Upotreba reči svako u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kao kroz san sećam se njega, moga oca. Siromaha! Beše večito bolestan. Svako jutro i veče donosila mu je moja tetka mlake vode, njome je ispirao rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih

Odsad ćeš svako podne u ovoj sobi ručati“. Ja sam od strâ drhtala kao prut. On se saže, zagrli me i htede me poljubiti...

Kad je sve bilo spremljeno, onda mi Živko prišaputa: „Pobratime, vreme je!.. Ponoć je vreme za svako zločinstvo, — pomislio sam u sebi, — ljubav ne može nikad biti zločinstvo, i to sam mislio; ali ovaka kao ova njegova,

To već nije bilo u redu, i uvređeni Đoša pustio se iz kola, pa je izdaleka pratio pakosnim pogledom svako micanje strančevo...

se zadovoljno smešila na njega; lice joj dođe rumenije, crne joj oči sevahu od uzbuđenosti, grudi su joj se talasale... Svako joj micanje pokazivaše kako je srećna u njegovome zagrljaju, pa, i sama ne znajući, prišapnu mu na uvo: — Oh, dragi moj

Jadno moje dete! Ali kmet, u kome je zvanična dužnost svako osećanje ugušila, oporim glasom progovori: — Milisave, priznaj! — Šta,... — pitaše mladić začuđeno.

Posle se tako isto lagano vratio natrag u Turski Potok, pa je onuda čitav dan lutao, a Stojna mu je svako micanje pratila.

Utome mu zveknuše lanci... Beše to ropski jek, koji svako srce svojim tupim zvukom rastuži... A siromahu učitelju udariše suze na oči, i ništa nije umeo izgovoriti, do samo: —

Obradović, Dositej - BASNE

Bolji je jedan zec u čanku, nego dva u polju. Pravda da ova pravila niti su za svakoga, niti za svako vreme. Ko se vsegda boji da ne izgubi, malo će kad dobiti.

Tada im se pošlje hudra koja ih načne hvatati i proždirati. Od toga vremena žabe miruju i do danas, i svako veče se sovjetuju, no kad se go|d sovjetuju, sve govore a nijedna ne sluša, mnogo govore a ništa ne tvore, i zato od

A rasudimo samo: ako dozvolimo da se za nuždu može lagati, moraćemo dopustiti da se i svako zlo za nuždu može učiniti, pak onda | zbogom s ovoga sveta i pravda, i poštenje i svaka druga dobrodjetelj!

Sovjetuje nas basna da se za svako naše nužno delo za vremena spremamo. Ono što valja da bude danas, ne otlažimo na sutra: „O την ευκαιρίαν των πραγμάτων

Ova gledajući dva vočića svako veče kad utruđeni s oranja dolazahu, rugaše im se, govore|ći da su se u zli čas otelili.

zgorega bilo da se i po seli ova naredba učini) da se napravi jedan hospital za siromaš staru i nemoćnu (pravo je da svako mesto svoje bedne prikrmljuje); da se uredi opšta kutija u koju svaki, kad u crkvu dođe, po svom mogućstvu i

Zato neka nam je vsegda na pameti ona predivna i svako zlato u ceni prevoshodjaštaja Oracijeva sentencija: „Est modus in rebus, sunt certi denique fines, quos ultra citraque

mnogočislena i različna, niti je moguće svima pravila propisati, no ovo je poglavito i vseopšte pravilo: da se svako opštestvo stara iskusne i dobrodjeteljne poglavare imati, s kojima u potrebi da se sovjetuje i da ih sluša; a svak

i blagosostojaniju; ako li se upute na krivo i na zlo, a oni iz prostote dođu u varvarstvo, glupost, sujeverije i u svako zlonaravije. | Zašto su Albanezi od toliko stotina godina sve aramije i ubice?

To se zove „kαρκίνου βάδισμα račji hod”. Vreme svoje valja izmeriti, razložiti i za svako nadležeće delo opredeliti, pak onda ovo opredelenije i red nikogda kromje krajnje nužde i bolesti ne prestupiti.

Ko uprav poznaje i ljubi božju premudrost i dobrotu, on nikojem dobru u naturi ne može zaviditi, znajući da je svako dobro od boga.

Srce kojega je ljubov osnovana na ljubovi k bogu i k dobrodjetelji raduje se i veseli videći da se među ljudma svako dobro, vrednost, prosveštenije i blagopolučije rasprostranjava i umnožava, i na ovi način jošte ov|de predoštuštava i

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun životinja, ovoj šlem, svoj nož, svoj sat. Jedan poruku nosi važnu (pre veka

Il je to raj, u kome rešetke obezbeđuju mir, idilu i slogu, gde svako, i jastreb, i lama, i lav, u svom kavezu služi svome bogu?

Na suncu, u prozoru, dozreva paradajz. Iz šaše svetli gomila tikava: jesen dovodi tikve do usijanja! Svako drvo sija kao crkva! I krekljavo je drvo ujesen zlatno! Nema puta da nije posut zlatom!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Posle, jedne zime, ne pamtim koje godine, očima sam gledao kao đak, gde svako jutro po osam i po devet mrtvi̓ frajkoraca donesu iz kvartira i strpaju u stražaru kod škole u Ašanji, pak odande iza

I zapovedimo starešinama (kućevnim), da svako mora dovesti na ispovest a starešina mora najposle ostati. Ona dva stara (sveštenika) ispovedaju stare ljude, a nas

grofa, da bi i ovo, a i svako naše tužno prošenije ispravno i nezadržano preko njega u ruke Jego Imperatorskomu Veličestvu došlo; da se Jego

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Jali će se iskašljati, jali reći kakvu nepristojnu reč — tek će, crkao, pukao, darnuti svako čeljade. Gdešto su ga i odalamili za to, pa opet neće da miruje.

Ele na sve strane žagor, vika, lupa, svirka, pevanija — samo bruji!... Tako je to gotovo svako u boga veče zimi. Jedno veče tako beše žestoka mećava. Zviždi vetar, a prećavac magli u oči kud se god okreneš.

Istina, nije pljuckao u tavan, niti se vozio na lađi za ater bifteka, ali se na najjačoj ciči kupao svako jutro u hladnoj vodi, lomio prstima konjske potkovice za opkladu, pa čak učio i srpski, i, posle dugog učenja, jedva

— Jesi rad gostima, Srećko? — upita čiča Mirko. — Dobrim u svako doba! — odgovori Srećko idući im na susret. Tu se lepo zdraviše, kao ljudi i prijatelji.

— Svejedno. Boško mi neće zar odreći. Pa onda, znaš, bolje je potražiti malo podalje... Ovuda već svako poznaje Vuju kakav je. Tamo u Lajkovcima ne zna ga niko.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Nego i knjige su mu bile!... Nije kao ove jako što ništa ne pomažu, nego one stare, „kosovske” knjige, što je u njima svako slovo svetom rukom napicano, a listovi nisu od hartije nego od kože.

šušanj što ga zelembać — pred sami smiraj sunčev — pravi hvatajući muve i bubice, i onaj cvrkut male tice što cvrkuće u svako božje doba dana; ali mu pamet ne beše prisebna...

Vide, ponurene kraj ognjišta, dve sede glave kako suzom iz očiju gase žeravicu... Čuje uzdahe njihove, za koje je svako živo uvo ogluvilo. Niko ih ne gleda, niko im čak boga ne naziva... I gle! Više nije zraka nego opet čovek.

Tu je on dizao i obarao po svome nahođenju U kući mu je bio red kao u košnici. Svako čeljade znalo je i radilo svoj posao, a on je bio gospodar.

Sve dočeka Stanka i družinu na nogama. Stanko se izljubi sa svima. Sve oči behu sjajne, svako čelo ponosito; na svakom licu čitao si da je duša prekaljena... Stanko oseti neko veličanstvo u duši svojoj.

Uoči dana svadbenog užurbala se čeljad Aleksina. Na koju god stranu pogledaš, sam poslenik, i svako ti to ima pune ruke posla. Aleksa je prilazio sad ovamo, sad onamo, napominjući da se što ne zaboravi.

Ali ružno vreme dojadi. Sitna kiša i hladan vetar ne prestajahu... Vazduh težak i pun vlage. Svako jutro osvitaše po koje mrtvo telo; svaku zoru dočekivala je nova zapevka...

Jurili su od Čupića Smiljaniću, od Smiljanića Srdanu, od Srdana Katiću. Nije se govorilo glasnom rečju nego šapatom. Svako čelo beše natušteno. Čupić, kao vojvoda, naredi kmetovima da nejač sklanjaju u zbegove. I opet ožive Drenova Greda.

Sve to beše ostrvljeno, navađeno na boj, sve je očekivalo makar samo šušanj, svako je oko gorelo grozničavom vatrom... Baš na samoj kapiji šanca beše Zeka s njegovim golaćima.

sve se to grlilo i ljubilo s Devom... Ovaj čovek kao da ih zadahnu novim životom i novom snagom. Svako srce življe zakuca... U taj par sunce razagna oblake i sjajni zraci njegovi obasjaše... Zeka diže ruku: — Braćo!...

Oni prenuše... Poljanu pred šancem pritiskao Turčin... — Mirno, sokolovi!... Samo u meso gađajte!... Neka svako zrno olova donese smrt onome koji se zakleo uništiti ime naše!...

Dučić, Jovan - PESME

Tih se čuje žamor: To na obalama mre ponoćna plima. A moja je draga tužna svako veče I kada zaplaču noćne kamelije, Zaplače i ona; suza što poteče, Niko ne zna šta je, ni šta ona krije.

NAŠA SRCA Ko zatvara vaše oči nebrojene, Srca, srca, srca? I kuda se raspe, Kad se svako od vas zatvori i zaspe, Vaš svet od sveg veći i lakši od sene.

Prostorom napito, moje srde gleda Sjaj novih nebesa i fatamorgana; Rasplače ga svako sunce koje seda, I raspeva jutro svakog novog dana.

To je bila molitva Zohri, koja je boginja s tako isto crnim i teškim dojkama. Zohra svako veče šalje svoju zvezdu da primi za nju molitvu svih žena u pustinji čije telo žudi čoveka.

Jer je Zohra svirepa i ne bi joj više na obalu slala svako veče drugog čoveka. PROROCI Pred selom se javio prorok iz neke druge zemlje.

Znamo vas dobro profitere. I decu niščih, o Gospode; Za svaki polet s puno mere, U svako vino s malo vode. Za svaku svetlost vi ste slepi, Samo u tmini progledate; Od svega su vam duži džepi, Tačni ste

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

U crkvu je išao samo na Đurđevdan, u kavanu svako veče. Večeramo, on turi čibuk pod levu mišku, zadene duvankesu pod pojas, pa hajd!

Sve je složno, veselo, i ljupko, i svako gleda tom prilikom da se dobro išali i ismeje. Kako se, pak, koje od njih troga pojavi na vrata, odmah nastaje red,

Ali kad poša namiri po našem računu tako pedeset i pet godina, počne nešto uditi, svako jutro povraća, a poslije nekoliko mjeseca i noge joj počeše otjecati. Ne može više ni hljeba da zamijesi.

Ninko otpoče: — Kume moj i oče, srećna da ti je Marija i naše kumstvo! Dabogda svako dobro i radost od nje da dočekaš; da te utješi i podvori pod tvoju starost, da se dičiš i po nosiš njome, kako se narod

Ja sam joj, pošto je prsnuo mehur, mazao rastvorom srebrnog nitrata), ja imam pravo da ga u svako doba prihvatim i da vidim kako mu je. Molim ovamo ruku!

, itd. Pismo je bilo napisano pola u šali pola u istini, ili, bolje reći, tako da sam se ja u svako doba mogao povući i kazati im da je to sve šala i da sam ih ja hteo malo poplašiti.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A kad dođe do svatova, onda nije dobro samo mladi i mladoženji, ne dobijaju samo oni svako svoje, nego i drugi svet. Pa kad dobro prolazi i kad se lepo provodi Gliša Sermijaš, koga obično niko i ne zove u

Kako je u ovo selo, kao i u svako selo, malo ko svraćao, nije čudo što je odmah po selu pukao glas da je došao davno očekivani novi učitelj, a i Erža,

« Gđa Sida nije mogla to da trpi, smetalo joj je, upravo kvarilo njen dojakošnji red i naviku. I ona je naučila svako predveče da sedne na klupu pred kućom i da se javlja mimoprolazećima i da daje savete Juli koja sedi pored nje ili Žuži

Pa se opet razdvoje i stoji svako na svom mestu, pa ćute k’o da osluškuju da ih kogod ne gleda i vreba; pa se onda opet, kao kradom od sveta, zanihaju i

Sem toga, videće šta je bilo i u jednoj i u drugoj kući posle onog događaja. »Svako čudo za tri dana«, veli naša poslovica; pa tako je bilo i sa ovim događajem.

Ali je selo k’o svako selo: svoj hleb jede, a tuđu brigu vodi. Nije tako stajala stvar s popovima. Kod njih nije važilo to pravilo da svako

Nije tako stajala stvar s popovima. Kod njih nije važilo to pravilo da svako čudo za tri dana traje. Oni su tek otpočeli pravo neprijateljstvo.

— One su se svako veče nalazile, i tom prilikom su između ostaloga još i saopštavale jedna drugoj sve što se u kući jedne ili druge

Tako je i frau Gabriela osećala neko zadovoljstvo, i onako razdragana izašla u avliju, pa, kao svako sretno stvorenje, gotova bila da zagrli ceo svet.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Zato Naza zaboravila i na stid i na sve i počela svako jutro da odilazi popu kući i čeka ga na kapiji. — Nema Nazo — odbijao je pop osećajući se neugodno kad bi je video

— Nema Nazo — odbijao je pop osećajući se neugodno kad bi je video kako ona svako jutro ispred kapije čeka ga, bosa tapka po snegu i pilji u njega kad ga vidi.

Bio krupan, koščat. A mračan. Nikad ne govorio, niti se čuo kad išao. Išao kao neka senka, ali pravo, kruto. Svako bi jutro njega bilo pred varoškom, sabornom crkvom.

I sad, kažu, da je putanja koja vodi od porte do crkve od toga njegovog kamenja načinjena. XIX DEDA VESA Svako jutro čim se zadani eto njega gde onako slep, visok, s lulom u ustima, u dugačkoj koliji i sa takođe dugačkim štapom

I tako, svako jutro iziđe više varoši do raskrsnice. Seda tamo u kraj. I, pošto metne ispred sebe kapu, presedi ceo dan onako klateći

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Gospođa Nerićka je bila malo oštrokonđa, pa je vrlo grubo pismo Čekmedžijiću pisala, u kom mu otkazuje svako poznanstvo.

Može li biti da se takve devojke svakom ne dopadaju? I obe silno igraju. Igrači se otimaju za njih, i svako kaže: „Badava, Mica i Alka najlepše frajle na balu!

U životu tako biva kod muških i ženskih. U detinjstvu se vole, traje to često dok se ne ožene ili udadu; posle se svako po svojoj potreboći vlada, a ljubav i tešnje prijateljstvo iščezne; tako je kod Mice i Alke.

Retka sreća za udate. Otkud Rogozić tako pitom, onaj besni jurat kom se svako s puta uklanjao? Marko Rogozić bio je među juratima prvi u nauci.

Ako je ko hteo tešku parnicu da dobije, išao je Rogoziću na svetovanje, i to i sa strane, i u reč njegovu svako se pouzdati mogao, uvek je kraj pogodio.

Čast velja, a radost velija. Sutradan se o tom po celoj varoši pripoveda kakva je čast bila kod Ćirkovića, i svako tvrdi i dokazuje da Alka mora dobiti proces; Mica će izgubiti.

Babonja će k njima u varoš doći, pa će se izravnati, načiniće „amiku”, to jest: svako će od tužbe odustati, pa je mir. Babonja dođe u varoš, te on s jedne strane za Alku, Marko s druge strane za Micu

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Poznajem ga lično i poznajem njegova kola, svako je prošao pored mene. Baš glavom baron Gizel, gospodo Boga mi, časti mi!

Na uglu najvažnijeg Ministarstva odakle se čeka sudbonosna odluka, gde se deru prodavci van rednih izdanja i gde svako tandrkanje fijakera izaziva šumnu nervozu i senzaciju, opkoljen gomilom zinulih poznanika, neki bivši ministar i

On je hteo i da se uveri, je li tu sve u svome redu a osem toga i sebe samog ubedi: kako je svako nadanje i zavaravanje besmisleno, jer taj kobni ultimatum drugo ništa i ne može značiti u ovaj mah nego rat.

druga posla nema nego da vojne begunce osuđuje na smrt, pa tu rade puno nekih oficira, sve sami protekcionaši i svako veče šetaju pored kuće i drsko gledaju u njene prozore.

Afrika

Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.

ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje bitke i svoje junake. Svako pleme ima svoju epopeju od po deset i više hiljada stihova, što prelazi sa oca na sina, i koje svi ratnici znaju

Tada bodlerova poetska slika, da je šuma živi hram, pretvara se u fantastičnu stvarnost. Svako gigantsko drvo u ovoj prašumi je ogromna građevina koja živi i raste u svojoj arhitektonskoj privlačnosti.

izvor, veliko tropsko žbunje, ogromna bezlisna drveta koja cvetaju, palme koje nose džinovske crvene grozdova, čije je svako zrno veliko kao hleb, i riđe, i rujeve, i plave krune drveta.

