Upotreba reči strašno u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Jedva si motao čuti isprekidane slogove: „Ma...džari... a sada Nemci... krv nam is...pi...še...“ „Opet se nešto strašno moralo dogoditi, opet je krv pala“, pomislila sam u sebi, pa sam čisto uplašeno gledala kroz prozor.

Kad je bilo oko pola noći, on ode. Ja nisam znala šta će on da čini, ali sam videla da on u sebi nešto strašno sprema. Kad je bilo pred zoru, on dođe, spusti jednu punu vreću na zemlju, pa me onda poljubi.

moga skrušenoga srca; na dušu pade noć, tama u kojoj oko nije moglo ugledati nijedne zvezde, nijedne iskrice nade... Strašno!... Dolazilo mi je kao da sam živa sahranjena, kao da sam sto hvati duboko pod zemljom.

Obradović, Dositej - BASNE

“— „Mačak, mamo! Ta i ime mu je strašno! A gledaj ga kako smirom stoji, nikome se i nevešt ne čini, samo se liže i gladi.

Ovo je ono što čini čvrčka da misli da toliki poslenici celoga leta žar trpe samo za naslušati se njega. Zaisto, strašno i užasno mora biti sostojanije, u ovom punktu, navlastito vladjetelja i velike gospode koji svoje prirodno svojeljubije,

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Rastržu nas konjma na repove, raspinju nas na točku, seku nam glave, ruke i noge - strašno! Streljane nas vešaju, poklane nas guše, ne znamo zašto, a nije ni važno. Sudijama je već svega toga dosta!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Asan-aga se uplaši strašno, pobratimi mog oca i rekne mu: „Da si mi po Bogu brat, Aleksa, što ću i kud ću sad?” — Moj otac za ̓ater Hadži-bega,

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Jes̓ ja, baš je strašno kod Petrova vira — reći će na to onaj što je pogađao u kaiš — Ja se i sad čudim kako imade kuraži Petar da usred

— Ama šta je? — Dete — ono, kume! Zar ne vidiš?... Ta stanide!... — viknu Radan i opsova tako strašno da se Mato strese od straha; spodbi ovu glavu šećera, pa što igda može izmahnu te njom u vodu; razleže se pljesak pod

« Strahinja je bio od mlađih ljudi i vrlo pošten i pravičan; strašno je mrzio kaišare i seoske trgovce, dućandžije, i zelenaše. Miluna već nije mogao da gleda očima.

— Ta dela — šta ti je sad! — reče Sava, a napregao se već od smeha. — I još ukći opako strašno, debelo, znaš... No, de, šta si zinuo, da se ne dangubi!...

— E, hajde da se spava! — reče Boško više onako sebi, pa iziđe napolje. Popo strašno zavrte glavom na Vuju, pa pođe bez »laku noć« da spava. Za njim ode polako i Vuja.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Tu beše detinjstvo, i pažnja, i ljubav njihovih roditelja, i one slatke i mile uspomene. I strašno se beše rešiti na taj korak, tim strašnije što Lazar dosad ne ču slična primera...

Sad igraj!...” I u njegovoj se duši nešto zakuva... Nešto čudno, ali strašno... Nešto što on, do danas, nikad ne oseti... 5.

I sve svoje milo i drago, ovu lepu sliku, složi na plamen i sažeže... Osta nešto strašno u grudima njegovim, nešto što zija kao ala nenasita — osta osveta...

— Braćo! — poče on. — Sazvao sam vas da vam javim da se nešto strašno u našem selu dogodilo, nešto što nac je obrukano i osramotilo pred celim svetom... Glas mu je drhtao...

a krv tvoja i srce tvoje bludi po dubravama, prezajući od svakog šušnja, a ti nemaš ni nade da ćeš ga videti — onda je strašno!... Tu staje pamet, tu usišu suze... Tu se i sama srž u kostima ledi!... Jadni Aleksa!... Jadna Petra!...

— preseče ga on. — Priče će pričati šta sam ja od njih poradio!... To reče mirno, ali te reči zazvoniše strašno. On saže glavu i ućuta. Nasta tajac. Niko ne umede ništa reći... Nogić, kao domaćin, skrete razgovor na druge stvari.

To biva najedared, kao grom... I, kad zagrmi i kad udari, on ruši sve u koren!... Ali, iako je to tako strašno, opet će skoro biti!... Meni se bar tako čini!...

— Majko!... — reče ona i sva zadrhta. — Ti nešto strašno kriješ od mene!... Šta je?... — Jeste, rano moja, strašno! — A šta je? Kruniji beše teško da joj kaže.

— Majko!... — reče ona i sva zadrhta. — Ti nešto strašno kriješ od mene!... Šta je?... — Jeste, rano moja, strašno! — A šta je? Kruniji beše teško da joj kaže. — Kazuj, majko! Kazuj, ne muči me!... I ona sklopi ruke. — Tebe prose!

Neka ga jeza hvatala od popinih reči... 15. DVA OCA Miloš se bio strašno poplašio. Onako strašna zapovest Kruškina nije mu dala nijednog trenutka mira. Išao je kao lud.

Jedne večeri sedeo je sa Ivanom i razgovarao. Razgovor im beše strašno sumoran. — E, moj Ivane, moj kmete, što ćemo bolan? — reče Kruška. Ivan sleže ramenima. — Ne znam ni ja.

Svetlosti ni zračka. Hrastovo platno što je zatvaralo taj ćumez beše jednostavno, a spolja ga je zatvarao mandal... Strašno!... On se opet spusti na stepenice... Osećao je zimu i žeđ. Grlo mu se osušilo, a on ne imade ni vode.

Dučić, Jovan - PESME

Uz stabla žure vojske buba, Žagor se svuda strašno čuje Od kljuna, svrdla, dleta, zuba; Pauci predu, detlić kljuje. A Nedelja u šumi sela, Čeka kad prvi odmor dospe,

A vratiće se mirno tada, Sve kao reke koje plave, — Dokle za krvav zapad pada Krupno i strašno sunce slave. NEDELjA Već zora srebri humke riđe; Pođoše najzad nebom smelo Sva bela stada jutra; siđe I Nedelja u

TAMA Iza jablanova još ni sad ne žuti Zadocneli mesec. Još sa crnih trava Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti Proleće u noći, proleće što spava... A iz bledog neba u toj nemoj tmini, Često kô da tiho crni sneg povrvi.

Dvostruku smrt groblja gde suza ne kapi? Bol imenâ koja ne pominju više? Krik zaboravljenih ljubavi što vapi? I strašno ćutanje natpisa sa stene, Što posta nečitljiv? I prokletstvo nemo Reči, što sad čame, neprotumačene?

moga mača pobednoga; Sto muzičkih vrela što bruje i plave; Pogled koji hoće da sagleda Boga; Pehar iz kog pijem strašno piće Slave.

Samo buktinjama zbori se kroz tmine; U zrcalu mača budućnost se slika; Preko palih idu puti veličine; Slava, to je strašno sunce mučenika.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Pa dobro! Pa šta je to, vraga, što mi je tako strašno naselo na grudi? Ta ovima je ljudima dobro! Oni su u čistom, jedu dobro, usluženi su, imaju valjanog lekara!

Poverljivo, blago, kuražno, pa desperatno. A sve skupa strašno, nejasno i ukočeno. I na mome drugu Joci video se jedan težak utisak.

majke! Ali onaj, onaj čovek! Ko je taj čovek? Šta me to toliko vuče njemu? Šta je to tako silno i strašno, pa ipak tako neodoljivo slatko u njemu?

I dan zabeli, ja i Đokica zaspasmo, a on još ne dođe. Kad se probudih, sunce beše daleko odskočilo. Osećao sam se strašno umoran i prazan, ali ne mogah više zatvoriti očiju. Ustanem. Sve izgleda nekako svečano, pa tužno.

Ali daj ti, brate, štogod u živa usta! Vidite: to je čisto... kako da kažem?... to je strašno pogledati! dovde odsečeno, — a čovek hoće hleba! Pa sad zar da prosi? Mora! Ne može da ore, ne može da kopa!

Dobra devojka, da je Burmazović nije strašno razmazio. Al' šta je znao raditi? O koleri mu pogibe tolika čeljadija, da je posle Anoku držao kao malo vode na dlanu.

I evo neću više, ja sad... Lice mu se izbeči, a usne mu počeše drktati. On poče strašno i promuklo vikati: — Svima vama, — slušaj i ti, Radojka, i ti, Blagoje, i svi ostali!

Neki put, opet, stoji sama u sobi. Nešto se strašno bori sa samom sobom. Udare joj suze pa plače, plače, pa opet ujedanput utre oči, dohvati knjigu, tresne o sto, otvori

Pop, koji je do to doba van sebe ležao u kolima, skoči napolje kao momak od dvadeset godina. U očima mu nešto strašno, da te svega jeza podiđe. Bilo nas je koji smo pomislili da je pomjerio pameću. — Vodu! — dreknu on.

Onda ugledah tebe. Ti si imao šubaru koju si bio natukao na oči. Bio si strašno namrgođen. Pušio si i prošao pored nas. Nisi ni boga nazvao. Ja razgrnuh njen crni šal i sakrijem od tebe lice u njega.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Melanija, prijatno spavanje! — veli joj Jula. — Nemoj da snevaš štogod strašno, znaš... što smo razgovarali... — No, no! Ta dosta već jedared, čegrtaljke jedne, — veli pop Spira. — Pa laku noć!

Kad opazi stranca, a on stade tako strašno lajati i skakati na lancu, da u mal’ što nije iščupao kolac za koji je bio vezan, dok nije opazio i pop-Spiru i tako

Hu, otrovala bi’ se, a držala sam k’o u vosku! — Zaboga, mamâ, a što se vi toliko krenkujete! Nije to ništa tako strašno! Ima još, fala bogu, nedelja, pa eto može i kod nas doći. — Hu! Nemoj mi bar ti pristajati na jed!

zevajući gđa Sida, pa se prekrsti i namesti bolje šlofkapu (koju je krišom u pomrčini metala na glavu, jer je pop Spira strašno mrzio na te švapske ženske šlofkape), a napolju se čuše tromi koraci seoskog boktera Niće koji se u daljini gegaše i

Juli žao baš ozbiljno. Čas krivi, čas pravda sebe, al’ opet na kraj kraja, kad ozbiljno pomisli, pa šta je to tako baš strašno kazao; ta eno i u pesmama, trukovanim još, — pa šta se sve ne kaže, pa se niko ne nalazi uvređen!

»Ho, — misli u sebi Jula, — kako sam ga samo strašno izgrdila! Sad se valjda zastidio pa otišao u drugi kraj bašte, a uši mu se — misli Jula — sve crvene k’o cvekla iz

Malo joj čudno što ne čuje odande pesme ni tambure. »Pa šta je to baš tako strašno uradio? — pitala se Jula u sebi. — Baš ništa strašno! Lepo me pita: pomaže li mi kogođ? Pa to baš nije ništa neučtivo!

»Pa šta je to baš tako strašno uradio? — pitala se Jula u sebi. — Baš ništa strašno! Lepo me pita: pomaže li mi kogođ? Pa to baš nije ništa neučtivo!

Povazdan spavaju pod ambarem, a lanu tek u snu kad im, to jest, što neprijatno i strašno dođe u snivanju. Po avliji vidiš danju samo brbljave i proždrljive patke ubrljanih kljunova kako se, večito gladne,

— pita ga brižno. — Ta nisam baš k’o što b’ ja želio, al’... — Ta samo da prođe jedared ta komendija. Strašno sam se dala u brigu, Spiro!

Vratila se strašno ljuta i bila je jednako tako ljuta da nije htela čak ni posle nedelju dana da ide s pogačarima u B., niti je htela da

Ali furt, furt, iz jedne u drugu! Al’ to tako strašno da je morala jedna da ponese sa sobom flašu sa sirćetom, pa sve mi mećedu pod nos, pa onda, znate, dođem k’o malo k

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Uzalud bi mu njegovi opet dolazili, molili ga da ga vode kući, on bi ih nekako strašno, krvnički sve odbijao. — Bogorodica (a varoška crkva bila je po svećena Sv. Bogorodici). S Bogorodicom imam rabotu...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Čika-Gavra ode Kalajićki i najpre se samoj njoj javi, a oka opet kćeri Varvari saopšti. Frajla Varvara strašno se rasrdila kad je čula da nju Čekmedžijić hoće samo za njeno blago da uzme, a ne iz ljubavi.

Marta je to kao iz mode pustila. Soka je zovnu nastranu. — Ako boga znate, otsecite te nokte, jer to Ljuba strašno mrzi; ako primeti, može i odustati! — E, drage volje, otseći ću.

Čekmedžijić, koji se za vreme svojih toliko prosidba nikad čestito napiti nije smeo, sad se ohrabri i strašno se oklopavi. Čika-Gavra je njegovom primeru sledovao. Treći dan Čekmedžijić sa mladom i velikim mamurlukom doće u O.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Potpuno nesposoban za pažljivost i strašno rastrojen, on je osećao da nikad ne bi mogao uspostaviti kakav bilo red od onih bezbrojnih.

Sve je to strašno zametno, a ovako... cak, u čelo ili srce, i sve je u redu i regulisano. Zaista sve je to čudno i smešno.

