Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1894. izišla je u Novom Sadu, iz Stražilova odštampana, pripovetka u stihu Realista. 1896, u Beogradu, štampao je novu zbirku pesama Iz bračnoga života.
Sadu, najstariji srpski časopis, uspešno produžuje svoj naučno-književni rad; Brankovo kolo (od 1895) namesto Javora i Stražilova nastavlja tradiciju vojvođanskih književnih časopisa; Srgj u Dubrovniku, od 1902.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U tom pogledu njegov izrazito melodični stih iz „Stražilova“ ostaje bez premca u srpskom pesništvu. Rastko Petrović je, opet, neposrednije polazio od iskustva francuske poezije:
one momente u poeziji Svetislava Mandića koji su bili očiti recidivi lirike Miloša Crnjanskog, naročito njegovoga „Stražilova“.
Moja je analiza išla kornjačinim hodom, a počeo sam od posmatranja neobične sličnosti u sintaksi, ritmu i opštem sklopu „Stražilova“ i Seoba.
Snaga kojom nas plene stih i strofa „Stražilova“ dolazi, između ostalog, od podrazumevane metričke podloge koja je dinamizovana u odstupanjima i variranjima u većem
nalazimo i u Vašim analizama pojedinačnih ostvarenja, recimo Nastasijevićeve „Frule“, pojedinih Popinih pesama ili „Stražilova“ Miloša Crnjanskog? Jurij Tinjanov je zaista bio blistav teorijski um.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
uopšte u srpskoj književnosti, krunisana upravo Seobama, koje je pesnik Milan Dedinac nazvao „poemom u prozi”, naspram Stražilova, koje je „poema u stihu”.
golim okom vidi kad se ranijim primerima iz proze pridruže i s njima se uporede dve rečenice iz trideset osme strofe Stražilova: (1) „I, / mesto srebrnih pruga, / zabrežja i reka, / susrećem, / kao u snu, / umorne misli, / svoje”; (2) „A, / nad
Navodimo već pominjanu prvu strofu Stražilova, s eho-rimom na završetku: Lutam, / još, / vitak, / sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, / iz zaseda, /
Odatle potiče jednolično ali i ritmotvorno segmentovanje koje nalazimo u stihu Stražilova, na primer ovo: „igraću, / do smrti, / skokom, / sretnih, / pijanih, / bića”.
Zbog toga neki proučavaoci stoje pomalo zbunjeni pred stihom Stražilova: čini se da u isti mah i jeste i nije slobodni stih.
354 I pesnik Stražilova takođe, usred apeninskog pejzaža, sluti svoju smrt: priviđa mu se „most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog
Osim toga, kratko poređenje poeme i romana upućuje još na jednu osobinu opštije prirode: da, naime, pesnik Stražilova već drži u ruci osnovne konce za onu buduću mrežu simboličkih slika koja će se u Seobama široko razastrti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pričuh drugo nešto Kroz talaske snovâ, Pričuh kako granje šušti Navrh Stražilova. Da li?... možda... jeste... Na vilinski krili Amo hrli... tu je Naš pokojnik mili.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Treba samo uporediti pesmu Nikanora Grujića Postanak Stražilova iz god. 1842. sa Brankovom poezijom pa sagledati jaz koji deli ova dva pesnika i sve ono što su njih dvojica — i ne
Povodom štampanja Subotićeve Pesme u prvom izdanju ove Antologije Kosta Petrović je u članku Opis Stražilova iz 1836. godine (Zbornik MS za književnost i jezik II, 1954, 196—7), po podacima iz matrikula stare karlovačke
” Iz toga bi izlazilo da je kult Stražilova u Karlovcima počeo baš nekako u doba Brankova dolaska onamo. — U vezi sa Subotićevim pesmama uopšte već je Sedmica