Ima i ljudi matorih koji su smatrani za decu, jer nisu proglašeni za odrasle. Kako se samo za svako novo saznanje misterija dobija i po jedna nova tatuaža, to ova ne predstavlja nikako dekoraciju na telu, već položaj

To su čitava jata koja odleću kao ptice. Švajcarac ih više ne vidi. On, izgubivši svako strpljenje, puca nasumce i tu je kraj njegovom lovu: majmuni se isto tako složno survavaju u duboku travu savane i više

Onda opet svi igraju u isti mah, vrteći se svako za sebe; čak i deca — padaju u zanos ali ne greše pokrete. Žena koju dodirujem za rame, čineći se da je slučajno,

Gore ne postoji! „Ovo je zemlja belih! Treba znati kako gorko to zvoni u ustima belca koji u svako podne mora uzeti kinin, koji se ne sme kupati u moru niti u reci, slobodan na suncu, koji ne sme piti običnu vodu,

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

No vi znate da sam ja u službi, ja sam zato od magistrata i poslat, da vas u varošku kuću vodim. JANjA: Svako i šala prokleto di-j čovek u nestreća. O talas Janja, o talas Janja! MIŠIĆ: Mislite vi da ja šalu provodim?

KATICA: Zaboga! MIŠIĆ: To nije slobodno! Znate, kad je ko zatvoren, svako mu se sredstvo iz ruku uzima, s kojim bi sebi život mogao uzeti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

riđ, visoka čela, sa nosem kao konjski žval, Trifun je bio od onih ljudi koji su dobri, ali izgledaju tako, da ih se svako kloni. Obišao ga je i prepao se od njega i Garsuli.

Da se kućerci ruše, ako ne izlaze na liniju! Trifunovi, otpušteni, vojnici počeše, kad se to razglasilo, da dolaze, svako jutro, pred Trifunovu kuću, i da viču.

Indžiliri, geometri, dolazili su, međutim, i dalje, svako jutro, u Mahalu, na drum koji se gradio, prema planu grofa Merci.

Neka on samo putuje, moliću lepo! On, Trandafil, ostaje, moliću lepo. Isakovič je sa tim čovekom sedeo, svako veče, dugo. Sve je nešto sa njim šaputao, brižno.

Poznaje, kaže, svaku orijentacionu tačku na vidiku, svako brdo, svaki gaz. Tvrdio je da će biti lako – a nije smeo ni sam sebi da prizna, da će biti teško.

Il’ ga, kaže, izviče za mučibabića. Što se tiče Rosije, njemu je, veli, Rosija, kao i svako drugo carstvo ovog sveta. Nema ništa protiv ženinih rođaka, koji se u Rosiju sele.

ima sestru, koja je devedeset godina, ali, verovao Isakovič, ili ne, da mu iz duše kaže, ta baba i sad dolazi, svako jutro, u školu jahanja grofa Para, i jaše. Treba paziti, reče Božič, kad se konj kupuje, da nema debeo vrat.

koga bi zavolela, iskreno, ludo, onako, kako samo žene umeju, otišla na kraj sveta, i nevenčano, da mu čisti čizmu svako jutro.

Nije to, što ona kaže kapetanu, posledica vrućine, ni razblude, nego žudnje za srećom u životu, koju svako biće ljudsko, pa i žena, nosi u srcu.

posmatra njega, koji je, kad mu je žena umrla, za ovaj svet kao umro, i sad ubija sebe, zbog te mrtve žene, tako reći, svako jutro. A Božič?

Ona dakle nema sna. Njoj zvone zvonca. A sutra ima da urani, pre ostalog sveta, onda, kad svako dete spava. A kraj sve beline grudi i punačkih obraza i nogu, imala je, očigledno, slabe ruke devojčica.

Njena kuća je, svako veče, bila puna sveta. Kockari, i bludnici, razilazili su se tek ujutru iz njenog stana. Kao neku maskeradu, mogao je

Teodosije - ŽITIJA

i dajemo ti zajedničke obete: Od začeća deteta od prirodne zakonite ljubavi i od postelje odlučićemo se, i svako za sebe u čistoti tela sve do kraja života sačuvaćemo se.

u Gospodu imate prema svetim manastirima, i naročito prema Vatopedu, dobro tvorite, jer dobro je i prijatno pred Bogom svako delo u Bogu.

Izgledalo je kao da poje sa nekima drugima, a nije niko mogao razumeti. Došavši do kraja psalma, reče jasno ovo: „Svako dihanije da hvali Gospoda“!

svojima̓ i ,svete njegove, u kojima proslavi Bog svu volju svoju̓, proslavimo, da se dostojno i prema mogućnostima na svako dobro delo njihovo radi Boga ugledamo.

I tada će svako videti svoje i ubojaće se, i nema se kamo pobeći. Sve ovo apostol znajući reče: Pošto će Gospod suditi svome narodu,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Zadruga nestaje potpuno kao i slava. Ljudi se retko sećaju svojih dalekih predaka; svako nosi ime svoga oca. Najzad će promatrač zapaziti pored nekih osobina zajedničkih svima Južnim Slovenima, neko duhovno

je izgubio nezavisnost i da obnovi staru srpsku carevinu, o kojoj stalno sanja, čak i u najtežim prilikama, u kojima bi svako drugi očajavao.

Obrazovanje i razvitak plemena. — Pretpostavljalo se (Dučić, Medaković, Rovinski), da je svako od raških i crnogorskih plemena postalo od jednog zajedničkog pretka i da se formiralo srodstvom.

Spočetka je svako dinarsko pleme naseljavalo jednu jasno ograničenu geografsku celinu; čak i u toku svojih poznijih napredovanja bilo je

izmetnuli, odrasli plemenici bi se skupljali oko „zborne glavice“, zbacivali bi starog „vojvodu“ i birali novoga. Svako je pleme podeljeno na bratstva, koja proističu od zajedničkog pretka.

bi uz velike teškoće i prodrle, ne bi se mogle zadržati usled teškoća u saobraćaju i oskudice u sredstvima za život. Svako crnogorsko pleme naseljava niz karsnih oblika, okružen ogolićenim planinama: grupu vrtača i uvala koje čine izduženo

Smatraju sebe za srodne Arbanasima. Da bi se postigao ovaj narodni ideal, svako pleme treba da bude što mnogobrojnije.

Otvoreniji su, pristupačniji i sa više gostoprimstva no što je obično slučaj kod ljudi centralnog tipa. Pobožni su: svako selo ima bar po jednu crkvu, koja se dobro posećuje.

Mijaci su vrlo odani pravoslavlju. Svako selo ima po jednu crkvu koju seljaci brižljivo pohađaju; neka sela imaju i po dve crkve.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Čuo sam samo fijuk vjetra kroz visoku travu pored rijeke. Ehej, da su meni tako brze noge, išao bih svako jutro da Žuću vučem za rep. Opet je nastala tišina. Rijeka svojim snenim šumom uspavljuje ribe, iako one to ne čuju.

— Kakvo to stradanje? — upita mačak Tošo. — Još pitaš, brate mačkolave! Svako veče ovamo se iz planine spušta strašni medvjed Kruškotres Kukuruzović, grdna izjelica.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

poljubac ne uzvrati Treći stoji po strani Bulji u onu dvojicu I vrti glavom vrti Sve dok mu glava ne otpadne SVADBE Svako svuče svoju kožu Svako otkrije svoje sazvežđe Koje noć nikad videlo nije Svako svoju kožu kamenjem napuni Svako sa njom

stoji po strani Bulji u onu dvojicu I vrti glavom vrti Sve dok mu glava ne otpadne SVADBE Svako svuče svoju kožu Svako otkrije svoje sazvežđe Koje noć nikad videlo nije Svako svoju kožu kamenjem napuni Svako sa njom zaigra Obasjan

dok mu glava ne otpadne SVADBE Svako svuče svoju kožu Svako otkrije svoje sazvežđe Koje noć nikad videlo nije Svako svoju kožu kamenjem napuni Svako sa njom zaigra Obasjan sopstvenim zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne

svuče svoju kožu Svako otkrije svoje sazvežđe Koje noć nikad videlo nije Svako svoju kožu kamenjem napuni Svako sa njom zaigra Obasjan sopstvenim zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kožu (Ova se

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: A što ste napustili posao? ALjOŠA: Ja čekao vas tamo, mislim, doći ćete kao obično, kao svako jutro, pa kad niste došli... PAVLE: Jesam li vam potreban? ALjOŠA (zbunjeno): Ja mislim vi dođete, pa kad niste došli..

A svoj kaput? Pa, može možda još poslužiti tamo na građevini. No, sad već izgledate kao čovek koji može pristati u svako društvo. 'Ajde sad, tako kako sam vam rekao. Sutra kad se sretnemo, videćete kako ćete već drugače gledati na život.

LjUBOMIR: Ko? (Pruža mu listove.) Eto, pune su novine. SVI (dreknu): Novine? (Razgrabe mu i svako otvara po jedan broj.) ANTA: Au, ala su krupni naslovi.

Samo o tome, samo o tome; a uz to se još prenemaže i uzdiše. SPASOJE: Ne treba joj zameriti; svako uzdiše za svojim idealima. VUKICA: Pa zar bračna noć ideal?

I u čemu je uostalom filozofija starih grčkih filozofa Pitagore, Isokrata i Eshila? Suština je njena u tome: da svako da sadrži u sebi svoje ne, a svako ne nosi u sebi svoje da. Sve zavisi od moći logike. SPASOJE: Pa vi to imate, kažu.

Suština je njena u tome: da svako da sadrži u sebi svoje ne, a svako ne nosi u sebi svoje da. Sve zavisi od moći logike. SPASOJE: Pa vi to imate, kažu.

RINA: Znate kako je, gospodin-Blagojeviću, kad lađa tone, svako sebe najpre spasava. SPASOJE: A, tako vi smatrate stvar? Svako sebe? Pa dobro, onda neka svako sebe i gleda.

SPASOJE: A, tako vi smatrate stvar? Svako sebe? Pa dobro, onda neka svako sebe i gleda. Samo, nemojte požaliti ako ja pre doplivam do obale nego vi.

SPASOJE: A, tako vi smatrate stvar? Svako sebe? Pa dobro, onda neka svako sebe i gleda. Samo, nemojte požaliti ako ja pre doplivam do obale nego vi.

ANTA (više za sebe): Vrlo opasna! SPASOJE: Pitanje bi bilo samo, je l' da uzmemo zajedničkog advokata ili svako posebno! U svakom slučaju ne treba da preduhitrimo. Savetovaću se o tome još i sa gospodinom Burićem.

Ljudi, da, dobro sam kazao, jer, najzad, svako je od vas čovek, svako od vas ima i jednu trunku čovečanstva. SPASOJE: Ima je, uveriću vas da je ima; uveriću vas

Ljudi, da, dobro sam kazao, jer, najzad, svako je od vas čovek, svako od vas ima i jednu trunku čovečanstva. SPASOJE: Ima je, uveriću vas da je ima; uveriću vas koliko samo mi čovečanski

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

„Šta li je htela di mi kaže?” — pomislih, a onda odmahnuh rukom: jedan od onih malih majmuna kojima Vesna puni kuću svako božije nedeljno popodne. Vrlo važno!

Mita se slaže da bi to trebalo da bude dugačko i onakvo - Ataman oliznu prste - znaš već kakvo pismo? Mita joj svako jutro donosi novine i mleko pa može da ubaci pismo i poneki cvetić, ti nećeš imati ništa s tim. Sada mi je bilo jasno.

Jedno vreme bio sam zaljubljen u nju i svako od nas je to bio, bez naročitog rezultata, uostalom. Ona je igrala s nama, smejala se, na izletima čak i jedrila, za

prošavši dvorište i jedan blok zgrada, a onda sam je video kako sedi na klupi kraj vodoskoka, koji je radio honorarno svako veče jedan sat, držeći neku torbu pored sebe.

Dole je još bilo mirno, iako je sada i očev krevet bio prazan. Osećao sam svako svoje crevce ponaosob i krenuo na doručak kao što neprijatelj polazi u izviđanje neprijateljske teritorije.

Onda se nasmešila i, zgrabivši me za ruku, okrenula me prema reci bez reči. Zatim smo pošli svako na svoju stranu i ja sam bio siguran da i ona kao i ja oseća slanu loptu u grlu.

nije, iako je poslušno pokušavala da sledi moj hod, samo što su ona i muzika onih đavolski dobrih „Torpeda” išli svako na svoju stranu, tako da je ovo naše pre ličilo na neko pijano batrganje nego na igru.

Društvo je već izlazilo na odmor i Neda me je povukla za rukav rekavši nešto kao: „Pusti tog čoveka, Bodo, svako voli neko čudo!” - osmehnula se i prošla, aja sam ostao da se pitam je li mislila na Rašidu ili Gretu.

U toj ruci za trenutak blesnu nož. Nije trebalo da blesne dvaput: već kod Isaijine kuće pošli smo svako na svoju stranu, ne progovorivši ni reči. - Mislim da ćemo se videti sutra!

Sada je Bagricki govorio o onome što nas u budućnosti čeka. Bilo je to nešto što je svako od nas bar milion puta čuo. - Bože što su duhoviti! - reče Neda i osmehnu se.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Prvi valcer igra sa frajlom Polačekovom. Dobra igračica. Onda igra s drugima. Svako baca oko na Šamiku. Dođe polka. Šamika i to fino izređuje.

Čita pismo. — Eto vidiš, nema ništa, jesam ti kazao? — Je l’ moguće da je takav svet? — reče i uzdahne. — E, svako sebi vuče. Takav sam i ja. — Pa šta ćemo sad? — Sve je prekinuto, traži drugu!

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Dete koje nije dobijalo na svako pitanje odgovora, ponavljalo ih je, izmučeno, po sto puta, trzajući ga za uši, za nakit, za brke.

I ostali Srbi, koji su imali čast da katkad večeraju kod njenog stola, mislili su tako. Kockajući se, svako veče skoro, pri njenom stolu, bio je srećan da može neprimetno dodirnuti prste njenih bačenih rukavica, ili da prevuče

U moru trave, obasjane Suncem, opkopi i zidine varoši, zasađene drvećem, lebdeli su mu pred očima svako jutro. Zagledan u visoke i šiljate crkvene zvonike, on je video nad njima i ljubičasta nebesa, vlažna od kiše, sa

crvena, vlažna usta, uvek puna turskih slatkiša, ni onaj uzdržani osmeh bludnika, ni sjaj zenica kojima je, pre, merio svako žensko stvorenje, s nogu i sa leđa.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Cilj tabua je da se izbegne neka nesreća, uzdržavanjem od obavljanja kakve magijski opasne aktivnosti. Svako kršenje tabua je opasno, pa čak i kobno za pojedinca, kao i za zajednicu kojoj on pripada.

se veruje da još prve bračne noći, pre nego što mladenci legnu u postelju, muž treba da raskopča na nevestinom odelu svako dugme, kopču i vezicu, da se ne bi žena mučila na porođaju.

Za trudnicu je opasno i svako kretanje izvan kuće, odlazak u selo, na sabore, slave, svadbe, prela i sela, jer gde ima više ljudi postoji mogućnost da

Zato se košuljica razdeli na onoliko delova koliko ima članova porodice i svako je nosi uza sebe (ušivanjem u odeću) kao amajliju.

Vuk to dobro zapaža u svom opisu ovog običaja: „Susjedi za sedam dana dolaze svako veče u kuću porodiljinu, jedu, piju i pjevaju cijelu noć, kad im se zadrijema, smenjuju se, tako da je jedan dio uvijek

busen zemlje i baci ga za njima izgovarajući u sebi tri puta: „Koliko ova zemlja daleko od neba, toliko od mog djeteta svako zlo i nesreća, pogan i plač.

¹⁸⁹ U Hercegovini, ko prvi put vidi dete, treba da izgovori sledeće reči: „Koliko te ja prije vidio, onoliko te svako zlo vidjelo, a oslen svako dobro.

prvi put vidi dete, treba da izgovori sledeće reči: „Koliko te ja prije vidio, onoliko te svako zlo vidjelo, a oslen svako dobro.“¹⁹⁰ Majka kad uspavljuje dete peva mu ovu uspavanku-basmu „od uroka“: „Nina, sine, san te prevario!

Veruje se da su žene u periodu babina „u stanju da okuže svako lice i stvar kojih bi se dotakle; stoga moraju da izdrže karantin dok im se ne povrati zdravlje i snaga i ne prođe

²² Zadrugari. Muški članovi zadruge su među sobom jednaki, odnosno imaju ista prava na zemlju, kuću i celokupno imanje. Svako radi koliko može, prema svojim mogućnostima, prema uzrastu i polu, a stečenu imovinu dele na jednake delove.

„Svako novorođeno muško dete prelazi ustaljeni put od periferije porodice ka njenom središtu, i to od trenutka njegovog krštenja p

U Crnoj Gori, na primer, sva briga oko dece je isključivo ženski posao, te je svako brižno osećanje ili roditeljsko ponašanje za oca tabuisano.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

O LOVU U svako doba zore letnje da su spremni sokoli i hrtovi, kad car ushte s vlastelom da lovi, da se krene još za rose i hlada dokle

medveđu što se detinjski šali, za pospale u senci jaguare i pantere, za risa u kavezu koji kao čovek tamnicu lomi, za svako gonjeno zvere, za zverinja srca životu odana, za sva njihova i sva naša zverstva i dobra bogodana, pomilovanja!

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Mora da smo bili smešni, onako zaneseni, svako sa veoma visokim mišljenjem o sebi, bez ijednog dokaza da smo izuzetni, bez čega vam svet ne veruje na reč.

Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo. Još je imao toliko toga da ispriča da nije mogao ni da pomisli kako se

iznenadan način na koji su stigle, ptice jednim pokretom krila, po nekom prećutnom ptičijem dogovoru, kreću natrag — svako jato svome pravcu, svaka ptica svome jatu. Starac ne gleda za njima.

— Vidim i neku čeljad, ko da su se nešto rasula, svako gleda na svoju stranu... Vidim i nekog psa — razlajao se, a vukove ne vidim oko tora!

Spala je dugogodišnja šminka — sada se gledaju oči u oči, u otvorenoj borbi za sve, za svaki komad nameštaja, za svako dete, za svaki kvadratni metar stana. — Ona hoće da me uništi! — žali se sredovečni muškarac svojoj devojci.

