.

— Ne otkini prst pri medu! — Ne penji se uz ono drvo uz koje se ne možeš popeti! — Ne piri đe te ne žeže! — Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi. — Ni gore (sve) posijeci, ni bez drva doma dođi. — Nuđenu gostu brojeni zalogaji.

NEBESKA TELA I PRIRODNE POJAVE ZEMLjA Gdjekoji prosti ljudi pripovijedaju da zemlja stoji na vodi, voda na ognju, a oganj na zmajogorčevu ognju.

(Gdjekoji pak u šali kažu da zemlja stoji pa volu, pa kad vo makne uhom, onda se zemlja zatrese). POMRAČENjE SUNCA Sunce kad pomrkne seljaci drže da neka

da se i danas može viđeti u nekakvoj planini (gđe se to dogodilo) ono kamenje što je postalo od babe i od jarića: baba stoji u srijedi i jarići oko nje.

Anđeo stoji čoveku na desnom ramenu, đavo na levom. Kad čovek čini dobro, anđeo se veseli i krilom svojim hladi čoveka po obrazu,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ni Vlaa ni Vlainje; nit se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vla jednako teše i đelja držalicu.

b'jela ljeba ispod b'jela skuta. 7. Božje sazdanje, ljucko stvorenje, zmija osedlana. 8. Vipoje poji, na koplju stoji, da nije vipoja, ne bi bilo nikoga. 9. Vićak visi, vićka zja, vićak viju! te u vićku. 10.

56. Kućica u gorici na jednoj nožici. 57. Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, i u ognju čovek stoji. 58. Mastan kaiš kroz zemlju prođe. 59. Međ' konjma raslo, međ' ženama igralo. 60.

Pošto jedva jedan put napita, dođe pred dvore i opazi navrh dvora zeca | gde stoji. Onda zapita dvorane šta onaj zec navrh dvora radi.

Kad otideš u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve dućane i naredi neka svaki momak pred svojim dućanom stoji.

” Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja, i tako je je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica,

samo da povratiš ove jadne duše kakve su i bile.” U to car reče da u njegovoj volji to ne stoji, nego u njegove šćere „a tvoje” reče „žene”.

uzme ga te stavi na prvi prst od desne ruke, i pružajući ruku put svoga oca reče mu: „Viđi tata, kako mi lijepo stoji.

Kad ona u veče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Po tom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima.

na grobu stoji velikački sanduk otvoren pun svakojakijeh dragocjenijeh haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku:

ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika puna isječenijeh ljudi.

Pred njim je bila jedna česma na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dovati.

Sveti Sava - SABRANA DELA

a ne jedan ispred da žuri, a drugi da zaostaje, nego svi da imaju nastavnika eklisijarha ili dnevnog jereja, koji stoji blizu sveštenih dveri ukazujući red. Ovo ovako držimo kada ne pojemo „Bog Gospod“ na jutrenju.

I postavivši ga ispred sebe, episkop, zajedno sa svim tim igumanima, naočigled svima, a naročito vladara koji stoji ispred, sa blagoslovom da ga oblači u svete rize po redu, kao što priliči.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

STAVRA: A onaj tamo ne prekida? MILE: Naravno da ne prekida! Izdrži on i mnogo veće okolnosti! STAVRA: Stoji na govornici i odoleva prirodnim pojavama! MILE: Kako ti to misliš?

S mukom se spušta na stolicu. Vraća se Ikonija.) IKONIJA: Da mi je ko pričo, ne bi mu verovala! Stoji i govori, a pred njim nigde nikog! (Primeti Anđelka) Ja moram da sednem! Ćoro! jesi to ti? Nisi valjda pobego?

JAGODA: Šta se sve meni noćas ispodogađalo! Izađem od vas, kad koga vidim? Onaj matori napasnik, manijak, stoji kraj kante i, dizvinete, piša! Nigde nikoga, mrak, lepo premrem!

Stanković, Borisav - JOVČA

S leva, vrata za Vaskinu sobu otvorena; s desna, dva prozora kroz koje se vide lisnate voćke. MLADEN (stoji u dnu i osluškuje, ako bi ga Vaska pozvala, da je posluša).

VASKA (zagleda ga, daje mu znak da se okreće, što on i čini, zagledajući se i sam): Pa to ti baš lepo stoji. Zar imaš toliko para? MLADEN Pa imam. I bez ajluka, samo od tebe bakšiša što dobijem pa bi bilo dosta.

Sakrije se i pazi da mu se što ne desi; ima zlih ludi. I kaže Stojmen: Ništa, samo stoji više kuće, ne mari što vetar i njega i konja zanosi da obori. I što žešći vetrovi njemu čisto milije.

Ovde tako stoji. (Unosi se sva u čitanje »kosti«, tumači mu šare na njoj; sasvim mu se približila te zajedno sastavili glave i zure u

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

U vreme časti i veselja to nije tvoj običaj, a i ne pristoji.” Mal[enica]: „Ta, znam i sam, gospodine, da ne stoji lepo; ali, ko se ne bi dao u misli slušajući take razgovore?

I, evo, kako ti se uveo savršeni i opšti običaj dok su se ljudi i narod obikli misliti da u neženidbi stoji velika svetinja. I tako lišili su sasvim sveštenike oženjene episkopskoga dostojinstva.

” Sutradan nedelja; dućan stoji vazdan zatvoren; kako se god [h]oće za pobeći i uteći. Legnemo zajedno, ne za spavati, nije nam bilo do spavanja, nego

U žitiju prepodobno|ga Pajsija stoji napisano da je Hristos sišao s neba i došao u pustinju da ga poseti. Prepodobni Pajsije opere Hristu noge.

Neki Dionisije Horvaćanin, iz Garevice rodom, rečit čovek i odveć drzostan, siđe k njoj da vidi što je stoji vika i da viku s vikom | predusretne, no, nađe se u velikom rusvaju i tako se smete da nije pred njom ni pisnuti umeo.

Kako bi gdi došao, kazivao bi da on ima đače sveca, da svak stoji na opazu i da dobro gleda što će poslovati; da se on boji jesti i piti preda mnom, a smejati se i šaliti za glavu ne

Znaš da sve za tim stoji. Kad bratija naša poznadu jedanput čistotu našega namerenija i našu vernu k njima ljubov, dobrovoljno naša predstavljenija

Zašto da ne poznadu da u svetkovanju toliki[h] | svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji? Zašto da im se ne kaže da su ove stvari izmišljene na šest i sedam stotina godina posle spasitelja Hrista i apostola?

Neka dođe najveći revnitelj, i neka ga ne stoji vika s njegovim anatemama, nego ako je hristijanin, nek mi kaže, nauka apostola Pavla nije li pravoslavna nauka, da

Peti dan moj popo, zar valjada je pregledao šta ja imam u torbi, i videći da tu ništa ne stoji nego dve-tri knjige, neki rukopisni papiri i preoblačila, zapita me pri ručku gdi ja moje cekine držim, govoreći da

Kako bi mu ko kazao da je ta i ta ikona čudotvorna, on bi pitao: „Stoji li ona sama sobom na vozduhu ili je prikovata, prilepljena za zid ili o ekser privešena?

Kažem mu da onde kud ja polazim nije običaj take [h]aljine nositi. Stoji me oko 40 pijastra, a ja bi[h] je dao za 20 ili za 15. „Za 20“, reče mi on, „kupiću je ja.” Obuče je; taman kako valja.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Fra-Brne, držeći se za trbuh, zamliječi očima, pak će im: — Ja, braćo, ne mogu više! Jedva sam i dovle dopra! Stoji mi vrka u drobu, kâ kad kupus vri! — i pođe lagano uza stube u svoju ćeliju. Za njim ode i Duvalo.

— Šta lipo stoji?... Kome lipo stoji? — Ma, brate, Mačku fratarske aljine! Zar ne vidiš da se „obuka“! Zar nisi znâ? — O, Isuse!

— Šta lipo stoji?... Kome lipo stoji? — Ma, brate, Mačku fratarske aljine! Zar ne vidiš da se „obuka“! Zar nisi znâ? — O, Isuse! O Divice!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

) Kuda potonu Pek I blagi breg i klis? Iz rane iščile lek. Šuplje je. Reč je već zvek. Kao metalnog brda vis Stoji pred tobom vek.

Kud skliznu taj svet? Kao da ode Tisom Odronjen, nogom, komad ilovače. Gledamo za njim dok voda ga rastače. Gle — stoji još sve to al s tankim obrisom: Tu je i porta i vrg i sinagoga I neki čudni osmeh mesto boga.

iznad zemlje tek tren koji: Dotaći onaj oblak ljubičasti Sa tankim rubom što ko novi bakar Il staro zlato usred neba stoji... Pa onda: opet il zauvek — pasti. NA TLE SAD JABUKA PADE Na tle sad jabuka pade. Zalud je tražiš po travi.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Prođe ponoć, umornu je obori san, ona se trgne i jurne napolje, na mraz, na kišu, i tako, oslonjena uz bagrem, stoji satima na kiši i mrazu da ne bi zaspala, a sva je uho i strah za njega.

Nekoliko puta pade u sneg dok se dovuče do kuće. Već sviće. Simka s Mokrim licem još uvek stoji oslonjena uz naćve. Đorđe joj priđe, zagleda se u lice, umorom izduženo, pa u vrat i grudi.

Misliš, neće da dođe? Aćim očima pita Mijata i stoji pred njim zamišljen, bojeći se da sluga ne potvrdi ono u šta i sam mora da veruje.

Njemu sam uvek lepše kupovao. To je moj greh. Uvek sam ga izdvajao, a sâmo drvo ubije vetar. Mijat uspravno stoji u sankama i celu svoju težinu i snagu drži dizginama, konji savijaju vratove i frkću, Aćim pripaljuje cigaru, nemoćan

Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći. Neka ispregne konje — potišteno reče Milunki, Simkinoj majci. Ona stoji s rukama na leđima, povijena i stroga. — I ti ćeš da me nadživiš. Da sam mlađi...

Nekoliko sitnih vatrica silazi joj niz lice i kaplje u krilo. Đorđe dugo stoji uz vrata, ne gleda je, pa se nakašlja. Ona se trže i zbunjeno upita: — On došao da podeli imanje?

Đorđe u odelu leži na krevetu i, zgrčen kao gundelj, hrče. Simka stoji naslonjena na krevet i gleda u njega, slabo osvetljenog vatrom iz peći; nikad joj nije bio tako gadan i ružan kao ove

Ko god od života nešto više traži — rube mu glavu. A šta čeka njega, koji želi Evropu u Srbiji? Stoji nasred sobe: šta to on hoće od sebe i života? S čim to on noćas raskida? Čemu ovo pozorište na Badnje veče u Prerovu?

Njegova senka, polegla po patosu, uspela se zidom do prozora i na njemu presekla glavu. Dugo stoji. Ovo je poslednji noć u očevoj kući, u kojoj je doživeo neke sitne sreće.

— Pa priznanicu da sam ti isplatio tvoj deo očevine... Ja ću sam da potvrdim u sudu. Vukašin stoji uz prozor, vrane gaču na jasenovima, lupaju krilima, drveće kao da pada kroz maglu, odjednom posečeno.

On udiše sitnu ciku i pogubljeno piskanje bronze i tuča, i sam sasvim izgubljen. Simka stoji nad njim i strogo šapuće. Ne čuje je. Ne želi da je čuje. ...