” Ali ah! Tamo s druge strane, kao avet neka, stoji ona dužnost i stoji ona čast i opominje; i to je nešto strašno važno, krupno i značajno, ta čast, i uvek ranije stajalo je to ispred života.

onog vitkog tela, što je tamo daleko gorelo u strasnoj vatri čežnje, drhti u njegovim snažnim rukama pa je, nozdrvama strašno raširenim, udisao miris onog najstrasnijeg mesa i tako uskipeo i raspaljen, u ludačkom nemiru svih nerava, grčio se i

ostalih pravih ranjenika oko njega, što su mu se u onoj njihovoj skromnosti činili neka mala božanstva, on je osećao kako strašno prlja lepotu onih rânâ muški stečenih i kako bi sav onaj sram što mu je onako upljuvao dušu mogao da ukloni samo tako,

kako razgovor smatra za svršen, ali ga ipak produžuje i jede svoju salamu nekako ogorčeno i osvetnički, sa licem strašno svirepim. Žena s detetom bila u Beogradu kod lekara, ali nikakve vajde.

Pa i ja pevam, pijem, žderem, igram, i sve radim u nekom bunilu, a osećam dobro kako život plete i mrsi nešto oko mene strašno, nepojmljivo i fatalno. „Jest, svi bi oni verovali da sam ja jedini srećan među njima. Svi bi oni meni zavideli.

On oseti da se tamo unutra dešava strašno. Po tom, odlučno pođe kroz dvorište. U kući je vladala tišina tamnice. On zaustavi dah i dok su mu usnice patnički

— Zašto da te prezrem? Ja te obožavam. Zašto si to kazao? Zašto se tako mučiš? To tvoje lice, tamno i strašno, To stradanje, taj nemi užas, razdire mi dušu. Razvedri se Ja te ništa ne krivim.

Jadnica. U svojim dobrim grudima, punim krvi i žuči, oseća ona strašno: kako je vulkan njenoga revolta, što gromko tutnji na uzbunu, pun patriotizma, pun one stare slatke vere.

Afrika

Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa. Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene površine i

Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.

Kao da se govori na telefonima preko ogromnih prostora, razgovorom čije je trajanje strašno ograničeno. U stvari svi ovi ljudi žive u mestima koje razdvajaju po nekoliko stotina milja i jedino ih je slučajnost

Uzbuđeno zadihano zamišljam kako sami znaci Zodijaka strašno, tajanstveno i radosno promiču pored nas, tu na zemlji. Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi

uplašeni trzaj tela jednog tamošnjeg crnca kada ga belac sretne, njegov divlji skoro umobolni pogled, faunsko crno telo, strašno prljavo, i ulepljenjo blatom. Na reci Zazandri zatiče nas noć.

nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi spavaju, a onda sam ja želeo da mu za to platim i strašno sam ga uplašio. — N. se nasmeja: — Zamislite crnca koji vas pita: „Ko je vi?

On oblači plave platnene čakšire, braun platnenu košulju; opasuje se, i postaje trgovac — za crnce strašno bogat, posednik jednoga kamiona, što je za crnca ono što je veliki brodovlasnik za belca.

“ Guba! Mislio sam: „Evo ja živim usred gubavaca!“ i to me strašno impresionira. Retko sam se kad tako uplašio. Moje su ruke ko zna koliko puta dotakle gubava mesta na crncu, silom

je sve, počevši od ovog crnačkog piva, pa do kokoši, pirinča, preliva, i onih kus–kusa što će jesti naši crnci, tako strašno ljuto da me nijedan čaj ne može da povrati. N.

skoro sve atletskih ljudi, u svojoj rođenoj zemlji, usred divljine, gde je tako lako zbrisati jedan život, boje se, strašno se boje jednog jedinog čoveka, sveg izlomljenog, čiji je trbuh, da se ne bi rasturio, uvezan maramom; koji jedva kreće

ne može okusiti. Crnac, inače strašno alav, ne misli mnogo na svoju hranu; on nema redovnog obroka. Njegova porodica retko kad da jede okupljena.

kilometara navući će mi groznicu a na putu je ovih dana primećeno masa zmija–pljuvačica koje se sad pare, zbog čega su strašno razdražene. One sa nekoliko metara daljine pljuju pravo u oči čoveku a onda, kada trenutno zaslepi, ujedaju ga.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Vide i fenjere u tom plavetnilu. Ono što mu pop Mikailo, međutim, reče, na rastanku, učini mu se strašno, i veliko, kao da je ugledao neko čudo u svom životu.

Taj momak se zvao Sep Ruč, a imao je samo jedno oko. Nosio je crnu krpu, na drugom oku, kojim je gledao u svet, strašno. Obično se cerekao, kad bi koga u traktiru susreo. Reče kapetanu da je bio tražen!

Nego, se boji tog jednookog čoveka, koji tako strašno gleda. Njoj se čini da ima oko i ispod one krpe, pa je i tim okom vidi.

Usta su joj bila mokra od suza. Ona, kaže, oseća da se oni nikad više neće videti. To joj se čini strašno. Nije dakle samo golišavost žena ono što jednu ženu može učiniti nezaboravnom.

ljubavnici, pričali su, posle, kad bi sa njima prekinula, da je lepa, u zagrljaju neobično izvežbana, a da od muškarca strašno mnogo zahteva. Tako se pričalo, u to doba, u otmenim kućama, oko Dvora.

neće moći, ni malim prstom, da utiče na događaje u Rosiji, i u svetu, to se Isakoviču činilo, prvo, žalosno, zatim i strašno, a na kraju smešno i ludo.

Bili su uplašeni da ih ne stigne nevreme, o kom se pričalo, da je, u Karpatima, strašno. Oluji, provale oblaka, poplave – prema pričanju putnika – ređaju se tamo.

Ostao je, zatim, samo jedan strašno ubrzani dah, a posle, samo mucanje pomodrelih usana, bez reči. Dok ju je muž držao u rukama, šapćući joj, i ljubeći je,

Samo je strašno širio crne oči. Ana nije bila navikla, osim kad su se ljubili, da te oči, takve, vidi. Bilo je u njima nečeg tupog, kao

Po nosu sudeći, to je bio selja. Po očima, zelenim i blagim, sudeći, neki knjaz. Nad očima je imao strašno guste obrve – jedino medveđe na njemu. Ono što se pamtilo, iz njegovog lepog lica, bila je koža lica.

To oko je Pavla posmatralo, strašno. Pavle je tek docnije primetio kako je grozno to oko, kao iskrivljeno, a tešio je, ušeprtljivši, svog bratenca, da će

Glava mu klonu nalevo. Samo ono podnadulo, kao iskrivljeno, pocrnelo oko, posmatralo je, sve u sobi, divlje i strašno. Pre nego što je bolesnik, ponova, zaspao, trže opet svoju levu ruku i promrmlja, poluglasno, ali čujno.

Teodosije - ŽITIJA

I tada će kao gorki tužioci stati protiv nas gresi naši, obličujući nas, i strašno će se svaki na toj strašnoj raspravi ispitivati, gde nije moguće lažju sakriti istinu ili podmititi sudiju, jer njemu

Sve ovo apostol znajući reče: Pošto će Gospod suditi svome narodu, ,strašno je upasti u ruke Boga živoga̓! Zbog toga i ja vama kažem: čuvajte se svih zala, i sve što videste i čuste od oca

kao aspida prema obajniku začepi uši svoje da ne čuje glas reči svetoga, i sve što mu je prepodobni slatko i divno, strašno i užasno kao proročkim bogorečitim ustima izgovorio, i nizašto ne držeći, ništa ga nije poslušao.

„I pošto Gospod sudi tajne čovečje“, „strašno je upasti u ruke Boga živoga“. I svi čuvši ovu strašnu pouku upućenu k njima, govorahu: − Verujemo kao što zapovedaš

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ljubav prema kakvoj lepoj devojci izazivala je strašno suparništvo među zaljubljenima. Glavni je zadatak hajduka i uskoka bio u tome da čuvaju granice Zagore i da štite raju,

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Juriš zečeva —Koraci nepoznatog — Dižem se u vazduh (PREPISANO IZ TOŠINA DNEVNIKA) „Izgleda da je moj čiča Trišo strašno pijan, jer je uzeo džak zajedno sa mnom, razmahivao njime i vikao: — Hajde, džače, baci me u vodu!

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

JEDNOG ZMAJA KRAJA Jednome zmaju dosadi da živ, jer mu je život bio strašno siv. u sivom dvorcu, pored sive rek, tavorio je svoj zmajevski vek.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Znaš li mu bar ime? ANTA: Da, znam! Mladen Đaković. Kažu, niko kao on ne zna napisati tako oštro i strašno da se onome koga napadne prevrću i dedine kosti u grobu.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bacio sam je, eto! - A, tako? - rekao je Novak svojim najšećerastijim glasom pa dodao kako mu je žao, kako mu je strašno žao, ali ovoga puta slučaj neće moći da ostane neprijavljen. - Ti shvataš, mladi prijatelju?

- Ribe, šta je to? - upitala je. - Životinje s repom. Žive u vodi! - rekao sam. - U vodi? To mora da je strašno. U hladnoj mutnoj vodi, bez vazduha! - klimala je glavom sažaljivo očigledno zabrinuta zbog riba.

Nije shvatala, ili je shvatala odviše dobro, nisam pozvan da odredim. Odmahivala je glavom napominjući da je to strašno. - To je smešno! - rekao sam. - Misliš? - unela mi se u lice. - Ja mislim da je strašno. - Videćemo!

- To je smešno! - rekao sam. - Misliš? - unela mi se u lice. - Ja mislim da je strašno. - Videćemo! - otpljunuo je kroza zube Ataman, a onda smo rešili da na Baroničin prozor zakucamo samo Rašida i ja.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

dišu, sustaju, a onaj poslednji od vodene strane sve klizi i pada niz bajir, katkad ga lađa trgne natrag, pa se izvrne. Strašno mučenje. To je Pera već u svom detinjstvu gledao svaki dan, i srce mu otvrdlo.

To je tako čitav sat trajalo, kad najedared svi beže u kredenc; nešto strašno dolazi, ene zvekeće na njemu. Sala od straha gotovo prazna. Kad ali kroz velika vrata ulazi delija, jašući na magarcu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Rosa ih je bila sve ovlažila, a u čupavim kosama ponesoše iz šatora slamke. Na prvi pogled, na strašno zaprepašćenje oficira, ličili su na Cigane i ciganske čerge.

stvar u kući i gledala svoj život sasvim prazan, ali joj se nikad nije činilo sve ono što Bog sa ljudima radi, tako strašno, kao u kući njenog devera, toga dana.

Zato su, pomisliše tada, tako strašno urlali prošle noći psi. Uostalom tako se i, glavom sam, pokojni Lazar Isakovič javljao, kao da je trgovao oružjem po

Razboljevala se sva, opijala sva, a pljačkala gde god je stigla. Osim toga, ginula je tako strašno, da nikada nije mogao da je upotrebljava u svezi, jer su mu sa njom propadali i zarobljavani najizučeniji i najskuplji

U širokom zelenilu polja, na dnu obzorja, učiniše mu se tim nepomičniji što ga je konj tako strašno tresao; frkćući besno nad žbunjem kopriva, nad džombama i prekopanim baštama, spotičući se i lupajući kopitom o kopitu.

odstupanju, klečeći i stojeći u dva reda, ispred jedne šumice, komandovani sa konja, vičući pri tome i sami komande tako strašno, da su se pojedine reči čule, preko brda i kroz drveće, čak na drugi kraj varoši, osunčan i još miran.

Uopšte prema jednom životu, prema kome je onaj njen bivši život bio ne samo zlehudan, već i uzaludan, strašno uzaludan, sa detinjstvom kod očuha, sa devojaštvom kod tetke, sa udadbom, porođajima i prolaznošću, što je, u nemaštini

Sunce je bilo strašno pripeklo, tako da se kola, kao usijanim gvožđem okovana, batrgala među jarugama i drvećem, praćena iznemoglim psima,

Dotle se i žene namučiše strašno, jer se, u senkama noći, i u mesečini sjajnoj, pogubiše i razbegoše, tako da su se, vrišteći, uzalud dovikivale po

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“ A kada se neko kumstvom zakune (to se retko čini), onda on obavezno govori istinu. (S obzirom da se narod strašno boji kumove ljutnje i kletve, ustanovljen je običaj da se pomoću jednostavnog obreda kumstvo privremeno raskine u vreme

Dete je ovom pretnjom u velikoj meri zastrašeno jer zna da će se, ako prekrši neki propis, desiti nešto neodređeno ali strašno.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Tražim već godinama tu strašno važnu reč kora bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama.

Jednoga dana pročulo se da počinje saveznička invazija. Invazija— strašno lepa reč! Obe stare dame ispekle su punu vanglu uštipaka od brašna koje je trebalo da im traje sve do kraja rata.

i da se rascveta — da, baš tako sam kazao — iz ovog tla, iz ovog podneblja, i štatijaznam; na kraju rekoh da je strašno lepo od nje što mi je kupila kartu za Pariz, ali da ja, na žalost, nemam uopšte pasoš, a ona me je samo gledala sa dva

I lepo se vidi, nešto silno i nešto strašno tajanstveno privlači sina mladog čoveka kćeri mlade žene. Dešava se nešto što uopšte ne mogu da razumem, dok pušim u

Dešava se nešto što uopšte ne mogu da razumem, dok pušim u parkiću kod Skupštine. Nešto strašno čudno, tužno i lepo. Raspitivao sam se. Mlada žena ima muža koji je strastan pecaroš.

