Dučić, Jovan - PESME
i živo Sve saznaju moja opijena čula — Ja znam da nestajem u šýmu što bludi, Sa svakim korakom kojim noga kroči: Stran za pravu sreću i pravi bol ljudi — Upirući k nebu začuđene oči.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i po starosti i po godinama službe kišbirova, videla je lepo kad je pop-Spira ušao u kuću, a pred njim ušao jedan stran čovek, i odmah je to raportirala gđa-Persi. — Eto! Šta sam rekla! — reče ljutito gđa Persa. — Onaj paor ga već upec’o.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ja sam baš zato i došla, ako ko stran k nama oće, da i' odvedem. — Mi ne možemo, no idi kući i lepo upitaj; pa ako možemo doći, mi smo gotovi, — reče čika
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
sve to vređalo ga je, i diralo ružno i neprijatno, ljutilo i ismejavalo do bola, koji je za njega dotle bio potpuno stran, nov i nepoznat.
Afrika
način da je zemlja samo njegova; jezik ovih plemena uopšte ne raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike, izražavaju ga i dalje na isti opisan način: „Ovo je za mene, ovo je za tebe; hoćeš li
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
sad šeste godine u braku, imala je, posle toliko godina velike toplote prema mužu, neku hladnoću prema Đurđu, koju stran čovek ne bi mogao da primeti, ali koju su, u familiji, bili, svi, zapazili.
Teodosije - ŽITIJA
zasadi, carstvo i krasote sveta kao trice prezre, krstonosno i nepovratno za Hristom pođe, poslušnošću prema Bogu stran svojima i došljak u tuđoj zemlji postade, učenik i poslušnik sina i u pustinji saposnik, — molitvama i uzdasima u ćutanju
I ako je ko stran ili iz pustinje bio u nedostatku neke potrebe, ili da čamac napravi, ili da kuću sazida, ili siromaštvu pokrova i
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Moderni duh igre sa rečima i stvarima Lukiću je u suštini stran, a kad ga oponaša, pronalazi prilično jevtine efekte: Pade žuti list na rever od kaputa, zadrža se i prošaputa:
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Znam da bi vama po volji bilo. GAVRILOVIĆ: Zašto meni? Meni je svejedno ma ko došo u službu. SMRDIĆ: I stran? GAVRILOVIĆ: Ako je pošten, bolje i stran, nego svoj, a nevaljao. SMRDIĆ: Jeste li ga čuli?
GAVRILOVIĆ: Zašto meni? Meni je svejedno ma ko došo u službu. SMRDIĆ: I stran? GAVRILOVIĆ: Ako je pošten, bolje i stran, nego svoj, a nevaljao. SMRDIĆ: Jeste li ga čuli? ŠERBULIĆ: Nije li to izdajica? LEPRŠIĆ: Treba podići tužbu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ti si, gospodine? — šanu a neki nov, stran, ponizan, učmao i bezživotan tvoj glas prepade me. U njemu ne beše ni traga o kakvom osećaju, toplini i bolu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Zašto nisi sobu počistila, nego, kako smo ručali, i sad stoji svinjac? Šta bi bilo, da kakav stran čovek u kuću dođe. (Utire astal i lupa stolice.) Gledaj, gledaj, toliki pra!
ŠALjIVAC: Ja ću vam biti večito obvezan. POZORIJE 8. (PUTNIK, PREĐAŠNjI) PUTNIK: Oprostite gospodo, ja sam stran, rad bi u kakvu gostilnicu. DOKTOR: Otkuda ste vi?
(Da mu nekoliko pečatanih listova, koje Doktor uzme i počne čitati.)
ŠALjIVAC (Isajlu): Ako onaj stran čovek dođe, pustićeš ga unutra.
ISAJLO: Oću. Je li g STANIJA: Što je to?
LjUBA: Te na duvaru.
STANIJA: Da skineš, kjerko. Sramota je to; može ko stran doći.
LjUBA: To se za strane i meće.
PIJADA: Imate pravo, treba jošt mlogo da se popravi.
To svaki stran primjeti, kad dodze na bal. Ali ce biti.
Svaki dan je bolje i bolje.
NEŠA: Ljubo, iziđi malo napolje. (Ljuba iziđe.)
STANIJA: Malo sam spavala. Što da vidim, kad dojdem u sobu? Sedi onaj stran momak, pa se razgovara sas nju.