Đorđe se polako vraća kući, gonjen ledenim šumom reke. Vratnice ga sa cikom propuštaju u dvorište. Stoji i gleda tamne gomile zgrada. Kuće, staju, bačvaru, magazu, obore, sve su porazvaljivali.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Uzalud su ga zvezde zvale u kolo, uzalud zasipale smehom. Sam i tmuran, stajao je na zapadnom rubu neba i tako stoji još i sada...

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

I tako, nevidljiv jaše Gospodar Jevrem pored Bajrakli-džamije. Dugo stoji na uglu svoje i Ulice Sedmog jula: automobili lete niz padinu, ka Dunavu, u kolonama, preko kolovoza od crnog sunca, a

(Onda još nije znao da se najveće opasnosti ne odaju.) Gospodar Jovan stoji pred bifeom „Papuk“: predomišlja se da li da uđe i popije čašicu pred ručak.

Kroči na Breg za razmišljanje, zađe u senke i nasloni obraz uz jedno drvo koje je bilo mlado 1870. Neko vreme stoji tako, ne razmišlja, sluša: dah sokova, hod mrava, kovitlanje oblaka nad bezdanom i, naročito, senke kako ce prepliću.

Svako prepodne, oko deset sati, Sima terdžuman stoji na uglu Simine i Kapetan-Mišine ulice, gde je u njegovo vreme, po prilici, prolazio sokak što je delio srpsku policiju

Sima terdžuman stoji na svom uglu i odlučuje se da li da pođe levo, kraćim delom svoje ulice, ka Višnjićevoj, ili desno, dužim delom, ka

pod kestenovima koji uvek, osim u proleće, oronu i od isparenja ulice i od ravnodušnosti prolaznika, uz svoj spomenik, stoji Vasa Čarapić.

koji je pouzdan u sopstvenoj prostodušnosti i vidi ono što ne vidi nijedan od prolaznika: kako se od parka u kojem sad stoji, pa prema Narodnom pozorištu i Kneževom spomeniku, diže Stambol-kapija, najmoćnija od četiri kapije beogradskog grada.

još neko kome će se Zmaj od Noćaja obradovati: onaj Turčin, Bošnjak koji mu je nekada dobavljao džebanu i koji mu opet stoji na usluzi.

se: pričinilo mu se da je, zaslepljen belinom spolja, lelujavom a ogromnom, ugledao pred sobom Jovana Dobraču kako stoji, i on sav beo, zasut nekim praznim snegom koji veje tu, među njima. Ali, to je bila samo pričina Crnoga Đorđa.

u kaminu tamnela, (sve je, dakle, bilo usaglašeno) Riga je, dok je skidao čizme, osetio kako svud oko njega, okomito, stoji tišina. Osluškivao je, prolazili su vekovi, leva noga mu je još bila u čizmi, nije vredelo: tajac je bio potpun.

Na početku jedne od tih staza stoji tabla a iznad table je strelica koja upućuje na nekoliko vrlo starih, dvorišnih kućeraka.

Kad stigne do ove zgrade koja, obnovljena, stoji na raskrsnici Višnjićeve i Jevremove, na raskrsnici svih svetlosti što se kovitlaju nad dunavskom padinom, Dositej se

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori. Ja se šetam, družina sa mnome. Mi idemo Stražilovu tome.

J. Dučić LI BDENjE U dnu uspavane i neme aleje Stoji u noći pod jesenjim mrazom Mramorna vila. Vetar tiho veje Samotnim vrtom i zamrzlom stazom. Svuda je mirno.

Jadni Pesnik već sto leta leži na dnu groba. Noć ne ide, stoji. I samo bezglasno, Po zidovima, u gorenju svome Vesela sveća što treperi jasno, I niže senke, krupne, k'o fantome.

Na krilu odmora svoga Romula večni grad spokojno, tiho je drem'o; A kvirit stoji mlad, I s čudne statue te, sanjive ne svodi oči, I gleda bajni rad...

i suza, Kao gavrani će kraj nas da prolete, I ne pokidavši ni jednu od uza Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji Za nama i gleda na nas k'o Meduza. J.

Eno jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda drugara; I dok, k'o kandila, gasnu zadnji zraci, Pobožno kapela sred njih stoji stara. A dole u selu zadnji ognji zgasli Noć: i tu se spava...

J. Dučić HS MORSKA VRBA Sama vrba stoji nad morem na steni, Rasplela je kosu zelenu i dugu: Naliči na nimfu koju su prokleli Da postane drvo i da šumi tugu.

Sluša pesmu gorâ kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme; Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.

- Sama vrba stoji... J. Dučić XCI IZ „JADRANSKIH SONETA“ (1—10) 1 Samo ja i jedro iznad mrtve vode, Nespokojni, mračni, nemi

V. Ilić XCIX JESEN K'o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju Jesen stoji. Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole Do same mirisne trave.

Frkće okis'o konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidi ubog i stari dom. Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom; A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta pola, I

V. Ilić CIV GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas; - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

na njima su dignuti prestoli od topaza i zračna rubina - rad angelah prvoprestolnijeh; nad prestolom svakojijem stoji na vozduhu jedno kolo sjajno, kako što je kolo Saturnovo, te se vije i te zrake lije.

njezine svjetlosti svi pogledi i voobraženja u ponjatnost dovesti ne mogu: ova tajna visokog promisla nepostižna stoji besmrtnima.

Popa, Vasko - KORA

svlačim Dan mi je našao lice Vetar kosu razveselio Pogled mi začuđen lista Senka iz sunca niče Svet na pragu srca stoji Opet obroncima plavim U glas ti bistri silazim Po našu čarobnu

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Moja lična biblioteka koja mi, jedina, stoji na raspoloženju dobro je snabdevena literaturom istorije egzaktnih i prirodnih nauka.

„Tačno! - A kako stoji sa samim tim brojem?“ „I on je paran broj, jer neparan broj, dignut na kvadrat, tj. pomnožen samim sobom, dao bi

pomnožen samim sobom, dao bi neparan broj“. „Dobro, Satire. A sada mi reci kako stoji sa našim manjim brojem?“ „On je sigurno neparan, pošto, kao što smo utvrdili, nema zajedničkog delitelja sa većim

U to im se pridruži i Hipokrates. Kad opazi onog roba sa teletom kako stoji nepomično kao kip, reče nomofilaksu: „Na Akropoli atenskoj videh jednu staru statuu, zavetni poklon nekoga Rombosa,

„Zašto da očajavam? Budućnost stoji još preda mnom, a ja sam još mlad kao rosa!“ Pri ovim lepim rečima, njegovo se lice preobrazi.

“ Pri ovim rečima Nikijinim Aristoteles preblede kao krpa. „To stoji onde napisano?“, upita on zastrašenim glasom. Nikija se nasmeja.

Kako bi inače raspoznavao istinu, ako ne uvidiš šta je zabluda?“ Aristotelu padne kamen sa srca. „A kako stoji, sinko, sa tvojim znanjem geometrije?“, zapita Platon. „Kako da ti kažem, učitelju?

Oni su i ovog puta poređani duž jedne prave: levo stoji Sunce, desno od njega naša Zemlja u svom nepromenljivom otstojanju od Sunca, a još više na desno, nalazi se Mesec u svom

koja mi liči na jedan veličanstven hram, ali, baš zbog toga, moram, kao savestan naučnik, da se zapitam kako li stoji sa temeljima te građevine, i da li su oni dovoljno široki i čvrsti da nose tu ponosnu zgradu.

Taj pogled mu jasno reče da u kavzi koju otpočinje princeza stoji na strani Aristarhovoj. Klejtomahos usitni glasom, poče da zamuckuje i, govoreći u isprekidanim rečenicama, promeni

„Otpočet od moga oca, a od mene dovršen, stoji ovaj grad, iz kojeg ćemo da krenemo, opremljen i snabdeven oružjem i džebanom.

Eno onde vidimo sada dva stabla, jedno pored drugog; jedno stoji levo, a drugo desno. No kad se približavamo onoj pravoj koja, povučena po tlu, spaja ta dva stabla, njihovo međusobno

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Žena, koja je mrdala usnama i sa nekakvim uprepašćenim izgledom, kao da stoji nad ambisom, plašljivo poglédala u muža, procedi: — Pa mogla bi' jedno krilo.

U novinama stoji: da se još ne zna je li i šta proneverio i da nikakvo pismo, pri odlasku, nije za sobom ostavio; kao i da je inspektor

Međutim docnije svratiću, o razume se. Moram, života mi, videti kako stoji duboka crnina mojoj dvostruko ožalošćenoj snajki.

Rasta malog, čupave i ulepljene kosurine na ogromnoj rohavoj glavi, kratkih i krivih nogu, kroz koje bi se, kad stoji u stavu „mirno“, bez muke provukao kakav debeljko da se ne očeše, toliko je prostrano O što ga one prave, u starom

Ogorčen on se ljuti na rekonvalescente što, sa snagom koja im još stoji na raspoloženju, nisu na frontu, i preti strašnom kaznom Božjom toj zakržljaloj deci svojih drugova (sretnih što su

Francuzi imaju reč frіpon koja je skovana za Grka. Gospodo, na vratima Grčke treba da stoji: Zemlja friponsa. Ali ja izuzimam žene. Grkinje su divne. Eto vam moje optužbe i moje odbrane. Nagradu ne tražim.

A mrak i noć uveličavaju nesreću i čine je crnjom, strašnijom. Kao da u crnini noći stoji ona sasvim sama pred čovekom, ta nesreća, kao bela avet, koja tamni jutrom kad je on gleda s prikupljenom snagom,

Ta prokleta granica, tako vidljivo i surovo postavljena u kancelariji, ide za čovekom, pa posle stoji onako isto oštro povučena i ustremljena i napolju u životu.

I gospodin Leđenski uveri se namah da pred njim stoji neko koji za sebe ne bi mogao baš reći da je mlad, pa mu srce steže neki uzan obruč i u njemu nešto jauknu: jao, jao,

Zdravo! Zdravo!“, najviše se njegova glasina čuje i razleže, i već ne dopušta nikome da bi prvi ugledao tablu gde stoji označeno koje bratstvo i koja je župa na redu.

otkopčane, i znoj mu lije niz obraze, i neupaljena cigareta, koju nikako nema vremena da zapali, a ludo mu se puši, stoji mu sva mokra i izgnjavljena među prstima.

da ti kažem i ostajem pri što sam kazao, da sam pred kuću sedeo i dremao, a kad sam pogledao, a ono žena moja Ciganka stoji preda mnom.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

ona je, štaviše, baš najprisnije obilježje onog širokog, prostranog, nebrojenog ne-ja koje naspram nama i svud oko nas stoji. Smiješno! Čista proturječnost, apsurd! Kako bi se ja odjednom moglo da preobrne u svoju suštu suprotnost — u ne-ja!

onaj niži stepen na kome je potrebno da bude udružena s drugim nekim darovima, svojstvima, odlikama, da s drugim nečim stoji u odnosu i u međuzavisnosti, ili čak da bude samo odraz ili vanjski izraz tog nečeg drugog.

” Ne, nije to izmišljaj malaksalih, izrođenih. To stoji zapisano na samim prapočecima historije duha. Praočaj bivstvovanja rođen je zajedno s prvim tračkom čovjekove svijesti

glumac, makar da tri dana nije ništa jeo, radije u stvarnosti ostao bez večere nego da ne večera u predstavi ako tamo stoji da mora večerati.

