Дучић, Јован - ПЕСМЕ
и живо Све сазнају моја опијена чула — Ја знам да нестајем у шýму што блуди, Са сваким кораком којим нога крочи: Стран за праву срећу и прави бол људи — Упирући к небу зачуђене очи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек, и одмах је то рапортирала гђа-Перси. — Ето! Шта сам рекла! — рече љутито гђа Перса. — Онај паор га већ упец’о.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама оће, да и' одведем. — Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
све то вређало га је, и дирало ружно и непријатно, љутило и исмејавало до бола, који је за њега дотле био потпуно стран, нов и непознат.
Африка
начин да је земља само његова; језик ових племена уопште не располаже присвојним генитивом; сам појам толико им је стран да чак, и кад науче наше језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли
Црњански, Милош - Сеобе 2
сад шесте године у браку, имала је, после толико година велике топлоте према мужу, неку хладноћу према Ђурђу, коју стран човек не би могао да примети, али коју су, у фамилији, били, сви, запазили.
Теодосије - ЖИТИЈА
засади, царство и красоте света као трице презре, крстоносно и неповратно за Христом пође, послушношћу према Богу стран својима и дошљак у туђој земљи постаде, ученик и послушник сина и у пустињи сапосник, — молитвама и уздасима у ћутању
И ако је ко стран или из пустиње био у недостатку неке потребе, или да чамац направи, или да кућу сазида, или сиромаштву покрова и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Модерни дух игре са речима и стварима Лукићу је у суштини стран, а кад га опонаша, проналази прилично јевтине ефекте: Паде жути лист на ревер од капута, задржа се и прошапута:
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Знам да би вама по вољи било. ГАВРИЛОВИЋ: Зашто мени? Мени је свеједно ма ко дошо у службу. СМРДИЋ: И стран? ГАВРИЛОВИЋ: Ако је поштен, боље и стран, него свој, а неваљао. СМРДИЋ: Јесте ли га чули?
ГАВРИЛОВИЋ: Зашто мени? Мени је свеједно ма ко дошо у службу. СМРДИЋ: И стран? ГАВРИЛОВИЋ: Ако је поштен, боље и стран, него свој, а неваљао. СМРДИЋ: Јесте ли га чули? ШЕРБУЛИЋ: Није ли то издајица? ЛЕПРШИЋ: Треба подићи тужбу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме. У њему не беше ни трага о каквом осећају, топлини и болу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Зашто ниси собу почистила, него, како смо ручали, и сад стоји свињац? Шта би било, да какав стран човек у кућу дође. (Утире астал и лупа столице.) Гледај, гледај, толики пра!
ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам бити вечито обвезан. ПОЗОРИЈЕ 8. (ПУТНИК, ПРЕЂАШЊИ) ПУТНИК: Опростите господо, ја сам стран, рад би у какву гостилницу. ДОКТОР: Откуда сте ви?
(Да му неколико печатаних листова, које Доктор узме и почне читати.) ШАЉИВАЦ (Исајлу): Ако онај стран човек дође, пустићеш га унутра. ИСАЈЛО: Оћу. Је ли г<осподин> доктор нашо свој разум? ШАЉИВАЦ: Ништа се не брини.
СТАНИЈА: Што је то? ЉУБА: Те на дувару. СТАНИЈА: Да скинеш, кјерко. Срамота је то; може ко стран доћи. ЉУБА: То се за стране и меће.
ПИЈАДА: Имате право, треба јошт млого да се поправи. То сваки стран примјети, кад додзе на бал. Али це бити. Сваки дан је боље и боље.
НЕША: Љубо, изиђи мало напоље. (Љуба изиђе.) СТАНИЈА: Мало сам спавала. Што да видим, кад дојдем у собу? Седи онај стран момак, па се разговара сас њу. НЕША: Знаш шта је, мајка? Тај исти момак послао ми човека, и проси Љубу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Лепшега у вароши није било. Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик. За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.
колико кошта, за добит, него више да му се, као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.
Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас: — Отварајте! Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене,
А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.
Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву. Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече: — Ефенд'м!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
моћник држао их је силом код себе, хвалећи се њима као ловачким пушкама или псима, мада му је звук њихове песме био стран. »Можда они и нису толико вредни хвале?« —помишљао је, али пошто су их сви хвалили, ни он није хтео да буде изузетак.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И плочник којим је трчао, гладак, био му је стран. Али та је страност била благотворна. Кроз сузе је угледао небо над Бечом: светлуцаво, и оно је било све од просејане,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Може да буде добар и тај твој господар коме служиш, поготову кад не може да буде друкчији. Признајем, мени је малко стран. Али свеједно, ја га поштујем и таквог какав је.
Петровић, Растко - АФРИКА
начин да је земља само његова; језик ових племена уопште не располаже присвојним генитивом; сам појам толико им је стран да чак, и кад науче наше језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти ниси ума познавао силу, Човека виспрени дар, Што краси срце, надима прси, Стран ти би чувства жар. Сладости брака уживао ниси, Видно деце радост, Нит’ лепу с веселом ти си дружбом Провео летећу
Кад други своје несрећу куће, Деце оплакује срам, Ти си без сваке скорби ишао, од сваке беде стран. У вечном света немиру ти си Један уживао мир. О, срећан ти си! Сад те у гробу Вечити обима мир. 1852.
Со всјех стран радостеј глас В јутрени и во вечерњи час Велегласно ликовствујут; Овде пастири свирјајут, Онде дјелци воспјевајут, Всја
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
колико има мушких глава и један б. за домаћицу; кад се б. налажу, не пушта се нико стран у кућу и мора се ћутати; б. кити се и маслином; напија му се здравица; пошто се унесе, не сме нико никога ударити (да
Ћипико, Иво - Пауци
У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора. Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије. Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А она рохава Кронерка, што иде на два штапа, и продаје сита и корпе, и мења „приватно” стран новац, прича нешто о увозу и извозу, што ја нисам разумео ама баш ни оволико. Трећа критикује општинску политику.
— Аха! то је дакле измислила фрау Роза!... Наравно, фина кућа, отмен свет, гувернанте, стран језик, како би и могло бити да Јеврејка и ту не узме процент...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Сад питам моје читатељке шта би оне радиле кад би им овако стран човек у непознатој пустињи искрснуо? »Ја би се уплашила«. »Ја ба вриснула«. »Ја би побегла«.
ученост ВИСПРЕНИ — узвишен ВИСПРЕНОСТ — пронцицљивост, у изразу: виспреност ума ВКУС — укус ВНЕШЊИ — спољашњи, стран ВНИМАНИЈЕ — пажња, узимање у обзир; подиже вниманије »побуђује пажњу« ВНИМАТЕЉНО — пажљиво, с пажњом ВОЖДЕЛЕНИЈЕ —
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такав идеал, као што лепо примећује сам Кравцов, није био стран ни радним масама (баш зато што су и саме имале такав идеал — каже Кравцов оне су могле прихватити феудалну епику).