Znao je dobro da ga svako opiranje ili neposlušnost mogu lako vratiti tamo odakle je stigao u grad. Ništa nije smeo da rizikuje posle napornih

Prezirao je veliko svetsko bratstvo intelektualaca-gastronoma, koji su se poput riba pirana obrušavali na svako mesto za koje se pročuje da se u njemu »dobro jede«, pa ipak, igrajući se ključem na čijoj je kugli pisalo zlatnim

Otkad nisu tako spavali, tako duboko i bez ikakvih snova! Sutradan, Ruža je svuda oko njih, na svakom mestu i u svako vreme — njihova Ruža, tumač običaja i zaštitnik, pokrovitelj i posrednik između dva života; ovog divljeg, bogatog i

Varošica je, najzad, likovala nad slavnim čovekom iz velikog grada. Svako je mogao da upre prstom u njega, dok je posrtao prema hotelu, i da kaže svojoj porodici: »Eto vam, to su navodno ti

Matavulj, Simo - USKOK

godina, poslije boja kod Spuža, sazva vladika glavarski zbor na Cetinje i tu se dogovore i načine zakon da se po zakonu svako zlo trijebi, da se u svakome plemenu sudi, da se ubijce ubijaju, da svaka kuća daje poreze na godinu po šezdeset

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: E, dobro je! Nećeš se, to jest, nimalo kajati. Puna kuća, to jest, što ti srce ište. (Glasno.) Svako dobro i sreću! OTAC: Da Bog da! PROVODADžIJA (napije se, pa opet tiho devojki): Provodadžiji lep dar, to jest.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

odbacuje odgovornost pred detetom kao čitaocem, dečji pisac je, prirodom svoga dara, upućen na nj; on piše i za dete. Svako umetničko delo je projekat određenog saobraćanja sa ljudima, pa ne treba videti preveliku nesreću u sklopu posebnih

Ona je nešto kao slobodan, svima otvoren prostor, kutak u kome se svako oseća udobno i samopouzdano. Njena omiljenost uslovljena je, bar delimično, nesvesnim čitalačkim otporom prema tekućim

je, bar delimično, nesvesnim čitalačkim otporom prema tekućim strujanjima književnim: evo jednog vida poezije u kome svako nalazi ono što može ili hoće, evo pesme u kojoj je vrtoglavica pred beskrajnim i nedostižnim bitno ublažena, ako ne i

Pesnika, koji stanuje u blizini škole, ona je doživljavala kao zanatliju iz komšiluka, kao piljara kod koga se, u svako doba, može nabaviti kesica vanilinog šećera ili kocka pekarskog kvasca. Nije bilo druge, morao sam uslužiti mušteriju.

Dobru dečju knjigu može čitati svako ko to zaželi. Odrasli su stali pokazivati odanost ovoj vrsti pisanija, prikazujući je kao jednu vrstu sladokusačke

pisane dečje pesme i priče bukvalno su namenjene deci: odgovaraju njihovom nepazvijenom ukusu, dakle dostupne su im; svako ih dete može razumeti; svaki, a posebno loš nastavnik, može ih „protumačiti”.

Kao kakav dežurni pesnik, spreman da se u svako doba dana i noći odazove na poziv. Ovakav odnos prema poeziji, srdačna raspričanost i vezanost za svakodnevno i

Sa podizanjem škola Zmaj je ušao u bukvare i čitanke, u učionice i na školske svečanosti, da otud nikad ne iziđe. II Svako se detinjstvo, i dečaštvo, iznova s njim upoznaje.

se naglašava: Šta se posle toga zbilo Nije teško pogoditi, I, štaviše, neću kriti Sve što može dalje biti, Može svako, Vrlo lako, Svojom glavom izmisliti. Granice između sna i jave otvoreno su i do kraja potrte.

Sve mu polazi za rukom, svuda u pravi čas stiže. Ostvaruje se jedna od onih maštarija koju je svako iskušavao: nismo li, u snovima, bezbroj puta nadletali sve gradove i okeane sveta, našavši se, divnim i neobjašnjivim

su svakojake skitnice, božji ljudi, zgubidani i sanjalice, ona silna bratija koja o Miholju-dne dolazi u goste dedi Radi. Svako od njih odnekud sluti viši red po kojem postojimo i umiremo.

svetitelji, blagorodni su i uviđavni prema svemu i svakome; deda Rade naklonjen je čak i lopovu Savi, „nikakvoj Vjeri” Svako ide putem koji mu je određen; nije na nama da drugima sudimo, već da praštamo onoliko koliko možemo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

U srpskoj crkvi bilo je rodoljubivih i moralnih prvosveštenika, koji su sa narodom delili svako dobro i zlo, ali bilo ih je, i to više, koji su se držali starih balkanskih kaluđerskih navika, smatrali svoj položaj

« Svako veće srpsko mesto u južnoj Ugarskoj, Hrvatskoj i Dalmaciji ima svoga »sovokupitelja«, koji taj posao radi iz rodoljublja,

i 1817. Kopitar je posvetio aktivnoj saradnji na Srpskom rječniku. On je Karadžiću dolazio svako veče, i duboko u noć Karadžić je čitao zabeležene reči, objašnjavao ih, a Kopitar prevodio na nemački i latinski.

Sremac, Stevan - PROZA

»Vredan k’o krtica, miran k’o bubica«, izražavali bi se o njemu. I kao svako umiljato jagnje, sisao je dve ovce. Od nadležnih bi dobio lepu reč, a i pri isplaćivanju liferantu, ili već tako nekom,

Živo se radi u Jovanovoj kući. Radi i on i žena mu, svako u svome fahu, jer gospoja Kaja nije trpela da se Jova pača u ženske goslove, iako je to Jova voleo i pokušavao da

Ali baš time upropastiše pesmu. Tu se izmešaše i svako deraše na svoju stranu tako disharmonično kako samo može biti kad se to naše »Mnogaja ljeta!« peva.

Zatim ih je preslišao nekolicinu. Deca su zapamtila šta je govorio, i lepo i tačno na svako pitanje odgovarala, tako da je učitelj potpuno zadovoljan bio očevidnim uspehom.

Tačno se morao znati čas i odlaska i dolaska njegovog. Za svako zadocnjenje u školi bivao je kažnjen od profesora, a za zadocnjenje kod kuće od oca.

Radičević, Branko - PESME

Nekoliko ovde je drveta, Al' de rastu, to su mesta sveta, Nji je tužno posadilo doba, Svako s' vije više jednog groba, Po grobovi trava obilata, Na dekome cveća umiljata, Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda

I pesmica što ja onda peva, Ta sa brda onog Magarčeva, Pa zapevam otprilike vako (Čula nojca, sad nek čuje svako): Tamo noćna, bez zvezdice tamo, Šta kroza te tako sija amo?

Otkud — kako — jedva ko zapita, Svako skoči, pred Turke pohita, Sretosmo se, pa se pokrvismo, Izgibosmo, ljuto s' izranismo, Bez rane nas ne osta jednoga,

I zacelo veće Turci znadu, E će đaur udarit im gradu, Pa nijednom ostat se ne hoće, Svako gleda kud će i kako će, Zaman uče, zaman vođe kore, — „Bež'mo, bež'mo!

Turske noge tebe jadnu tlače, A u tebi svako jako plače. Di su dani dušanovi beli? Di su vaši ognjeviti mači?“ Tako starac u(z) gusle uzdiše, Gusle baca, jer

Evo tebe jedne knjige bele, Čeda mila moje krvce vrele, — Krvca vrela, a čedo nestašno, Na veselje svako je popašno, A duša mu i noću i danju Svaku praznu razbiti lubanju.

34. Ovako jeste krasno ono mesto, Večernji onde taki jeste sjaj, Kad svako veče ići nisam prestô, Dogod premaleća trajao je kraj.

tako Dogodilo u tugujućoj duši: Šuškanje zefira po lišću lako Jesenji dišljaj njegov što osuši, Mišljenje meni oduzô je svako; I zatim s jednim pomislom me skruši, Po sred me srca ujedanput zgodi: Ko zna, međ živim da li t' ona odi? 41.

Al' tamo jedan sa konjica skoči, Ka njemu sviju upreše se oči, I svako pita: Ko li je i šta je? Al' zalud pita, niko g' ne poznaje.

Pade i ti, Sentomaše! A sa tobom, slavo mila, Skraše se Srbu krila! 35. „Izdaše nas!“ svud zaori, Svako srce stra poplavi; Nit ko misli da se bori, Samo gledi da s' izbavi...

Pred zlotvora sve povrvi, Dočeka ga, pa ga smrvi! 39. Već se na jad zaboravi, U kolo se vata svako Peva, igra, slavu slavi, Danju, noću sve jednako, Dokle pusti top ne rikne, „Na zlotvora!“ momčad vikne. 40.

42. Kad se ono guja ljuta Oko srca nama savi, Kad joj svako ćaše s puta, Kada svakog strava smlavi, Ti na glavu njojzi stade, Raskide je na komade. 43.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Za svako „svjetsko“ čudo i pokor on je saznavao posljednji, prekasno, kad to više ni za kog nije bilo ni neobično ni sablažnjivo,

Taj dobrodušni sijedi starčić — čarobnjak koji živuje u vrbiku ponad vode, uvijek budan — spreman je u svako doba da sasluša svačiju muku. Možeš mu se povjeriti otvoreno i bez zazora, kao najrođenijem.

A tek naša jutarnja vraćanja sa mlinarenja! Svako od njih bilo je svečano pobjedničko nastupanje kroz polja, uveličano našom natovarenom starom kobilom, iza koje sam ja

on odmah uze u svoje ruke drvarenje, vodarenje i mlinarenje, sve te poslove vezane za put, ranjenje i kašnjenje, za nedoba i svako vrijeme. S njegovim dolaskom otpočinu čitava kuća.

Nije to baš bilo lako i jednostavno, kao ni svako drugo otkriće. Valjalo je tu namjestiti stube pod četvrtast otvor na tavanici, s deset napabirčenih ključića otvarati

— graknu mitraljezac. — A opet si spreman da digneš njihove orahe, a? — Spreman u svako doba. Taman da zmija na njima leži, ja ću rukom u torbu. — Kako to? — zabezeknu se čiča, više radoznao nego ljut.

— Stali smo, stali u svako doba kad to naši svjesni drugovi narede — veselo kakoće kočijaš i zateže uzde. — O-op, da se stane bez diskusije, ovo

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Kad ti brat ne bude brat, ni majka majka, pa ni kadija prijatelj, kad se svako o svome jadu zabavi? Pusti mene, zamisli se o sebi! Ti si sad sebi nasilje učinio!

Noću nema ni mene, ni Hasanage! Je li Hasanaga Hasanaga i kad spava? Je li Pintorović Pintorovićeva maska? Svako u svom budžaku, svukli smo odela, izuli cipele, dunuli u sveću, legli, izašli u vrt, i odmaramo se od svojih lica,

AHMED: Ima li ih mnogo? SULjO: Biće ih preko hiljade! HUSO: Znači oko dvesta. AHMED: A videste li jutros agu? Svako mu puce izglancano! Pa kubure unakrst, pa noževi unakrst! Čovek delija, nema šta! Prosto nemam reči!

MUSA: Ćuti-de! Kao da čujem talambase! Bogami, jesu talambasi! Evo svatova! Ajde, svako na svoje mesto! Brzo! Suljo, po agu! (Suljo utrča u kuću. Na scenu ulaze Hasanaginica i beg Pintorović.

BEG PINTOROVIĆ: Pogle kako su uparađeni! Odma se vidi čovek bez ukusa. HASANAGINICA: Znam svako drvo, svaku stepenicu, svaki prozor... BEG PINTOROVIĆ: Pušta nas da čekamo... Ako, ako, možemo mi i pričekati...

Dosad je moglo da bude gotovo! Nemo, bre, da si takav, iznesi to dete, šta te košta, pa da mi idemo dalje! Svako svojim putem! HASANAGA: I ja sam se jednom ženio, i znam ko ide uz nevestu. Znam raspored.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I svako jutro, pre izlaska sunca ustao bi, umio se, očistio dvorište i ostale kutove. Onda bi nabrao cveća za Todu, doneo joj v

Kapija beše velika, stara, sa pohrđalim alkama i ispod koje se mogaše čovek provući u svako doba. Ispred kuće beše stari bunar a oko njega naslagane velike ploče od kojih je oticala ustajala, crna barica po

— A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti svako veče, kad se vraćaš s njive kući, prolaziš onamo, a? — Ama, teto!

I, metuvši ruke pod pojas, klateći se, ode pognute glave... I valjda zato strina ga je pazila. Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina. A uvek stara odela i zimi ponjave, da ima čime da se uvija noću.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Ovo je sav zakon i proroci. Svaka nauka koja je ovoj protivna uznemiruje ljude: uzrokuje vražbu i svako zlo; sledovatelno nije od Boga.

Kostić, Laza - PESME

ej, zvezdice sjajne, štrecavi žuljevi na božoj stopi! Valjda kroz vas probi cikut i vapaj mučenički, pa kroz svako tako prociknuto mesto proviru znaci božje milosti tanko, štedljivo, kao što vladari na zemlji kolajne dele, kolajne

DIM Lulu pije Selim-paša, ljubi ćilibar, uza nj ljubi kaurkinju, svako po tipar. Zadimio Selim-paša neštedimice, na prozoru dim se vije čak do gredice.

Oštrim dletom bola svoga u bled kamen reže lica, svako lice ista lepa Valadila od Misira. Tako voli Minadire, tako mu je ljubav silna, te ljubavi nema više od Indusa pa do

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kome bi palo na pamet da poredi i važe pesme Đure Jakšića i pripovetke Laze Lazarevića? Svako od tih dela ima svoju posebnu vrednost, uporedivu jedino sa nekom drugom u istom rodu.

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre ni jedan nije mogao.

čas ponesu nasred onoga careva grada, i da kažu svakome koji pored nje prođe šta je rodila, i da je car zapovjedio da svako na nju pljune, a ko ne pljune, odmah da ga pogube.

A baba mu stane kazivati: — E, moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna devojka, i toliko blago,

Od to doba ovaj je momak jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši.

kad dogna goveda kući, učini onako kao što mu je baka kazala: udari šibljikom o krov štale i vikne: „Prilp“, a goveda svako na svoje mjesto, te se sama povežu. On onda brže u kuću pa za sto; zateče još dosta jela i sit se naruča.

A to ti je ta tica, moj brate, da joj se čudom ne možeš načuditi. Svako joj je krilo dva klatra široko a tijelo kao sud desetak, kljun joj je toliki da bi najveći čovjek mogao stati u nj.

On kad ih vidi ovake, zgrabi tojagu, te ih istjera iz kuće, prekine s njima svako dalje prijateljstvo i ortaštvo, i otjera ih u svijet bez igdje ičega, a on ostane tu sa svojom ženom, te je poživeo još

DVANAEST MRVA Bio jedan car, pa kad mu umrije žena ostane udov s malešnijem djetetom muškarcem, koje je, kao i svako malo dijete, mnogo plakalo. Jednom se, tako, digne car da ide u lov, a sinčić mu obisne o vrat i udari još jače u plač.

Ali carici onemili i taki život. „Što, pomisli ona, da pored moga djeteta i ono tuđe dijete ima svako dobro?“ Zato namisli da sina u oca omrazi, ne bi li ga otac kako od kuće otjerao. Što smisli to, na zlo brza, i učini.

“ Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja. I tako je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati; onda i onaj čovek uzme

Kad ja bijah u mlado doba stari čoek, onda mi imadijasmo mnogo košnica, pa bi ih ja svako jutro brojio, i sve bih čele prebrojio, a košnica ne mogu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Od Božića nisi bila u crkvi. MAGA: Kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Svako živo dospe, samo ti ne možeš. Ej, teško meni! MAGA: Ali nemoj da se ljutiš, molim te!

Nemoj ti gledati što ona čini, nego što govori, pak ćeš dobro proći. JEVREM: E, sad vidim da je svako napadanje sujetno. Ovi sto dukata poslao sam ja potajno odboru.

Ja sam moje novce zakopao, pak sve mi se čini da je rđavo mesto. I zaista, onde, gde svako može doći i zaviriti, nisu najbolje sačuvani. Da ih izvadim dakle, i na drugo mesto sakrijem. (Ide k drvetu.

Ovde ja sedim. STANIJA (priđe k portretu, pa se prekrsti): Pomozi bože, daj svako dobro i sreću! LjUBA: Hi, hi, hi! STANIJA: A što se ti smeješ što se ja molim bogu? LjUBA: Kakva je ikona...

LjUBA: U igri. STANIJA: Makar i u igri. Svaka čestita devojka, i svako pošteno momče opaše se maramom. LjUBA: No, to bi lepo bilo, kad bi u valceru opasivali se maramom.

LjUBA: Zašto, majka? STANIJA: Kako ću da ti budem vesela, kad je sve naopako. Kuku majci, kad svako peva, ja moram da gi plačem. LjUBA: E majka, čekaj samo dok vidiš, dopašće ti se. STANIJA: Da mi se dopadne?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

dana, više nema, otkako sam u ovu kuću dovedena i čini mi se da se četrnaest puta mozak u meni okrenuo, tako me svako jede. Gdi stanem, tu se moram jediti. Ne gospođa, nego kanda sam poslednja u varoši, tako mi se reč sluša.

SRETA: A, to je mlogo! Gospodine, ja vam želim svako dobro, ali ja sam bio dvaput cehmajstor. Da je to moja Pela, vidila bi kako se cehmajstor dočekuje.