I katkad se jedva supregnem da se ne odam, da ne upitam stoji li još na svome mjestu u parku poprsje latiniste s izgriženim nosom, da li se za onim prizemnim prozorom još njiše u

Nije ono zbog toga manje naše, niti je njegova vlast nad nama manje snažna. I nije to težnja za nečim što stoji napram našem biću, različito od njega: to je uvijek ona ista, stara žudnja za integracijom našeg ja, onaj pohod zbog

se čini da su one bile od sporedne, drugorazredne važnosti, i da je uvijek bilo važnije ono nešto što stalno za njima stoji. Praktični događaji vanjske su stvari koje spolja na nas nalijeću.

Nasmijao se. Starac je bio vidno polaskan. Ipak, nije htio da s tim bude završena partija. — Eto, tako dakle stoji stvar s mojim bogom i s tvojim Bućkom.

— ... Dakle, u prvom planu stoji onaj kompleks. Iza njega, ona puška, nabijena do grlića Ibzenom. A u trećem redu, iza leđa te replike, mutno se ocrtava

A da li će neki seoski Herostrat učiniti veće ili manje čudo i pokoru, zavisi uglavnom od toga da li pokraj njegova sela stoji mostić od brvana preko jaruge ili međunarodni željeznički vijadukt: ista mjera sićušne pakosti, pozlijeđene sujete,

Podvukao je više puta da mi u svemu stoji na raspolaganju, neka mu samo kažem, bez trunka ustručavanja, kao starom prijatelju i drugu iz djetinjstva i tako dalje,

U našim razgovorima probudio mi se onaj utisak da na svoj poziv i na svoju umjetnost gleda s izvjesnim odstojanjem, da stoji iznad njih. A to za umjetnika nikako nije dobar znak.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— viknu Radisav i stade da trči tamo i amo pored zida, ne znajući da li da uđe unutra ili da stoji napolju. Za jedan trenutak uzbuni se cela sreska kuća.

A dok on koga ne dirne, ne sme ni njega niko dirati. — Bogme, tamo mu u onoj hartiji stoji napisano, da će ga posle tri dana, ako se ne preda, smeti ubiti svaki, ko god hoće. — Jest, kad bi se on dao.

o Đuričinoj hrabrosti, pa sad ove čudne i slobodne njegove reči o sebi i o njoj samoj, i najzad ovo poslednje, gde on stoji pred puškom ne trenuvši — sve to beše tako neobično za nju, da je pridobi i zainteresova u najvećem stepenu.

— »Evo ti puške, pa se uveri.« I kad mu se upre puška u grudi, on stoji nepomičan. To nije običan čovek... A Đurica, dohvativši bačenu pušku, okrete niz reku što je brže mogao.

Neću da ti kvarim uho, jer nisi oženjen, ali nek stoji reznica, da ne dižeš ruku na ljude, koji ti ništa ne čine. — A vi — obrte se po tom ostalima, koji od straha jedva

snahu kako je neobično prisela kod zavale ispod pročelja, digla ruke više glave i preplašeno gleda zlikovca, koji stoji pred njom s golim nožem. — Pare daj! — podviknu Đurica i zamahnu nožem. — Hoću, brate, hoću, molim te...

i vlažna noć navukla se na ovo mestance, zaogrnula svojim neprobojnim pokrivalom kuće i ulice, pritisla samu zemlju, pa stoji tako nepokretna n sumorna, kao da se i ne misli nikad dizati sa grešne zemlje....

Novica upali sveću i Đurica vide lepo nameštenu sobicu sa dve postelje i minderlukom, a na sredini stoji okrugao zastrven sto, prepunjen jestivom i pićem. — Sjedi, brate, da se odmorimo, pa i da se založimo.

Priđe k vratima, sluša... Nešto se neobično događa u kući, ne može biti drukčije!... Lepo oseća da neko stoji pred vratima. Pregleda ključanicu — stoji dobro... otud je pouzdan.

Lepo oseća da neko stoji pred vratima. Pregleda ključanicu — stoji dobro... otud je pouzdan. Priđe prozoru s istoka, obrte obe zakačke, pa tiho, tiho stade da vadi ram, na kome je

Došli smo polako do njegova stana; razgledam prvo položaj kuće, pa mi se učini sumnjivo jedno prozorče, što stoji nad samim potokom. Namestim tu Dobrosava i kažem mu da pazi dobro...

Jutros rano izvedoše ga na gornji sprat i uvedoše u čistu, svetlu sobu. Na sredini stoji okrugao veliki sto, zastrven čistim, belim platnom (s pandurske postelje), a na njemu polovak šljivove prepečenice, koja

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar je opet zapita: — A kakvo je to cveće tamo? Idem da uzaberem onaj cvet što na brazdi stoji. Devojka na to poviče: — Nemoj, Petre, nipošto dirati u taj cvet. Petar zapita: — A zašto?

devet divova, pa natakli dva čoveka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika puna isječenijeh ljudi.

Pred njim je bila jedna česma, na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati.

Kad otideš u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve dućane i naredi neka svaki momak pred svojim dućanom stoji.

Kad ona uveče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Potom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima.

Na grobu stoji velikački sanduk otvoren, pun svakojakijeh dragocjenijeh haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku:

— Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti. On sad proba, a krava, brate moj, stoji kao ukopana. Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, bio je veseo.

Kad oko ručano doba, al̓ ima šta i vidjeti: mali podavro pod kravu pa sê, a krava stoji kao ukopana. Ona sad ode kući, pa čim se sastane s čovjekom, reče mu: — Čuješ, čovječe, ja hoću da zakolješ našu

On strpa vraga u bocu, donese ga kući i rekne ženi: — Eto, ženo, vidjeću ja kako si mi vjerna. Evo, boca neka stoji ovdje netaknuta sve dok se ja ne povratim; ako li ju samo takneš, ja ću poznati. — Rekavši to, ostavi bocu.

A pop je imao baš tada mrtvaca u crkvi, pa ga iznese pod zvonik te ga nekako naravna da stoji, a u ruke mu uklepa štrikove od zvona, pa ga tako ostavi. Kad dođe mali k popu, reče mu: — Što me trebaš?

Mali odmah iziđe i otide u crkvu. Kad dođe tamo, al̓ onaj mrtvi stoji i drži rukama za štrikove. Mali, kad ta vidi, reče mu: — Zvoni, zvoni, kad si prvi došao.

Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja, i tako je usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te

Petković, Vladislav Dis - PESME

Sve to stoji na gomili trenutaka U neredu, po prošlosti razbacano, Dok nju vreme vuče nekud, nekud nosi I odnosi bez otpora i lagano.

Pa kud idem, da li idem, je l' opsena? Ko me roni, koga nosim, pre i sada? Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom: Mrtva prošlost sa životom pokrivena.

Podig'o sam svoju ruku s obarača večna mraka, Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku; Od rođenja spremna stoji, mene čeka moja raka, Da odnese sve što imam u dubinu u duboku.

Ali ta je slika prevučena prahom, I stoji k'o spomen minulih obmana: Ja joj katkad priđem sa tugom i strahom. Kao dragan dragoj posle mnogih dana.

Od iskoni, od vekova se postoji. Vasiona, večna sila, večnost prati: Čoban mrtav, nebo gleda, svud dan stoji, Nebo gleda, al' pomoći ne zna dati.

I dok sunce greje Veliku Srbiju, Na Kalemegdanu dok cveće miriše, Srpče stoji tako, suze mu se liju, I njegovo srce ovako uzdiše: “O velike zemlje, o Srpski Narode, Kada će i za te doći život pravi?

Sa pogledom, k'o sanjivim Moja draga bleda, nema, Ide tako... Sprovod ovaj Njenog dragog grobu sprema. Raka stoji otvorena; Grobar prima... Vrisak, suze; Po sanduku tutnji, pada — Tvoju ljubav zemlja uze.

Apatija nesta i klonulost prođe, Al' podsećaj stoji da se išlo tamo. 1905. POGLED I Ideali, čežnje, ambicije, strasti, Nada, osmeh, radost i njeni izvori, I sve što

moćnu senku što lagano kruži Nad njom mrtvom tako kao uzdah groba: Možda na taj način za umrlom tuži, Il' tu zato stoji da nejasno, tavno, Kaže šta je bilo nekada i davno. 1910.

Znam je zbog godina koje ona broji. Znam je, jer na svemu vidim crna krila, Okamenjen jauk. Znam je. Al' nek stoji. 1916. MEĐU SVOJIMA U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja Mis'o da još živiš, moj predele mladi.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moji prijatelji vrlo često primete da mi odelo stoji kao saliveno, a ne znaju da je sva moja odeća napravljena po merama koje sam imao još pre 35 godina a koje se od tada

tog velikog naučnog napretka, koji poništava razdaljinu i zahvaljujući kome nam taj savršeni prirodni provodnik - Zemlja, stoji na raspolaganju za korišćenje u svakojake svrhe i koju je ljudska genijalnost upotrebila umesto žičanog provodnika.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- Kapu dole, nevaspitana seljačino! Zar ne znaš kako se stoji pred pretpostavljenim? - promrmljao je on obraćajući mi se.

Na tim fotografijama, preko gustih predsednikovih obrva utiskivana je reč ”prevara”. Ali gledajući ga kako stoji pred opštinskom palatom glatkog i poštenog lica sa kojegje izbijao neki sjaj, shvatio sam da “San” nije bio u pravu.

Jednog dana jahao sam laganim kasom duž puta, pored kuće starog Netletona. Video sam ovog starog čoveka kako stoji pored puta, očigledno nekoga očekujući.

prodreti u tajne te pozadine, ali nas naša vera bodri da verujemo kako iza toga neprobojnog zastora ove večne pozadine stoji presto božanske sile, duša vidljivog sveta, čije delovanje razmatramo u procesu istraživanja prirodnih pojava.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Potrebni smo. Opet obojica ćute, razmišljaj u, ali zaludu: ne mogu da se odluče što da urade. A pred njima stoji raskomadani hleb; sunce ih grize i more miruje; oko njih se sve upokojilo.

Ne ljube se niti zdrave; kao da se boje da time u ovome nedostojnome mjestu oskvrne svoja vrela osjećanja. Iza njih stoji mladi sudac; službeno prisustvuje sastanku, jer istraga još traje. —Jeste li zdravo? — pita ih zabrjžuti otac.

I nikako da se povrati kući. Stoji na jednome mjestu i zamišljena gleda. A oko nje vrvi svijet, no ona kao da ga i ne vidi: misao je daleko vodi, i htjela

elate! — i htjede da se k stoci povrati. Ali djevojci nekako se ne da zaći u nizbrdicu; stoji na mjestu i veli mu umilno: — Čekaj! Pa tako stoje neko vrijeme.

Siđu oboje. Za bankom stoji Spasoje i toči piće gostima što dolaze i odlaze. Ona sjede za niski sto. Lazo dohvati i napuni dvije čašice žestokoga

Ja ću s njim govoriti, — i pođe dolje k Spasoju. — Ne idi! — moli ga ona. No on se ne svrće. A devojka sama stoji kod prozora i gleda kroza nj na ulicu u tuđi svijet, i ničemu se već ne nada; tuga je trga, a iz nje se ispoljuje živa

Ali on se ne miče: stoji pred njom, visok je i pognut, a ruke je na prijed bacio. Ona uvidje da treba nešto da reče: —Brzo će zima, rano su

i stade razmišljati. Najposlije, smislivši se, veli: — Biće da je mjesec pomolio, — i još dremljiv stoji neko vrijeme, prislonjen na prozorčiću.

Uneke usprene i opet sam sobom govori: — Evo zvijezde trepere, eno brod stoji usred mora kao zakovan, nema ćuha od vjetra, tišina je kao u ledu. —Ustani!