NEŠA: Znaš šta je, majka? Taj isti momak poslao mi čoveka, i prosi Ljubu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Lepšega u varoši nije bilo. Lepše turski, grčki i arapski govorio nego svoj maternji jezik. Za sve je bio tuđin i stran, naročito za toliku rodbinu.
koliko košta, za dobit, nego više da mu se, kao svakom novajliji, osobito strancu, ukaže pomoć, da se onako sam, stran u varoši, izvede na put, okući se, postane i on domaćin.
Uskoro pred njihnu kapiju stadoše kola i Sofka ču već gotovo stran joj ali ipak davno poznat glas: — Otvarajte! Ne gledajući ni kakve su, ni da li su dobro, kao što treba, obučene,
A glas mu je bio tako suv, stran; u njemu ni topline, treperenja, tako da se Sofka sa po basamaka brzo vrati, još uvređenija.
Svetlost se od sveće zaleluja i gotovo što svojim plamenom ne opali kosu očevu. Kada je pogleda, on, kao da je neki stran došao a ne ona, njegova Sofka, podiže se i samo reče: — Efend'm!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
moćnik držao ih je silom kod sebe, hvaleći se njima kao lovačkim puškama ili psima, mada mu je zvuk njihove pesme bio stran. »Možda oni i nisu toliko vredni hvale?« —pomišljao je, ali pošto su ih svi hvalili, ni on nije hteo da bude izuzetak.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I pločnik kojim je trčao, gladak, bio mu je stran. Ali ta je stranost bila blagotvorna. Kroz suze je ugledao nebo nad Bečom: svetlucavo, i ono je bilo sve od prosejane,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Može da bude dobar i taj tvoj gospodar kome služiš, pogotovu kad ne može da bude drukčiji. Priznajem, meni je malko stran. Ali svejedno, ja ga poštujem i takvog kakav je.
Petrović, Rastko - AFRIKA
način da je zemlja samo njegova; jezik ovih plemena uopšte ne raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike, izražavaju ga i dalje na isti opisan način: „Ovo je za mene, ovo je za tebe; hoćeš li
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti nisi uma poznavao silu, Čoveka vispreni dar, Što krasi srce, nadima prsi, Stran ti bi čuvstva žar. Sladosti braka uživao nisi, Vidno dece radost, Nit’ lepu s veselom ti si družbom Proveo leteću
Kad drugi svoje nesreću kuće, Dece oplakuje sram, Ti si bez svake skorbi išao, od svake bede stran. U večnom sveta nemiru ti si Jedan uživao mir. O, srećan ti si! Sad te u grobu Večiti obima mir. 1852.
So vsjeh stran radostej glas V jutreni i vo večernji čas Veleglasno likovstvujut; Ovde pastiri svirjajut, Onde djelci vospjevajut, Vsja
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koliko ima muških glava i jedan b. za domaćicu; kad se b. nalažu, ne pušta se niko stran u kuću i mora se ćutati; b. kiti se i maslinom; napija mu se zdravica; pošto se unese, ne sme niko nikoga udariti (da
Ćipiko, Ivo - Pauci
U blagovaonici, uz zveku čaša i plitica, živo se je razgovaralo; do njega dopirahu glasovi tuđega govora. Osjećaše se stran među tom čeljadi, što ih nije mogao da razumije. Ozlovoljen, žurno se zalagaše i, čim bijaše gotov, iziđe.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A ona rohava Kronerka, što ide na dva štapa, i prodaje sita i korpe, i menja „privatno” stran novac, priča nešto o uvozu i izvozu, što ja nisam razumeo ama baš ni ovoliko. Treća kritikuje opštinsku politiku.
— Aha! to je dakle izmislila frau Roza!... Naravno, fina kuća, otmen svet, guvernante, stran jezik, kako bi i moglo biti da Jevrejka i tu ne uzme procent...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Sad pitam moje čitateljke šta bi one radile kad bi im ovako stran čovek u nepoznatoj pustinji iskrsnuo? »Ja bi se uplašila«. »Ja ba vrisnula«. »Ja bi pobegla«.
učenost VISPRENI — uzvišen VISPRENOST — proncicljivost, u izrazu: visprenost uma VKUS — ukus VNEŠNjI — spoljašnji, stran VNIMANIJE — pažnja, uzimanje u obzir; podiže vnimanije »pobuđuje pažnju« VNIMATELjNO — pažljivo, s pažnjom VOŽDELENIJE —
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takav ideal, kao što lepo primećuje sam Kravcov, nije bio stran ni radnim masama (baš zato što su i same imale takav ideal — kaže Kravcov one su mogle prihvatiti feudalnu epiku).