Lalić, Ivan V. - PISMO

slutnju u slike i zvuke, Večnost bi hteo da se saobrazi Potrebi da je izričeš, i tako Hraniš i plamen gde sagori svako Smrtan, uvek u istoj parafrazi Zaboravljenog izvornika.

sunce, kvazar Nevidljiv oku na blizinu sviklom, U korenju je stabla što je niklo u zavet što označava i znači: Izlazim svako jutro kao Lazar. (3.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

pa sada mislite da tu žicu možete da vučete bez veze; a kao što znate, nema ni jednog bunara bez dna, oću da kažem, svako se klupko na kraju ipak odmota, pa sam vam zbog toga i prišla na ulici, kad već hoćete da znate zašto sam vam prišla,

Reprizu ću ostaviti vama. Uostalom, ne može svako biti šašav do kraja života. Ja tu, naravno, nemam čega da se plašim, mi smo talentovano blesava familija!

I tu svako manje bezobrazan od mene načisto zanemi i počne da se klopa od sramote što nije rudar ili makar rudarska učiteljica, a

Kad već nisu mogli da ga otkupe, jer je bio stavljen pod zaštitu države, želeli su bar da dobiju njegovo potomstvo. Za svako... ovaj ... spavanje sa njim, poljoprivredno dobro „Volopromet“ naplaćivalo je tri hiljade dolara.

Ako je za vođenje ljubavi potrebno toliko znanja i sprava, umreću sigurno kao usedelica! Jer, svako iole obrazovan može da me najmanje dvesta puta obori u krevet na popravni ispit.

u lice da su, zahvaljujući baš njemu i njemu sličnim, spavaće sobe pretvorene u psihijatrijske laboratorije, gde se svako samoispituje, proverava i hvata partnera u potisnutom libidu, dok je mojoj bakuti, nekada, bilo dovoljno jedno izvezeno

jednostavno izmene posetnice, porazgovaraju malo o vremenu, rukuju se i „rukoljub gospođi mami — drago nam je bilo“, pa svako na svoju stranu! A ovde? Ne razdvajaju se dok jedan ne padne mrtav! Stvar časti!

Bilo kako bilo, izmerimo pečenu kožu šivaćim metrom i podelimo je na tri ravna dela, pa svako u svoj bunker na žvaku. Sutradan, opet tvrdo kuvana jaja!

Plaža je odmah ispred kuće. Ne skidamo po čitav dan kostime. Sve čisto i vrlo jeftino. Bogami! Moj muž svako veče popije celu čašu vina.

Mada sam poznata po tome što, kad preuzmem banku, ne mogu satima da se zaustavim u blebetanju, pogrešiće svako ko makar i u snu pomisli da neprestano vodim monologe, osluškujući kako mi zvuči glas u kupatilu!

a pre toga evakuišu sav escajg tetki na periferiju, da ga ugledni gosti ne pomažnjavaju, i tada vam lepo kažu da svako od zvanica treba da uplati po deset komada, na primer. U čemu je štos?

kaže da televizor u bojicama košta milion i po, a teča Mita mu onda kaže da bi im on za tu lovudžu farbao lično svako veče stari crno-beli ekran: kako ko hoda, on bi za njim sa četkicom i vodenim bojicama!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Gledam li te zrakoplovnu, valnu, u girlandi jesenske fasade, ili sliku raskriljujem žalnu u matricu koju svako znade? Ja nazirem žiška trepku tajnu u nedoba, kad farovi rade: pejzaž pesme Briga materina.

Poredak njen je pismo nepisma. Odiše s njiva zlokrv ratára. Raskršće svako nije li slika prilika trpnih odsutnog lika, izložba kobi, kvarnih računa?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Mi za čest primamo vizitu i od drugi, a takovog gospodina za osobitu sreću. MARKO: Dobri ljudi meni su u svako doba dobro došli. ALEKSA: Sluga nižajši. JELICA (pokazuje na stolicu): Ako smem moliti. ALEKSA: Ljubim desnicu!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

SOVIN OGLAS Pticama dobrim ovim se nudi odličan tumač snova. Dolazi noću u svako doba. Čarobnjak mudri, Sova.

Prebroj avam potopljene dane i vraćam se u moje Hašane. RĐAVO ORUŽJE U Bihaću, iza doma Bačkog, svako veče, čim bi suton pao, hitali smo na večernje sijelo pod gust orah, širok, otežao.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Prolazim opet kroz selo. S jedne i s druge strane, žene i ludi gledaju me ljubopitljivo. Kažem svakome: dobro veče! I svako mi tako otpozdravlja. Ispred jednih vrata neki mlad čovek kuje cipelu. On prestaje da kuje kad naiđem da bi me gledao.

Treba li da sam ohol zbog toga ili zastiđen? Ležem na travu i odmah vidim celo jezero pod sobom; svako ribarsko seoce kao upola potopljen cvet. Između dve travke, ili između mojih prstiju pred očima plove barke po vodi.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Ustale su pčele, podiglo se cveće, Sa dalekih gora povetarac leće; U mirisu cveća, u bisernoj rosi On vam svako zdravlje i veselje nosi. Po poljima travnim razleže se jeka, Odjekuje nebo i gora daleka.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

u bezdane mora, širokim belim putem putuju gomile srebra i zlata, na zemlji sva svetla pogašena i tanjiri prazni, svako je vratio svoj plen: čas najdubljeg neposedovanja i kajanje razbojnika!

Iz Danila pećkog Gospod nebesa utvrdi mudrošću a zemlju osnova na Ničem tu je i svako od nas pustio koren nasuprot čudu neispovedivom što nad glavama promiče mrko Onda Sava stane pred mene kaže: ko

Z Ime ti je neznano, štedro širinom sveta, no kako da se živi s tvojim darom na koji je svako lakom, sa Primerom koji gali, a posle je sporenje s kvarom'?

ona nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek pristaje da bude odozdo al njen pol je tajna inače bi svako mogao da je ima ona se čudi našim saborima i našem neznanju da lije jezik u misli ili misao u jezicima vreme se

Počinju da mole da se svako vrati na ulice grada na ulice mračne i one svetle pa ja ih dobro znam uzvraća onaj što luta znam kuda treba bežati

zajedno sa ženom pa šta bude oganj plavet il zvezdana stakla niko ih ne sluša ko će u nestanku još red da pravi svako se svakom izmigolji oko bunara u žbunju pod orahom kućnim zar to da bude sveta tajna braka?

izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste hegemoni Milost će oskudna biti znali ste da svako svoju sreću kuje al ne beste pokorni ni sopstvenom znanju spremite se za turizam po paklu mada presuda još nije pala

ni krvi nema da mi zalije stope ruševine bele jake usred kamenoloma naredio sam Red i ta naredba traje svako da se pojavi čistog lika to se odnosi na muškarce i žene nikad im nisam rekao da se dele ni da se potopom tope

sobom voli u dubini ali dubina nigde nije na svoje dno pala nego se otvara i svaki list za sebe plamti i govori svako je hvaljenje sebi hvala najbolja je reč što je na svojoj granici stala i ćuti Kako je oskudno to što čovek tvori

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA: Kakvi su, razgrabili bi celu kuću! AGATON: Zato 'ajde svako u svoju sobu pa da se rastovarimo. SARKA (koja još uvek sedi na budilniku, ustaje): 'Ajde, bome, jer ja se nažuljih

SARKA (koja još uvek sedi na budilniku, ustaje): 'Ajde, bome, jer ja se nažuljih kao niko moj. (Razilaze se svako u svoju sobu.) POJAVA IV MIĆA, DANICA MIĆA (silazi niz stepenice dolazeći iz svoje sobe).

ADVOKAT: Pa što se onda ne pogodite međ' sobom? AGATON: Kako da se pogodimo? ADVOKAT: Kad svako od vas veruje da je glavni naslednik, znači da svi imate podjednaka prava; prema tome, mogli bi lepo kao familija,

POJAVA I PORODICA, bez AGATONA i SARKE (Opšta utučenost i potištenost. Sede raštrkano svako zasebno i jedno drugom okrenulo leđa.

GINA: Pa jest! SARKA (ženama): Pravo da vam kažem, sestre, ja sam na čistoj šteti kad nosim crninu. Svako misli da sam u žalosti, pa me gleda s nekim poštovanjem. A što će meni poštovanje, marim ti ja za poštovanje...

SVI: Tako je! Pristajemo! AGATON: I još da damo ovde poštenu reč da će svako od nas okrenuti glavu kad je sretne. SVI: Tako je, pristajemo!

Rekao sam im odlučno: Nezakonito ste ušli u kuću, nemojte nezakonitim sredstvima da vas izbacujemo, nego 'ajde svako svojoj kući! ADVOKAT: To ste dobro uradili. AGATON: Umem ja to, a i moram se naći pri ruci našoj rođaki.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A ti Milane Dobriću, lipši sada nad porušenom kućom, ovako star i jadan. Logika nije dogma, i svako doba ima svoje razloge. Tu se rodio, preko devedeset godina živi i primio je amanet od svojih da čuva kuću i ovu njivu.

— Je li, boga ti — priđe mi jedna starica — znaš li gde je Drinska?... Eh, jadna deco. Sin mi je tamo, i ja se svako veče molim Bogu da vas sačuva — stara se zagrcnu. Razgovaramo među sobom i pitamo se kuda ćemo sada.

A potporučnik Aleksa mi objašnjava: — Nastupili smo u skokovima, od vrzine do vrzine. Najzad, i ne bije svako zrno, a posle: čuvaju i oni svoju glavu. Padali su naši, ali i njihovi redovi su bili sve ređi...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

U hodniku i dvorištu puno ljudi i žena i svako drži za ruku po jednog mališana. Predsednik prvo upisa svoga sina i jednog sinovca, jedan odbornik upisa svoje dete i

A Ljubica se naslopila na prozor pa posmatra decu, koja će biti predmet njena rada i staranja. Svako se priljubilo uz oca ili majku, pa ni mrdnuti dalje, kao da se plaše kakve velike napasti.

V Tek je sunce izgrejalo, a dvorište se napuni đacima. Gojko i Ljubica odvojiše svako svoju decu, pa odmah, tu na dvorištu, počeše razgovor sa njima.

Deca se uplašiše od njenog strogog izraza i tona, pa se svako ukrutilo, gleda je pravo u oči i ne trepće. Ona vide da je pogrešila, ali oseti da ne vredi sad ispravljati pogrešku,

Beše im žao da ostanu svako za sebe sami, pa iđahu zajedno ne znajući kud će; ućutaše i svako mišljaše za sebe... »I otkud je baš tako težak život?

Beše im žao da ostanu svako za sebe sami, pa iđahu zajedno ne znajući kud će; ućutaše i svako mišljaše za sebe... »I otkud je baš tako težak život? stade Ljubica misliti.

Gojko to opazi, pa se obrte Stojanu. — Je li more, ti? Otkad ja tebi vičem svako jutro da sobu čistiš i vetriš, a ti si mi napravio ovde čitav svinjac!... Ja... ja...

Sutradan Ljubica dođe rano u školu; i deca se brzo okupiše. Svako se lepo obuklo pa se bele čiste košuljice; na nogama većinom aleve čarape a na leđima jelečići.

U mesto da su oni složni, pa da se udruženim silama brane, oni udare svako na svoju stranu, a to je kmetovima dobro došlo.

zna: nije spavala, nije ništa mislila, ništa nije osećala; oko nje vladaše crn, gust mrak, koji je uništio svaku misao, svako osećanje, samo ostade pust, salomljen život, iznurena, isceđena snaga Kad se smrče sasvim, ona se ispravi i sede na

Pravo gnezdo !... Samo ne onakvo, kako se zamišljalo ranijih dana... Živeli su skromno, mirno, snoseći svako za sebe svoje bolove, sakrivajući ih jedno od drugoga, starajući se oboje da se pokažu što veseliji.

Tako su oni prvih nedelja, ali se sad sve počinje menjati, nastupa polagano nekakva hladnoća, dosada; svako se od njih sve više povlači za sebe, i među njima je sve manje predmeta za razgovor. Gojko sve više zebe...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

đevojčica Na veseli Spasov danak; Nešto pred njom rosu trese, Boga moli đevojčica: “Daj, mi, Bože, da ja vidim Svako zv’jere s očicama, Razma zmaja planinskoga!

“ Tiho snaha đeveru veljaše: “Moj đevere, od zlata prstene! Kad sam mlada u mom rodu rasla, Svako mi je u rod dobro bilo, u večer sam rano lijegala, A u jutru dockan ustajala; Ja sam lice đulsom umivala, Otirala

Kad nije tebe kod mene!“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87. Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Ja sam Stefan u jednoj predstavi, ali sam u privatnom životu Vasilije! Molim vas! Pa to dvoje svako pametan razlikuje!

I posebno je dobro za lepu figuru! Ja sam vam oduvek spreman za plivanje, u svako doba, samo kažite! GINA: Nemoj da zaboraviš da poneseš paljke, da se ne utopiš!

DROBAC: A otkud ti znaš? SOFIJA: I otkud znaš šta se čime leči? Gde si sve to naučio? DROBAC: Pa to ti znade svako djete u Sinjevcu! SOFIJA: A jeste li vi u tom vašem Sinjevcu pekli tikve? DROBAC: Tikve? Pekli smo.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Petar, ne. Ja, sasvim sigurno, ne. NA RIBANjU SA MESECOM Lutajući po Primorju ja sam, svako veče, gledao kako ribarske barke izlaze u lov.

Taj svet više nema ni kuću, ni domovinu. Malo može da troši i na hranu. Međutim, svako veče je u pozorištu. Jesen je lepa i topla, i mi se kupamo u Dunavu, u Kricendorfu.

Beč, međutim, pada sve niže. Oni koji su prevaranti, koji trguju, koji se bogate, žive kao da se svako jutro kupaju u šampanjcu. Muzike sviraju i orgija se do zore.

Ovo je naš, a onaj je Švaba!“ Veli, a dobro pogađaju. Pa nije mogao da izdrži i zatražio je penziju. Sad ide, svako poslepodne, u slastičaru, u Pančevu, ali sladoled u Pančevu nije kao u Beču. Ni blizu. Ne izgleda dobro.

Ono Aristotelovo: kad smo budni imamo svi isti svet, a kad sanjamo svako svoj! Sad bi trebalo da se upustim u metričke diskusije.

je uticala na revoluciju, engleska muška moda, koja je naterala Monsenjera, brata kraljeva, da ga dva snažna lakeja, svako jutro, uzdižu i spuštaju u izglačane pantalone, da ih ne bi izgužvao.

Najtrezveniji narod Evrope, pariska Opera, fini muzičari, svako veče, kao neki groteksni kontrapunkt, hiljadu puta slušaju, na kraju reči, to, kao iz lonca, debelo öeö.

Šesti je dan kako sam ovde, i mali hotel, na vrhu jednog rta, još je veseo. Svako podne ručam male, modre pužiće, kraj jednog prozora, sa kojeg vidim sve more i ostrva Ouessant, plitko, jedva vidljivo,

Sve drugo je bilo, kao ti mačevi, veselo, bezbrižno, i vitko, u tom gradu. Svako drvo, devojka i mladić, svaki luk nad kapijama i prozorima, obasjanim suncem.

Proveo sam veče pod najmračnijim zidovima, što sam ih, u životu video. Svako ko je prošao kraj mene bio je ta man, i nečujan kao sen.

Posle večere, sedim pred hotelom, ispod starog drveća, a dolazi mi, svako veče, Aleksa Šantić, da ćaskamo. Šantić je tada bio već ostareo, ali prav, visok, lep, a ponosit, i prirodan, uljudan,

Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, ovde je svaka reč očarana ovde je svako srce očarano ovde se najlepša pesma peva svakog ubogog dana.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Nedaleko od njegove peštere, u jednoj guduri, beše izvor bistre vode. Na taj bi izvor svako jutro silazio s krčagom po uskoj putanji koju je sebi prokrčio, i, pošto se napio vode, nalio bi i krčag i nosio ga u

Svi stoje bledi Od straha— Svako zadivljen gledi Gde se daleko u visini Beli ko malo klupče praha... Posle se vijor spusti Ko meko, belo krilo I opet

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Stanu, gledaju, blenu, pa jedni odlaze, drugi dođu, i tako u svako doba stoji oko hotela velika rula, a kroz nju se motljaju prodavci listova i knjižica, i deru se u sav glas: Nov roman:

” Više njihovih glava lebdi u oblaku golub i u kljunu nosi traku na kojoj su reči: „Milostivi Tvorac otklanja svako zlo od Stradije, koja mu je u volji.

Ministar se zadovoljno osmehnu, pa produži: — Razgranao sam činovništvo u svojoj struci tako da svako selo ima privredno nadleštvo od pet činovnika, od kojih je najstariji upravnik ekonomije i privrede sela toga i toga.

Posle malog ćutanja, produži ministar: — Posle toga, ja sam udesio da svako selo ima dobro uređenu čitaonicu, koja mora biti snabdevena dobrim knjigama za ratarstvo, šumarstvo, stočarstvo,

Nema čoveka koji je sa službom u prosvetnoj struci, a da ne piše udžbenike za škole; a sem toga, svako spremi po kakvu korisnu knjigu za nagrađivanje učenika i za lektiru dobroj deci. Udžbenici, upravo pisci, čekaju na red.

Tako idu i druga deca; puna ih ulica, ali jedno drugo i ne vide. Ulaze tako, upravo umile nečujno u školu, sedaju svako na svoje mesto, ispruže ručice i sede tako mirno i takvog izraza lica kao da ih je fotograf spremio za slikanje.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

vodenjaču, slatkaču ili na pozni mednjak ili arapku, takišu, i dok si trenuo oni napunili svoja prljava krilanca i svako se žuri da ti donese svoje »lepse« kruške, jabuke, oraje, šljive i — purene zelenjake (babice), što svakom, po dva-tri,

Eno pod kačarom polegale svinje, svako sito, oblo, debelo, pa samo čeka uboj, jal' trgovca. Oko vrljika, pod brestovima, polegale ovce, opružile vratove i

aj... aj... aj!... Sunce visoko odskočilo, pa prižiže, konji izvedeni iz vršaja, a svako čeljade, koje je kadro, dohvatilo vile, te pretura slamu.