— i obrne se na drugu stranu. — Ustani! Da si druga žena, bila bi to dosada učinila! — nastavlja Marko i stoji nad njom. —A što ću ti? —Ništa, ma volja me je da ustaneš! — i stade je potezati s postelje.

Tako dugo stoji i zabavlja se sa svojim mislima, a što bi od nje bilo da njih nema?... Djeca se oko nje veselo igraju, a uto i maestral

Prva, jača, kad me spazi, ustavi se, pa se obazrije ka onoj drugoj, slabijoj; časom stoji, sumnjivo gledajući u me, kao da misli bi li naprijed pošla, ali, kad je čula staričin glas, slobodno pristupi k njenoj

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

A božansko, pa i sam Bog za Jovana nije ništa drugo nego otelotvoreni logos, reč, kako i stoji u prologu njegovoga jevanđelja: „U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ“ (Jovan 1.1).

Svrhoviti poredak stoji nasuprot neredu svakovrsnih rušilačkih sila, bilo da dolaze iz prirode, iz nekontrolisanog ljudskog nagona i razuzdane

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila? ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike makaze.

Ti si ih sinoć razmeštala. DARA: Eto ih u fioci. ŽIVKA (vadi ih i meša): Baš da vidim kako u kartama stoji. (Razmeštajući.

Zavesa ČIN TREĆI Ista soba kao i u prethodnom činu. I PERA, ANKA PERA (stoji kod vrata iz kojih je došao spolja, sa šeširom u ruci, očekujući Anku, koja je otišla u levu sobu da ga prijavi).

Provlačiću se kako sam se i dosad provlačio, ali mi je za ovo dete. (Za njim stoji Mile, dorastao dečak.) Nekako bog mu nije dao dar za školu – isteran je iz svih škola, i to za svagda.

E, a kad je već tako, onda ćemo celu stvar lako da izvedemo. Ništa nam više ne stoji na putu. RISTA: Ništa. ČEDA: Pa ipak, mislim se nešto, samo kako ćemo da se oprostimo one vucibatine? RISTA: Koga?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

prikazuje i koji, najzad, čitaocu više od drugih ostaje u sećanju kad sklopi knjigu, otprilike ovakav: ona nalakćena stoji na prozoru gornjeg sprata, leđima okrenuta unutra, licem napolje.

Tu je i majka, koja - tačno kao u Našem Božiću - u pamćenju jednako stoji „oko ognjišta sa zasukanim rukavima”. Kuće - kuće iz „starih dana”, iz „pustog turskog” vremena - oronule su, uza

„Ne sme ništa da se pomakne”, žali se ona svešteniku Mironu, pa dodaje: „I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.

IV glavi te su zabrane, tako reći, dramatizovane: Sofka prkosi svetu i zbunjuje prolaznike samo zato što, dok na kapiji stoji, slobodno drži telo, bez hotimičnoga i uobičajenog prikrivanja.

slučaju, nešto kasnije: „Sve je to bilo tako čudno, ali ja sam mislio da sam zaspao, no se trgoh, i videh ga kako stoji preda mnom sa svećom u ruci i šapuće mi, svetleći mi u lice: 'Nebo, nebo' ”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz

i rečnome isparavanju, sve se više ustaljuju i izdvajaju, a kad se konačno pokažu, čvrsti i jasni, pred nama već stoji probuđeni Vuk Isakovič. On stupa u akciju.

Tako, na primer, dok zagledan stoji pred apeninskom rekom Arno, pesnički subjekt nazire zavičajni Dunav: I ovde, proletnje veče za mene je hladno, kao

Eto stoga se pečujski biskup, vojni komesar u Pečuju (Klajn, kako stoji u prvoj verziji, a i kod Piščevića), baron Leopold Berenklau, zapovednik austrijske vojske Karlo Lotarinški, pa i

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

ajmana za poćak, pravi ciganski ceribaša: e, zakleli bi se oni na sve četvero časnih posta da i ceribaš ozbiljnije stoji na derviškom ćulavu onaj krajičak lisičjega repa no njihovu tužnom Miloju ona smešna ugužvana zelena kićančica!..

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Kako onde tice poje Ne zna svako, ne zna to. Tu po vodu eto mome, Sela malo u taj hlad, Digla oči, a pred njome Stoji detić krasan, mlad. Detić reče: „Dobar veče!“ Pa odgovor čeka njen. „Dobar veče!

ih mirno međ’ tipe ostale Za prilike druge, velike il’ male; I kad većem rulja oči s groba skida, Gde patničkih muka stoji piramida; I kad su svečani horovi umukli, Odežde, stihire pratioci svukli I odali caru što se mrtvom daje I

Jer sve što se u svesnike broji, Sve to danas gologlavo stoji. Kol’ko strana ovog zemskog kruga S tol’ko strana odjekuje tuga. To je ono od čeg’ podli blede!

Stajao sam spram meseca, Gledao sam Petefija Kako stoji na visini, I dive se, čude mu se Svi unuci Arpadovi. Gledao sam Petefija, Gledô sam ga spram meseca: Učini mi s’

Na što žice sprovodnice! Elektrika juri širom, Vazduhom će biti spoja (Posle možda i etirom). Stoji stablo, stoji Srpstvo, Majka svakom listu — sinu; Najsvežiji list mu trepnu Pa odlete u daljinu.

Na što žice sprovodnice! Elektrika juri širom, Vazduhom će biti spoja (Posle možda i etirom). Stoji stablo, stoji Srpstvo, Majka svakom listu — sinu; Najsvežiji list mu trepnu Pa odlete u daljinu.

im krovinjara leži kraj mora, Na pragu je bab’-Anuška tužna, nevoljna; Na ruku je naslonila lice plačevno, Uz nju stoji raspuknuto staro korito. »Neven« 1890.

Pokvari se želja Mladog inostranca — I moja romanca. ONOM SLONU U BEČKOM POZORIŠTU koga je Švaba naučio da stoji na glavi Video sam i to čudo, Baš dole, s partera, Kako možeš izigrati Najvećega zvera.

Šta će sada? Sad će valjda Da se slonski javi. A on, šuviks, repom u vis Pa stoji na glavi. „Fora! Fora! Bravo, slone!“ Hvala milom Dabi! Kome da se većma čudim, Tebi ili Švabi?

Kako j’ da je, gde smo tu smo, Nebo nam je krov, A pred nama eto stoji Prazan listak nov. Jedan, osam; osam, sedam, — Naslov mu je to. S tog će lista svako čitat’ Što napiše ko.

Nad stomakom s leve strane Stoji srce — živo bilo! Gde god ljudi lete sreći Tu je srce desno krilo. A sad ruke... šta ću njima?

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Nek se zna koja je gospoja od Mirič. FEMA: Kažite mi, molim vas, kako ćemo ovu moju devojčuru na nobles podići? Stoji mi kao kost u grlu.

Jedan ima krive noge, mora da ij zakloni s pantalonima; ajde, to je moda. Jedna stoji kao petačka, raširena i neotesana, mora svoju masu malo da utegne, pak daje načiniti mider, to je sad moda; i one koje

To baš tako liči kao kad bi krmača vikala: „Molim vas, metnite mi sedlo, meni to lepo stoji. Ja mogu biti kamila.“ — A ti, Femo, svaki dan da proučiš onu poslovicu: „Nema ti gore nego kad se tikva pokondiri“,

Miljković, Branko - PESME

probuđen slap Isceljen zabludom pretvoren u kip Javu kad zbuni pesnik i mag Krije početak tajnu i mig Od jezera dublja stoji kap Poverene boli dostojan stih Marljivim zaboravom izmenjen lik Veni u gromu kasna za lek Prognane šume gde nogom

Događaj prepričan, Zakopani lelek i nenađeno blago stoje. XI ZAČARAVANjE Zakopani lelek i nenađeno blago stoji O zvonka roso tu gde smo mi pali U čarolije kasne koje nismo znali Kad vode ne teku, jer ništa ne postoji Ako prestalo

Petrović, Rastko - AFRIKA

Divno je kako uspeju da se ponova ubace u pirogu koja nestabilno i samo svojom sredinom stoji na vodi. U svakoj pirozi je samo po jedan mladić opruženih nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom

Mladići odlaze trčeći, nad njinim plećima sijaju žarko na suncu grivne i krune sveštenica. Veliki fetišer stoji sad smešan i bezizrazan u sredini gomile, opuštenih ruku, oznojen pod ponjavom, sa drvenim likom čiji je izraz jednom

Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari crnčevom sirovinom, stoji prazan, napušten, prašnjav. Ukućani ne umeju da objasne otkud to zadocnjenje, ni kad će se domaćin, Mej N'gesan, opet

ce–ce (tako rasprostranjene u Africi), kada bolesnik, već skelet i ukočen, ne može bez pomoći ni da se digne, ni da stoji.

Kaže se u šali da na tim stanicama voz toliko stoji da, kada se krene, on se jedva izvuče iz trava što dotle niknu oko njega.

pijacu trgovaca evropske robe pod vedrim nebom; znam da su dalje hoteli, banke, kafane; i tamo, vidim, već sasvim pun stoji moj autobus. Stižem do njega, i sedam u trenutku kad se kreće.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

se u ovom zgodnom položaju Hrvatović istavi svoje predstraže do sela Čitluka i Cerovice, pa u tome položaju stoji i danas, iščekujući napad Turaka od Knjaževca.

I tako na timočkoj liniji stoji Hrvatović pred Banjom sa 6—7.000 vojske i Lešjanin kod Boljevca I Lukova sa najviše 12—15 hiljada ljudi, svega dakle

000 ljudi. Spram ove srpske vojske stoji već sad Ejubov kop od 30.000 Turaka, a po potrebi oni ovaj broj mogu i udvojiti, jer između Zaječara i Vidina i između

Tu čovek najedanput oseti da pred njim i pred svakim pojedincem stoji veliko delo koje ce samo složnim, ukupnim silama može povoljno rešiti; čovek ce najedanput oseti zbližen sa svima

očinskom domu, za koje su vezane sve vaše detinjske uspomene; vi ne znate kakva opasnost preti vašem ocu, koji tamo stoji u bojnom redu pred Turcima; vi ne znate kakva opasnost preti vašoj domovini Srbiji, čija ste nada vi, njeni budući

Ima po sata kako vas tražim! — Bio sam na visu da posmatram borbu na Tešici. — Pa vidi li se što? Kako stoji stvar? — Kako da vam kažem, vaše prevashodstvo!... meni se čini da ne stoji zlo. — Ali ne stoji ni dobro, je l' te?

— Pa vidi li se što? Kako stoji stvar? — Kako da vam kažem, vaše prevashodstvo!... meni se čini da ne stoji zlo. — Ali ne stoji ni dobro, je l' te?

Kako stoji stvar? — Kako da vam kažem, vaše prevashodstvo!... meni se čini da ne stoji zlo. — Ali ne stoji ni dobro, je l' te?

meni se čini da ne stoji zlo. — Ali ne stoji ni dobro, je l' te? — Upravo ovako stoji: Turci se pomalo pomiču napred ali naši ne odstupaju; između bojnih linija sve je manje rastojanje, ali naši ne uzmiču.

Taj je listić i sad kod mene i na njemu stoji ovo: »Komandantu drugoga korpusa (pukovniku Protiću). »Major Velimirović, posle bitke 11.

Karteč je odneo oboje. Više njega stoji zapečena i jako okorela na suncu crveno masa — to je procyt i krvlju obojen mozak.