Naši prvi poljupci imaju ukus pepela, nakiseli vonj trulih zidova sa kojih se cedi obojena vlaga. I uvek je tu ono strašno osećanje privremenosti i krivice da se čini nešto nedolično.

Na proslavi godišnjice mature, čini mu se da su svi strašno ostarili, sem njega. Na časnu reč, kaže, nisam nikoga mogao da prepoznam! Ovo mi je poslednji put da sam bio tamo!

godine, i ako ga prekinete, stići će vas kazna; dogodiće vam se nešto strašno!« Nećete više biti pozivani na večere! Pogledaj samo, molim te, kako je neko prolio crno vino na tepih!

dvanaest pari podlivenih, caklećih očiju, iz kojih je emitovana zajednička poruka: mala, večeras će ti se nešto strašno dogoditi i to neće biti sve!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Moj prepev je slobodna parafraza živahne popevke u kojoj se u posebnom registru prepliću trivijalno i strašno. Flevus lepus parvulus, Počujte plač zečeći Clamans altis vocibus: Glas prodoran, drečeći: Quid fecit

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

MILČIKA: Ali je baš fad. NANČIKA: Kao i to mi nešto vredi što čita srpske knjige. MILČIKA: Mene je strašno jedilo kad je navalila bila da promenite ime. NANČIKA: Dabogme, kad je njeno ružno.

ŽUTILOV: Pre toga bila je bitka na Tomaševcima, gdi i je vrli Knićanin strašno potukao. No bitka alibunarska poremetila je srpsku hrabrost.

Milićević, Vuk - Bespuće

Na njezinom licu u koje je udarila vatra, ogledalo se nešto strašno i zaprepašćeno, s očima, punim suza, ubijena stidom, osjećajući poniženje svoga oca, kao da i na nju pada jedan dio

da ga pojača i da mu dade blagu mirnoću, — ne plačite, — reče ponovo sa nepogođenim tonom glasa, — nije to ništa tako strašno, to je dosta obična stvar. I pusti njezinu ruku.

Tek je osjećala da se je dogodilo nešto strašno za nju; ona jedva očekivaše da joj dođe otac ili mati koje nije vidjela duže vremena, da ih ispita, da sazna to što je

snovi i nestaju u nepomičnoj pomrčini iz koje bije hladnoća što sleđava dušu; sve čim je ona iskitila život, bilo je strašno u jednom trenutku, brutalno i grubo.

Sremac, Stevan - PROZA

Izgledao je u tom trenutku kao kakva statua, kakav spomenik junaka nekog, onako od tuča saliven. Jovan okide. Ja strašno li je zapraštio stari kremenjak, jedina zaostavština od dede po materi! — Pali, komšija!

g. revizora; hoće oni i da preteraju i gore predstave stvar. Ne mora to sve baš tako strašno izgledati, jer da zgrada nije dobra, zar bi je g.

Jedva je mogao da pozna dete, tako se promenilo u licu, došao mu nos veći nego u učiteljeva prethodnika (koji je tako strašno ljuštio rakiju da je zbog toga stavljen u penziju), a sav posut strugotinom sa Pujina kaiša, da je izgledao kao šišarka,

— ubrza Marjan kad vide kako otac bira koju stranu pruta da upotrebi, tanju ili deblju, što je bednom detetu podjednako strašno i sasvim svejedno bilo. — Kazuj, dakle! — Igrali smo se... — Gde? — Na Vračaru... — Šta ste se igrali?

Radičević, Branko - PESME

postelja kamen ovi, Moja braća sve od skora, Ali sami sokolovi, S njima s' vinem s ove gore Kao munja na zlotvore. Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća —

„No kad vijar strašno dune, Nebom tresnu plai gromi, Kad iz neba kiša grune, Vrelo nadme, most polomi, Nigde stana, voda svuda, Kud ćeš

inako, Al' ne dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori — Časi, časi, ala ste mi spori!

Na krmu se pas taj naslonio, A očima strašno zažagrio, Razvalio usta i čeljusti, Pa udrio u taj lavež pusti, Bože mili, ta šta mu je, šta je?

se u travu, Skido kamen sa srdašca svoga, Skido kamen, meto ga pod glavu, Sklopi oči, ao jada moga, Ujedanput strašno čudo novo — Al' za sada dosta je i ovo. (1847, mart) NATPISI I Al' se ..

dole gleda, Ali sada manu stenu, Pa upravo k njima krenu; Već je blizu, sad još bliže, Već do mrtve eto stiže; Strašno oko na nji pade, Oni poše unazade, Dva-tri kroka postupiše Pa se opet skameniše.

Pa ako bi sreća uda Kad provela koga tuda, Odma s' krsti, brzo ita Pored mesta straovita, Jera strašno, strašno gudi Što pričaju o njem' ljudi.

Pa ako bi sreća uda Kad provela koga tuda, Odma s' krsti, brzo ita Pored mesta straovita, Jera strašno, strašno gudi Što pričaju o njem' ljudi.

Uka, buka, strašno gora šušti, Strašno kiša iz oblaka pljušti, Grom prolama nebo i oblake, S neba sukću one munje lake, Vijar čupa

Uka, buka, strašno gora šušti, Strašno kiša iz oblaka pljušti, Grom prolama nebo i oblake, S neba sukću one munje lake, Vijar čupa rasta iz korena, A ljulja

Klonu meni niz dolamu ruka. Ukraj mene Srba nijednoga, Sve s' uplaši a od jada moga; Ta strašno ga beše i gledati, A kamoli njemu udariti!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Stojim tako u obasjanoj noći, pred hladnjikavim nezemaljskim vidikom kakvi se javljaju samo u snu, pomalo je i strašno i tužno ...

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

A kako Hasanagu — Hasanagu! — da molim? Ja sam to zamišljao sasvim drugačije! Sad ja njega, posle svega, da molim? Strašno! Sve mi je palo u vodu! MAJKA PINTOROVIĆA: Nije, ako urediš da vidi dete. BEG PINTOROVIĆ: Pa opet aga da seiri!

Da ne zaboravim: ključ ti je u sobi. Na stolu, pored ključa od podruma. HASANAGINICA: Kod Hasanage je bilo strašno. Ko da sam mu vojnik, a ne žena. Ni sunca, ni meseca. Uživao je da me muči, da ga se gadim.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

lica s kojima su stajali u pri jateljstvu, kao: paše, kajmakame, vladike i ljude za narodnu stvar, koji su u ono strašno vreme dolazili i nalazili pomoći i sigurna skloništa u našoj kući. — Eh, ne znam što me čeka, a sve znam što prođe!

— Kato... zar ovo ja tebi, ja?... — Stanojo! — dreknuh uplašeno. — A? — Đipi on i pogleda me strašno; ali kad vide ko sam brzo se pribra, uze budak i otpoče da kopa, šanuv: — Ti si, Mile! Ja mu pružih torbicu.

Kostić, Laza - PESME

i bula je nema, okovi joj ćute na rukama dvema, nema je bula, al' u srcu strepi, poznaje ćudi svoga gospodara, kako se strašno onome sveti njega što dira, njega što vara!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

ja ću ti za Baš-Čelika kazati: onog istog dana kad je tvoju ženu ugrabio, ja sam ga dočekao sa pet hiljada sokolova, pa strašno smo se pobili šnjime, krv pade do koljena, i ništa mu učiniti ne mogosmo, a ti da mu jedan nešto učiniš!

Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski s orlovima, pa se s Baš-Čelikom strašno pobiju i mnogo se krvi prolije, ali Baš-Čelik opet ugrabi ženu i uteče.

Car se strašno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga prođe opet godina dana, i ni za nj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova.

Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači. Počeše da sevaju munje i pucaju gromovi, a graduška tek što se nije prosula.

Sad se stane Divonja s jarcem bosti tako strašno da im je iz rogova sve vatra sijevala. I tako su se boli od jutra do mrklog mraka, od mraka pa do bijela dana i tako

Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu. Pred kolibom sjede dvije grdne junačine, strašno ih je bilo pogledati, a nekmo li s njima besjediti. On izišavši preda njih pozdravi ih: — Pomoz bog, braćo!

A tica orletica, kad se povrati, pa ne nađe svojijeh mladijeh oblijeće ono mjesto, te strašno pijuče i dan i noć, da je uprav žalost slušati. To traje sve dotle dokle ne počne opet leći druge tičiće.

Posle večere legne Usud spavati, legne i on. Kad bude oko ponoći, stane strašno tutnjiti i iz tutnjave začuje se glas: „O, Usude! o, Usude! rodilo se danas toliko i toliko duša, podaj im šta ćeš.

Posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, počne strašno tutnjiti i iz tutnjave začuje se glas: „O, Usude! o, Usude! rodilo se danas toliko i toliko duša, nego daj im šta ćeš.

Tako večeraju i posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, opet počne strašno tutnjiti i iz tutnjave začuje se glas: „O, Usude! o, Usude! danas se rodilo toliko i toliko duša, podaj im šta ćeš.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

POZORIJE 8. (ISAJLO I MANOJLO) ISAJLO: Šta je našem gospodinu? MANOJLO: Tako nas gledao strašno, da sam mislio: sad će nas progutati. ISAJLO: Ja mu više ne smem izlaziti na oči.

Lalić, Ivan V. - PISMO

zvezda i rastvarač ploti, Jezik anđela izdrobljen u cveće I proključali katran, karakazan, Bogu na službi za strašno umeće.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Neki od njih su vam strašno lukavi, pa čim zucnete nešto o prevari ili griži savesti, oni ležerno odmahnu rukom i kao iz rukava prospu kolekciju

Ne, na časnu reč, kad bih se ja nešto odlučila na pisanje memoara, imalo bi šta tu da se pročita! Strašno zezanje — provališka! Pisala bih, na primer, o tome šta smo učili u školi o našoj domovini.

Pisala bih o svemu tome i još o nekim fazonima, kada bih se samo odlučila da izdam svoje memoare. Bilo bi to strašno zezanje, na časnu reč! Sve pod zvučnim naslovom život na brzaka ili nešto slično.

“. Bakuta je, naravno, posle umorna od tolike diplomatske aktivnosti. U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu:

“. Bakuta je, naravno, posle umorna od tolike diplomatske aktivnosti. U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu:

Pošto su mi nabacili komplekse da smo strašno mala, mada simpatična zemljica, ispričah im priču o zecu: — Dakle, taj zec — počeh — maznuo je nešto više ružica nego

“ kako on to lepo kaže), i strašno ga je mrzelo da se sada maltretira po nekakvim lažnim betonskim bunkerima od kaširanog kartona.

Jedanput mom matorom prekipi, pa kaže Tiki: — Slušaj — kaže — Tiko, zamisli — kaže — ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka posle ponoći, a ti ga pitaš: „Gde si“, pitaš ga, „sine Gile? Gde si dosad bio?

Čovek skoro poveruje da su strašno rasprodate, da ih očekuje najfantastičniji provod, mislim, da ih čeka ko zna ko, a ovamo — truba, gluvarenje bez kraja

“ ali, ako već želite da znate zašto to nisam rekla, onda je to zbog toga što cela ta rečenica zvuči strašno patetično i što sam je videla u najmanje dve hiljade najocrtanijih filmčuga. Je li bilo suza?

Uhvatila ga tvrdoglavica od visine. Znate, sve drame u našoj kući dešavaju se uglavnom zbog toga što smo svi strašno tvrdoglavi. (Zamislite, rođeni smo svi u znaku Ovna!). — Izvini za trenutak!

Znala sam da baš u tom trenutku u kuhinji zaseda porodično veće. Strašno. Dole su kuljali automobili. Gledani s ove visine, ličili su na kolekciju dečjih igračaka, hoću da kažem, čovek se

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ja sam poprimao reči: „nadležno, podobatelno, kasatelno, u sljedstvu toga, povodom tim,“ i mloge ovakove koje strašno zveče, a ništa ne znače reči, te sam njima punio artiju, kao i mlogi drugi.

JELICA: Zato se i prave vizite da se ljudi upoznadu i da ne stoje gologlavi. Vi ne znate kako je to u Beču strašno u modi! MARKO: devojko, ti ćeš meni s tom modom doneti kakvu bedu u kuću.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

! Ovamo kolac, ovamo prut, ovamo pušku, strašno sam ljut!“ „Bežimo, Žućo, batina evo! — povika mačak frčući brkom. — Tabanu vatru, petama vetra, spasavaj kožu, u

TRAŽI SE STRAŽAR Stražar se traži, delija prava, uz malog batu dok obnoć spava, jer nešto strašno u tami šuška. Potrebni: fenjer, sablja i puška. Koji su hrabri, nek brzo hrle!

Odjednom noćni prolomi muk vijanje strašno — vuk! „Mojom planinom ko li to hita, da mu zapržim čorbu, smotan će biti ko vruća pita, ode glavom u torbu.

A potom . . . potom . . . za jednim plotom videše ljudi rog . . . Strašno je dalje pričati o tom . . . iskoči nosorog!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Sreća je za vas da niste bili. — Bilo mi je žao ujaka i ujne, i htela sam doći, ali sam se strašno bojala da pređem tih nekoliko kilometara preko leda. Ne smeta vam što ćete jesti sa svima nama?

Očevidno da bi čovek hteo da razgovara, ali se usteže. Svejedno mi je da li ću govoriti s njim ili ne, ali mi je strašno dosadno da mu pomažem u počinjanju razgovora. Ćutim.

