Црњански, Милош - Сеобе 2
Он, вели, има деце. Има, каже, и међу комшијама – и међу сународницима – шпијуна и улизица. Питаће га кога то има у кући? Ко је то? Одакле? Куда ће из Будима?
Многе породице биле су потпуно изумрле, а Трандафил им више ни имена није знао. Кад би га Павле, о својим сународницима у Будиму, питао, знао је само за неколико богатих породица, које су, као високо дрвеће, у поплави, још стрчале.
тужи Темишвар, да тужи Гарсулија, да се зна шта се ради са њима, Исаковичима, и њиховим отпуштеним војницима, њиховим сународницима, после рата. Чуће се до императрице, неправда, безакоње, срамота. Нанета Србима!
Кајзерлинг је Исаковичу, све више, личио на неку, руску, Гарчулу! Као и његовим сународницима у Бечу, Исаковичу се чинило да је за Сербе, одласком Бестушева из Беча, отпочело једно ново, и тужно, доба.
Позват је у помоћ, у Беч, тих дана, и митрополит Павао. Што је било најлуђе, Павле је био, својим причама, о Грацу, о сународницима, у тамници на брегу, узбудио и неке официре у трактиру, па није напуштао мисао, да би Руси требали да покушају, помоћу
Свом братучеду, Ђурђу, поновио је, неколико пута: „Научих, дебели, у Вијени, међу сународницима, разлику, између добра, и зла! Поноса и измета!
Транспорти су имали да крећу, онако, како је он решавао. Па ни код Исаковича, сажаљење, према тим сународницима, није дуго трајало. Као код свих, богатих, људи, и удоваца, тај осећај је у њега био дубок, али га је пролазио.
Он је јахао, погнуте главе, неколико сати, за тим својим сународницима, а после се вратио. Увече, кад је топло и светло, од Сунца, које залази, Исакович је имао обичај да седи, на прагу,
Има их и на Двору! Али сви су сумњиви, а неки су већ загатили врата у Сибиру! Он жели својим бившим сународницима добро. Треба на њега да се угледају. Сви треба да се на њега угледају.
Божич га је пратио очима, зрикаво. Зло, у његовим сународницима, зло, учинило се Исаковичу, на том путу у Росију, главни узрок, да толико несреће има – у свету, у ком је дотле живео.
Вишњевски се смејао, кад му Исакович, то, помену. Код Павла то није била, ни жеља да се прочује, ни жеља да се, међу сународницима, истакне, него последња нада да, у Росији, сербске јаде чују, и то на највишем месту.
би за то дете, тај човек, био пристао да да, и ту кућу у којој са женом живи, и то предграђе, доле, насељено његовим сународницима, и све те скеле, чамце, житарице, магазе, на реци, па и ту реку испод Кијева, па и ту раван, која се, у бескрај,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
запажао код становништва у Јадру (у Србији), подсећале су ме на особине које руски писци приписују својим најбољим сународницима. Пред већим туђим невољама ови људи заборављају себе и своје сопствене невоље.
показали да су имали права што су примили нову веру трудили су се да је прикажу као бољу, особито пред својим ранијим сународницима. Уз то су желели да се пред мухамеданцима покажу достојним нове вере и повластица које им она доноси.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
свој превод Терговаца, од познатог италијанског комедиографа Карла Голдонија, и у нарочитом предговору истиче својим сународницима »хасну комедије«.
Француза и њихове културе, почели су, изменивши само имена, словенски препородитељи проповедати својим словенским сународницима, којима је грозила опасност од Немаца и Мађара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
породица добила своје презиме, доселио се у Даљ у последњем деценију седамнаестога века, избегавши са многим својим сународницима испред турског беса, а тргујући коњима и стоком, како то бар сведоче његови жигови за стоку који су се, још дуго после
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Својим сународницима је говорио покашто тешке истине о богатству, и теже о емиграцијама. „Виљушка са свега два зуба: или се претопити,
Спида, кад нема Грка учитеља у школи, ишао је да га замени, подучавао децу. Читаве књиге је водио о својим сународницима у варошици: ко болује од нечега хроничног, коме стално треба и помоћ и савет, како би и болестан могао радити.