Pogledajte ovoga jadnika kako sedi, pred njim stoji poboden u zemlju ašov. Kuršum probio držaljicu od ašova i pogodio ga pravo u čelo; ašov je ostao poboden, a njegov gazda,

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ne mogu ga u vis bacit’ — Pa nek stoji iza svega Međ Srbima kao spomen Mog života i vašega. II Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada!

Oh, blaženi dani, Kad se zanosimo, Zmije, kletve i aveti Jošte ne vidimo! XLІІI Sreća stoji, nešto čeka; A jad ide, Bog zna okle. Sreća im je bila kratka, Jad će biti Bog zna dokle.

LII Tetka Miko, uđi i ti U moj okvir crni, Odatle mi najdavnije Spomene razgrni! Sećam te se kao vile Koja stoji sama Na izvoru najbistrijem Srpskih nam pesama.

Staklen-žara rado prima Tu spojinu jaku, Pa nek stoji ma gde bilo, Samo ne u mraku. To bi bila poslednja mi, Verujte, ne mala; A dobrima prijateljma Napred velim: Hvala.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Stigli smo u glavni rov. Prema svetlosti raketle vidim sada vojnike, celom dužinom, gde sede i puše. Svaki peti stoji i gleda kroz otvor puškarnice. Raketla se spuštala brže. Čas svitne jače, pa zamre. Okolni predmeti podrhtavaju.

Oni su jedini koji sačinjavaju vojsku i svesno zalažu svoje živote. Svi mi ostali sitni smo prema ovome koji stoji kraj puškarnice na mrtvoj straži i zvera u mračnu noć... Komandir me je gledao upitno. — Sve je gotovo!

— Bora se diže, ali u prolazu namignu Kosti da i on iziđe. Na vratima zastade. — Neka stoji moja kava... idem da se malo olakšam... — Ah, dobro me podsetiste. Vidim ja da me muči neka iznutrica.

U naređenju stoji da prvim vozom krenete za Tulon, i prijavite se tamošnjoj komandi. Zapovest je odlučna. Za dalji ostanak ne može biti

Graničar razmače kamenje. Nišanio je verovatno. Granata je udarila posred puške i prebila šaku. Još i sada stoji prikopčana šaka sa prstima za orozom. Naš vođa priđe da i on vidi.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

i što je Šulce za srpsku poeziju bio otkriven već dobrim pre njega: neka dublja uzročna povezanost i umetnička namera stoji iza svega toga. A to je ono što je danas još potpuno nejasno.

U pozadini svih ovih stihova, odista, čio i vedar, a nestrpljiviji i lakomiji od svih svojih prethodnika, stoji u našim zamislima neprestano on, besmrtni karlovački đak, liričar iznad svega čist i svetao, zauvek izdvojen između

katkada, ali ne i uvek; zlo je što je kod Čikoša nebo zapravo nepce; i bolje bi bilo da u lepoj Borojevićevoj pesmi ne stoji ono mzda... Teško je ne sažaliti se nad mukama ovih pesnika.

Još uvek nekako na samome pragu književnosti a retko je se kad sasvim ozbiljno domašivši, stoji takozvana građanska lirika srpska XVIII veka (zalazeći dobro i u XIX).

za rogove vežu; Uzdu meću konju, klipove decama, zvere stežu, biju gorko palicama — — — A moj bezopasan jošt ceo jezik stoji, — draga roni suze, on karmine broji. Uzdaj, ubij, seci, na pepeo sožeži, osveti se, molim, kleštama isteži!

Ničto drugo nego mraz ljute ruske zime, Ot koje se ujutru svi domovi dime. Ljuta noću ciča tako zide steže, Da ih stoji tresak, sve ljutost'ju reže. Ja sego ne znaja, mislih da sut tatije, Grabitelji života mirne svoje bratije.

dole kao kiša pljušti; Ništa se tu vid'lo ne bi — takva je tma mraka — Da dve luče ne ulaze sunčanoga zraka; Okolo ti stoji cvrka — da nestašnih ptica! —, K'o na čudo, il' od straha nekakva tu lica.

S upaljenom voštanicom Nad Lazarom genij stoji, Skorbnim licem k tronu sudbe On upravlja pogled svoj. „O, ukloni, svemoguća, Ovo od tvog naroda; Nije narod, nije

„O, ukloni, svemoguća, Ovo od tvog naroda; Nije narod, nije zemlja Gdi ne cveta sloboda.“ Al’ bezglasna stoji sudba, Oko nje je užas, strah; Dečanskoga krv obliva Pri podnožju njenom prah.

Tako se volja ispunila sveca i božija prva, Srca i mišce mi udesne snaga se javila skoro. Ići mi stoji sad tamo gde kažu da žive jošt Srblji, Svete ostatke i poštuju Majke Anđelije verno, Fruška gde gora se, čuvajuć

Baš zato neću da krvavim ruku U poželjnoj ali podloj strasti, Da s’ osvetim za grdnu pakost Vuku, Premda to stoji sad u mojoj vlasti, No onome ću zadat smrtnu muku Koj’ njega uči da sve upropasti, A kad već zmija ostane bez glave,

Na čelu ti spomen stoji, al’ joj ti objavi Da ćeš njojzi verne ljubve svedok biti pravi. Digde l’ ruku da t’ upita šta želiš od grudi Njenih,

Jakšić, Đura - JELISAVETA

I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati... LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo! Ako nam tvoje nema pomoći, Detinjstva

I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati... LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo! Ako nam tvoje nema pomoći, Detinjstva tvoga ljuljku zlaćenu Lubardama će dušman videla, Sin Arabije,

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Čas vidi, kako je Jablan pao, kako uboden izdiše; čas, opet, kako je nadbo Rudonju, pa ponosito stoji na mejdanu. Čuje, kako Jablan gromovito riče, a brda odjekuju. On doliga: Volo-lige, dolo-lige!

Bakovi stadoše bukati, kopati prednjim nogama, zanositi se, rebriti, dok silno ne grunuše rogovi o rogove. Stoji prasak, lom! Zemlja se kruni, ugiba pod njima. Lujo drhće, strepi. Svaki mu se živac razigrao.

— uzviknu preplašeno knez. Ispod vrata Rudonjina šiknu veliki mlaz krvi. Lujo zadoliga. Jablan stoji ponosito na mejdanu i riče, a planinski vrhunci silno — silno odjekuju.

Ij! Uj! Kako mi stoji glava?... Zar nijesam kršan i prikladan, ne budi primijenjeno, kô i svaki gerz!... Aj! Ij! Uj!... Ujujuj!...

Kad se vrati' — a ono sve stoji gotovo na 'noj ravni pred džamijom. Rušim ti ja krmetinu, pijem vino, a 'odža jednako uči. Uči, 'odža i ja sam učio!

Donio ti miljun svijeća, a ne donio ni jedne — ne znam ti ja ovije' lumera. Gurnem ovo u pintu, pa ako stoji, dobro i jest; a ako se vrti, nek se vrti. Šta ću mu ja? Ništa mu ja ne znam, da prostite, kô neka stvar kantaru.

pravoslavne knjige — potvrdi Simeun, ispi čašu na dušak, otra brkove, napuni i pripali lulu, pa oduševljeno nastavi: — Stoji narod spreman i naoružan. Svijetli se i škripi oružlje, a čaša ide od ruke do ruke. Turci se sve više primiču.

Oko te je njive carska šuma. Na kraj njivice, upravo kad se pođe dolje Markanovom Točku, stoji dirjek, uboden u zemlju, s one dvije kô kantarske kuke (S. Š.). To vele kô piše: carska šuma.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Na zidovima vise neke izbledele hartije, kaputi, metlice, i razni predmeti. Pri otvaranju scene g. Milisav stoji na svome stolu, skidajući jednu fascikulu iz najgornjih redova. G.

I MILISAV, ŽIKA, JOSA ŽIKA (ispija krčag vode, pa kad ga je ispio, dodaje ga Josi, koji stoji kraj stola): Na! Ima li koji da čeka? JOSA: Ima. ŽIKA: Kolicina su? JOSA: Ima ih tako pet-šest. ŽIKA: Uh!

Jakšić, Đura - PESME

Napomena Đure Jakšića NOĆ U GORNjAKU Kao bedem tvrdi crna ponoć stoji, Preko koga preći pust se život boji. Pobožna obitelj svetog manastira Grešnome je telu davno našla mira.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Čim bi se čulo kako se on diže, oblači, odmah bi ulazila mati sa svećom i, kao tobož da do njega stoji da li će se tako rano dići i ići u dućan, brižno bi ga pitala: — Hoćeš da ideš? — Idem! — odgovarao bi kratko.

Iznosi one grede, poluge gvožđa i sve što stoji ispred dućana, oko ulaza. Mladen, pomažući sluzi, gleda kako on sve ređa: svaku stvar na njeno isto mesto namešta,

Mladen ne seda, već stoji jednako gledajući kako sluga radi dok ne bi sunce odskočilo i obasjalo red dućana gotovo sve podjednakih, sa

Da onako, kao pre, mirno, ograđeno, sigurno, njihova kuća stoji. Voda sa česme da sveže, slobodno žubori, pa da je baba sprovodi po bašti, da baba švrlja po dvorištu sa mirnim, istina

mangal, da raspali u njemu ćumura, i po tezgama poređao zembile, vreće, i drugo, Mladen ostaje stojeći ispred dućana. Stoji kao da čeka dok sluga, čisteći po dućanu i vetreći ga, ne istera iz njega sav onaj noćni, i vlažan, zemljiv, kiseo zadah

I dok tako čeka da to sve izađe, on jednako stoji i gleda kako se sve više razdanjuje, čaršija počinje da se beli, šareni od uzdignutih ćepenaka, izloga, i čisto sva se

Da se time pokazuje kako je on od njih bolji, stariji. Zato on ostaje da i dalje stoji na kapiji, više babe, matere, da gleda kako sunce sve više pada, kako ulicu dužinom napola osvetljava.

Kako radnja već uveliko puna, već mora da se kupi do njega drugi dućan da se proširi, nema espap gde da stoji. Stari hadži Zafir već i ne pita. Može Mladen sve iz njegovih magaza da prenese kod sebe.

On zna da do njega stoji. Da je ona njegova. Vidi koliko ga voli. Sa koliko ljubavi, veselosti, sjaja u očima navek mu prilazi. Sva je njegova.

trčala bi vijući se i šibajući dugim, gustim kurjucima po leđima sva zajapurena, srećna, znajući kako joj to lepo stoji.

Zato samo, kao pribirajući snage da uđe u kuću, ostaje do česme da stoji, odupire se o direk, sluša kako voda teče, pada.

I sam on, uvek, dolazeći kući, videći kako ga, kao uvek, na kapiji čeka baba a sproću nje na kapiji stoji Jovanka i muž joj očekujući svekra da dođe iz čaršije, navlaš, da ne bi dao babi da posumnja da i posle toga možda on

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

l. meće pod glavu ili pored glave, »da ga ne bi nagazile noćnice« ili od babica, ili »da bolje spava«, i tu stoji 40 dana (SEZ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; S. Troj.

Bogiša, perunika, kaluđer, v. SEZ, 17, 117. Prema jednom i drugom penom imenu moglo bi se pomisliti da stoji u vezi sa bogom (ѕummuѕ deuѕ), gromovnikom Perunom.

na kome se, o Ivandanu, lože (lustrativne) vatre, usađuje se (odsečena) bukvar; devojke je okite cvećem, i ona tu stoji ponekad preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387). Uoči 1. maja, u Samoboru, pobode se svečano pored bunara mlado b.