— Sviđa vam se ta služba? — Vrlo je teško biti dobar lakej. — Dobro, Vaskes. Mora da je strašno teško. — Ja vas zadržavam, gospodine, od čitanja. — O ne; vidim da umaram oči prema sveći, a i inače sam sanjiv.

— O, govorilo se da Kamposov duh sedi svake noći u barci. Niko nije smeo da ode sa njom noću. Armandu je bilo strašno žao što se tako govori o Kamposu, čije je telo na Sijera Nevadi. — Lepo je od vas da hoćete da obiđete Pipa.

Tada odjednom vidim devojku kako prilazi. Ona gleda na sve strane; dajem joj znak. — Mogli ste da dođete? — Strašno sam se bojala. Sedimo pod maslinom. Držim je još za ruku i ona ne žuri da je izvuče. — Mislila sam da ste otišli.

— Mislila sam da ste otišli. — Čini mi se da bih vas čekao da ujutru. Strašno sam bio gladan. Ćutimo. Obavijam je rukom i osećam kako se trgne ali ćuti.

Sada nijednog više ne želim. Možda ću jedanput poći za nekog, čija deca ostanu siročad. — Svakako da je strašno to što vam je tako pokvarilo život. Ali vi ste toliko mladi. Vi ste neobično pametni i možete da otresete to sa sebe.

Jedan jedini strašan glas penje se i previja, zaleta se između svoda i jezera, iz sitnih, uzbuđenih ljudskih glasova; strašno sitnih i preciznih. Vidim ih u pomračini pred kućom. Nekolicinu. Ne vidim nikoga zasebno, već sve zajedno.

Čak me ne zanima ni šta je tu, ni što sam tu. Jedino: ja sam tu došao i sad sam tu. Svakako da je strašno dockan. Neko dolazi iza kuće noseći nešto tamno i veliko, s čega se rasprostire miris tople pare. — Donela si? — Eto.

Neko pita: — Dakle? — Dečak. „To, to, kažem u sebi, to! Ne, nisam o tome mislio, nikako o tome. Dockan je, strašno je dockan!“ Dižem se, vraćam se lagano između kuća, ne izlazim ispred njih na jezero, jer sa njega bije hladnoća.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

I za tim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata, Zviždeći kroz praznu krčmu

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

avioni providnih krila spuštaju se na periferijske terase niže od nasipa niže od kupatila vazduhoplovstvo se strašno sveti utvare idu pravo na mene iz inata skloništa uvek imaju slabu tačku kao i priviđenja što te more apokalipsa

na vrata neko kuca silazi s huma gde su krčme i mrtvaci i nosi kobasicu minut ispred konjanika koji uvek znaju strašno mesto eto stranci okupani osvajači dolaze po meso i dele devize stari znanci igraju se kopljem vrlo ratu orni

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Razumem! — govorio je sav crven narednik i strašno pogledao Tasu, koji sitno zatrepta očima. Radilo se celoga dana. A sunce pripeklo, pa jara treperi dva metra od zemlje.

Unezvereni, zbili smo se iza štitova, u koje pljasne poneki kuršum. Uviđamo da se ispred nas zbiva nešto strašno, ali tako brzo i iznenadno da nismo u stanju da se priberemo, niti shvatimo zamah ovih događaja.

Ostali se odmakoše. Uvukli smo glave u ramena, stisli pesnice i zube, očekujući da se dogodi nešto strašno što ni u krvavome ratu nije baš tako obična stvar. Ali ovaj se diže sa sedišta.

A pred našim rovovima na dve stotine metara prosečeno šiblje, rasturene ograde, i na tome strašno brisanom prostoru čekaju naši pešaci svoje žrtve. Valjda su ih opazili, jer najednom grunu plotun.

Ručali smo baš, i moji su pričali kako je to bilo strašno kada su neprijateljski aeroplani bacali bombe. Moja sestra najednom zaćuta i raširenih očiju pogleda u pravcu vrata.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ljubica ga uplašeno pogleda. — Nije valjada tako svuda?... To bi bilo strašno zlo. — E, gospođice, vi ste tek izišli iz školske klupe, a mi znamo kako se u skamijama ideališe. Polako...

opazila sam to. Ali šta?... Svejedno, ma šta bilo, nije tako strašno... A ovaj Gojko baš je dobar čovek i... odličan... jest, baš odličan učitelj, to kaže i gospodin Velja.

Upravo ona ne može još da odredi u kolikoj je meri to strašno i je li baš strašno; i sve joj se čini da tu ima dosta i prijatnoga...

Upravo ona ne može još da odredi u kolikoj je meri to strašno i je li baš strašno; i sve joj se čini da tu ima dosta i prijatnoga...

Može se i vratiti. Zašto ne!... Napisaće Gojku da je bolesna, i onda ništa... Nema ničega! Onda će se i ono strašno, nepoznato, ukloniti...

bez razmišljanja... i pravo za kamdžiju... zna ga da je bezmoćan kao dete, jadnik!... Gori mu, strašno mu gori desni obraz, oseća sva mesta kojima se bol i vatra pružaju, onako dužinom...

Svrši se tragedija!... Ljubica iziđe na vrata i stade, ne videći ništa oko sebe. Beše strašno pogledati je. Lice sve krvavo, kose razbarušene, počupane, vise čitavi bičevi iščupani iz korena.

kakve nove bede, koja ga može snaći, i on već pretura u glavi razne kombinacije, ali mu ne dolazi na pamet ništa tako strašno. XIV U sudnici sede predsednik, ćata i trojica odbornika, pa nešto veoma živo i poverljivo pretresaju.

Ide po sobi i misli o svemu, što joj pređe preko glave poslednjih nedelja. Sve je odvratno, strašno, neprirodno... Čudi se šta joj bi, kud ode pamet.

nekakvog neobična i jaka uzbuđenja, a on, bled od potresa, drhtaše celim telom, osećajući da će sad da se svrši nešto strašno i neobično važno, da se približuje ostvarene njegovih najtajnijih i najskrivenijih želja, koje je skrivao i od sebe

On samo gledaše, začuđen, šta se to događa i očekivaše nešto strašno... Ona se približi još više, pogleda ga i prošapta mu nekoliko reči... pa se odmače i stade ga posmatrati...

Mislila je : to je zlo samo za nju, a drugima nije ništa... Drugi se samo gnušaju... Ali ovoliki bol... to je strašno! — Kažem ja, jeknu ona zagušenim glasom, polušapatom. — Niko ne može grešnici oprostiti, svaki je mora oturiti !...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Majka bi zbog sina i protiv Oca svedočila! TOMANIJA: Ponekad i ono što je najsvetije, majčina ljubav, može da bude strašno izopačeno! GINA: Kad je dete u pitanju, ne da ću da lažem, nego ću i da ubijam ako treba!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Naša je sudba urlikom mreti oholo strašno po gorju. Pevati, glasno razapeti, po stenju, kršu i borju: Da je život za sluge čast, i nad veseo gnjili svet vitlati

U pristaništu Novog, tovarilo se drvo, dok su spremali mreže. Drvo se tovarilo strašno primitivno, sa golim telom i pogrbljenim rtenjačama, ropski. Večan bol i večna patnja na ovim sivim, kamenitim obalama.

Mesec je sad manji, strašno beo, kao diskos od srebra i blešti. Teturam se po palubi, jer je brod počeo da se ljulja. Vetar duše.

Jedna ogromna kesa, puna riba, u vrednosti od više hiljada dinara. Ali tada se dogodilo nešto strašno. Čuo sam grmljavinu čekrka, iznenada, uzvike ljudi i pljusak talasa. Za dva‑tri sekunda sve je bilo propalo.

od jednog našeg zemljaka (opisan u Apoteozi) naučio da, ujutru, skoči sa kreveta tako da ugane nogu i da mu se noga strašno naduje. Odneli bi ga u bolnicu, kad god bi mu to trebalo. A posle bi sve opet bilo dobro dok ne bi skočio ponovo.

Ta knjiga nikad nije izišla. U originalu, ta proza je bila strašno skabrozna. Ona je posle, retuširana, štampana u zbirci Priče o muškom. Bogdana Popovića, ta moja stvar jako je ljutila.

To je bio Milan (Mica) Savić, stari otac mog druga, pesnikinje Anice Savić (Rebac). Stari gospodin bio je strašno ljut što sam jednu svoju pesmu u Lirici Itake posvetio njegovoj ćerki. Veli, to je skandalozna pesma.

Protić je, inače, bio miran i vrlo razborit čovek, ali strašno nabusit. Ja sam ga znao, a smejao sam mu se kad bi ga na Kalemegdanu, u podne, sretao.

Ja sam za vreme rata imao dnevnik koji sam vukao sa sobom, kao neku kupusaru. Bio je strašno narastao. Ono što sam bio rešio da štampam na Univerzitetu u Beogradu iznosilo je, čini mi se, najmanje dvanaest

U daljini, okean je bio siv, miran, i neizmerno pust; samo su pene, koje su padale na nas, bile užasne, strašno bele i guste, kao kreč.

Prošao sam kraj tih malih kućica, u kojima je bio mrak, i ognjišta, koja se gusto dime. Babe, strašno sasušene, izlazile su, i, sa očima što cure, zurile su u mene začuđeno. Kad sam pošao dole na obalu, vikale su za mnom.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

bila kao grom i govor njegov kao proletnja grmljavina; zemlju je poduzimala jeza od straha i miline: beše i veselo i strašno. Gospod progovori: — Anđeli moji, delo moje još nije gotovo. Njemu još nešto nedostaje pa da bude savršeno...

Car skoči pa stade da kija, ali mušica ne iziđe iz nosa. Ceo se dvor uplaši, jer je car počeo tako strašno kijati da se lišće na drvetu treslo a ptice se rasplašile.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— To je strašno! — rekoh i stresem se od užasa, i dođe mi da jurnem na jug zemlje i da se pobijem sa Anutima, jer me tako zabole stradanj

Hladna, mračna noć. Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj koži. Nebo mračno, strašno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice. Nigde žive duše.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

No gle, Vidronja sve više uzmiče, što to!... Strašno je videti — njihov ratoborac pobeže, a protivnik posle nekoliko skokova, napušta ga gordo i prilazi njima.

No već i cure se umiriše. A čega da se plaše, kad nema ništa strašno! Pa što baš, ako nečija ruka i zaluta, te oproba: je l' košulja od pravog ćenara, na kakvim lepim, punačkim grud'ma...

To je najstrašnije vreme. Pa kako je strašno to nastupanje ponoći na selu!... Tada se obično sve, sve što je živo, utiša, jer sva živina hoće sna, a ponoćni je san

Ala je strašno! I psi se seoski utajili, pa ne smeju ni da laju; svaki se zavuk’o pod neki zaklon, pa ćuti, tek poneki od straha

Promeni mu se svet, promeniše se čak i misli: »Pa što? mišljaše on. Zar je to baš tako strašno, da čovek mora ovoliko trpeti? Toliki se svet ženi, pa se niko ne pokaja. I zašto baš i on da se kaje?

Kako je strašno to što on čita, najbolje vam svedoče lica sviju slušalaca. Svaki je raskolačio oči i otvorio usta tako, da su ona

Šta je to prema — smrti, kojoj se on nadao! Čiča Pera se nalazio u položaju čoveka, koji je očekivao kakvo strašno zlo, pa se sudbina smilovala, te mu, u mesto toga, poslala jednu malu neprijatnost, koja se može lako i pretrpeti, ako

A na vratima stoji ona druga teta, nevaljala teta, podigla nož u ruci pa strašno gleda mamu... »Hoću li ?« — pita teta mahnuvši nožem... »Udri!« — odgovara tata...

Pa istog trenutka kad iskaza tu davno spremljenu reč i kad ugleda njeno strašno dejstvo — žena ispusti detinju ruku koju je dosad držala, otvori oči jako, pogleda ga, pa polako pođe iz sobe...

Njega oboje vole, u to nije sumnjalo, ali šta ovo oni čine? Kakav se to nov život uvlači u kuću, nešto neobično i strašno! ... Ah, kako je bilo lepo od pre... dok ne dođe ona teta! ...

Jadniče mali! Ovo su ti samo prvi jadi... A kakvo su ti strašno zlo spremili za docnije dane tvoji najmiliji — oni što se nekad lakomisleno zaveriše da će usrdno snositi uzajamne

I sad mi izgledaše da ću videti nešto novo i neobično strašno. I video sam... čitavu lokvu krvi... Ležim kod kuće i jednako se čudim čudu: kako to Bog milostivi premetnu srca moje

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A Sreti milo kad čuje da tako strašno piše i da se tako cene njegovi dopisi. Izrezili ih što su kukavice pa ne umeju da umiru i ginu za načela, pa se onda

bi se uverio da baš njegovu stvar čita, on bi ga onda posmatrao da li mu se čitanjem menja lice, ima li kakvih promena; i strašno bi se naljutio ako to onaj čita prosto od duga vremena, onako, i bez ikakvih izraza na licu.

Obojica se zaljubiše u nju tako strašno da je u kući bio krv i nož radi nje, a sve u prisustvu gospođe načelnikovice! Ona je, naravno, više simpatisala sinu

onako... to da jedemo i pijemo, a narod da plaća sve to! A? E, ljudi, ovo je strašno! Na sve strane haranje i eksploatacija grozna!!!