Malo, pa se načini čitava larma i urnebes: pevaju, broje, podvriskuju, smeju se, psuju se, dozivlju se, razgovaraju se, svako okrenulo na svoju ruku, pa da slušaš poizdalje k'o na vašaru..... Na prvoj raskrsnici podeli se društvo.

— Deco, niste još ni četvrti tal sredili, a već ste počeli... rano je još. Dok ne sredimo polovinu, 'oću da je svako kako treba, viče domaćin. Otpoče bardak da putuje unaokolo.

« Ali što je delovodnik i glavnu knjigu vodio čisto — to je za priču. Svako pismo mora biti tako jednačito, tako ravno, kao pod lenjirom.

Posle pet minuta kmet se vrati na sredinu i naredi nam da pođemo. Kretosmo se. Svako srce jače zakuca, lica blede, a donja usnica, osećaš lepo, grčevito igra... Zađosmo u šumu.

Oči mu napregnuto i pažljivo razgledaju svako sumnjivo mesto, i glava mu se jednako okreće na sve strane. Ljubiša i sad ide tromo, ali mu je pokret smeo i odlučan, a

Svet se uzbrujao kao pčele u uljaniku, pa to sve trči Tapurovoj mehani, da se svako uveri i da se nasluša čuda nečuvena.

Zar svako bene da rezili 'vaka čoveka, koji je ceo vek proveo služeći državu... — Trideset i pet godina moje besprekorne i bespo

Kod kuće nas dočeka drugo zlo — žene. Ne možeš im dati dževapa, ni odgovoriti im na svako pitanje. Te zašto ovo, te kako ono, pa najzad i to: zašto danas kapetanica nije uzimala boraniju od baštovana, kad ona

On preseca električnom brzinom veseo smeh starica i ukoči, kao konvulsijom, njihova nasmejana usta. Svako se plaši od onoga, što mu je tako blizu... zebe od puta, kojim mora neminovno poći...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Je li on samo bio kapetan — Sreta ga je mrzio kao svako oruđe tiranije, i pisao je protiv njega; bio je večna opozicija, bič božji svakoj partiji, pa, sledstveno, i svakoj

! Već je tri dopisne karte poslao u Beograd nekoj mašamodi u Skadarliji. Đavo od čoveka! Svako mu đavolstvo padne na pamet.

— Eh, samo kad ti se dopada! Uostalom, istina se samo tiranima ne dopada. — E, iz dušu mi izvadi svako toj slovo. Sam da sam uzeo kalemče, pa da pišem, gospodin-učitelj, pobolje i poubavo ne teše da bude. Tol’ko je ubavo.

— Treba, gospodin-učitelj, za svako rđavstvo, eli nevaljalu poslu treba, što reče, istorija da izrezili svakoga čoveka.

Jedno jutro krete se Sreta, kao obično svako jutro što je radio, na kafu. Otide u onu čitaocima već dobro poznatu »Mehanu bez svedoka« da kao čovek izmenja misli sa

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

jedno četiri minuta. STARCI U LETO U vreme godišnjih odmora Planduju, al daleko od mora: Zasednu, svako pred kućom U društvu sa dosadom tekućom I sve tako, sedeći, Pitaju se: „Ko je sledeći?

Pod pokrivačem, umesto sebe, Žunja je postavio jorgan i ćebe; Ko god pogleda, rekao bi: Svako je na svom mestu u sobi. Mesec kroz prozor zrake razliva, Poslednji u noći Žunja usniva.

Ali njena najveća dužnost — s tim se slaže svako dete Jeste da dugo živi. Majka je najlepši osmeh života, i ne treba se ljutiti Ako ponekad nešto i zgreši.

Ima da se smeje i kad mu nije do smeha, Da je razigran u svako doba, da skače, Da se pentra, da zaviruje ispod streha, I da svaki čas podmešta krkače.

Seljaci s juga, drug do druga, kao na smotri, ili u stroju: tu svako krčmi baštu svoju. Još juče, kraj potoka, zeleni struk tonuo je u težak muk: zemlja je kroz četvrtasto, šuplje

Divlje guske u sumraku oštru zimu najaviše: Dođe vreme kad je svako sam sa sobom ponajviše. Svačija me muka muči, na dušu mi sve utiče: Kako ti je u planini zalutali sad putniče?

da budem kralj! Kralj da budem pet minuta! Pet minuta da mi s čela blešte dijamanti krune, I da svako ima činit ono što mi na um dune!

Kad selo, reka, brdo i grad Prilegnu — svako u svoj hlad; Tad vetar duva, al se ne čuje: Grana se s granom poprečuje; I sunce čeka da mu neko Rekne to što mu

Kislo je u gori svako deblo, A on je praznim, tužnim očima Gledao u crno i nisko nebo Kao u mrskog poočima: „Na zemlji nešto nije dobro...

je suština ovog prizora, Ove lakrdije i sprdačije; Avakum Pantić je lišen izbora, A ni babe ne mogu drugačije: Svako tu, kao svugde i svukud, Čini ono što mu odredi usud! Bar da su u pitanju pare velike: Pedeset dinara!

— Dosta si saveta dao Unesku! Vrati se otadžbini, to jest, meni!” „Ovde je ukinuto svako prizrenje, Ko crv se uvija biće tašto! Doživeh najteže poniženje: Je l to stvarnost il me varaš, mašto?

” Flagrantno, ponavlja, i ta reč Čini da mu cvokoću zubi. „Tu bi sad trebao Robin Hud Pa da dovede stvari u red. Svako se pravi slep i lud, Sledi svoj sled, jede svoj med.

Rakić, Milan - PESME

Pokolenje svako, veliku il̓ malu, Spustilo je u nju milostinju koju, Ljubav ili mržnju, pogrdu il̓ hvalu, Osmeh ili otrov i žaoku svoju.

I ko Leandar, što je svako veče Moreuz tamni preplivav̓o smelo Da dragoj Heri reč tek jednu reče, I vidi usta, i oči, i čelo, I ja bih brda

Nikada kraja nasleđenu bolu, I moje pismo, veselo s početka, Svršava tužnim akordom u Molu. I svako veče, kada svet se smiri, U mojoj duši zatreperi seta, I tiho raste, razvija se, širi Ko crni cvet što samo noću cveta.

Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada. To nad Večnim Gradom, kao mora, pada Teška tradicija bezbrojnih stoleća... TAJ OGROMNI MESEC

Kao san iskonski prohujale sreće Utisnute davno u ljudskoj pameti, On se svako veče kroz prostore kreće, Večna opomena onog što se sveti! Hladni mrtvi svete, daleko od mene!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Danu pričaj što se dogodilo, a ne boj se, svak će te slušati; takve posle svako rado sluša. TOMAŠ MARTINOVIĆ Pričaću vi za toga đavola.

VUK MIĆUNOVIĆ Ne drži nas ovako, vladiko, no otršaj ovoliko ljudstva. Svako gleda što će čut od tebe, a ti si se nešto zamrsio: nit' što zboriš niti nas otršaš, u obraz si kao zemlja došâ; sam se

Koga zove uz one glavice svako jutro kako zora sine? Ja mnim ga je doista dozvao, — jer mi nije lakši, što ću kriti, nego da mi navrh glave stoji.

Oni straha drugoga nemahu do od žbirah i do od špijunah; od njih svako u Mletke drktaše. Kad dva zbore štogod na ulicu, treći uho obrne te sluša, pa onaj čas trči sudnicima, kaži ono što

“ Dokle svako za po grozd uhvati, priniješe britve grozdovima; kad viđeše čudo neviđeno: svaki sebe za nos dohvatio, dognâ britvu

KNEZ NIKOLA Znaj, vladiko, i svi Crnogorci, ja znam divno kako mi je doma; ama imam trista Dupiljanah, nek me izda svako, kâ i hoće, zadajem vi božju vjeru tvrdu — s Turcima se hoćemo poklati ako će nam sjeme utrijeti!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

zato tako skupe haljine daje, da bi je tom skupocenošću uverila kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i „mamu njenu“ ostavlja uvek tako

Najposle nađe to. Izvadi veliku, gustu nizu sve od samih dubla, svako zrno od po pet dukata. Sam joj veza o vrat nizu, koja je bila toliko puna i dugačka, da joj zlato svojom žutinom pokri

Sigurno sada kuću i sve žurno sprema za svadbu. I onda celog dana ovamo šalje darove i slatkiše za nju. I svako veče, u mrak, čisto krijući se, i sam kao osećajući da nije u redu, ali ipak svakog bi dana dolazio.

Pandurović, Sima - PESME

Svež, oštar vazduh prašinu digne lako Po pustim ulicama. U vedroj samoći Mlaz zlatne zore čeka drvo svako I živi ljudi.

crven; Krila strašnog mraka padaju na râvan, Na jaruge, vrlet i na put utrven Kud pobedni pohod prošao je slavan. Svako mesto, kamen, žbun i travka žuta Drhte pod vetrićem jedne noći strasne U kojoj mrtvaci leže ukraj puta, A daleko

Jer svako zlo, najzad, sebe jede, suši; I za njega neće biti leka druga Dok se, ipak, u svom kalu ne uguši, I ne prođe kao bura

— The, budiboksnama! Šta li je ovo? — Slika, bolje: karta. Tu su razna parčad zemlje ucrtana, A svako su zvali otadžbinom. Na nju Mislili su često, i noću i danju, K’o mi na sebe. To je prošlost râna! Ginuli su za nju.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

godine; žene i djevojke pripremiše omaje i svakojaka bilja (da to u vodu stave pa tom vodom da se okuplju, da ih se mane svako zlo i nevaljaština); dječica da se izvalja po zelenoj pšenici, da se pšena pojmi i ojača.

Jan je, razumije se, tu slobodu uživao kao što bi svako dijete. Po cijeli dan trčao je po selu i okolini, igrajući se sa seoskom djecom.

Da rečemo uzgred, to bješe i onako njegov običaj. Svako bi jutro on povijedao svoje snove, ako nikom a ono domaćijem. „E, čujte što sam ja snio!...

“ „Dobro je rekao, bogami!“ umiješa se serdar, smijući se. „E, te ja jedi od onoga. Šta ćeš! Svako jutro bjeh tanji u pasu, dok ne pobjegoh!“ „A, a, to je bilo na javi, a ne u snu“, prihvati s mjesta medik...

A, bogami, i smetenila ima svud! Pričajte o čem drugom!“ zvoni!“ „Prekinite vi sad svako pričanje, pa ajte k crkvi. Eno već „Hoćemo s pomoću Božijom. Ajtemo sokolovi!“ reče serdar i prvi se diže.

Ali kad nam vlasti jave da te nestalo, te da je prilika da si pobjegao u susjednu Crnu Goru, onda izgubih svako nadanje. Otac je rekao da ako te uhvate, da ćete mušketati, i da je to pravo. Striko me tješio svaki dan.

Dogoni se u mlin i odgoni hitno. Gdje god sretaš putnika, svaki se žuri kao da mu kuća gori; gotovo svako je čeljade u licu zabrinuto i kao sjetno, osim ponekoga momka, koga hoće da žene, jali djevojke koju će da udome, jer

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Tako mi se kuća ne iskopala! Tako mi se ne zakamenilo dijete u ženi, tele u kravi, jagnje u ovci, svako sjeme u bašti i duh u kostima! Tako mi se ognjište mojom krvlju ne ugasilo! Tako mi se pleme ne zatrlo!

Ne staje on na trulu dasku. Ni vratiša, ni platiša. Nijesu mu sve koze kod kuće (na broju). Njegovo svako jaje dvožuče. Obosio po glavi (oćelavio). Ovčije runce, a vučje srce. Od toga brašna nema pogače.

— Svaki je kokot u svom buništu gospodar. — Svaka je koka na svom sjedalu pijetao. — Na svom koritu svako pseto najjače. — Svuda je proći (hoditi), al’ (najbolje) je doma doći. — Svud je dobro, a u domu najbolje.

— Najcrnja je haljina siromaština. — Najskuplja je sirotinjska solda. O NEVOLjI — Svako u svojoj koži živi (i svojom dušom diše). — Svakom je svoje breme najteže. — Svakom svoja nevolja.

— Na hipu se vrijeme vrti. — Sad je sad, sutra bog zna kad. — I ovo će se „danas“ sutra zvati lane. — Svako „lani“ bolje bilo. — Vrijeme kadgod i mati, a kadgod i maćeha. — Za zlijem se vrijemenom dobro čeka.

— Ružnoj djevojci i ogledalo je krivo. — Savi prvo granu, pa uberi jabuku. — Svaka sjekira sebi malj načini. — Svako zvijere svoje oružje ima. — Siromah broji jade, a zenđil hiljade. — Slabu životinju dvojica jašu.

Sve izgubi, a poštenje čuvaj, Jera blaga nad poštenje nema. Sve se znade što je i kako je: Svako djelo dođe na vidjelo. Skladna braća nove dvore grade, A neskladna i stare prodaju. Slavno ime pleme posvećuje.

muž ne osjeti da je ona slaba vida, nego da reče da ona njemu vrača; ali on opazi šta je, pa joj reče: „Minulo je mene svako dobro kako sam ja tebe uzeo“. Naše žene brašno krale. — Sad ću kazati.

Ripnju Ripanj selo, ta to ti je varoš! U njemu su pašali-devojke: Same sude, same presuđuju, Svako veče po jedna uteče! Popoviću Popović je selo ponosito; U godini tri poreza daje: Jedan caru, a dva Isailu!

(Vetar) 217 — Ja sam drvo s dvanaest grana, svaka grana sa četiri gnezda, svako gnezdo sa sedam ptića? (Godina dana, sa dvanaest meseci, svaki mesec sa po četiri nedelje, svaka nedelja sa po sedam

— Sâm sam hitro letio, Po svijeta tješio? (Sunce) 258 — Oca nema, majke nema, a svako jutro se rađa? (Sunce) 259 — Pola hleba na planini stoji?

po jedan kraj može dopasti), pa sve te slamke stisne rukom preko srijede; a žeteoci stanu oko njega, i „uhvativši se“ svako po za jedan kraj od slamke — (pjevaju): Da s’ vatamo tanke slamke, tanke, tanane, Da gledamo ko će s kime da se

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ja tebi kažem jednu pravu istinu: Kad ja bija u mlado doba stari čovek, onda mi imadijasmo mlogo košnica, pa bi i ja svako jutro brojio, i sve bi čele prebrojio, a košnica ne mogu.

eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?” A baba mu stane kazivati: „E moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna devojka i toliko blago,

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane | se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao.

” Ona se onda ,izda svekrvi govoreći: | „Mati moja! on nije zmija, već je on momak da lepšega nema. Svako veče on izlazi iz one zmijinje košulje, a u jutru se opet u nju zavlači.

Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja, i tako je je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati, onda i onaj čovek uzme

Kad dođe pred kuću skoči nanj mnoštvo svakojake zvjeradi, a on kako mu je re | kla ona baba, baci ono kruha pa svako od zvjeradi pošto primirisa ono kruha pade potrbuške i rep savi poda se.

Ondar on zamoli svoju ženu i ona mu reče: „Pušti mi krv ispod ove zvijezde, pa neka svako jagnje od nje samo lizne jezikom a glavu svaku pomaži njome po donjoj usni, pa će se jagnje svako provrći opet čovjekom, a

ove zvijezde, pa neka svako jagnje od nje samo lizne jezikom a glavu svaku pomaži njome po donjoj usni, pa će se jagnje svako provrći opet čovjekom, a glave će oživljeti i postati ljudi kao što su i prije | bili.

I tako svako jutro prvome osvitalo po sto cekina pod glavom, a oni drugi znao što ko misli i čini. Tako oni obogate i potkupe narod

” Te tamo te amo, te više te niže, te ura te fura, bogme brata mu, njega te njega. Kad postane kralj, i svako mu jutro počne pod glavom osvitati po sto cekina, on zaprosi u cara đevojku i car mu je da i vjenčaju se po zakonu.

Od to doba ovaj je momak jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši.

Kad ja bijah u mlado doba stari čoek, onda mi imadijasmo mnogo košnica, pa bih ih ja svako jutro brojio, i sve bih čele prebrojio, a košnica ne mogu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Po završetku ovoga dodavati molitvu „Koji na svako vreme“ i ostalo. Po molitvi bivaju kolenopoklonjenja nisko do zemlje za one koji to mogu, a za iznemoćale nešto malo

“ I tako ustavši, u ćelije vaše pođite, ostavivši svako sastajanje i sujetan odgovor, praznoslovlja i smeh bezbožni, od čega se događa da se zapada u nepristojan govor, ukor i

“ To da ne gospodari mojim ocima i bratijom, nego svako da pođe svojim ćelijama odvažno, a ujedno i mudro i bodro, i svagda čineći što je Bogu milo.

Jer kaže apostol: „Svako ko čini rabotu sa usrdnošću, primiće nagradu otplate prema trudu“. (Ef. b, 8) I zatim: „Proklet je čovek koji čini

ispunjavajte na svim skupovima, čuvajte veru i čast poverenu igumanima vašim, jedan drugoga volite i starajte se da svako svakoga nadilazi smernošću, saosećajući nevolju jedan drugog kao jednog tela udovi i jedan drugog popunjavajući

(Mt. 10, 37-38) „Jer svako ko ostavi dom, ili njive, ili imanje, ili ženu, ili decu, ili braću, ili oca ili mater imena moga radi, stostruko

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Piva dva sam ti kazala! CMILjA: Meni se bogme ne bi smučilo, ja bi to drukčije! IKONIJA: Svako misli da će drukčije! Daj te škembiće! I ne moraš uvek palac dumočiš! Rekla sam ti iks puta!