To drvo zove se »majum« (Maіbaum). U podizanju i kićenju učestvuju svi koji sa tog bunara nose vodu. »Majum« stoji tu za vreme celog maja (ZNŽOJS, 18, 77).

Prema etimologiji izgledalo bi da cvet stoji u vezi sa ženskim božanstvom Babom: v. je proletnji cvet par excellence, a Baba je božanstvo koje se naročito u proleće

kod blaga, moraš paliti vatru g. drvima« (ZNŽOJS, 19, 118). U mitologiji g. može imati kozmički značaj. Sva zemlja stoji na granama velikoga g., i za taj g. vezan je veliki crn pas. Taj pas jednako glođe g.

(Bosna) uoči Ivanjdana naloži se vatra; posle se u to ognjište usadi grab, koji devojke okite cvećem, i on pokatkad tu stoji preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387). Na Biljani petak nalome se g.

Prema jednoj lineburškoj skaski, na ulazu u donji svet stoji jabukovo drvo (Günthert, Kalypѕo, 80; upor. i Mannhardt, WFK, 1, 61).

) hipokoristiku: »Kaloper Pero Leljo« (Vuk, Pjesme, 1, 376). Kao u nemačkom, tako i u nas, sudeći po etimologiji, k. stoji u vezi sa Bogorodicom. Na Đurđevdan meće se u vodu u kojoj će se kupati (Karadžić, 3, 1901, 124). K.

Sejanje i sve poslove oko l. rade samo žene (SEZ, 19, 361). Da l., kao i kod Nemaca (Marzell, 1. s.), stoji u vezi sa ženskim božanstvima dokaz je što se jedna njegova vrsta zove bogorodičin l. (Vuk, Rječn., ѕ. v.).

Ali iz različitih imena ove biljke jasno je da je to senovita biljka, i da stoji u vezi sa starinskim božanstvom Baba (Terra Mater). M. d.

(BV, 9, 169; 11, 293; Begović, 186). Sa ovakvom praksom možda stoji u vezi verovanje da će, ako se u snu vidi n., umreti neko u rodu (ZNŽOJS, 7, 385). Kao i jabuka, i n.

Ćipiko, Ivo - Pauci

pogledavši ravno u oči vremešna, suva čovjeka, duge plave kose, zakrvavljenih upalih očiju, što sada pred njim skrušeno stoji, — ti uzimaš kao iz kraljeve kase, a kada je za platiti, tada te nema. Nemoj tako, brate! — A da što ćete vi od mene?

ali vragometno, oči mu nigda ne miruju, iznebuha, kao da je samo o tome premišljao, veli Božici, što nad Radom stoji: — Grije li te kako Rade na ovoj zimi? Božica se odmače, ali ostade stojećke, jer je takav običaj prve godine.

Ždrale i Krilo nadimak im je u selu. Niko leži uz vatru, pod kabanicom. Nad njim stoji junac. Nešto je bolešljiv, žao ga Iliji, jer ga već hvata u plug, pa ga je priveo k vatri.

Veseo je i, na mahove, ljutit, ne da nikome preda se, već vija s njome kao za opkladu. A čaršijom stoji zveka zatresenih srebrnih đerdana i baktanje teških zakovanih postola; znoje se mrka lica, a u suncu odbljeskuju se

stoke u selo zakriljen litičastom, golom planinom koja na dogledu živoga, razgovorljivoga mora od pamtivjeka nepomično stoji i ćuti...

I, okrenuvši se od njega, gušeći se u suzama, pođe natrag. Učini nekoliko koračaja pa stavši, osvrne se i gleda. Rade stoji na Čestu i, vidjevši da sna k njemu ne dolazi, nakani poći svojim putem.

— Zbogom, Mašo! — i nasmijavši se na nju, ote joj se iz zagrljaja. — Zbogom, Rade! — zajeca žena, i stoji kao prikovana na mjestu, gledajući za Radom kako se u suncu žuri, visok, vitak, rekao bi bezbrižan, — dok ga s vida ne

usrlja u sobu i prostire se po njoj a noć je laka, svijetla, sa tamnomodruškastim dugim sjenama napolju, šapatljiva... Stoji prislonjen na prozoru, gleda, a ulomci svakojakih misli odvajaju se od njega i žure se nekamo daleko u tajanstvenu noć.

I stoji tako, dok čaršiski sat ne otkuca dvije ure po ponoći. Gazda se odmakne sa prozora, otvori sobna vrata i, onako kako se

— Eto, — veli — svejedno, bio kod mene ili kod tebe... a nemoj, brate, do svete Kate, dugo je već neka stoji do Ružarice .... Je li pravo? —Kako gođ hoćeš! —mahne rukom Rade. Marko smota đerdan i stavi ga za pripašaj.

Pogledavši bolje, spazi Vasu u dvorištu u društvu dvaju seljaka. Nadstojnik stoji kod golemih kovčega, a ona dva seljaka iznose iz njih raznu robu i prenašaju u kuću.

Ona pak čudila se što onako stoji na istome mjestu i ne progovara. Šutnja joj dodijavaš, pa da je pretrgne prva se oglasi: —Zar ste došli na stražu?

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Gledala je u Doroteja. Ušli smo kod Lauša. On stoji kraj uskog prozora. Dakle, već je ustao. Toliko se oporavio da šeta po sobi i gleda dole u vratimljsku dolinu.

Ispod pancira dolama od jarko crvene čoje. Na hrptu grebene, kraj oskoruše u cvetu, stoji konjanik, moj konjanik, i ja osećam kako je mlad i lep, stasit i snažan, nežan i mio.

Imam šesnaest godina i sva sam u belom, laka sam kao dim. On, moj konjanik stoji nepomično, samo mu bojni konj striže ušima i nemirno se stresa kao pred polazak.

Ona je, međutim, ne osvrćući se na moj bes, rekla prosto da će ujutru lično proveriti kako sve to stoji. Otpratila me do vrata, rekavši mi da bi volela kad bi sutra sve našla ispravno. Gospode, pa gde se ja nalazim?

Mogu da zamislim jedan takav san. Kao stoji on, snevač, kraj kladenca u svežoj gori, svuda oko njega čisto i prozračno, prebeli jagnjići se igraju na livadi, vuge

Možda je u početku, dok je bio mld, ponekad pred zoru osećao da mu stoji u gaćama kao gladna zverka, ali ga je on već uspevao da umiri silnim postovima, bdenijima i budalastim prezirom prema

Docnije se pomalja iz jednog paperjastog oblačka i vidim ga jasno kako stoji oslonjen na jedno osušeno stablo, bez kore, potpuno belo.

“ Upravlja pogled u ivicu stola, dugo ga ne pomera, diše užurbano, a onda se smiruje i nastavlja podsmešljivo. „Sada on stoji ovde pred nama, skrušeno i nevino. Pravi se kao da ne shvata u čemu je njegova krivica i zašto mu se uopšte sudi.

„Došao je ovde prošle godine. Od prvog dana radio je jedno te isto: sušio trave i lečio njima bolesne lude. Sada stoji kao krivac pred smrknutim licima. Njegovo lice, međutim, nije smrknuto, ni uplašeno, ni zabrinuto.

Odmah će mi tutnuti pod nos kraljevu povelju gde tačno stoji da taj i taj kolenović dobija na upravu župu sa kraljevim blagoslovom.

' Tada opazih između prestola sa četirima Bićima i između Staraca Jagnje gde stoji kao zaklano. Imalo je sedam rogova i sedam očiju to jest sedam Duhova Božijih poslanih po svoj zemlji.

Nekoliko koračaji dalje, okrenut leđima, stoji Matija. Gleda prema istoku u sunčevu kuglu što se pomalja iz Kačarinskih gora.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Na krilu odmora svoga Romula večni grad spokojno, tiho je dremô, A kvirit stoji mlad, I s čudne statue te sanjive ne svodi oči, I gleda bajni rad.

1883. JESEN Kô gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polu jesen stoji. Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole, Do same mirisne trave.

1883. GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, Kô crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.

U njima upregnut panter, poražen Ljeljovom strelom, Barabar s golubom leti nad mirnim, zaspalim selom. A Ljeljo lodbočen stoji i zračnim bičem ga žuri, I panter urla i riče - al' burno grabi i juri!

Ritovi, njibe i vrbljaci Naokolo se šire svud, A kad se pogled vodom baci, Do spruda peščan stoji sprud; I čak daleko, sred planina, Gde pribežišta traži zver, Kâ gorda slika ispolina U oblake se diže Cer.

Frkće okisô konjic I žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubog i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja, I

Hadži—baba, lelek, sitne vale broji: Zaklepeće kašto i na jednoj nozi Zamišljeno stoji. On je noćas stigô od sveštenih strana, Gde evlija svete provođaše dane: Gde biserni talas plavoga Jordana Orošava

Na obali pustoj, o pravedni bozi! Hadži—baba, lelek, sitne vale broji: Klepeće veselo i na jednoj nozi Nepomičan stoji. 1889.

Visoko nad njenom glavom Šarena duga se pruža. I Ares s osmehom stoji. Božica stidno se trže, I grudi zakloni brže. Al' čista kapljica jedna iz grudi matere mlade Kô svetla, jutarnja rosa

Kakva mračna misô: spavati u noći, I znati da neko pored odra stoji, Koga ne poznajem. I duh, u samoći, Kô plašljivo lane da se večno boji Da sluti i čeka.

1892. ZAPUŠTENI ISTOČNIK Razoren istočnik stoji, okružen visokom travom, I valov, izvaljen davno. Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserki talas u žarke julijske

Suva kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nad njime stoji. I krive njezine grane, Nakazno pružene gore, kô izraz paklenih muka, Od suve, samrtne žege usamljen istočnik brane.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Poduhvatiti se takvog posla, značilo bi precenjivati i sebe i čitaoca. U pretsoblju mog kabineta na Univerzitetu stoji, pokriven slojem prašine, jedan veliki orman, prepun takvih popularnih astronomskih dela; ne bih želeo da tog debeljka

Pružite mi Vašu ruku da je poljubim i zadržim u svojoj, jer ćemo odmah na put. - Kuda? - Do kolevke astronomije. - Gde stoji ona? - Vremenski i prostorno daleko od nas.

Prelistajmo ovu knjigu sa slikama starih nošnji, izaberimo ono što nam treba, a dobro nam stoji, pa prođimo kroz ova gvozdena vrata u zidu pored peći, stvorićemo se onde gde zaželimo.

A pred nama stoji jedna jedina. Dozvolite da je premerim; njena kvadratna osnova ima u opsegu 500 koraka. Sa jednoga njenoga ćoška vode u

Posmatrajući zvezdano nebo, oni su opazili da ono ne stoji na miru nego da se kreće; zvezdana jata na zapadnoj strani neba spuštaju se, ne menjajući svoj oblik, prema horizontu,

Ova ne stoji pravo na osi obrtanja, pa zato dani dužaju i kraćaju, i time stvaraju godišnja doba. I to kretanje Sunca je prividno i

“ - „Moda! Zakonik žene! Istina je, astrologija stoji u visokoj konjunkturi, svet je preplavljen prospektima astrologa.

Divno ćemo u njima izgledati! No i Vaš putnički engleski kostim stoji Vam odlično. Zato ćemo se odmah dati fotografisati.

“ - „A kako stoji sa tobožnjim kretanjem naše Zemlje?“ - „Mnogi govore o tome, Pitagorejci, da se Zemlja obrće, usled čega nastaje smena

Pred njom stoji veliki mramorni žrtvenik, a ispred ovoga urezan je u kamenom patosu veliki krug sa dvanaest znakova zodijaka.

