Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ја имам седамдесет и седам вјештина — рећи ће лисица. Елем, како му драго, пођу својијем путем и наиђу на једну стрвину, ђе су била и гвожђа ловачка запета.
Јазавац: — Баш добро! Пођу лисица и јазавац даље, и, шуљајући којекуда, наиђу опет на стрвину, ђе бјеху и гвожђа запета. Несрећна се лисица опет ухвати у гвожђа. — А сад, јазо, шта ћу од живота?
Опет се лисица састаде са јазавцем и пођоше на свој пут; идући тамо амо набасају опет на стрвину, ђе су и гвожђа била запета. Еле, тамо амо, несрећом ухвати се јазавац у гвожђа. — Што ћу, лијо?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВЕЛИМИР: Зацело. СТАНИЈА: Па тамо су људи погани. ВЕЛИМИР: Зашто? СТАНИЈА: Ко ће вући мртваца ка стрвину заклопљеног и на колима! ВЕЛИМИР: То је леп обичај. СТАНИЈА: Шта леп обичај?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Њешто њешто изјело и од њешта кости остале. — Наиђу’ Рвати на изедену стрвину, па се почну чудити, нит’ су знали ода шта су кости, ни куд се месо дело.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ја имам седамдесет и седам вјештина, — рећи ће лисица. Елем, како му драго, пођу својијем путем, и наиђу на једну стрвину, ђе су била и гвожђа ловачка запета.
Јазавац: — Баш добро! Пођу лисица и јазавац даље, и шуљајући којекуда, наиђу опет на стрвину, ђе бјеху и гвожђа запета. Несрећна се лисица опет ухвати у гвожђа. — А сад, јазо, што ћу од живота?
Опет се лисица састаде са јазавцем, и пођоше на свој пут. Идући тамо-амо, набасају опет на стрвину, ђе су и гвожђа била запета. Еле, тамо-амо, несрећом ухвати се јазавац у гвожђа. — Што ћу, лијо?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А ја све нешто мислим да је њему ипак теже него мени. Овде јесте непријатно крај све те лажне туге и ужеглог воња на стрвину, али је макар суво.
Ко зна како су сазнали за Сабориште. Долазили су са свих страна као муве на стрвину. За њих је Сабориште било Обећана земља где не залазе задригли намесникови копљаници који батинама утерују страх и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КРЧМАР Сами видимо да сваком ово време скоро проходи и тако то брзо пролеће и прха кано кад гладан орао на коју стрвину лети. Јерно сви смо ми овде исто једни путници, дошли и кано гости по бирцаузи седимо, а не у наши домови.