IKONIJA: Nemoj dizlaziš! ANĐELKO: Je l ti se pali sijalica na ulicu? IKONIJA: Pali se, pali, al svako veče razbiju! ANĐELKO: Imaš li neku baterinsku lampu? IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo!

Plavo ko indigo! Ko ga je samo vako životinjski... IKONIJA: Sigurno ona banda zgradilišta! Svako veče tuče i premlaćivanja! Pridignide mu glavu! CMILjA: Polako, jauče, boli ga! IKONIJA: Nego šta, nego boli!

JAGODA: Čekajte, znam! Setila sam se! A ona čvoruga? A masnice? A rascopano uvo? To će svako da primeti! Blagajnica, nosači, kondukteri, sprovodnici vozova, neko mora da primeti! Fala milom gospodu Bogu!

Stanković, Borisav - JOVČA

Sigurno od suza. Sigurno, kad na vuče na glavu jorgan, on, pošto zna da ga neće niko videti, plače tada, i otuda svako jutro nađem ja onako jastuk, gde su mu oči bile, vlažan od suza...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

i mudrovanja kako slatkim maternjim mlekom da napojavaju, zlonaravne, stroptive i zlogovorljive sluge i sluškinje i svako zlo društvo od nji[h] da udaljavaju.

Evo vaša slava i visoko dostojinstvo, koja čini da svi narodi krasnonaravni i prosvešteni vam svako visokopočitanije pokazuju i da vam se klanjaju.“ „No, šta ja to vidim? Neke od gospođa kao da suze otiru!

neugodno biti da s besedama jedan drugog polzujemo; a to je naša arhijerejska najveća dužnost, na svakom mestu i u svako vreme polzu braće naše i mlađi[h] naši[h] iskati.

Bog pravedni i milostivi sozdao je človeka svobodna; dao mu um i razum da ga u svako vreme vode i prosveštavaju. Stari su mislili za sebe, a mi valja da mislimo za nas; nismo ni mi od panja otesani.

nikoga ni u čem ne uvrediti niti ozlobiti; svakom po sili i po mogućstvu svome dobro učiniti) i svoju blagodarnost u svako vreme slovom i delom pokazivati.

pravda, no u onomu vozrastu, koji je sama radost i veselje, ja sam nahodio u tom taku sladost koja je prevoshodila svako blaženstvo, a kad bi[h] s polja došao, kako bi me dočekala i grlila mati, kako sestrica!

O, roditelji, i vi, učitelji i upravitelji bezlobne junosti, ovu večnu knjigu otvarajte u svako vreme vašim čadom i učenikom; privikavajte i[h] izrana da osećaju, da poznaju i da čuvstvuju premudrost, blagost i

Živa i dejstviteljna knjiga, iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo

Živa i dejstviteljna knjiga, iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo s[a] suncem, mesecom i

na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se u njoj dviže, proleće, leto, jesen i zima, svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mušice.

oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se u njoj dviže, proleće, leto, jesen i zima, svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mušice.

Žitija sva, ne samo sam očitao nekoliko krat, nego i svako | sam nakratko ispisivao; i na ovi način znao sam i[h] sva kao naizust; posle toga, „Obed duhovni”, „Večeru duhovnu”,

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ne samo po župama sv. Frane, nego čak i u Zvrljevu, niko nikog ne zove pravijem prezimenom ni pravijem imenom, nego svako čeljade ima nadimak. Isti fratri, iako su, poslije boga, najviše štovani ne mogu izmaći tome narodnjem krštenju.

Potome, kâ šta si se stegâ svetim konopom, da stegneš boljitak, začetak, virovanje i strpljenje i svako blagoslovljenje; jer duša ne umi di su dvi, jer na kraju visi pokajanje i moljenje; a svra je velika, da ti, ružo naša,

Ali kad sunce granu, vjetar poče slabiti, pa malo-pomalo, utoli sasvim, onda se povrati sklad i u crkvi. Svako se prepade svoje grješne rabote, pa da pokaje, poče svaki umiljato pojati. Poslije službe fratri odoše u trpezariju.

Te godine avgust bješe veoma kišljiv. Svako se zlo pojača. Brne je malo ustajao, tako isto i Duvalo. Balegan sta jednoga dana s velikom bukom iskati od Tetke da

— Podaj im, dite, rakije, pa... jeto, šta ste to bili čuli? — Da bog sačuva! — reče Čagljina. — Ti znaš da svako govorenje nema uvike svoje mišljenje, da je boles di nije ludos, a baš može biti i mudros di je zatvorenje...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Povijene glave kroči. Olinjalu vuče dlaku. Al kad na tren digne oči — Svako vidi svoju raku. Bockaju ga deca kradom, Al on kao da ne haje No zuri u dalj daleku.

Ćosić, Dobrica - KORENI

i lepo je to od njega što je baš za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi svaki joj je Božić tužan; svako Badnje veče otplače: on je u tuđini, daleko, nikoga svog nema. Ti Francuzi, sigurno nemaju... — Imaju.

Tu, za Tomom Vučićem i njemu spodobnima, izvikasmo novog knjaza, a ja isto ostadoh. Kad smo se vraćali, svako je išao svojim pravcem. Preskakali smo torove i krali seljacima ovnove.

Bio je ubeđen da su u senjaku zakazali, razjareno je jurio gore-dole pored plota, po jabučaru, činilo mu se da uz svako stablo stoji pripijen Tola, kidisao bi, opipavao, pa bi nešto šušnulo u senjaku i neka senka minula za stog.

Tada, u tim danima, žalio je Simku, svako jutro zagledao je da joj vidi trag postelje u podočnjacima, a video je samo umor od iskidanog sna, tugom je ispraćao

Nedeljom je u vodenicu dolazio monah Gavril da ga uči azbuci i računanju. Monaha je otac nagrađivao torbom ribe za svako slovo koje bi mu sin naučio. Luka nije verovao da toliko slova ima koliko je on torbi riba morao da ulovi Gavrilu.

Sumnjao je da njih dvojica u dogovoru izmišljaju šare, pa bi po nekoliko puta nagonio Aćima da mu svako slovo pokaže, a onda ga u raboš recne i broji.

Hoćeš da mi ga daš?“ — „Pokrašće ti taj svako gnezdo, ne boj se. — „Ozbiljno Mislim. Usvojiću ga. Naslediće me, biće gazda i srećan čovek.

“ Sam mi se nudio da mi svako jutro postelju istrese i namesti. Ribao mi je lonče zagorelo od pasulja. I svako jutro me zapitkivao da li su mi deca

“ Sam mi se nudio da mi svako jutro postelju istrese i namesti. Ribao mi je lonče zagorelo od pasulja. I svako jutro me zapitkivao da li su mi deca zdrava. Samo: Aćim je bog...

“ „Nikad!“ triput je ponovio da bi je što jače uvredio. Nije istina, zavoleo sam te još kad si se rodio, jesam, svako sam jutro gledao kad te Simka kupa, ljutio se što je korito hrapavo, bojao se da ti se koža ne ozledi.

Nije ni jela ni vodu pila. Niko je nije video ni da spava. Sažališe se žene, pa su joj svako veče doturale po parče hleba i kalenicu vode. Noću je svog čoveka branila od kučića.

Istine radi, i da svako bude na svom mestu. I zato što u tvom bogatstvu stoji zaboden i moj nož. Odmah ću da ti kažem.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Đavolak sav pretrnu, a Poglavica ga potapša po obrazu, pa reče: — Evo ti čičak! Svako na koga ga baciš, steći će, istog trena, i rogove i rep, jer to je začaran čičak.

»Možda neće baš na mene?« mislio je svako u sebi i bežao, a čičak je kao majska pčela slobodno zujao gradom. — Dang, bang! — leteo je čičak.

Ovo je još gore nego ići u školu! Sam vučeš kuću, sam nabavljaš hranu, a još si i tako malen da te može svako zgaziti! Pa i te trave! Sav sam se isekao o njihove oštre vrhove. Bar da smo ptice!

— doviknu joj. — Celog se života mučim da bih se obogatio, pa ništa! Staviću te u kavez i voditi po svetu. Svako ko bude hteo da te vidi, moraće da mi plati! Tako ću, valjda, doći do broda! — Pokloniću ti tri broda, samo me pusti!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

nešto izbledela u deceniji pred Prvi svetski rat, toliko dramatičnoj da je osećanje neposredne sadašnjosti potiskivalo svako drukčije osećanje vremena.

pod crepovima, ulazi u Dositejevu Veliku školu, a prepodneva traju, naizgled ista kao ovo, a stoleća odmiču, naizgled svako različito, a neka se prašina valja prema Dunavu, koji se vidi i drukčije, i bolje i više nego sad, nerazumljiv, trom i

Sa šumama je bilo drugačije: kao da je postajao više čovek, jer ga je svako drvo štitilo. Mnogo puta, u nekom opasnom čekanju, naslanjao se na stablo, obraz uz koru.

Praktičan i imućan, Pavle Nešić je poslao sina na trgovačku akademiju, u Beč. Svako prepodne, oko deset sati, Sima terdžuman stoji na uglu Simine i Kapetan-Mišine ulice, gde je u njegovo vreme, po

Ono što on dobro razume, to je da svako doba ima svoje ćorsokake koji se, možda, i seku među sobom u neprohodu istorije.

On se tukao a drugi su ginuli. Nije imao ni volje ni vremena da misli o tome (izgleda da je onaj zmaj u njemu otklanjao svako osećanje), morao je, u zamahu, uvek napred.

Koliko je, recimo, svitanja on zapamtio iako je gledao skoro svako i skoro svako je bilo drukčije? A svitanje je voleo kao što je voleo da se juri, na konju, niz strmine, sa vetrom, kao

Koliko je, recimo, svitanja on zapamtio iako je gledao skoro svako i skoro svako je bilo drukčije? A svitanje je voleo kao što je voleo da se juri, na konju, niz strmine, sa vetrom, kao što je voleo i

Obično se mimoilaze, jer svako stiže u svoj čas. Ne mari. Na ugao Vasine Dobrača se, niotkuda, spušta u samu zoru kad su ulice puste i još zamrle od

proleće, mirisale su sveže vlati, tamo preko, na drugoj obali Save, haralo je zlo i pripremala se nova buna a svako prepodne, u zaleđu manastira Šišatovca, na Fruškoj gori, Višnjić je pevao Vuku.

su, moguće je, imale neki značaj u prošlosti, nego na to da je tu, sada, ured sudije za prekršaje Opštine Stari grad. Svako popodne, dok promiče kroz Studentski park, od spomenika Josifu Pančiću ka svom spomeniku, Dositej potvrđuje, u sebi,

Igrao se. Onda mu se, u toj igri, u trenu razjasnilo da svako od tih putovanja, predstavljeno linijama, u stvari čini trougao ili, češće, petougao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Daleko je kopno: zaman pogled ode Da ga traži morem. Ostrvo je svako U večernju maglu uvilo se tako, I duboki snovi nad valima brode. Mir, tišina smrti...

Ovdje vas svako poznaje i voli, A tamo niko poznati vas neće; Boli su svoji i krševi goli No cv'jetna polja kud se tuđin kreće.

Ovdje vam svako bratski ruku steže U tuđem sv'jetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik, bratstvo i krv

Biće dosta ako, Kucnuv i ja u uzvišeno zvono, U koje kuca pokolenje svako, Jedno za drugim, s verom ili bono, „Vidim kako se, u magli što rudi, K'o nezapamćen mastodont prastari, U ogromnome

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

u najveći stepen sčislenija što besmrtno tvoje tvorenije voobrazit svojim umom može), nasijata kola sa suncima; svako sunce predvodi mirove kolika si kome obredio, a mir svaki svoju sferu ima.

Zlost njihova prevoshodi mnogo svaku ostrost zuba u tartaru, svako žalo repa otrovnoga. Mračnoga je polovinu carstva grozna zima vječno sledenila; tamo mrazi u stepen najveću

hule ime neba i slave Gospoda; dok svakoje nebesno svjetilo tečenije svoje zaustavi i svjetlosti svoje polovinu svako vrati pod plamenu krunu.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

zadržavanja, mogoh uputiti u staru Atenu kada je bila duhovni centar svoga doba, a onde živeli Platon i Aristoteles. Svako ko se interesovao za kulturu Antike i njenu nauku morao je upoznati ta dva filozofa, a ja sam imao još priliku da

razmisli jedan trenutak pa reče: „Kvadrat većeg broja je paran, jer je jednak dvostrukom kvadratu manjeg broja, a svako dvostruko jednog celog broja je paran broj“. „Tačno! - A kako stoji sa samim tim brojem?

Čim nomofilaks to vide, izraz straha na njegovom licu zameni se drugim jednim koji nagoveštavaše svako otsustvo misli. On zinu i stajaše tu kao prikovan. No to trajaše samo nekoliko magnovenja.

„Ova so sastavljena je iz sitnih zrnaca. Svako takvo zrnce možeš razdrobiti u sitan prašak. I taj prašak, koliko god da ti njegovi delići izgledaju sićušni, možeš

e., iznenadi aleksadrijske naučnike jedna pošiljka iz Sirakuze. Arhimedes, njihov veliki savremenik, imao je običaj da svako svoje naučno delo uputi aleksandrijskoj biblioteci i posveti ga kojem od svojih tamošnjih prijatelja.

Kod njega je svako naučno saznanje bilo zametak jednom tehničkom pronalasku, a svako tehničko pitanje povod novom naučnom saznanju.

Kod njega je svako naučno saznanje bilo zametak jednom tehničkom pronalasku, a svako tehničko pitanje povod novom naučnom saznanju.

Posle dubokog razmišljanja i uz primenu zakona ravnoteže koje je pronašao, nađe i dokaza da svako čvrsto i nešupljikavo telo, uronjeno u vodu, izgubi od svoje težine onoliko koliko je teška količina vode što ju je pri

Taj deo aparata obuhvatio sam levkastim sudom, napunjenim vodom, da njome sprečim svako suvišno oticanje vazduha“. Uzeh njegov crtež u ruke i pogledah ga. „Ovo je sada prava, pravcata, dobro smišljena mašina.

Taj mehur služi im sigurno za to da se mogu spuštati i penjati u vodi“. „Eto, tako vas je, Gospodin Gerike, svako vaše novo saznanje odvelo do još jednog novijeg!“ „Da, tako je bilo.

“ „Da, tako je bilo. No nikada se ne dolazi do kraja, svako saznanje stvara nova pitanja. Kada sam dejstva vazdušnog pritiska ispitao kvalitativno, preduzeh da ih ispitam i

on pred Galileja time što je zakon inercije opštije shvatio, značaj njegov uvideo i dao mu ovaj klasičan oblik: „Svako telo ostaje u svome stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja, sem ako ne bude kakvim silama primorano da

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Kršna devojka, nema govora, bubac, svako veče na korzu. Lično sam video golu fotografiju; divna je, sveca mu, nema govora.

Resimić, koga kolektivno optužiše seljanke iz Jarebica da je od njih kupovao jaja za oficire a nije platio, izvuče za svako jaje po jedan šamar iza klempavog uveta, koje mu se crvenelo zadugo posle toga i dok je kao nesretnik, sav beo od

Pukovnik je sklerotičan, i svako jutro kad ustane (a budi se prvi) radi gimnastiku i maše glavom nalevo i nadesno da razradi vratne žile.

— Slušajte vi, gospodine potpukovniče. (Ovo govorim kao oficir stariji od vas, razumete li!) Zabranjujem vam ubuduće svako opštenje sa mnom. Jeste li razumeli? Molim vas, preselite svoj krevet odmah, uklonite mi se s očiju.

Ali je ideja o nacionalnom načelu prouzrokovala novu podvojenost među ljudima i nove i krvavije raspre, koje bi svako drugo stanje stvari teško moglo izazvati. Hoću da kažem da je nacionalno načelo jedna ideja koja je nešto veštačko.

I vazda, u takvim nesrećnim prilikama, ja sam jasno i razgovetno osećao kako na svako takvo lice ostavljam utisak ne nekoga koji se predstavlja Lazar Pardon, već nekoga koji se predstavlja imenom Lazar, koji

od poslednjeg prenoćišta do Ferizovića, prelazio se pod borbom, a i kiša je počela da pada tako intenzivno, da je svako kretanje bilo nemogućno. Zanoćili smo na kiši.

Aaaaaj... Pa tajac. Kao da je sve jedno jedino uho i sve jedno jedino oko, svi uprli pogled u Miloša, svi bi da čuju svako njegovo slovo.

već zlotvor kad je tako nešto mogao propustiti), zadade brigu, i ne malu, ovim njegovim gostima, kojima se on u svako doba i trebao i morao nadati, iako se oni s njim tako reći nisu ni bili dužni lično poznavati.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Svaki ga je dan upotpunjavao, svako mu je veče (jer o njemu sam najviše mislio pred spavanje) pridavalo nove crte i doprinosilo nove pojedinosti.

Ona je takve izuzetne jedinke izdvajala iz svih drugih razreda i podjela, prevladavala svako drugo obilježje, pravila indiferentnom svaku drugu razliku, te ih čupala iz niskih i prezrenih stanja i sredina iz kojih

— Čas kasnije pristupili su hidrocefalnom stvorenju moja devojka i otac; podigli su je iz naslonjača, svako pod jedno pazuho, i odveli na spavanje. I moja nova bolničarka kao da pripada u taj red ljepota.

Jeza ništavila pokretač je svega u našem bivstvovanju, klica i nemir svakog kretanja i svakog traženja. Jer svako je čovječje traženje traženje jednog izlaza iz bezizlaznosti, svaki je njegov napor napor da provali iz obruča

A svako doba ima svoje Mama-Jumbe, i svaki čovjek ima svoje Mama-Jumbe, i u njima oni daju svoju mjeru i ostavljaju tragove svog

Daleko smo od kneževskih baroknih teatara: za četiri franka i pedeset santima svako može da ima svoj stalle de coté na velikoj operi, pa i da dade izvikivati svoje ime za najamna kola koja ga čekaju.