Njena niska sedišta prekrivena su tigrovskim i leopardskim krznima, a na sredi glavnoga zida stoji mramorno poprsje Ptolemeja Filadelfa, osnivača Muzeuma. Ubrzo iza toga ulazi, no sa druge strane, Eratosten.

Ulazimo u drugu prostoriju. U njoj stoji statua čoveka maloga rasta, tankih nogu i sićušnih očiju. To je Aristotel! Ova soba posvećena je isključivo njegovim

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Subotićevo književno delo stoji na razmeđi klasicizma i romantizma; jedan je od prvih pobornika Vukove reforme koji je u narodnoj književnosti nalazio

Stanković, Borisav - TAŠANA

Nikad da tebe zateknem veselu, sve nešto tako, I vi svi na mene, kao da sam ja za sve kriva, da do mene stoji! Zar sam ja htela da tako bude, da zet, pokojnik, rano umre, ati da ostaneš udovica, u crno da se zaviješ, da tolike

dan, mesec i godina, već ceo vek nikako ne smem prozor da otvorim da se ne bi zavesa više pomakla, već da isto onako stoji kako je stajala, dok je on bio živ... MIRON Kako da ne smeš?

To sve mora tako da je, kao kada je on bio živ. Ne sme ništa da se pomakne. I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.

I zato ti toliko puta kažem da uzmemo kesu duvansku, pa za pojasom neka ti stoji. MIRON Eh, kesa! Zar može nešto od onih naših tamo božjaka i prosjaka i da se sakrije?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ljudi nekako tek pred grobom njenim obnoviše sećanja na gos-Tošu Lazarića. — Pogledaj, molim te — reče neko — šta stoji na spomeniku.

Isti kroj odela doduše, ali sve crno i fino, i naša dobrotvorka u minut tačno na službu, stoji u svom stolu visoka i prava i crna, kao neki vladika. U tasove spušta dobru paru.

Kad svrši ručak, vodu pije iz „bokalčeta”, malo manjeg nego što nekima stoji na umivaoniku... Znam i to da posle ručka nikada nije spavala.

porodično, od oca nasleđeno, imale su ipak obe sestre: suze, bolje reći suzu, onu sevdalinsku jednu suzu koja stoji u oku nepomično, svetli, niti otiče niti usahnjuje.

Nolu, tačno znajući gde je drugi prolaz, do u hodnik, otvorio ključem ulazna vrata, a njoj zapovedio da na tom mestu stoji dok ne prođu i ona dvojica, da ne pisne, a da se ne vraća u sobe dok s druma ne čuje zvizak.

gospa Nola, još u poslušnosti bolesnika, ćuti, oblači se, i pomalo joj čak i milo što svi kažu da joj takav kraj dobro stoji. Hoda gospa Nola, vuče baš i neki šlep, i nehotice se gleda u ogledalu. Bolest ju je raznežila prema samoj sebi.

Kukuruzi ne šume, nego siču: s-s-s, jer im je jesenja šuma već suva. U pazusima lišća stoji voda kao u čašama. A po drumu, dosta iskvarenom, barice, i mlake. — Uh, lenja ravničarska voda!

nikada subotu dočekati! a od jednog do drugog gospojinskog vašara je večnost! Vreme se ukamari i stoji, i dođe nekima da ga lopatama razdrmavaju i ruše. Ima i ona druga strana.

Tek kad su drugovi čuli koliko najmanje stoji taj „državni papir”, zaoriše se zvižduci i usklici, i dođoše mišljenja slušalaca.

Muka čoveka da uzme! — Sve je to lepo, ali ja vas pitam: kuda to vodi? Zaludila je Roza potpuno ono krasno dete. Stoji pred njim kao zmaj, i onaj pametni Pavle ne ume da misli ni da bekne. — Čujte svete!

možda samo odmor. — Otac drhće, ne ume da sedne. Morali su mu previti noge u kolenima i posaditi ga. Pavle cepti, stoji, ne zna šta će. Kroz glavu mu vitlaju slike iz prošlosti... Ko zna, možda će ipak ozdraviti.

— Ako se sad vratimo na moj slučaj, Branko, stvar ovako stoji: nos mi prilično deblja, ali po Klarinoj teoriji ja sam nesrećna mešavina.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

mi auktora reči dovedu me na razmišlenije i dugim tumaranjem naučim da smej i šala, osobito na mladom licu, lepše stoji nego namrštena, ako će od kakve važnosti biti, ozbiljnost.

redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato naodi, niti pak kako će trokatne kuće zidati.

redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato naodi, niti pak kako će trokatne kuće zidati.

»U! To mora gadno stajati?« A zar belilo lepo stoji? No šta je ova gospodična hotela čuti? »Ja sam hotela pitati kako se u mesecu venčavaju, kakav daju privez, kakav im

Evo, ovo je karakter ženialiteta kod naši mladi ljudi, o kojima pisano stoji: Ein Fuchѕ traf einen Eѕel an, Herr Eѕel, ѕprach er, jedermann Hält ѕіe für ein Genіe, für einen grossen Mann.

i budući da je vrat pokratak imao, to se činjaše da njegova od čitave stope sostojeća se glava između ramena kao usađena stoji.

se opravda« ODNOSITELNO — srazmerno ODUŠKA — otvor za prolaz vazduha, za vetrenje OKRETALjKA — deo vetrokaza na kome stoji pevac OLADITI — (ironično) pobeći, uteći, umaći OMEGA — naziv poslednjeg slova grčke azbuke (alfabeta, vidi alfa)

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

SA KOSOVA POLjA Drži na dlanu svoju odsečenu glavu Svetlozarnu svoju zadužbinu I sunčevu namesnicu U sveopštem mraku Stoji presrećan na oblaku Bos u poderanoj košulji Opasan repom ubijenog zmaja U putiru prepunom krvi Na presečenom

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I kod njih postoji onaj krojački ukus: „ovo vam lepo stoji!“ te biografiju tako kroje i doteruju kako bi što lepše stojala onome o kome pišu.

Taj mali iz druge klupe bio sam ja. — E sad, vidite, deco, kad Sunce stoji ovde gde je sad Živko a Zemlja ovde gde je Sreten i Mesec ovde gde je ovaj mali, onda Sunce šalje svoje zrake i obasjava

Vidiš samo, viri jedna noga Sunčeva ili nos Zemljin ili tur Mesečev. A profesor ponosito stoji nad tom gomilom i, dok mi stenjemo, on objašnjava ostalim đacima planetni sistem i kretanje nebeskih tela kroz vasionu.

I onda, kad tako stoji stvar, nastaje odista zanimljivo pitanje: kako smo se mi mogli provući, kako preko svih tih prepona dospeti do mature, a

Fakat stoji da se činovništvo jako namnožilo I fakat stoji da je teško naći način kako da se država toga tereta oslobodi.

Fakat stoji da se činovništvo jako namnožilo I fakat stoji da je teško naći način kako da se država toga tereta oslobodi.

Šta će biti onda? Grabiće se za nju i uzeće vam je ispred nosa. A obrnite stvar, pa ćete videti kako stoji. Moja žena gubi parnicu kao nemoralna, kompromitovana sa vama i šta joj ostaje onda? Ostajete vi, razumete li, vi!

Taj čovek od krpa vrlo hrabro i hladnokrvno stoji ispred puščanih cevi, verujući naivno da će čovekoljublje ipak uticati na većinu vojnika da ga promaše, što obično i

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Turske kuće su zabarikadirane i kroz rešetke na prozorima gledaju Turci odstupanje vojske. A naše stanovništvo stoji preplašeno pred kućama, izbezumljeno od straha i teške slutnje pred nastupajućim danima. Neki već tovare stvari i beže.

spisak, kada se vozari u konjušnici uzmuvaše i odmah dođe kaplar pa mi izjavi da nema jednoga konja, i to baš onoga koji stoji vezan pred divizionom... E sve mi se prevrte... Zapitah, gde je podnarednik...

Hodnici su bili puni naših oficira, koji traže razna obaveštenja. Pred vratima sobe gde je komandant, stoji vojnik sa puškom. — Kod nas vojnik stoji pred spoljnim vratima. Ali koga ovaj čuva? — razgovaraju oficiri.

Pred vratima sobe gde je komandant, stoji vojnik sa puškom. — Kod nas vojnik stoji pred spoljnim vratima. Ali koga ovaj čuva? — razgovaraju oficiri. — Eh, znak dostojanstva...

Čini mi se da su pripadale baš onom konjičkom kapetanu koji nas istera iz stana... Na susednom uglu stoji grupa vojnika i razgovara. Čujem u prolazu gde jedan veli: — Pričekaj bre... Sve će nas sada pustiti kući.

Tri meseca tukli su se bez smene i odmora. A sada su ostavili zemlju i mrtve drugove. Ostao im je poslednji dah. Stoji masa promrzla, dok Bistrica huči i vetar zavija.

Sjahasmo, pa potrčasmo i mi niz reku, i na radost našu, videsmo ga s konjem na suprotnoj obali. Sav je mokar, i stoji zbunjen.

Sigurno je umro od gladi. Neko mu je prekrstio ruke na grudima i između prstiju stoji mu upaljena sveća. Samo što nije dogorela.

videćete i čućete — odgovori pop Momčilo, pa sede na trupac, nalakti se na kolena i ukrsti prste. — A lepo mu stoji ova kapa! — zausti Dušan, ali preko srca. — Čućeš i videćeš — ponavlja pop Momčilo, gledajući u vatru.

Ljudi naprežu poslednju snagu da stignu do jednoga ćuvika, koji, kao Nojev kovčeg, stoji usamljen i pust, u moru zagađene vode. Jedan se ipak nagnuo i šakama zahvata vodu, te je pije.

Među njima ležali su mrtvi vojnici. Rude polomljene. Jedna kara u naletu bila je prebačena preko topa. Na nečijem topu stoji zapregnut samo rudni konj, levak. Dešnjaka je odveo vozar.

Ordonans mi predade naređenje iz armije, koje sam odmah dostavio komandantu. U naređenju stoji da se artiljerijska municija ne štedi.

Petrović, Rastko - PESME

VUČITRNSKI MOST O, na poljani širokoj lučni kameni most stoji, Ljubi ga moja duša i do zla boga sam uzbuđen; Prelaze tovari, ždrebac upregnutu kobilu doji, Reka pod mostom teče, pod

ko svinja kad je ko štroji: O ljubljena je lokomotiva; Ta mašinovođa nije ništa drugo Do nož koji pod matericom zaboden stoji: Garava britva kriva. Jureći, uređuje i pomera ona polja, njen pisak to je zlih bogova volja.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kroz dečakovu kičmu prođe jeza: utopiće ga ljudska reka! Okrete se i potrča nazad ka kuli, ali pred lom starac Milija stoji, drži ključ, molio ne molio ne otvara! — Tvoj cvet te čeka! — kaže.

— To si mi ti ribarsku sreću urekao! — kaže. Baš da mu ovoga puta ne podvali! Neka stoji nasred njive i plaši svrake i dečake.. Starac sede na prag kolibe i zagleda se u polje.

— Ko bi vrbovo lišće krao? — okrete se Starac i vide Strašilo kako stoji na samoj ivici reke držeći najveću lubenicu u naručju. Ti kradeš!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji. (Odlazi i brzo se vraća sa sitom. Preokreće ga i stavlja nasred sobe.