Čitao je, nađavola, toga dana taze novine, pa ga dve-tri stvari, koje je u njima našao, strašno naljutile još pre no što ga je čiča Milisav i pozvao na gozbu. Malo mu je te nevolje bilo, nego sad još i to!

Tako je strahovita mržnja kad se u načelne stvari još i lične umešaju. No dalje s tim prizorima što tako strašno podivljaju naravi! Neću o njima više da govorim.

Rakić, Milan - PESME

Bezbrojni jauci prate tvoje stope Kad ti, ko božanstvo strašno, siđeš k nama, I bezbrojne strasti zaplamte ko slama, I bezbrojna srca crnom krvlju lope...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Vjero prava, kukavna siroto! Strašno pleme, doklen ćeš spavati? Neki jedan, to je kâ nijedan, nâko da je više mučenija. Vražja sila odsvud oklopila.

Kosa mlada na groblje junačko siplje li se bulah kâ Srpkinjah? SERDAR VUKOTA O prokleta zemljo, propala se! Ime ti je strašno i opako.

si se krvlju opjanilo; vazda râniš od Vidova dana junačkijem i konjskijem mesom gavranove i mrke vukove! Strašno l' bješe jednom pogledati: dim te crni bješe priklopio, sto hiljadah pritislo Turakah, oko tebe puške grmijahu,

Penjâ sam se na sveštenu goru sa koje je strašno predskazanje svoje sudbe Jerusalim čuo. Razgledâ sam i sve tri pećine: đe se sunce hristjanstvu rodilo, đe je nebo

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Da, strašno bi to bilo; ali ona ne bila Sofka, ako to ne bi učinila! I onda, prestrašena time, unezverena, odmah bi počela sebe

Ali kad | ga nije ispratila, onda je moralo nešto strašno i veliko između nje i njega da se desi. Sigurno, sigurno da je on kuću prodao i to joj javio.

A to što je daje za mladoženju koji je još dete, to nije baš toliko strašno koliko je strašno ovo njegovo: što on eto mora sa tim Markom, seljakom, da se prijatelji, da se ljubi, sa njime da živi.

A to što je daje za mladoženju koji je još dete, to nije baš toliko strašno koliko je strašno ovo njegovo: što on eto mora sa tim Markom, seljakom, da se prijatelji, da se ljubi, sa njime da živi.

| XX Ispred mladoženjine kapije Sofka oseti kako joj ništa ne bi neobično. Još manje da joj bi onako teško i strašno kako se bojala. Čak joj se ne učini neobična ni sama kapija. Bila je to velika, teška i jaka kao grad.

I zaista to bi, jer on, nadnoseći se nad nju, poče strašno da drhti i da muca: — Sofke, Sofke, samo jedno. Istinu samo.

U kujni, sve kao svršeno, i mirno, tiho. I to tako strašno tiho i grubo. Veliki oganj, kao svršivši svoj posao, sve više je trnuo i pepelom se pokrivao.

Sve ako, samo ti legni, ispavaj se. Ali na to, kao odgovor, ču se samo lomljenje sigurno trpeze, prozora. I to tako strašno, da aščika, unezverena, izlete sa zaprepašćenim uzvikom: „Kuku“, koje bi ugušeno još jačim prskanjem prozora, ne samo

Kuku! Zar svekar...! Zini, zemljo, da svi propadnemo! Kuku, šta doživeh! Kuku! Gospode Bože, Gospode! Na to ču jedno strašno: — Ja sam tvoj Gospod! — I tup, jak udarac. Onda malaksao, obeznanjen, pisak svekrvin.

Pandurović, Sima - PESME

prosto zbog tankoga zraka, Što kroz prozor tužnog života nam prodre; I da svaka rečca što se tiho rekne U duši nam strašno, stokratno odjekne, Kao zvuci truba, k’o pogrebno zvono Predelom strasti ranjene i modre, Kad je život prazan,

RANjENICI IZ 1912 S prvim žutim lišćem i oni su pali Jeseni ove u dan kakav mokri, Na poljima hladnim koja strašno zali Krv, kiša, a truplje zaseja i pokri. Donose ih redom s dalekih ravnica Oborene mačem, u borbi i lomu.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Djeca se raziđoše kud koje jedva čekajući da doma povijedaju strašno priključenje. Jan i Elvira pođoše mučeći put dvora. Curica bješe jako uzbuđena i krišom pogledaše brata.

Pratiće vas do kuće dva glasa; jedan će opominjati vas, a drugi ove. Pomišljajte na što vas opominju, na strašno prokletstvo, ako ne uslušate naredbe moje!... Krivac će ostati. Vodi ga u manastir!“ reče perjaniku.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— I Gvozden je umro. — Lijepa smrt — blaženo blago. — Bolje je časno umrijeti, negoli strašno zlo živjeti. — Dosta žive ko dobro žive, ali ko dobro umre. — Smrt je lek svemu.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Posle večere legne Usud spavati, legne i on. Kad bude oko ponoći, stane strašno tutnjiti i iz tutnjave začuje se glas: „O Usude! o Usude! rodilo se danas toliko i toliko duša, podaj im šta ćeš.

Posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, počne strašno tutnjiti, i iz tutnjave | začuje se glas: „O Usude! o Usude! rodilo se danas toliko i toliko duša, nego daj im šta ćeš.

Tako večeraju, i posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, opet počne strašno tutnjiti, i iz tutnjave začuje se glas: „O Usude! o Usude! danas se rodilo toliko i toliko duša, podaj im šta ćeš.

Al to strašno stvorenje skide sa lica medveđu kožu, i zbaci medveđinu sa sebe, i sinu sva soba od njego- | vih zlatnih haljina.

ja ću ti za Baš-Čelika kazati: onog istog dana kad je tvoju ženu ugrabio, ja sam ga dočekao sa pet hiljada sokolova, pa strašno smo se pobili šnjime, krv pade do koljena, i ništa mu učiniti ne mogosmo! a ti da mu jedan nešto učiniš!

Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski s orlovima, pa se s Baš-Čelikom strašno | pobiju i mnogo se krvi prolije, ali Baš-Čelik opet ugrabi ženu i uteče.

Car se strašno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga prođe opet godina dana, i ni zanj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Na njoj treba da čuvate sebe, braćo, tvrdo, jer je sveto i strašno što se na njoj ispunjava, pošto se na njoj više od drugih drži i vrši strašna i prevelika pravoverna tajna, nazvana, kako

Kakvo li će biti saborište ono mnoštvo ljudi od Adama do skončanja? Kakvo li će biti Hristovo strašno i od sunca zračno lice?

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Prvo pointe! JAGODA: Jurio me. I preko kufera! A pljusak! Ko iz kabla! Evo, još pada! Stigo me. Stego za ruku. Strašno. Ko da je kleštima. Evo. Još mi se poznaje. Pogledajte. Gleda me. Evo ovako! Izbečeno!

Go je do pojasa, istetoviran, jednom rukom se oslanja o tojagu, drugom se briše.) ANĐELKO: Strašno kolko nam smrde vozovi! Preporodilo me ovo umivanje! IKONIJA: Više i ne pamtim kad sam putovala!

IKONIJA: Znam, strašno si opasan! MILE: Neodgovoran elemenat! Znam ja takve, što se pokrivaju sargijama! Dođu u Beograd, a ne obezbede

VILOTIJEVIĆ (prilazi Stavri): Drugar, da ti kažem! Našo sam ja izlaz iz onog što se desilo! Nije to tako strašno, ko što izgleda! Mislim to, što su me smakli sa govornice. Ovog mi momenta sinulo.

Mislim to, što su me smakli sa govornice. Ovog mi momenta sinulo. STAVRA: Pa naravski da nije strašno! VILOTIJEVIĆ: Sad ću da ti kažem šta ću! Evo ovako: prvo ću da priznam pogreške, samokritički!

MILE: Mnogo joje grbava situacija! GOSPAVA: Ikonija, kumim te Bogom, probudi me! Ne mogu više ovako strašno da sanjam! Znaš li ti kako je to kad ne znaš gde od sebe da se sakriješ?

Samo da odem sa onog Repišta! Nemaš pojma, strašno, ni trunke konfora! Problem će nam biti samo stan. Ali i tu se može nešto učiniti.

Stanković, Borisav - JOVČA

Šta ti je? VASKA (silom se smešeći): Ništa, tata. JOVČA Da nisi što strašno sanjala? VASKA (trza se): Eh, ništa to! JOVČA Da nisi bolna? Da ti nije teško?

VASKA Mladene, donesi mi gornje haljine. JOVAN Pusti me, bre, da ja odnesem, da je samo vidim. Mora da je strašno lepa, strašno bela, a već velika je, odavno već devojka, odavna razvijena.

JOVAN Pusti me, bre, da ja odnesem, da je samo vidim. Mora da je strašno lepa, strašno bela, a već velika je, odavno već devojka, odavna razvijena. MLADEN (odgurne ga snažno i s odelom odlazi).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

iz Srema u Dalmaciju, iz Dalmacije u Korf, iz Korfa u Moreju, iz Moreje u Svetu Goru, a iz Svete Gore u Smirnu. Strašno i silno lekarstvo od samovoljice; ne sovetujem roditelje i starije da ga upotrebljavaju, razve u krajnjej nuždi; koje, da

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kad se Brni riječ povrati, on se strašno naljuti na Srdara što je prozor otvarao, pa zovnu Bakonju da ga trlja vunenom krpom.

Bakonja se prekrsti od čuda i otide u manastir predavši konja Škelju, koji mu kaza kako je strica strašno porazila nenadna smrt Dundakova. Bakonja zateče Brnu u naslonjači; oborio glavu i uhvatio se za trbuh.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

On prvi šane onu miso suštu Od koje bežim ko od vatre, leda. Kad pođem za njim — osvanem sred blata. Strašno me drži, a neima šake. Ili me pušta nebu pod oblake, A kada padam — on me ne prihvata.

Nek jekne bar u ovim strofama Gde je reč svaka skoro pojana Tvoje sad strašno ime Bojana. U SNU TE NEMA U snu te nema, al čim zene Odškrinem ja namesto zrake Otkrivam kako već u mene Ulazi obris

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ima boga. Vukašin hitro shvati Đorđev osmeh, pa reče tiše: — Šta je to tako strašno što sam odlučio da se ženim? Meni je trideset godina. Sposoban sam da izaberem sebi ženu. — Sa tolikim školama...

— Đubre čaršijsko — muklo jeknu Đorđe, gurnu Iku, ritnu nogom Cigane i spusti glavu na sto: strašno je ovo i gadno, oseća, jer nikad ovakvu noć nije imao.

Ona se iščupala, pobegla do vrata i, pre no što je stigao da je uhvati, nešto je strašno za njega rekla i sjurila se niza stepenice, a on je vikao za njom: „Zoro!... Ej, vrati se! Donesi mi rakije! Litar...

To što je između mene i njega ostalo, niko neće saznati. Mnogo je strašno i krvavo bilo. Izići ću iz podruma, ući ću u jabučar da malo postojim kao da biram pravac.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« — upita se i istog trena ču drugarev plačni glas kako zapomaže: — Pomozi mi da se izvučem, ovo je strašno! Iz prazne drugareve nogavice Smejačko vide kako izlazi maleni, smeđi puž i šmrkće.

Glas joj je, istina, zvonak, oči bistre, rep se još vidi, nije strašno, ima vremena, otpašće! Ali kakva joj je to boja? Nijedna se još žaba nije rodila bela. Otkuda ova ovde? Čija je?

— reče carica. — Onda ih uhvatite i vratite. Nijedan od moćnih careva sa obe strane granice nema takve svirače. Strašno bi bilo da ih se dokopaju. Ko bi nam tada ukrašavao gozbe?

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

A. Šantić LVII CIGANČE Bezbrižno i milo dete! podigni vitice svoje! Kako si čupava strašno! Ah, tvoje usnice rujne, I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne Vesele oko moje. Dodaj mi zlatni pehar!

I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata, Zviždeći kroz praznu krčmu

K'o smoren putnik u dubokoj noći Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj, Al' nigde glasa... nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

svagda mi dragi nastavniče, srpski pjevče nebom osijani, zadatak je sm'ješni ljudska sudba, ljudski život snovidjenje strašno!

“ Poj mi dakle, besamrtna tvari, strašno tvoje s neba padenije i vremeno tvoje zatočenje u judoli tuge i žalosti! Kakva te je sila nečestiva da sagr'ješiš

Ovo strašno padenje nebesah načalo mu u tmine unese, tme vjekovah vječno neprohodne oko njega nagomila krugom. Prostor cjeo u sta

Znam ja silu moga sopernika i njegovo postojanstvo strašno, al' se kunem svijetlim oružjem i mojijem nepobjednim štitom, sa hrabrošću mojijeh vojvodah, svim oružjem moga

Na ognjenoj leteć kolesnici, pred svanuće san me laki stiže; u njem viđeh strašno vidjenije na nakazu tvorca razgnjevljena.

Ta je sila i gnjijev pravedni moju tužnu zabluđenu dušu uplašila i oledenila. Strašno bješe ludu prestupniku svevišnjega oca mogućega obučena gnjevom pogledati!

Dva vojvode, vjerne moje sluge! huče strašno adski uragani, a vulkanska mračna grla ječe, riču grdna tartarska strašila, zveče lanci s jarošću uždeni, buče

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

i spazio veliki žut krst na crkvi, učvršćen na kugli iste boje, učini mi se: kao da vidim nasmejana ogromna usta nad strašno otečenom gušom.

