Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On, veli, ima dece. Ima, kaže, i među komšijama – i među sunarodnicima – špijuna i ulizica. Pitaće ga koga to ima u kući? Ko je to? Odakle? Kuda će iz Budima?
Mnoge porodice bile su potpuno izumrle, a Trandafil im više ni imena nije znao. Kad bi ga Pavle, o svojim sunarodnicima u Budimu, pitao, znao je samo za nekoliko bogatih porodica, koje su, kao visoko drveće, u poplavi, još strčale.
tuži Temišvar, da tuži Garsulija, da se zna šta se radi sa njima, Isakovičima, i njihovim otpuštenim vojnicima, njihovim sunarodnicima, posle rata. Čuće se do imperatrice, nepravda, bezakonje, sramota. Naneta Srbima!
Kajzerling je Isakoviču, sve više, ličio na neku, rusku, Garčulu! Kao i njegovim sunarodnicima u Beču, Isakoviču se činilo da je za Serbe, odlaskom Bestuševa iz Beča, otpočelo jedno novo, i tužno, doba.
Pozvat je u pomoć, u Beč, tih dana, i mitropolit Pavao. Što je bilo najluđe, Pavle je bio, svojim pričama, o Gracu, o sunarodnicima, u tamnici na bregu, uzbudio i neke oficire u traktiru, pa nije napuštao misao, da bi Rusi trebali da pokušaju, pomoću
Svom bratučedu, Đurđu, ponovio je, nekoliko puta: „Naučih, debeli, u Vijeni, među sunarodnicima, razliku, između dobra, i zla! Ponosa i izmeta!
Transporti su imali da kreću, onako, kako je on rešavao. Pa ni kod Isakoviča, sažaljenje, prema tim sunarodnicima, nije dugo trajalo. Kao kod svih, bogatih, ljudi, i udovaca, taj osećaj je u njega bio dubok, ali ga je prolazio.
On je jahao, pognute glave, nekoliko sati, za tim svojim sunarodnicima, a posle se vratio. Uveče, kad je toplo i svetlo, od Sunca, koje zalazi, Isakovič je imao običaj da sedi, na pragu,
Ima ih i na Dvoru! Ali svi su sumnjivi, a neki su već zagatili vrata u Sibiru! On želi svojim bivšim sunarodnicima dobro. Treba na njega da se ugledaju. Svi treba da se na njega ugledaju.
Božič ga je pratio očima, zrikavo. Zlo, u njegovim sunarodnicima, zlo, učinilo se Isakoviču, na tom putu u Rosiju, glavni uzrok, da toliko nesreće ima – u svetu, u kom je dotle živeo.
Višnjevski se smejao, kad mu Isakovič, to, pomenu. Kod Pavla to nije bila, ni želja da se pročuje, ni želja da se, među sunarodnicima, istakne, nego poslednja nada da, u Rosiji, serbske jade čuju, i to na najvišem mestu.
bi za to dete, taj čovek, bio pristao da da, i tu kuću u kojoj sa ženom živi, i to predgrađe, dole, naseljeno njegovim sunarodnicima, i sve te skele, čamce, žitarice, magaze, na reci, pa i tu reku ispod Kijeva, pa i tu ravan, koja se, u beskraj,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
zapažao kod stanovništva u Jadru (u Srbiji), podsećale su me na osobine koje ruski pisci pripisuju svojim najboljim sunarodnicima. Pred većim tuđim nevoljama ovi ljudi zaboravljaju sebe i svoje sopstvene nevolje.
pokazali da su imali prava što su primili novu veru trudili su se da je prikažu kao bolju, osobito pred svojim ranijim sunarodnicima. Uz to su želeli da se pred muhamedancima pokažu dostojnim nove vere i povlastica koje im ona donosi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
svoj prevod Tergovaca, od poznatog italijanskog komediografa Karla Goldonija, i u naročitom predgovoru ističe svojim sunarodnicima »hasnu komedije«.
Francuza i njihove kulture, počeli su, izmenivši samo imena, slovenski preporoditelji propovedati svojim slovenskim sunarodnicima, kojima je grozila opasnost od Nemaca i Mađara.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
porodica dobila svoje prezime, doselio se u Dalj u poslednjem deceniju sedamnaestoga veka, izbegavši sa mnogim svojim sunarodnicima ispred turskog besa, a trgujući konjima i stokom, kako to bar svedoče njegovi žigovi za stoku koji su se, još dugo posle
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svojim sunarodnicima je govorio pokašto teške istine o bogatstvu, i teže o emigracijama. „Viljuška sa svega dva zuba: ili se pretopiti,
Spida, kad nema Grka učitelja u školi, išao je da ga zameni, podučavao decu. Čitave knjige je vodio o svojim sunarodnicima u varošici: ko boluje od nečega hroničnog, kome stalno treba i pomoć i savet, kako bi i bolestan mogao raditi.