Sproću vodenice kućica sa doksatom. Na sredi dvorišta »ćutuk« i kameno korito od stare, presušene česme. Na kapiji stoji obešen fenjer, koji zajedno sa mesečinom osvetljuje vodenicu i oko nje tamnu goru, čija se debela, mrka kestenova stabla

Sutra, sunce već izišlo visoko, visoko — a nje iz sobe još nema. Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi. Svekrva stoji pred vratima, budi je i tužno poje: O jansana a’nn đeldi Ojan, ojan, maz.

Šantić, Aleksa - PESME

dršće i strepi, kao list sa pruta, I zove me tamo odmah preko puta, Pod širokim dudom od stoljetnih dana Gdje kućica stoji krečom okrečana, Pa ko da su vjetri snijeg nanijeli — Spram jarkoga sunca ona se bijeli, A noću, kad jasna

Ti ne znaš da preda mnom sada Noć druga stoji, pusta, i u čami, S razvalinama... Iznad gluha grada Svud slepi miši kruže, i u tami Buljina buče...

Mi se povraćamo iz lova, iz gore, A ona na demir-pendžerima stoji Ljepša od večeri i od sabah-zore... Na me čeka... Gleda, i časove broji Kad ću proći...

I dok ona tako, skrušena i sama, Pred mramorom stoji, tu, u vrhu sela, I dok rana zvona zvone s tornja hrama, Obruč zlatan dršće oko njena čela. 1923.

Svojim čelom samo pred njihove skute Padô sam, i cvećem osipô im pute, I klečô gde njihov svetli oltar stoji. One su mi dale svoga srca deo, I zagrljaj njihov i poljubac vreo Veliki i sjajni ordeni su moji. 1924.

Sama, u providnom velu Od srebrne magle, ona stoji tako Blijeda i tužna. I dok vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko mrtvih strana,

I sve dok ne sleti zora na vrh goli, Kao stub mramorni tako stoji sama Na modroj stijeni pod omorikama, Pa plače i jeca i Bogu se moli. O, ja znadem gdje je postojbina njena!

Mir. Ne pjeva slavuj sa noćišta svoji', Samo hučna voda kroz ždrijelo reže, Dok crn krupan jelen nad ponorom stoji.

U dvoru čara, gde kristal strepi, Sada je vitez bio; Kao kip stoji, gleda i slepi Od bleska što se svud lio, No ipak uza nj nimfa je bila — Vitez je ženik, a neva vila; Tu citre

U hramu ikona stoji Na zlatnom slikana platnu; U pustoš leta moji' Svetlost je sipala zlatnu. Anđeli i ružice Lebde svrh Gospe

33 Bor usamljen na severu Stoji navrh gola brega. Drema mu se; belim plaštom Led sa snegom ogrće ga. On o jednoj palmi sanja Sred istočne daljne

''U bašti čarobnoj sámo Boravi drago dvoje; Sjaj mesečine blista, Sa grana slavuj poje. Kao kip moma stoji. A kleči vitez plavi. Moma se u beg dade — Iz česte div se javi. U krvi posrnu vitez, S klecanjem kući div miče.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

ovakve reči Durjodhanu: „Spavaj mirno, Gandharin sine, sutra ću biti veliku bitku, o kojoj će pričati ljudi dok zemlja stoji“.

Kako stvar stoji sa božjom odlukom o porazu? U Ilijadi i Odiseji, u Mahabharati i Ramajani, na primer, bogovi ne samo da odlučuju o

žive: on, zabodavši svoju sablju pod gredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava, pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i

Isto tako stoji stvar sa prigovorom da je Marko pijanica — razume se, kao svaka druga pijanica. Međutim, Marko nipošto ne spada među

I svaka od ovih antiteza — to treba naročito naglasiti — predstavlja jednu celinu za sebe, koja može da stoji sama, kao pesma lirskog karaktera.

po pesmi čovek prostoga roda, nepravedno uvređen, i nepokolebljivo odan ne Lazaru kao sizerenu, nego Lazaru koji stoji na čelu sudbonosne borbe, Lazaru koji u tom trenutku oličava zemlju i narod.

Kad su bili u gori zelenoj, kulaš stoji na drumu široku, a za njime Miloš Vojinović. Viknu njega Balačko vojvoda: „O Milošu, zar se mene nadaš?

moj svekre, Vuča dženerale, sjedi junak u polju široku, u ledinu koplje udario, za koplje je konja privezao, a pred njime stoji tulum vina; ne pije ga čim se pije vino, već leđenom od dvanaest oka, pola pije, pola konju daje; konj mu nije kakvino

Niti može pogubiti Marka, nit' se dade Arap pogubiti; stoji zveka britkijeh sablja, ćeraše se četiri sahata. Kada viđe crni Arapine da će njega osvojiti Marko, on okrenu tanku

On se vrati kroz Stambol-čaršiju, al' od svata nigđe nikog nema, sama stoji lijepa đevojka, i oko nje dvanaest tovara lijepoga ruha đevojačkog.

po dana; poslaše mu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna, i u njima tri draga kamena, i međ' njima carev pečat Stoji: da ga vezir pogubit ne može dok čestitog cara ne zapita; sve poslaše Kraljeviću Marku: „Eto, Marko, blaga

Janka; s desne njemu strane do ramena, do ramena Kovačina Ramo i do Rama Budalina Tale, a s lijeve strane do ramena stoji Ture Nakić Ibrahime i do njega Tanković Osmane, a za njima Mujo pristajaše, a za Mujom dv’je stotine druga, idu viđet

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Sve uzalud. Stric otvara oči, a novi učitelj, stoji li stoji, i mršti obrve. Dječak ogorčeno pljucne. — Phi, baš su mi i to neki kićeni sveci!

Sve uzalud. Stric otvara oči, a novi učitelj, stoji li stoji, i mršti obrve. Dječak ogorčeno pljucne. — Phi, baš su mi i to neki kićeni sveci!

Jurio je kroz Gaj kao poplašeno ždrijebe, ali mu se od straha sve činilo da on to još uvijek stoji u mjestu, kraj strašne rupčage, a drveće šašavo juri kraj njega, proskakuju ispod njega žbunovi, nalijeće i šiba ga

— Evo, nek ova kapa stoji tu, na desnoj strani, gdje bi inače bilo mjesto vašem harambaši koji je pobjegao — rekao mu je domišljati knez Valjuško.

Čujem, izišao i moj stric, razgovara s nekim, pa se i ja dovučem do malih vratanaca i virnem napolje. Pred avlijom stoji moj burazer Nikoletina u vojničkom odijelu, s puškom o ramenu. Razgovara nešto sa stricem.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

MRAKA OVOGA VEKA 29 PROPAST SVETA 30 OGANj POHOTE I MESA 31 PRAVICA 32 POHOTA OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA PROROKA DANILA 35 GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH 36 BOG SE

Reke, naučite se od mene Kako krotak jesam I smeran srdcem! SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI Koliko je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji jezik — mala je vešt u nami, a vrlo golemo

poštedi svoga raba da bi neporočan ostao; i pritočnik muž skorojezičan, skoro pada u zlo i smrt i život u jeziku stoji!

A udilj stoji s vrhom puno mu grotlo. Negoli dohodite, i pri njemu kruto, ne posklizavo umom stojte, koji ste prežednjalo na suhu

A zemlja, te zemlja: cipom jednako stoji; Sunce je svu sjajući optiče i pak do svoga mu hatara dotiče na meru izlaznu, udilj tako, jednim okretom!

O tome staće se velika tišina, jerno njihov gospodin, koji je ispočela osnovao na vodi zemlju, stoji na njima, i drži ih da se ne koleblju... I što naš gospodin jošte čini na vodi?

u toplu stojeći i ništa se ne bojeći da bi se što štropoštalo i pognjavilo bi nas, na dobru mestu, pred bogom se ovde stoji, a ne u dobokoj, studenoj jami...

I to je tamo smotrio i video je jednoga angela, gde stoji u suncu, koji je iz glasa, koliko ga je grlo podnelo, toliko jako je podviknuo, govoreći svim pticam što god ih ispod

Vrlo lepa mirizma iz ćivota mu, piše se, da izlazi. I može biti da i dosad onde stoji, kako ovde za njega se piše. Ako ga ne uzbudu odneli kud Rimljani kad su harali Carigrad, i mnoge su svece i svete

Verni jezici božastavni cvetak sebi uskidoše... SOLOMONOV GREH Ne stoji poštenje u uzrastu Pre bi se more presušilo nego li se kojoj laži pronaći može u njegovi proročaski psalmi!

Kad dođe, pita cara koji je posao. Car ga nudi da ide kući svojoj dva-tri dni da stoji, a on ne htede: »Idem — reče — na boj, ne stoji se da kod žene spavam!« Indi, što će?

Car ga nudi da ide kući svojoj dva-tri dni da stoji, a on ne htede: »Idem — reče — na boj, ne stoji se da kod žene spavam!« Indi, što će? Posla po njemu k veziru svomu pismo u tabor da ga uredi u boju na prvi harc.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Mlađi odavaše čes’ na stareji svoji. Kad si tatko sedi, sin mu stoji; kad si tatko praji cigaru, sin si već čeka sas mašice i žar; kad si tatko zbori, sin si ćuti, sluša, ne sme da zbori!

A Zona samo prći usta i ne odgovara ništa; stoji kao sveća, sa sastavljenim nogama, i ne može odmah da se krene. — Pa pozdravi se na dadu Kostadinku.

I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i one kući. Promenila se Zona; postade dete drukčije.

— Leleee!— uzviknu tetka Taska kad joj rekoše kako stoji s njihovom Zonom, kojoj je ona još jednako redovno donosila, kad god bi im došla, badema i rokčića, smatrajući je još

Ela da igramo! Ela da trupamo! Opet umuknu pesma i pevanje, a igranje i dalje traje uz svirku Cigana. Mane stoji, ne igra, gleda igrače.

I tako je Doka doznala i odmah shvatila i jasno joj bilo da stvar po Manu stoji vrlo povoljno, i da je pravo čudo što se već i svršilo nije.

Misli o večerašnjem. Huče i ljuti se. Pred očima mu živa slika zvezdanog neba, meseca i Zone kako stoji umotana u bundicu svoju s isturenom levom nogom i pogledom na stranu; seća se izmećarke kako podalje stoji, i čuje

i Zone kako stoji umotana u bundicu svoju s isturenom levom nogom i pogledom na stranu; seća se izmećarke kako podalje stoji, i čuje jednako reči njene i vidi Manulaća kako sa spuštenim rukama stoji kao stupac nekakav i kako se smeši, i čuje

na stranu; seća se izmećarke kako podalje stoji, i čuje jednako reči njene i vidi Manulaća kako sa spuštenim rukama stoji kao stupac nekakav i kako se smeši, i čuje kako se ovaj ceri... Hu, zar je i on tu bio, a on ga zadugo nije opazio!

Svi veseli, samo on tužan; svi pusti i obesni, samo on bedan; svima do šale i smeha, samo on stoji i služi svima, pa i onim najgorima, za podsmeh. Oseća i vidi da je sve propalo za nj...

A njoj oči pune suza i gotova je da zaplače. Kraj nje stoji mali sestrić njen, Kostadinkino Milanče; uhvatio se za tetkinu suknju, a devojke i momci napali ga, pa ga rezile, vele

Nacko je bio galanterist, još mu u šupi stoji firma „Galanterijska radnja kod Bez konkurencije“, ali zbog njegove suvišne galanterije prema raznim „bubnjarima“ u