Nož mu visi o dugačkom bandijskom visku. Zamuckuje i očajno se muči u govoru, kad mu se lice grči, krivi, kad strašno zapinje, otvara i zatvara velika žvalava usta kao da zeva, ispušta s mukom, zadahom beloga luka i s pljuvačkom koja

upamtite dobro, ja sam mis Mene.“ Pa sam se lupio po grudima, tresnuo mamuzama, pozdravio je i ostavio strašno zbunjenu pod strejom. — Vi ste besmrtno obrukali oficirski kor, čiji je ugled inače poljuljan — kida se pukovnik.

Posle se pukovnik okreće zidu i nastavlja po stoti put da pročitava jednu istu stranicu Krajcerove sonate, pa ga strašno pritiska i muči ova najnovija bruka oficirskog kora i još više flegmatičnost riđeg potpukovnika.

razumevajući ništa od svega što se s njim dogodilo (s teškim osećanjem samo da je bez krivice ostao bez rada i da će to strašno pogoditi njegovu porodicu) okrenuo naglo i produžio da se vuče kroz šarenu gomilu sveta s obe strane trotoara.

onih očiju što su sijale divljim besom, ne izusti nijednu reč i jedini osećaj što ga obuze bio je: da je sasvim sam, strašno izgubljen, bez pomoći ljudi, da ne postoji niko ko bi ga spasao od nečeg užasnog.

Odricanje, opominjem te, otežaće strašno tvoj položaj. Jer sa dokazima kojima ovde raspolažemo, učešće tvoje u delu potpuno je utvrđeno.

Onda je onaj čovek, na samom uglu ulice, hitrim i vičnim jednim gestom namakao onu kružnu žicu o vrat strašno zbunjenoj životinji, pa je nekako trijumfalno odigao uvis od zemlje, nad kojom se ona očajno koprcala, sve dokle je

objašnjenja i posle su nešto suočavali Svilara, pitali ga opet je li ženjen i odakle je, a islednikovo je lice najedanput strašno pobledelo, jer je neko slaganje pronašao sa onim što mu okovani govori.

„Tatice“, kažem, „dobri tatice, kako ti je? Je li, kako ti je?“ On udešava strašno mučenički izraz i kašlje, kašlje. „Gotovo je, tu sam.“ „Šta, šta reče? Gotovo je, tu si?

Jer, evo, malo, još malo, pa me više nikad nećeš videti. Ja ću umreti, bolestan sam, strašno bolestan, truo, ovde me boli i ovde i ovde, evo gotov sam, gotov sam.

Onda je krupno koračao po sobi, i tako, utučen onim utiskom, osećao je kako ga strašno i sitno kljuje neka arterija u mozgu do pomračenja u glavi.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

mi se navraća pomisao da bi lica spavajućih, iz pijeteta, trebalo samilosno zastrijeti maramom, kao lica umrlih. Strašno je bdjeti uz bok nekoga koji spava. To je oduvijek rađalo u meni neki panični provalijski nesrazmjer.

Ali ako mi kažu da je to bulažnjenje samo sa sobom u protuslovlju, samo sebi nedosljedno — e, priznajem, od toga strašno trpim, toga se strašno bojim. A zašto toliko zazirem od prigovora nedosljednosti — to ne znam.

da je to bulažnjenje samo sa sobom u protuslovlju, samo sebi nedosljedno — e, priznajem, od toga strašno trpim, toga se strašno bojim. A zašto toliko zazirem od prigovora nedosljednosti — to ne znam.

— Ne, to ne mora da je na vlas isto što i teorija „oslobođenja”!) Jednu dalju zapreku mom pisanju vidim u tome što sam strašno, baš strašno neuk. U izvrsnom smislu, uprav djevičanski neuk.

) Jednu dalju zapreku mom pisanju vidim u tome što sam strašno, baš strašno neuk. U izvrsnom smislu, uprav djevičanski neuk.

Jer to bi — poslušaj me dobro! — to bi za tebe bilo strašno, prava tragedija!... I uopće — nadoda malko oklijevajući, — rekao bih gotovo da je kod svakog boga, pa ma kakav bio i

On je cičao kao kezme, zapomagao kao seljak, bugario kao udovica. — Joj... Joj... Gaspađin duôktor, to bôlji, strašno bôlji, užasno bolji... Milost, milost, gaspađin duôktor!...

Pričao mi je što se dešavalo u mjestu poslije mog odlaska. — U prvo vrijeme strašno je bilo ogorčenje i povika na tebe. Nisam se usuđivao ni da te branim.

Ili bar kao da je sve ono „drugo” i „opće” tako sporedno i beskrajno nevažno da je otprilike isto kao da ne postoji. Strašno zazirem od ljudi koje čitave ispunja i u kojima sve pokreće jedna jedina misao.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Tamo mu pregledaše ranu, i, videvši da je lako ranjen u rame, Pantovac opsova strašno, pa podviknu: — Babetino jedna! Nadao dreku kao da mu creva ispadaju !... — Svaki na svoju stranu! — viknu Đurica.

— Šta hoćeš ti sa mnom? — viknu on začuđeno, kad ga Đurica prevrte i pogleda ono strašno zlikovačko lice. — Prvo ti meni kaži: šta hoćeš ti sa mnom? — Ništa, brate... Šta je tebi?...

ako uzmognem sad na povratku, ako li ne mognem sad, onda posle, pošto mu predaš novce... Meni je strašno pretio, a obećao mi... — Koliko ti je obećao ?

»A otac, šta li će on reći kad čuje?... Zna se šta, i imaće pravo!... O, kako je strašno kažnjena detinja neposlušnost!... A svet?... »Šta će ovo da bude najposle ?...

»Što je ovaka?... Ovo nije ona... Kakvo je ovo lice, strašno , neobično!« — Đuro, ojađeniče moj !... — čuje on zagušen glas, jecanje...

Glava se Đuričina iskrete, bela kao hartija, a jedno oko prevrte se, strašno, neobično. Žandarmi iskrivili donje vilice, svakome igra usnica. U narodu svačije lice bledo, niko ne diše.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

A otkud ti ovamo dođe! Petar mu reče: — Bežim od pomora, jer tamo kod nas na zapadu strašno umire svet, i gde pomor pređe, nijedna živa duša ne ostane.

Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači. Počeše pa sevaju munje i pucaju gromovi, a graduška tek što se nije prosula.

ja ćy ti za BašČelika kazati: onog istog dana had je tvoju ženu ugrabio, ja sam ga dočekao sa pet hiljada sokolova, pa strašno smo se pobili s njime, krv pade do koljena, i ništa mu učiniti ne mogosmo, a ti da mu jedan nešto učiniš!

Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski sa orlovima, pa se s BašČelikom strašno pobiju i mnogo se krvi prolije, ali Baš-Čelik opet ugrabi ženu i uteče.

Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu. Pred kolibom sjede dvije grdne junačine, strašno ih je bilo pogledati, a nekmoli s njima besjediti. On, izišavši preda njih, pozdravi ih: — Pomoz̓ bog, braćo!

A tica orletica, kad se povrati, pa ne nađe svojijeh mladijeh, oblijeće ono mjesto, te strašno pijuče i dan i noć, da je uprav žalost slušati. To traje sve dotle dokle ne počne opet leći druge tičiće.

Posle večere legne usud spavati, legne i on. Kad bude oko ponoći, stane strašno tutnjiti, i iz tutnjave čuje se glas: — O usude, o usude, rodilo se danas toliko i toliko duša, podaj im šta ćeš.

Posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, počne strašno tutnjiti, i iz tutnjave začuje se glas: — O usude, o usude, rodilo se danas toliko i toliko duša, nego daj im šta ćeš.

Tako večeraju, i posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, opet počne strašno tutnjiti, i iz tutnjave začuje se glas: — O usude, o usude, danas se rodilo toliko i toliko duša, podaj ima šta ćeš.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I kupim suze, ali kiša lije Na tužnu humku što te strašno krije. O moje ruke, što da nisu grobom Postale tvojim: na rukama ovim, U danu, noći, bez zemlje i stege, Ti bi

Sve se dosad preživelo. Nema više Ni vremena ni potrebe da se strada. I dok negde strašno liju teške kiše, Sad sudbina, kao majka, sa mnom vlada. I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bilo je to strašno iskustvo ali ovo o kome ću vam govoriti bilo je još gore. U gradu je živela bogata gospođa, dobra ali goropadna, koja

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Posle svega bi došao pop, koji je izgledao strašno umoran i počeo službu punu staroslovenskih reči i fraza, što je nama, nestašnoj deci, ličilo na neuspele pokušaje

Posle svega bi došao pop, koji je izgledao strašno umoran i počeo službu punu staroslovenskih reči i fraza, što je nama, nestašnoj deci, ličilo na neuspele pokušaje

Mazga nije ujedala, nije tukla nogama kao što to rade druge, ali se strašno otimala kad bih je zauzdavao. Drugi radnici nisu mi mogli bilo šta savetovati, a reklo bi se da su uživali u mojoj

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Još kad bi ti znala kolika je bruka. Ceo se Beograd trese od smeja. DARA: Strašno! ČEDA: Novine se kupuju na jagmu. DARA (pokazuje): Majka ih najviše kupuje.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

efendi Mita - izvan sebe od srdžbe i nemoći, trenutak pre no što će razgrnuti mintan i zgranutoj Sofki posvedočiti strašno siromaštvo - jednako ponavlja: „- [. . . ] Zar ja ne znam koliko je to što ja to moram! I to ja ja! Oh!

] i sve to bilo je tako strašno ali i sa takom nasladom kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Pa nabrao obrve, natuštio se i strašno zapitao: — Jesi li Srbin, Ivane Vojinoviću? — Jesam, čestiti oče! — Jesi li Srbin, pitam, Ivane Vojinoviću?

Piska i kuknjava nebo prolamahu. Kako je koje prilazilo tako se bacalo na mrtva Jablana. I tek kad se to strašno zapomaganje pretvori u jedno jedinstveno brujanje seljačke tužbe, ozgo se pojavi Jablanova majka, stara Vujana.

da podrhtava u licu i zeleni: kroz divlji svoj nasleđeni nagon on oseti, on jedini u svoj ovoj gomili, da je ovo samo strašno preziranje, upućeno njima, i da je ova čudna majka u svojoj duši već pronašla krvnika... Vujana ustade.

Jer vreme bejaše strašno Mlado–Turci behu odlučno naumili da nas izleče od kosovske boljke. Škole nam se zatvarahu, sveštenici hapšahu, viđeni

Eto, ni na ovakvoj noći ne otvaraju. Vidite li čudo?!.. A noć, upravo još veče, odista bejaše strašno kao da je nastupio sudni čas.

Na goste i ne pogleda, jer ga je njihova neljubaznost strašno i naljutila i iznenadila. Nisu Arnauti nikad tako postupali.

Sreća ga je čudno služila da je izašao na glas, da ga se strašno boje i da nekako sačuva glavu do prvoga oslobođenja. Do velikoratne najezde bio je vitez prema susedima: ni jednoga

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Svačije se lice zažarilo tude, Svako prošaputa: „Nesrećni Mrgude!“ To je tamo strašno i da s’ u san sniva. Ali, jaoj, Mrgud ima oca živa — Pa kad stigli glasi do starca kukavna, Te na svetao obraz pade

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Ja ne smem, ujo, u vašu kuću ulaziti. MITAR: Zašto? EVICA: Zapretila mi je strašno, zašto kaže da nema brata čizmara. MITAR: Šta, ta pokondirena tikva!

Miljković, Branko - PESME

Zaboravimo mračno poverenje sebe sa sobom, u strašno podozrenje prostori se ruše i crna nailazi plima. U škrtosti tišine bez sebe i imetka mi smo poslednji zatočnici

Krakov, Stanislav - KRILA

Stiskala je kao polip u požudi. Pričao joj je. Danas im je motor već treći put stao u vazduhu. Strašno je leteti kroz prazne prostore. — Ipak strah je najveća požuda... To je bio svršetak svega.

Druge pognute senke vuku još tople leševe i bacaju u jarugu. — Uh, kako je strašno jauknuo... Ubica se seća ubijenog. Ubijeni je neprijatelj, a ubica junak. Prorezani šinjel i probijene grudi. — A, a...

— Bože, Bože, kako je sve to strašno, — stresao se taj zgroženi junak. Oko njega je mnogo onih koji su noćas ubijali, no oni ne misle o tome, već žurno

A u senci hrasta osvešćeni major je suho jecao: — Poginuću, poginuću... Reči se nisu čule, ali kao da je njin odjek strašno i tužno cvilio po lišću. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - U zoru je opet grmelo, tutnjalo.

Gore iznad šume izgrevao je mesec. Njegov plavičasti srp je bio sićušan i tanak. Kraj puta se crnela strašno naduvena lešina poginulog konja.

Obuze ga užasni strah od samoće u mračnoj šumi punoj samo leševa i smrti. Kao da ugleda nešto strašno pred sobom. Ciknu prestravljeno, i pojuri ponovo uz nagib ka rovovima, ka živim ljudima.

Grmljava se udvojila. Odjednom je nešto grunulo strašno, neobično. Zemlja se isplazila crnim jezicima. Nešto je zapiskalo, zajaukalo.

