Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Ja imam sedamdeset i sedam vještina — reći će lisica. Elem, kako mu drago, pođu svojijem putem i naiđu na jednu strvinu, đe su bila i gvožđa lovačka zapeta.
Jazavac: — Baš dobro! Pođu lisica i jazavac dalje, i, šuljajući kojekuda, naiđu opet na strvinu, đe bjehu i gvožđa zapeta. Nesrećna se lisica opet uhvati u gvožđa. — A sad, jazo, šta ću od života?
Opet se lisica sastade sa jazavcem i pođoše na svoj put; idući tamo amo nabasaju opet na strvinu, đe su i gvožđa bila zapeta. Ele, tamo amo, nesrećom uhvati se jazavac u gvožđa. — Što ću, lijo?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VELIMIR: Zacelo. STANIJA: Pa tamo su ljudi pogani. VELIMIR: Zašto? STANIJA: Ko će vući mrtvaca ka strvinu zaklopljenog i na kolima! VELIMIR: To je lep običaj. STANIJA: Šta lep običaj?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nješto nješto izjelo i od nješta kosti ostale. — Naiđu’ Rvati na izedenu strvinu, pa se počnu čuditi, nit’ su znali oda šta su kosti, ni kud se meso delo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ja imam sedamdeset i sedam vještina, — reći će lisica. Elem, kako mu drago, pođu svojijem putem, i naiđu na jednu strvinu, đe su bila i gvožđa lovačka zapeta.
Jazavac: — Baš dobro! Pođu lisica i jazavac dalje, i šuljajući kojekuda, naiđu opet na strvinu, đe bjehu i gvožđa zapeta. Nesrećna se lisica opet uhvati u gvožđa. — A sad, jazo, što ću od života?
Opet se lisica sastade sa jazavcem, i pođoše na svoj put. Idući tamo-amo, nabasaju opet na strvinu, đe su i gvožđa bila zapeta. Ele, tamo-amo, nesrećom uhvati se jazavac u gvožđa. — Što ću, lijo?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
A ja sve nešto mislim da je njemu ipak teže nego meni. Ovde jeste neprijatno kraj sve te lažne tuge i užeglog vonja na strvinu, ali je makar suvo.
Ko zna kako su saznali za Saborište. Dolazili su sa svih strana kao muve na strvinu. Za njih je Saborište bilo Obećana zemlja gde ne zalaze zadrigli namesnikovi kopljanici koji batinama uteruju strah i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
KRČMAR Sami vidimo da svakom ovo vreme skoro prohodi i tako to brzo proleće i prha kano kad gladan orao na koju strvinu leti. Jerno svi smo mi ovde isto jedni putnici, došli i kano gosti po bircauzi sedimo, a ne u naši domovi.