Za isto toliki iznos, svako može da s flašom mousseux-a koji nepobitno pjenuši, proslavi položeni ispit ili vjeridbu, unapređenje ili krštenje

— Pa zar to ne važi uvijek i za svakoga? Ta vjerovatno svako shvaća onako i u onim oblicima kako njegov mozak može da obuhvati i asimilira! — Ne, nije, nije! To se samo tako čini!

Da, moj oče, meni je strano, duboko strano svako smirenje. U smirenju se lako zavrgne tačkica smrti kao kužne klice u barskom plićaku.

Pa ipak, ako je to doista velik umjetnik, on će uspjeti da i tu oprečnost prevlada! Više-manje svako je veliko književno djelo, na ovaj ili onaj način, jedan slučaj savjesti, a književna aktivnost u stvari i nije drugo

Jer nastala je razumljiva jagma za ampulama Athanatika. I započele su „obične stvari”, karakteristične za svako „poratno razdoblje”. Nešto slično jagmi za „izvoznicama”, za valutnim dozvolama, za koncesijama. Šverc i crna burza.

Istina Frano može svako svoje sagrešenje komotno pravdati neodoljivošću svog životnog poriva. Ali isto tako mogu i oni stričevi svojom snagom

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kad se izređa pod zapisom sva čitanija, narod zasede u sovre, koje su podignute oko zapisa. Svako pleme imalo je svoju sovru — četiri direka, po bodena u zemlju i spojena prečagama, preko kojih su nameštene uzduž dve

mu je Vujo tako mnogo, baš kao naročito, pričao, ali na toj se misli ne zaustavlja dugo, ona mu je teška ubija mu svako drugo osećanje, izazivajući užasan strah.

Inače, veli, ima neke majstorije. — Hoće, hoće poganac, znam ja njega... Svaku će žilu da istegne, svako parče mesa da prebije, pa posle ne valjaš ni Bogu ni đavolu... Dušu će da izvadi, a život da ostavi, ja kako...

Potesom se rasturili njegovi seljani, pa rade žurno kao mravi, a on zastane, te razgleda jednu gomilicu, pozna svako lice u njoj, i opet ide dalje. Kad dođe prema sudnici, ugleda nekoliko ljudi pred njom.

Đorđe je imao običaj da misli glasno. — Baš ti je čovek neki put ka i svako živinče: samo bi da jede i da spava — produži Đorđe kao za sebe i stade da razgleda krušku, pod kojom je sedeo.

Đurica obiđe svud oko kuće, razgleda svako sumnjivo mesto, pa se uputi k visokoj rozgi, pobodenoj u gradini, pod kojom je Mato obično spavao.

Pilo se i veselilo svako veče... Smrklo se. Đurica se provlači pored sniskih krovinjara, zavejanih snegom; grči se pod natiscima hladna vetra,

Učiniše se da ne čuše njegov odgovor, a Maca zatraži da što pije. Đurica je svako veče, časteći svoju prijateljicu, trošio po nekoliko dinara, te je mogao izračunati, ako neprestano stane ovako

— Sad ne marim da umrem. — More, živećemo, Stale!... Zagrljeni i radosni siđoše u selo, zagledajući od želje u svako drvo, u svaki kamen. Stigoše Đuričinoj kući.

To mu je jedini lek od one strašne boljke, koje se on boji više od svega... Pije da zatupi, da ubije svako osećanje u sebi, da ugasi onaj plamen, na kome duša zasniva svoju radnju...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

A baba mu stane kazivati: — E, moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći krasna devojka i toliko blago,

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao. Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru

To dobro upamti i toga se čuvaj. Više se nećemo vidjeti. Zbogom. Ižljubiše se, oprostiše, i svako ode na svoju stranu.

Od to doba ovaj je momak jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši.

kad dogna goveda kući, učini onako kao što mu je baka kazala: udari šibljikom o krov štale i vikne „prilp“, a goveda svako na svoje mjesto, te se sama povežu. On onda brže u kuću pa za sto; zateče još dosta jela i sit se naruča.

A to ti je tica, moj brate, da joj se čudom ne možeš načuditi. Svako joj je krilo dva klatra široko, a tijelo kao sud desetak, kljun joj je toliki da bi najveći čovjek mogao stati u nj.

On, kad ih vidi onake, zgrabi tojagu, te ih istjera iz kuće, prekine s njima svako dalje prijateljstvo i ortaštvo, i otjera ih u svijet bez igdje ičega, a on ostane tu sa svojom ženom, te je poživio još

Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja, i tako je usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te usud uzme motiku i stane kopati: onda i onaj čovek uzme

Otac, kad je to vidio, od žalosti ne zna šta će, već uzô sikiru pa od te višnje napravi veliku batinu, i svako jutro trči po sokaku pa mlati s njom po vitru. Mlati on po sokaku prvi dan, drugi dan, pa i treći dan.

Sin misli: smiriće se; al̓ kad je tu već prošla i nedilja, a otac svako jutro mlati vitar, sinu dotužilo. — Šta je, baćo, — jedared će on ocu — jeste l̓ vi poludili, je l̓ šta, kad svako

— Šta je, baćo, — jedared će on ocu — jeste l̓ vi poludili, je l̓ šta, kad svako jutro s višnjovcom po vitru mlatite? — Ej, sinko, sinko, — nasmije se na to otac, al̓ skoro kroz plač — nisam ja ni

Kad ja bijah u mlado doba stari čoek, onda mi imadijasmo mnogo košnica, pa bih ih ja svako jutro brojio, i sve bih čele prebrojio, a košnica ne mogu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče.

PESMA Nema više dana, ni noći, ni stvari, Gde ne vidim tebe, tvoj usamljen lik I pogled što mirno ni za čim ne mari. Svako jutro, veče, tišina i krik Donose mi tajnu koju nosiš sama; I Dok nebo, zemlja, sâm tičiji klik Pričaju o nadi što ti

“REČI” Nema više dana, ni noći, ni stvari Gde ne vidim tebe, tvoj usamljen lik I pogled što mirno ni za čim ne mari. Svako jutro, veče, tišina i krik Donose mi patnju koju nosiš sada; I dok nebo, zemlja, sam tičiji klik Pričaju o nadi što ti

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

koje ga pokreću, ali onog trenutka kada nastane neki poremećaj u bilo kom čoveku, njegova snaga za samoodržanjem slabi. Svako razume da ukoliko neko ogluvi, ako mu vid oslabi ili su mu udovi povređeni, šanse za njegov dalji opstanak su umanjene.

Izgradnjom odgovarajućih postrojenja biće moguće projektil ove vrste lansirati u vazduh i spustiti gotovo tačno na svako predviđeno mesto, makar ono bilo hiljadama milja udaljeno. Ali, mi se nećemo zaustaviti na tome.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Zemlja koja im je data postala je njihovo vlasništvo. U našem selu mi smo se sami brinuli o svojoj školi i crkvi, a svako selo je biralo svoju sopstvenu upravu. Na čelu sela bio je knez, ili starešina, obično neki naočit seljak.

Seoski volovi bili su podeljeni u krda od oko pedeset grla i svako krdo je čuvala grupa od nekih dvanaest dečaka iz porodica kojima su pripadali volovi.

U svako takvo jutro pre pedeset godina, činilo se, nama pastirima, da prisustvujemo stvaranju sveta, najpre sveta prijateljskih z

Kada sam Kristijanu rekao da, prema obaveštenjima koja sam dobio na iseljeničkom brodu, svako u Americi mora služiti svoj šegrtski rok kao ”žutokljunac”, kazao mi je da je to verovatno rekao neki evropski

To može videti i svako drugi jer je nauka, kao apstrakcija, jedna vrsta poezije. Ona je “božanstvena filozofija”, kako je naziva Milton.

S druge strane, Bičer je bio veliki besednik, veliki pesnik, i svako zrno mudrosti koja tinja u ljudskom životu, iznosio je pred svoju pastvu svom silinom svoje neodoljive ličnosti i svim

Govoreći o preteranom samopouzdanju mladosti, gostioničar dodade da svako ima svog anđela čuvara, a pijan i mlad no dva, da ga pridržavaju sa obe strane.

Pre jedanaest godina svako na brodu mi je izgledao veliki i moćan da sam gotovo bio prestrašen gledajući ih, ali ovoga puta činilo mi se da sam

On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare. Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak.

Govoreći o preteranom samopouzdanju mladosti, gostioničar dodade da svako ima svog anđela čuvara, a pijan i mlad no dva, da ga pridržavaju sa obe strane.

Pre jedanaest godina svako na brodu mi je izgledao veliki i moćan da sam gotovo bio prestrašen gledajući ih, ali ovoga puta činilo mi se da sam

On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare. Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Posle, kada i za mrtve nameniše nekoliko „očenaša”, polegoše po slami jedno do drugoga, prikupljajući se svako svome. Tako je prošlo nekoliko dana — jedan lepši od drugoga. Bilo je umora i smeha, uzdisanja i pevanja.

A oči joj igraju i dođoše svjetlije. Idući preko grada do parobroda čini joj se da svako ko je sretne gleda u nju i razumije što u ovome času osjeća, pa oborenih očiju stiže na parobrod.

Sjednite, — ponudi ih, — eto mene odmah! — i pođe sa sklenicom tamo kud ga zovnuše. Njih dvoje sjede, svako zabavljeno svojim utiscima.

— Lazo, sutra ćemo razgovarati, veli njemu i gasi pocrnjele, žmirave lampe. Uzilaze uz visoke stube, svako okupljen svojim mislima.

Neko vrijeme, kao da se svako zabavio svojim mislima, govore tek po koju isprekidanu rečenicu. Ali stari smiono zametne razgovor, kao da nije tu

Ispred očiju nestade i pošljednje svjetlosti u selu. „Nije druge, svako živ traži ligo!” — smisli se i uputi kući. Pred kućnim vratima osluškuje teške glasove što isprekidano do njega dopiru

u oči da im sramoti pleme, a neki mekši uzeše stvar na laku ruku: ni brige ih nije kad se ne tiče njihovih žena; neka svako čuva svoje, — pa je sve mirno.

u dvorištu; mimogred, pogdekad, dobaci joj pokoju reč, ali ona ne sme da se s njime upusti u razgovor: čini joj se da svako u nju podsmehavajući se gleda, i da stražar osobito na njih dvoje pazi.

“ I tako svako gonjenje svršavaše se kod njih kao pusta šala. Ali ona bi bila pošla za nj da je on, po seoskome običaju, odmah, pre

” I zaboraviće me, kao da me nigda ni vidjeli nijesu. — A što ćeš, brate, — teši ga Lazo, — tako ti je u svijetu... Svako se tura naprijed kako ko može...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Petrović je označio kao početak naučnog modelovanja, kad se pojavljuje „apstraktni tip činjenica, u kojima sastavci gube svako specifično konkretno značenje i svode se na nešto opšte i apstraktno, što se može vezati za najraznovrsnije objekte,

Književni tekst, kao što je poznato, polifunkcionalan je kao i svako drugo umetničko delo: ima estetsku, saznajnu, psihološku, moralnu, socijalnu ili – da još samo nju pomenemo – ideološku

Pa i tri koje su prešle u narodnu liriku iziskuju tumačenje. Svako proročanstvo je već po svojoj prirodi pomalo tamno, a Otkrivenje je izrazito proročka knjiga o potonjoj sudbini sveta i

(b) U duši mi je odaja prostrana, U njoj svako veče jedu jegulje pržene. A, u stvari, to je jedna šagalovski naivno stilizovana slovenska izba, u kojoj su se kazivale

A više je nego jasno da je svako ponavljanje u isti mah i vraćanje. Kad, recimo, svog poznanika treći put sretnemo u toku dana, neminovno se vraćamo (u

gde niko nikog ne čeka (1b) šta su mogle te reči bez tišine (2b) bez težine (3b) druge a iste (4b) na pragu gde svako svakog ne prestaje da čeka („Protokol prolaznosti. br.

Jer, svako opredeljenje za određeni oblik jezičke građe podrazumeva prihvatanje jedne mogućnosti i odbacivanje drugih koje pruža dati

I što je mnogo bitnije, vođeni tim uzorcima koje svako od nas poseduje, mi gotovo nagonski osećamo (ako nam se dopusti da pretpostavimo postojanje nekakvoga „jezičkog

U čisto lingvističkome pristupu poeziji do toga uglavnom i dolazi. U poeziji, međutim, svako kršenje ovakvih zabrana nije i ne može da bude čisto jezičko: ono je neminovno uključeno u književni sistem, i njegovu

moćnim glasom kojim san jedino može privoleti javu da razume ono što iz dubine prošlosti govore usta mraka: da je svako vreme poslednje i jedino vreme iz koga se svetlost rađa.

a uglavnom se oblikuje uverenje i nada da se upravo u poetskome tvorenju – nasuprot svim rušilačkim silama koje svako vreme nosi – može i mora da postigne duhovna sabranost.

tradicije u poeziji, u književnosti uopšte, može se uzeti i kao zatečeni poredak vrednosti, koji je dinamičan i koji svako književno razdoblje uspostavlja u okviru širega i savremenog duhovnog zrenika.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ali ono nije bilo pogrešno, kako se kasnije pokatkad znalo isticati, nego je samo - kao i svako drugo čitanje, razumevanje i vrednovanje - bilo uslovljeno književnoistorijskim kontekstom.

Todorin pak glas „čujemo” najjače u sintagmi „kao svako dete”, a to „dete” je Sofka. Ali je najzanimljivija sintagma „mamu njenu”, koju Stanković nije slučajno stavio pod

zato tako skupe haljine daje da bi je tom skupocenošću uverila kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i mamu njenu ostavlja uvek tako

Drugi je primer uzet iz III glave. Kad gazda Mladen posle očeve smrti preuzme trgovinu, svako veče polaže babi račun o dnevnom pazaru. To je znak poštovanja babe, potvrđivanje da je ona prva u porodici.

Neke od njih pokušaćemo da izdvojimo i opišemo, i da im otkrijemo funkciju. II Svako književno delo ima izvesne osobine koje čitalac lako zapaža a tumač ih ne sme mimoilaziti.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ali svako njihovo selo ima jedan dan u godini, kad se po mogućstvu svi skupljaju, koji je veći i od Uskrsa i Bajrama, i kad planinc

Viđi, da ti kažem!.. I đavolski već pribrano, starac se raširi usred gomile i sa krvavim osmehom na licu kao svako ko se odlučio da umre, seknu levom rukom jednu ledenicu, a desnom jatagan.

U Orahovcu je bilo mogućno svako nasilje osim prisilne rabote. Nju je običaj isključivao, pored toga što je zaveštavao da se u velikom selu sve uradi brzo

Težak ti je i zbor i pogled. Čulo se da je za tebe svaki Srbin krsto, lipovo štapče i svinja. Pa bježi svako, jer n Ciganka ima obraza!.. — A što ne kažem tebi, krajan ti zub? — Ali veliš drugima, pa bi i mojim Kolašincima?

Ali od te subote ravno do druge, Bogdana je svako jutro izlazila na pomol iza kuće I u glas naricala sa svojom srećom, za svojim domaćinom. Cvilili i drvo i kamen.

Poznat je vrlo dobro njegov tegoban život u brdima. Narod je ne samo mučen i grabljen, no mu je i svako dosto– janstvo bilo oduzeto.

Zasukao i on rukave. Čekao i ubijao koliko je mogao. Pripremao krađe i grabeže, činio svako čudo Arnautima da im se samo sveti, pa se još udruživao sa čuve– nim arnautskim hajducima za pljačku i ubijanje.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

RUZMARIN Mlada moma negovala Zelen ruzmarin, Što ’no ga joj poklonio Gazda - Lazin sin. Svako jutro ustajala Ranom zoricom, Svoj ruzmarin zalevala Bistrom vodicom. Zborila mu: „Al’ si krasan, Ruzmarine moj!

NA IZVORU (Slobodno po Šamisu) Haj, pod lipom izvor što je! S lipe miri ceo dô. Kako onde tice poje Ne zna svako, ne zna to. Tu po vodu eto mome, Sela malo u taj hlad, Digla oči, a pred njome Stoji detić krasan, mlad.

»Javor« 1888. ŠTO SE KASNO UVIĐA (Po Žan Polu) Sladosti meru pravu Svako je doznati rad, I dozna, — Ali kad? Tek u vremena pozna, Kad više nije mlad.

I ako je noć večita U što tone žića dan; I ako je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja sam na to zvan“ — Ipak, ipak blago onom, Blago onom koji umre Oduševljen, razdragan.

S uzdisajem nije tako, Iz grudi se otme lako, Težeć’ nebu, svojoj kući. Uzdahnuti mora svako, I ko nije nikad plakô Uzdahnuće izdišući. »Bosanska Vila« 1891.

Mrtvima s približit’ svako prava ima; To je pravo dato i nam’ pesnicima, I što grobu rekneš to se prima samo, Ta grobovi znaju da im ne

Oko hrama svetinje nam Biće bedem živi: Slozi našoj, žrtvi našoj Nek’ se svako divi! Srpstvo ćemo sloške branit’ Od napada ljuta; Dižuć’ Srpstvo, krčićemo Daljoj meti puta!

Zimom ide muka mnoga, Nema svako krova svoga. Bogataši rujna lika, Sećajte se beskućnika! Kupuju se čizme zimske I po ledu da se gazi, Kupuju se

Neću dalje: znamo priču Što je Hristos ljud’ma dao; Znamo, znamo, bogataš se: Ali kasno, pokajao. A bogat je onaj svako Kom’ preteče kora hleba. — A grešan je jako, ako Ne učini s njom što treba. 889.