Kao da stotine kratera vulkanskih baca svakog trenutka pakleni plod iz sebe. A to je sve bilo strašno i lepo, i stvaralo je radost nepojmljivu i bolnu. — Čitavog ga izbacila, gledaj, gledaj.

On se trže, skoči, odlete mu komad odela i kože, kad nešto strašno puče i on jauknu svom snagom svog mladog glasa. Sruši se kao presečeno deblo i grunu te lom u mrežu od žica.

Otvorio je svoje u mraku široke, uplašene oči i video samo kako neke crne sen ke promiču kraj njega, i kako nešto strašno trešti i pišti.

Izvukli su ga iz žica, previli u nekome dubokome rovu, gde je nešto strašno zaudaralo, ali se on tada sećao samo jedne svoje cipele pune usirene krvi i svog iscepanog, krvavog odela što ga vide

Doktori su bili umorni i ljuti. — E, to si ti, mali, — No doktor se nije baš tome čudio, — u nogu? a, nije to strašno. — Oo, o, doktore, koske su mi polomljene, stenjao je Duško kada mu lekar stade pipati krvavo stopalo.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa. Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene površine i

Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.

Kao da se govori na telefonima preko ogromnih prostora, razgovorom čije je trajanje strašno ograničeno. U stvari svi ovi ljudi žive u mestima koje razdvajaju po nekoliko stotina milja i jedino ih je slučajnost

Uzbuđeno zadihano zamišljam kako sami znaci Zodijaka strašno, tajanstveno i radosno promiču pored nas, tu na zemlji. Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi

uplašeni trzaj tela jednog tamošnjeg crnca kada ga belac sretne, njegov divlji skoro umobolni pogled, faunsko crno telo, strašno prljavo, i ulepljenjo blatom. Na reci Zazandri zatiče nas noć.

nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi spavaju, a onda sam ja želeo da mu za to platim i strašno sam ga uplašio. — N. se nasmeja: — Zamislite crnca koji vas pita: „Ko je vi?

On oblači plave platnene čakšire, braun platnenu košulju; opasuje se, i postaje trgovac — za crnce strašno bogat, posednik jednoga kamiona, što je za crnca ono što je veliki brodovlasnik za belca.

“ Guba! Mislio sam: „Evo ja živim usred gubavaca!“ i to me strašno impresionira. Retko sam se kad tako uplašio. Moje su ruke ko zna koliko puta dotakle gubava mesta na crncu, silom

je sve, počevši od ovog crnačkog piva, pa do kokoši, pirinča, preliva, i onih kus–kusa što će jesti naši crnci, tako strašno ljuto da me nijedan čaj ne može da povrati. N.

skoro sve atletskih ljudi, u svojoj rođenoj zemlji, usred divljine, gde je tako lako zbrisati jedan život, boje se, strašno se boje jednog jedinog čoveka, sveg izlomljenog, čiji je trbuh, da se ne bi rasturio, uvezan maramom; koji jedva kreće

ne može okusiti. Crnac, inače strašno alav, ne misli mnogo na svoju hranu; on nema redovnog obroka. Njegova porodica retko kad da jede okupljena.

kilometara navući će mi groznicu a na putu je ovih dana primećeno masa zmija–pljuvačica koje se sad pare, zbog čega su strašno razdražene. One sa nekoliko metara daljine pljuju pravo u oči čoveku a onda, kada trenutno zaslepi, ujedaju ga.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

HASAN: To nije dosad činio! KOLEBAN: Nešto se danas drukče setio. HASAN: Muke će biti, Ćerim-efendi! PRVI TURČIN: Strašno izgleda. DRUGI TURČIN: Otkako klanjam prema istoku, ja nijesam gledao strašnijih očiju, nego u njega danas.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

žestinom, pa se ponovi i 24 jula, a 25 jula Hrvatović bude prinuđen da se povlači sa Tresibabe, jer mu je vojska bila strašno izrešetana i iznurena mnogodnevnom borbom, a pred njim je stajala triput jača turska sila, koja je uz to još jednako

Upitam vojnika zašto izvlače stvari iz karantina, i on mi reče da oko zdanja padaju turske granate i da »strašno biju, slavu im njinu.

Čuvši ovo, »vredni vojnici« opale iz pušaka i ubiju četiri dobrovoljca. Đeneral ce posle strašno naljuti; on nije tako mislio, on je to samo u ljutini rekao, ali svršeno je. Kako u ratu zadivlja narav!

koraka pred nama promiču crveni turski fesovi, kako sevaju bajoneti, čuo sam čas slabije čas opet kao bura silno ono strašno: Alah! Alah! Alah!

Tako iznenadno, tako neprijatno i tako blizu zagledati smrti u oči to mopa da je za svakoga strašno. Ne verujte mu ko vam drukčije kaže. Čas je bio krajnje kritičan.

Šumatovac je dakle strašno polomio Turke. Oni su na bojnom polju ostavili više od hiljadu mrtvih, rasejanih po šumi i vinogradima.

7 avgusta strašno iznurena Fazlijina se kolona odmarala u Rsavcima, sačekavajući i druge turske kolone, koje su se polako kretale za njom

i to nije daleko, to je eto tu... sad će... sad će! I neko strašno iščekivanje obuze mi dušu. Ca ovim osećajem možda bi se jedino mogao uporediti osećaj osuđenika na smrt, u trenutku kad

napred, samo da što pre plane taj prokleti neprijateljski plotun, da se jedanput svrši, da te ne muči ovo ubistveno, strašno iščekivanje. Namah opet obuzima te crna misao: ovo su poslednji trenutci...

svaljujući i levo i desno; znam da mi jedan ranjen Rus nešto govoraše; znam da Kirilova, koji je preda mnom trčao i strašno vikao, najedanput nestade; posle se sećam da se iz turskoga šanca, koji je bio pred nama, začu strašna dernjava, da

— Na sva ova naša jasna pitanja vlada je odgovarala strašno dvosmisleno, izbegavajući brižljivo svaki jasan i odsečan odgovor. Na pitanje: hoće li ona (vlada) rat?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XXIІІ Noć je pala strašno mračna Posle mutna dana; Ja u mraku Smiljku držim, Ona rasplakana. Pokušavam da je tešim, Pa joj zborim tude:

Iste gore, isti luzi, Koje gledah tol’ko puti; Al’ to negda sve zboraše, A sad — ćuti, strašno ćuti... XXVI Sudbina se zove, — kako l’? Ova ruka tako ledna, Ruka hladna kao zmija, Ruka zlobna, — ne znaš čija.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Znao sam da smo propali. Da mi je da se dočepam jednog ograđenog prostora... Još malo. Ali, boli strašno. Ipak je smrt groznija. Neko jauče. Pred onom ogradom ležao je moj vodni oficir razbijene lobanje i prosutog mozga.

Nosili su engleske uvijače, francusko odelo, jeli su američke konzerve i psovali strašno... Po tome bih rekao da su to Srbi. Gospod se zamisli, i reši se da lično siđe na zemlju i proveri iskaze.

Napregoh snagu, još malo, već sam na obali, i padoh na pesak. Uviđam da se odigrava nešto strašno, i ja trljam oči da bih otklonio vodu, koja mi se sliva sa kose. Čujem neko treštanje oko mene. Podigao sam glavu.

A to mora biti strašno, kad se sa nožem i bombom upadne u neprijateljski rov. Tresak, jauk, prasak, ljudi postaju zveri...

Bio je mrak kad sam otvorio oči. Skočio sam. Sanjao sam nešto strašno, teško... Ali kad sam ugledao zvezde, san je iščezao i više se ničega nisam sećao. Bilo je blizu osam časova.

— veli onaj. On se sada ispe na rov i ostade uspravan. — Poklaše ih ka prasce! Iako sam taj događaj predstavlja nešto strašno i užasno, osetio sam se na jedan mah primiren. Prolaz je sada slobodan.

Ne osećajući više sebe, kao izbezumljen, skočio sam na rov sa slušalicom u ruci. Celo moje biće pretvorilo se u strašno, prodorno oko. Fiu! Fiu! Ah, samo da ih vidim. Gr-u! Još ih nema... Du-du-du-du!... Neko trči poljanom.

Dobro... Neka se opali još po jedan metak.“ — Mi smo opalili sa ovoga topa. Ali tada nešto puče strašno, i jedna grana od ovoga drveta pade među nas. Pogledasmo na drvo, i zaista, video se svež zasek. — Neko zakuka.

Malo niže komandir progovori. — Eto tako... Bio je dobar drug. Za sobom je ostavio ženu i dete. Strašno je to kad se pomisli da oni njega iščekuju, nadaju se, a on leži mrtav. Sišli smo brzo do svojih konja...

— Kao lasica. — Još gore. Ništa nisam video. Jedva sam stigao do Lerina. Bio sam strašno izmučen. A te noći, u hotelu, napadoše me stenice, i oka nisam sklopio.

Pritrče vojnici... Bilo je dockan. U zgrčenoj ruci nalazilo se majčino pismo, sve krvavo... Dragiša mahnu glavom. — Strašno!... Iz dana u dan topimo se kao sneg u proleće. Vratio se Vojin. — Ti nisi ništa pričao?...

Dajem vam reč da vaše poverenje neću zloupotrebiti. — Nadam se... Vidite... Tom me poziva u posetu... — To nije ni strašno, ni neobično — hrabrio sam je. — Znam da vas Tom voli... — Ne sumnjam. Ali sada ja nisam u pitanju.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Lukijan Mušicki GRIGORIJU GERŠIĆU Druže! ja sam ti već na sredi sinja Mora. Burja mi čun koleba strašno. Ja t' ne ostavljam vesla; Odgoni talase duh.

Znaj pak i to da mrtvaci Bolje drže reči dane Nego ljudi, lake ćudi.” Strašno ljudma mrtca vidit, A san strašan steže prsi I na čelo znoj navodi.

u naručja baciti, nego sam se jošt morao toj burnoj naglosti protiviti i zato, kao što izvestitelj veli, drugda i ,strašno’ pevati; za koje su me, kao što mislim, isto njiova, svakojakom tumačenju izložena sledstva, dovoljno opravdala.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Moj otac, he! On rubinima i ne trguje — Bogat je strašno... ima fabriku U magazinu moje matere... Pa u njoj lije sve devojčice, Posle ih daje za krv!... Ha! ha! ha! KAP.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Narode moj zarobljeni i kukavna Otadžbino moja! Nemilosno me tjeraju s groblja, šibaju me strašno i riječi mi u grlu staju.

Ali se mračajski proto jedanput strašno osvetio starom, krepalom Džibukardi — škripnu snažno zub'ma, povrže fildžan, pa ustade i poče kao mahnit, u nekakvom

Uistinu, čini mi se da ovu staru i iznemoglu prestonicu naši vladalaca tišti nekakva teška, nemila turobnost i strašno prokletstvo minulih, sa'ranjenih pokolenja.

huktanje i šumenje divlje, neobuzdane Plive kako urliče i jauče, padajući niz izlokane, provaljene i rastrgate gudure. Strašno je to huktanje i šumenje!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko! IV ŽIKA, MILISAV MILISAV (koji je rasuo svu fascikulu): E, ovo je strašno; ovo je već prevršilo svaku meru! ŽIKA: Koje?

Jakšić, Đura - PESME

Ponoć gleda silu besa, Pa se ježi, strepi, stresa, Vihor diže urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Kao da se očekivalo nešto strašno, neka propast, nesreća, da se sve svrši, sruši i nestane. A opet svakog dana se kuća, naročito gornji sprat, sobe,

gornji sprat, sobe, balkon čistili, nameštali, nameštaj se razastirao i kao da to što ima da dođe, ma kakvo da je strašno, poražavajuće, ipak kada nastupi, dođe, ima bar nameštenu i čistu kuću da zateče. Naročito su bile noći teške.

Ćipiko, Ivo - Pauci

ni sve ugodnosti što ih je osjećao u svakidašnjoj poeziji zdrava života, nisu mu mogle podati onih slasti koje su se strašno na mahove u njemu javljale, nametale se i sve to više dražile ga.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Da ne doživim i to strašno poslednje poniženje da se borim da ostanem, a da mi se to ne dopušta. Jelena U snu mi se Dorotej javio kao vitez.

Matija je eto samo običan mladi čovek kome je pod nosom zamirisala vruća ženska koža i, ma kako to izgledalo strašno i meni i Nikanoru kad gledamo svojim umornim staračkim očima, ona, ta koža (o, opojna, luda mladosti) zagušila je reči

Pod njihovim prstima glina se preobražava u iskežene ale, rogate đavole, smešno-strašno zverinje, pripitomljene divove. Dorotej je čak i nadvisio svog uzor-učitelja Matiju.

Ilić, Vojislav J. - PESME

II Burne su strasti izvor mnogih zala, Nesreći ljudskoj početak je strast; More života one strašno mute, Nad ljudskom dušom njihova je vlast.

Kô smoren putnik u dubokoj noći, Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj Al' nigde glasa...

Iz tanke polutame Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata, Zviždeći kroz praznu krčmu

1888. CIGANČE Bezbrižno i milo dete, podigni vitice svoje... Kako si čupava strašno! Ah, tvoje usnice rujne I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne, Vesele oko moje. Dodaj mi zlatni pehar.

6. A i našto crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže. Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašno panihida. 7.

Redaktor s nervoznim licem strašno je kezio zube I gnevno mlateći rukom reči je sipao grube: „Ja pojmim lojalnost, - veli, - i ko je preda mnom vređa Nek

Davno sam vaše napustio vale Za drugo cveće i druge obale. 4. Sudba je htela da se strašno šali, I oborila je gromove na mene; I moji dani, kao burni vali, Razbijahu se o granitske stene.

Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide... Poznato je ovo, Treba štogod strašno, užasno i novo.

Mora da je strašno nešto, kad i meni bruji glava; Idi, Petre, pa razgledaj, jer to nije zabadava. Sveti Petar žurno siđe, odakle se čuje

Ta to jedan Srbin i razume samo.“ 1890. ELEGIJA JEDNE ZALUTALE DEPEŠE Grozno je i strašno, muke me je stala, Desila se sa mnom greška jedna mala, Te tumarah dugo bez pravca i puta, Kô što grešna duša po

Grozno je i strašno, al' priznati valja: To je sa mnom bila neprijatna šala. Al' poslovi taki sa nama se dese, Kad rasejan čovek udara

I čas već stiže! S opalih zvonara strašno Grunuše zvona. I krik užasa i jad, Uz pucanj pušaka i zveket mačeva oštrih Nevernog kralja oglasi strašni rad!

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

postelja kamen ovi, Moja braća sve od skora, Ali sami sokolovi, S njima s' vinem s ove gore Kao munja na zlotvore. Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća – Al

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Razjareno, unezvereno ide po sobi.) Oh! Ovo je strašno! Bud ovde, u kući, moraš da si sa pokojnicima, s grobljem, svećama, tamjanima, parastosima — noću ne smeš od straha

Pa još noću, kad se ostane sam... onda je tek teško i strašno: tu je on, a nema ga, mrtav je. (Pokazuje oko sebe): Svuda je on: oko mene, oko dece, u postelji...

Ah, Tašana, da znaš kako je to strašno biti ne telom već dušom star. Da znaš kako je teško biti iznad svega, i ostati zato sam, sam...

Da te opet kod kakve bule ili hrišćanke ne uhvatiše? SAROŠ Još gore. NAZA Pa šta je, za Boga, to tako strašno? SAROŠ (privlači Nazu u poverenju): Slušaj, sestro! NAZA (zaradovana): Znala sam ja da sam sestra za tebe.

Prvo njega da pokrije, ututka, utopli i uspava, pa onda sebe. I tako celog života. HADžI RISTA Strašno, dedo. Tako grdnoga, crnoga od zemlje, negovati i čistiti!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Metnuli su ga tobože u bolju klasu, jer će plaćati. Ali je to bilo tako strašno i neobično, da se stari drugog dana vratio kući. Upao je u svoju sobicu kao što se kamen gurne u rupu.

Nije volela svoga zeta nikako. I strašno se potresla kad je, tamo kasnije, videla kako malog sina Juličinog konjakom i rakijom vraćaju u život.

Sačuvaj, Bože! strašno je biti bogat” — uzdahnula bi gospa Nola u sebi. Pa bi onda počela da nekako silom krivi pravu misao: Todor je poginuo

Gospode, smiluj se deci mojoj, nikoga sasvim rođenoga nemaju, a to je strašno, Gospode, nikoga rođenoga, do Tebe... Teško mi je što ih ostavljam...

Ne znam, nešto mi mutno u glavi, nešto svetluca u očima, kao da sam i ja mačak. — Ma nije ni meni mnogo lakše. Strašno sam rastrojen, nakratko nasađen, sam sebe ne poznajem. Umorni smo valjda. Da se i taj ispit jedared svrši...

— Ju, ju, to je prosto strašno! Pesnik, svira u klavir, prvi đak, jedinac, presipa im se, i hajd u trgovačku školu s kalfama i s praktikantima iz

Mala beličasta tela posuknu, pa pocrvene, pa pocrne i ukrute se kao da su drveni štapići. — Uh, ala je strašno što je riba nema. Veruj, Branko, sav sam se naježio, sve sam čekao da jedna bar mora zacvileti.

— Jesi li ti, kume, bogati, čuo malopre pucanj? — pita Branko. — Jesam, pa šta. Vi valjda mislite: tamo se sad štogođ strašno desilo. A ono Mija polar švaleriše, i zabavlja curu, pravi se sila.

— Strašno neprijatno. Dobro što Branko i Pavle još nisu došli. — A možda bi baš bolje bilo da su tu; njihovo prijateljstvo bi sve po

Sav ostali život je među drugovima, među savremenicima. Ja sam to još kao dete osećao, i strašno sam voleo vršnjake svoje. Ti se sećaš, je li? Nema čovek u životu ništa drugo do savremenike svoje, druže, veruj!

Da je od Boga došlo, ja bih bio vedar i zadovoljan; ali je od oca došlo! Strašno! Da je od Boga došlo, ja bih se paštio za ono dalje. A ovako, ne mogu...

dobro, ne spava mu se, dobio je dva pisma iz Londona; Isak piše ocu: — Mama mi je sve kazala; nije to za mene ništa strašno; tatice, moraš odmah da se vratiš u London, tvojoj kući i tvom poslu, koji bez tebe ne napreduje dobro.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

moji čitatelji, meni je žao što vam ne mogu povest dovršiti, jer je baš ovde morao kakav pacov stari rukopis tako strašno izgristi da se ni pod koji način pročitati ne može.

pomajka prela; Roman majstorski zabode u nju pčiodu, okrenuvši vr’ gore, tako da kad sirota baka bona fіde sedne, strašno ožežena đipi i počne jaukati. To je za Romana bilo med, i što je veći bio, to su njegova dela veća bila.

u punoj uniformi, i razumevši nameru naše Čimpeprič, s najvećim toržestvom mladence venčadu, posle kog takovo je strašno veselje sledovalo da su nji osmorica s razbijenim glavama kući otišli.

ovi životinja, no kad dalje progledi, opazi mazgu Valamovu i magarca Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako strašno u dišput pustili, kako gođ naši jurati pri izobiliju vina kad kakav vopros razmršuju.

ovi životinja, no kad dalje progledi, opazi mazgu Valamovu i magarca Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako strašno u dišput pustili, kako gođ naši jurati pri izobiliju vina kad kakav vopros razmršuju.

) Kao pribavlenije k ovim pamtenja dostojnim žitijima dolazi da, sledom neki novina, jedan magarac sada strašno vnimanije u Parizu podiže.

« — »Ju, Amor, mamo, i ime mu je strašno, a kako je on umiljat« — »Čuvaj se, velim ti, ti ne znaš koja je to beda«. Devojka oće baš iz tog uzroka da vidi šta je

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— A rđavo spavaš, je li? Đak potvrđuje. — Bi li mogao reći kakvi su to snovi, šta je to tako strašno što sanjaš? Đak se prestravljeno obzire levo i desno, pa onda počinje poverljivo: — Sanjam neku gadnu ženturinu, sa

reći da se taj telesni život pretpostavlja duhovnom, verovatno i zato što je duhovni život, mislim onaj posle smrti, strašno monoton.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Svi smo se prilepili za zemlju. Jedino je ostao potpukovnik Petar i grizao donju usnu. — Ah, strašno! — progovori Luka, pa se obrati potpukovniku Petru: — Ja mislim, nije preporučljivo da se pravite Kraljević Marko.

Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči. Grr-ru! Vidim neke užasnute prilike. Gr-u! Gr-u! A telefonista se strašno iskreveljio, vilice mu crvene i razjapljene. Gr-ru! Ali zašto su mu oči iskolačene, ukočene? S teškom mukom se pridigoh.

U porti crkvenoj lože vatru. Nešto me smlati!... Sad ne možemo ni napred ni nazad. Zarobljeni!... Strašno i bolno saznanje.

— Hoćemo li dobiti pismeno naređenje? — prekide ćutanje kapetan Staniša, kao da se nada ne bi li se ovo strašno rešenje izmenilo. — Dobićete... Gospodo, naš narod veli: „Dogovor kuću gradi.

— Strašno! — progovori neko. Ostali su ćutali. Svi su oni imali osećane potištenosti, kao da idu da prisustvuju pogubljenu nekog

Komandant pešačkog puka okrete se potpukovniku Petru i progovori polako: — Strašno... Kažu mi ona dva vojnika da je ona supruga jednoga majora, komandanta bataljona. Bežala je pred navalom.

Ali nama u susret jurio je najvećim trkom potpukovnik Blagojević. Za njim njegova baterija. Uz strašno treskanje kara i topova, vozari su vikali: „Marrrš! Marrrš! Marrrš!“ — razmahujući bičevima. — Drum je zauzet!

Ali kad bi znali koliko smo u ovom momentu tanki... — komandant diže ruke. — Strašno je i pomisliti. 9. avgust Cele noći niko oka nije sklopio.

Petrović, Rastko - PESME

O proleće divotno, sve sa tebe poludi! Da l' veruješ, draga moja, da je strašno umreti, I da li ću tako lako sreću podneti?

“ Ah! Bože!!! ”Ko je uzdahnuo?!“ Ne sećam se više. Patim. Ah, patim strašno; Gospode, Gospode, zašto si mi vrelinu ovu udahnuo, Ja njome ljubim, ja njome mrzim, i zavidim izdašno; Ja bih hteo,

Gospode, zašto si mi vrelinu ovu udahnuo, Ja njome ljubim, ja njome mrzim, i zavidim izdašno; Ja bih hteo, strašno, kroz oganj svoj izaći. O, Bože, Bože, ja ne ljubim više tvoj svet, I rasturam se svuda gde nadam se još, da ćeš me naći.

Kao olujina, tako Sunce, divlje navali kroz prostore; Dotle disah mir; zaleteh se strašno na prozore: Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo, pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa

Od svetlosti me lice boli, I ranu ko gvožđem da mi peče; Ali iz mene To strašno moli Da i sam dah svoj izreče! Toliko zanosa i prekora; Oči toliko behu slepe; trepere sad od umora!

Kao olujina, tako Sunce divlje navali kroz prostore; Dotle disah mir; zaleteh se strašno na prozore Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Oj, kako je strašno penjati se da skineš gubareve larve. Ali, ne kazuje nikom Vedran svoj strah, pa ga polako i sam zaboravlja.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

On strašno proklinje Vuka Brankovića za izdaju, koju ovaj nije počinio, ali koju nosi u ime svih onih feudalnih gospodara što su,

Izgubi me Grče na mejdanu!“ No eto ti Staroga Novaka, na njemu je strašno odijelo: na njemu je kožuh od međeda, na glavi mu kala vučetina, i za kalom krilo od labuda; oči su mu dvije kupe

tri života): kojemu (strašno je reći) Feronija mati je dala tri, kad rodi ga, duše i triput oružjem da maše; triput ga trebalo ubit, al’ desnica

Bugarske haljine, tj. proste, senjačke. Boroje i Sredoje su pesnička imena. Novakovo strašno odelo nije izmišljeno, jer su i turske megdandžije nosile odelo od medveđeg krzna i vučetine i jagnjeće šubare sa orlovim

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

šta će testo Čami gorko kisne često Pusto mu je Jedno zrno Evidentno Čak deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo strašno Sve zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK RADI RADI Moja glava dok radi — radi Kao buldožer Il tigar

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

gusta i prilično velika šuma, na sat hoda udaljen od podnožja planine, bio je oduvijek, čak i za starije ljude, pomalo strašno i tajanstveno mjesto. Babe su šaputale da je uklet i da nikako nije dobro noću kraj njega prolaziti.

A šta će dalje biti — brr! — strašno je i pomisliti. Tako, večerom, pored ognjišta, kazuje baka zablenutom unuku, a dječak samo širi oči i od mačka u ćošku

Nema te babe u selu koja bi se usudila nadviriti nad to mjesto. A i kako bi imala hrabrosti, kad se tu, kažu, krije strašno čudovište drekavac, koje za kišovitih noći svojom prodornom drekom ispunjava čitav kraj. Pa ipak, ipak...

— skoči u meku leju, pored bokora perunika. — O, pa ovo nije baš tako strašno. Samo se zemlja malo zatresla. I planina u daljini poskočila je uvis i opet pala natrag, a nije se razbila!

Nisu bile čak ni za jelo, jer krompir, tako pečen od pušenja, strašno je zaudarao na duvan. Istoriju s lulom iznenada je prekinuo jedan događaj zbog koga se zaboravljaju i mnogo krupnije

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

BOGORODICA NARIKAČA O, majko izbaviteljeva, što to tebe sad snađe i taj čemer gorak sustiže! Kakvo li je to strašno čudo, nesnosno mojim očima za pogled o, vladiko, vidi se! Svaku misao i samu sunčanu zraku nedoznano tamni, sine moj!

Vi i u crkvu i na samo strašno pričeštenije kad idete, pre i posle sa ženami smijete se i šalite i za ruke željom stiskujete pohotljivo na obraz im

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

poglede na školu i pismenost u odnosu na naš ženski svet, ipak, baš u isto to vreme, nije nalazio da je to tako strašno ako njegova mezimica, njegovo čupe Zone, nedeljom ode sa drugaricama na ćošak pred Kaloferlijski han ili na Bit-pazar,

Vrati se opet mislima sinoćnjem događaju. Mislio je o glupom smehu Vaske izmećarke, a u ušima mu jednako zvoni ono strašno jasno smejanje ponosite čorbadžijske kćeri koje se čulo iz avlije.

Sve je to čudnovato strašno i njemu nemilo bilo što je tada video u Tim slikama... Svi veseli, samo on tužan; svi pusti i obesni, samo on bedan;