Svačije se lice zažarilo tude, Svako prošaputa: „Nesrećni Mrgude!“ To je tamo strašno i da s’ u san sniva. Ali, jaoj, Mrgud ima oca živa — Pa kad

Jedan pije jer ga nude, drugi pije jer mu brane. Mirski ljudi, oci sveti, svako nađe što da slavi. Jedan pije kad se seti, drugi kad se zaboravi.

Jedan, osam; osam, sedam, — Naslov mu je to. S tog će lista svako čitat’ Što napiše ko. Ko što piše, sebi piše I potomstvu svom, A ko tuđim duhom diše, U njega će grom.

Miljković, Branko - PESME

Al se na počinak ne sprema san moj iza brda gde mrtav sebe ištem Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice.

Gorka pričest sluha u sebi vas krije, Čemerni labudi izlišnosti britke. Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke.

lepše ljubiti zemlju I šumu koja se ne usuđuje čelu Noći iza leđa cvet sasvim logičan: Budnima trn, usnulima ruža Nek svako bude nasamo sa svojom srećom Eno munje visoko iznad dosade i nade Između blata i vatre mi smo za vatru Pozdravljam te

varaj vrata, piše na vratima Poezija zija u svoje glupo p Pesme sme svako da piše I onaj koji ne zna kako se pišu Velika slova od danas nepotrebna Što je više gluvih Pesma dobija u

Krakov, Stanislav - KRILA

Juče je mnogo jeo lojave ovčetine. Sada je uzeo gorku so, i ona ga je mučila po stomaku. Neko je kazao da svako neraspoloženje i briga dolazi od rđave stolice. I sat mu se danas pokvario.

Šiba čelik stostruko stostručnom kamdžijom. Posrće se. Pada. Neko se diže. Opet pada. Svako gleda da se izdvoji, da beži u drugom pravcu. Kuršumi riju suncem ispečenu zemlju, i bacaju oblačke prašine uvis.

Cela se ogromna poljana preplavila raštrkanim beguncima kao izlivenom rekom. Svako kao da oseća topao dah konja za sobom, i čeka udar sablje po glavi.

Okolo svugde rikali su tuđinski glasovi: — Predavajte se, predavajte se. Treska bombi je odgovarala. Svako je osećao potrebu da ubija. Strah je bio toliko jak, da su svi postali junaci.

Trunuli su stotinama pred rovovima i po šumi. Smrad je bio težak, i hvatao kao zločinac za grlo. Svako je u njemu osećao budući delić sebe. Na sve je pala noć i poderani pokrov lišća.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.

ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje bitke i svoje junake. Svako pleme ima svoju epopeju od po deset i više hiljada stihova, što prelazi sa oca na sina, i koje svi ratnici znaju

Tada bodlerova poetska slika, da je šuma živi hram, pretvara se u fantastičnu stvarnost. Svako gigantsko drvo u ovoj prašumi je ogromna građevina koja živi i raste u svojoj arhitektonskoj privlačnosti.

izvor, veliko tropsko žbunje, ogromna bezlisna drveta koja cvetaju, palme koje nose džinovske crvene grozdova, čije je svako zrno veliko kao hleb, i riđe, i rujeve, i plave krune drveta.

Ima i ljudi matorih koji su smatrani za decu, jer nisu proglašeni za odrasle. Kako se samo za svako novo saznanje misterija dobija i po jedna nova tatuaža, to ova ne predstavlja nikako dekoraciju na telu, već položaj

To su čitava jata koja odleću kao ptice. Švajcarac ih više ne vidi. On, izgubivši svako strpljenje, puca nasumce i tu je kraj njegovom lovu: majmuni se isto tako složno survavaju u duboku travu savane i više

Onda opet svi igraju u isti mah, vrteći se svako za sebe; čak i deca — padaju u zanos ali ne greše pokrete. Žena koju dodirujem za rame, čineći se da je slučajno,

Gore ne postoji! „Ovo je zemlja belih! Treba znati kako gorko to zvoni u ustima belca koji u svako podne mora uzeti kinin, koji se ne sme kupati u moru niti u reci, slobodan na suncu, koji ne sme piti običnu vodu,

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Al’ nećeš, veruj, stara grešnice! Ona je srasla s mojim grudima; Kô mreža tanka svile mekane Svako je vlakno kose njezine Isprepletalo glatke krajeve Sa mojim srcem... STANA: Ti ćutiš, Spaso!... Šta je to?

Ta deset kćeri da sam rodila, A svaka da je mnogo divnija Od same kćeri boga velikog Što svako jutro rađa zorica, Pa da toplinom svoje ljubavi Ledene grudi svetu razgreju, A blagom miru duše njihove Davno umrli

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U Deligradu i Aleksincu koncentrisano je 18—20 hiljada vojske, da se u svako doba može poslati pomoć Hrvatoviću ili Lešjaninu — gde prvo zatreba.

Neprijatelj se primiče kradomice, vreba, puzi, previja se... upotrebljuje kao zaklon svaki žbun, svako brdašce, svaki potočić, svaki šumarak.

Inače ja mrzim svako krvoproliće pa i revolucionarno. Upravo moje gledište i na ratove i na revolucije veoma je prosto i jednostavno, ono

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Združiće se sreća da me tamo prati, Odakle ću tebi Novu sreću slati. Ta znaš li kad grli Svako zlato svoje, Znaš kako te boli Samovanje tvoje! Tako moje srce Često mi se moli, A ja ću mu reći: Utoli, utoli!

U zrelosti na ostvaru želja Kad se staza boljoj sreći prti, Imao sam dobrih prijatelja, — Nije svako umro pre samrti.

Kiša pljušti, nebo plače, Pa veselje muti. — Onda nisam ni pomišljô, Na što li to sluti. XL Svako jutro sunce suši Biser-rosu sa cvetova, Sunce zađe, noćca dođe, A na cveću rosa nova.

U snu, dabogme u snu, Deca mi stigla mila, I odmah sam ih poznô, Ma da im nikla krila. Pa svako ruku stavi Na jednu moju ranu, A to je bilo kao Da melem na nju kanu. Budan sam, opet budan, I opet...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Potpukovnik Petar se nasmeja. Luka pogleda Vojina ispod oka. — Naravno... Nemam zmiče u srcu, ne lovim „zajci“, na svako pile „vikam“ dobro jutro. Kipislcauf!... Anđelska dušica. Nja, bato!... A vidite njega... Pogan starčić raste.

— Ono, istina — govorio je komandir, kao da hoće mene da umiri — ne pogađa svako. Pogledao sam u nastrešnicu, da bih joj odmerio jačinu. — Ali jasnu preglednost imaćete tek sa objavnice.

— Kako ću dejstvovati iz šume? — pitao je kapetan Lazar. — Šumu ćete sad odmah zaseći, ali ne i poseći. Svako stablo prestrugaćete do poslednjeg santimetra dok se ono još može držati.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Razoreni gradovi svi pusti već stali, kule bojne srpske sve i dvorovi pali. Ah, nesreća ta moja do ada me svede, svako veće zlo svoje spustiv na me sede. Uvi meni nesrećnoj! Gdi su cari moji? Gdi vojvode preslavne sa hrabrimi voji?

črez ljubovi slasti; Mi smo dosta jedno drugom, dosta za potomstvo, U nami sva sokrovišta, tu naše lakomstvo; Svako naše vnušenije, svaki podvig t'jela, Dvolična su duše naše jednosuštne djela.

Tražiš jednakost? Ta pod zemljom vlada. Tu svako čina preimućstvo pada; Kralja il’ roba, ništetna il’ slavna Sudba je ravna. Tražiš li bratstvo?

činu, gdi mu drago, Da pored svoga opšte blago Pred očima u duši ima, I da se svoga svojski prima Olakšati mu svako breme — Znam da bi došlo zlatno vreme. 1846.

Laksemburg je bašta prekrasna, i nema joj para: Svako milinom mesto zasipa oči novom. Trava meka k’o svila, a luzi tamni k’o ponoć: Koja ne trpi oka, tajna doleće tamo.

Oko svog obraslog sa nevenom groba, Oko slave vije s’ duh mu svako doba. Ravne kocke dusi tu s njegovim bruje; Vence slave njine sve zemske oluje Nigda spirit neće, nigda kadre biti,

između milicije i provincijala povučenoj granici iskopani su jendeci, i ot ternja jedan fat visoka ograda podignuta je. Svako selo militarsko na svojem hataru moralo je straže obderžavati.

72a) obaveštava da su Segedinci te zime držali četiri bala, sa prvenstvenom namerom i zadatkom „da bi se blago opšte u svako vreme i na svakom mestu, koliko je mogućno, potpomoći, i tako ljubov k narodnosti i delom zasvedočiti mogla.

decembra 1842, č. 94, 385a, zabeležile su kako je ovu pesmu „na dan miropomazanija knjaza Aleksandra svako grlo u Beogradu pevalo”. Iste te novine u č. 10. od 8. februara 1842.

srpske, koji su mi bez roptanja a sa usrdnošću i trpeljivošću koje su daleko prevazilazile njihove zvanične obaveze, u svako doba, kroz dugi niz godina, obezbeđivali nikada ničim neometano korišćenje fondom Biblioteke bez koje se ovakva

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Muške ruke — ženske belenzuke. BOGDAN: P’ onda, Boško, šta mu posla tast? BOŠKO: Štamparu — A za svako slovce to Po mušku glavu traži nagrade. E bruke, ljudi, bruke, grdila!

Ali šta Mehmed? Ta željah, vitez, Svu grdnu silu vrele Azije, Da je posečem, smrvim, razorim, — Da svako zrnce ovog alema Po jednu vojsku košta carevu: Jer sam ga tebi, mila snahice, Od trgovaca skupih kupovô...

Jednog pauka mo’š mi ostavit, Koliko samo da me posluša — On će mi vesti tanku košulju, A ja ću njega svako predveče Učit molitvi... A posle ćemo Bogme spavati... He! he! he! KNEZ ĐURĐE: Tebi je sunce, zlo?...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Čama, zebnja i grozničava, duboka jeza drhtaše na obrazima njegovim i na obrazima čeljadi njegove. Svako je čeljade strepilo i osjećalo da se nešto nevidovno uvlači i podmuklo širi po torovima i stajama, obarajući nemilosno

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Ti su zahtevi, međutim, uvek isključivo etičke, nikada materijalne prirode. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najviše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će".

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Da se oni, videći samo njega, Mladena, dete, ne bi ustručavali, ne dolazili da trguju, bojeći se da se Mladen, kao svako dete, kadgod ne prevari, potroši, izgubi novac od pazara, pa posle u tome i oni ne osete se kao krivi, što su

Hvala mu! Ali u tome: »Bog, hvala mu« bilo je toliko mirnog prekora, na dnu srca ukorenjenog, tome Bogu, da bi se svako čisto trzao i povlačio od nje, ostavljajući je samu, mirnu, krutu. Ali Mladen je znao zašto je ona takva.

i proceni ne samo koliko i od koga espapa ima nego i ceo dućan i magaza koliko otprilike vrede i koliko se za to u svako doba može dobiti novaca. Čak u tome osećao se lakši, srećniji.

kad je postao već »mladoženja«, opet je jednako trebalo da bude isti onakav kao i pre: uvek pametan, miran, tačan. Svako jutro, svakog dana u podne, uveče, noću, jedno i isto uvek da čini.

Samo kod Stojančetovih što su joj kao ne branili da odlazi, a i kod Mladenovih. U te dve kuće mogla je ona svakad, u svako doba, ne pitajući ih da odlazi, sedi tamo, pa čak i da noći. Toliko su bili sigurni za nju kod te dve kuće.

Vidim svekra joj kao da se podmladio. Uvek bele čarape, čista košulja na njemu. Ofiksane cipele. Svako jutro, kada ga vidim, diram ga, pitam: »More, ona tvoja baba nešto se provrednela?

Tada ujutru, čim bi izišao i seo na ćepenak i počeo da prebrojava brojanice, znalo se da tada može svako doći da ga pita, zamoli. Koliko puta tada, sedeći tako, dogodi se da niko ne dođe. Jutro odskoči. Dan lep.

Jesen uveliko, prežutela, obrana, i odavna pokrivena žutim opalim lišćem; nagurano i oterano svako u svoju rupu, između brazda, uza zidove, ispod kamena, greda, sve se to sleglo i čeka da dođe zima i pokrije, zaledi i

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

se katkad identifikuje sa momkom (»lijer-momče«, v. Sofrić, 147). Da ne bi padao rod s drveta, treba na svako drvo metnuti k. koren (iz srbulja, v. Sofrić, 147). K. se sadi po baštama na Cveti (SEZ, 19, 40).

»Komu svet mrca pred očima, da pije seme božurovo pređe sunčeva istoka i da ga nosi kod sebe i u vode i na svako mesto dobro je« (narodni lek, v. Sofrić, 17). B.

Na Spasovdan, u Crnoj Gori, prekrštaju svako žito zelenom bukovom granom (ako nema leskove), i kite bukovim granama tor i kuću (SEZ, 17, 181; u okolini Niša na

svatovi odu domaćem bunaru; mlada i mladoženja obiđu tri puta oko njega, i onda bace u bunar (ili ostave pored bunara) svako po jednu j., u kojoj su zabodeni novci (TRĐ, NNŽ, 3, 33 i 34).

je htela da sluša pojanje svetoga Petra i Nikole, i svete Anđelije i Marije (ili: Magdalene i Jelene), pa je zaklela svako čedo, i goru i vodu da ćute, i sve je zaćutalo, osim jasike, koja je jednako treperila (Vuk, Pjesme, 1, 197; Karadžić,

U ovom poslednjem slučaju k. seme posipa se po postelji bolesnikovoj, te na njemu spava tri noći, i svako jutro ono na kome je spavao prospe se na bunjište, »da ga tice raznesu«. Kad što raste, npr.

Schneeweiѕ, 126], »da preko leta ne bi imalo buva«. Tom prilikom pazi svako da se ne pokaplje po haljini, inače će ga izesti vaške i buve (SEZ, 1. s.).

, № 53). L. mladica je i Lebenѕrute ‹= šibljika života›: u Bosni na Đurđevdan »dotakne se« l. grančicom svako marvinče (GZM, b, 375). Kad se čele neće da roje, treba pre sunca ubrati tri l.

grančicu i govorio: »Kao što vi obilazite bogomolju, onako i vas svako zlo obilazilo!« (ZNŽOJS, 12, 304; upor. i TRĐ, NNŽ, 3, 34).

Bosni i Hercegovini čak se priča da muških glava nije ni bilo sve dotle dok nije postala trava odoljen, jer bi bez njega svako muško dete umrlo za dvadeset i četiri časa (ZNŽOJS, 6, 129).

R. grančice nose se na Cveti u crkvu, a posle se njima kite kuća i štala, »da odvrate od doma i marve svako zlo« (ZNŽOJS, 19, 168). Voda u kojoj su kuvani r. i peršun lek od tripera (SEZ, 14, 236).

pri ljubavnim vračanjima i gatanjima, naročito o Đorđevdanu: pre Đurđevdana on se ne bere i ne miriše, a toga dana svako ko je mlad ubere po jedan stručak, omiriše ga i zakiti se njime, ili ga zadene za pojas, ili za đerdan (Kal.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—I nasmija se. — A da! Da vam pravo kažem: Petar kupuje mačka u vreći. Ja ne bih, ali svako je gospodar svojih para! Starci i sestra slušaju.

Našu istrganu domovinu možemo uporediti crnoj kukavici—udovici, raščešljanih kosa, koju svako može da kinji... Ali ona ne boji se stranih dušmana, već je duša boli kad vidi svoje vlastite sinove koje je svojom

Zaželi Ljubica, i djevojka Zlata nosila bi mu svako jutro kiticu što bi od varoških dječaka kupovala. Mirišući ljubice, razgovara sa Zlatom i poduže ne pušta je od sebe.

A gospa Pava jedva kad zaviri u sobu; dvije su godine što su odijeljeni: žive svako svojim životom. Ona ima svoju zasebnu sobu i svoj krevet sa desetak mekih uzglavlja, nad kojima visi o zidu sijaset

Dok posrkaše kavu, razgovarahu onako preko volje. — Oprkti, Ivo, — reče mu Piero. — Naša je navika da svako po podne učinimo jednu partiju na karte. Možeš i ti doći! Pođoše svi u drugu sobu.

— Ča bi im bilo — govoraše on, — da svako jutro nakrcaju brod vode, pa ga pred selo na žalo iskrcaju? ... A i kako se dili ta voda?!

Stoga je svako jutro valjalo slati čovjeka po meso i ribu. Još ribe bilo bi se našlo i u telu, no Mrse je nije htio prodavati ni za

— Valja da i mi siromasi gledamo kako ćemo živjet'!... U to vrijeme od ranijih iseljenika banuše u selo i fotografije. Svako u selu zaželi la ih vidi. Začudiše se kako gospodski izgledaju.

— Neću, brate! — odgovori on oblovito. — Nisu lijepi posli! — i usiljeno se nasmija. — Što ćeš? Tako svijet ide. Svako gleda svoju korist! E pa, do viđenja! — i pruži mu ruku. Kako je mladić sam ostao u polju, zaokupiše ga svakojake misli.

Samo domaćine ubi briga; zabrinuti pitahu se kako će se te zime prehraniti. Svako se stiskao u se. I, ne mogavši naći odgovora, prijegorno priklanjahu se svome udesu, u svojoj nevolji opravdavajući

Najposlije poklekoše pred slikom. Najamnica naglas otpoče moliti „Gospinu krunicu“; drugi odgovarahu, a tako se je svako veče pred večeru molilo. Ivo samo časom popostane, pa sa stola dohvati svijeću, nažge je i pođe u svoju sobu.

Selo se, eto, hoće da raseli, a kako i neće kad se već ne može živjeti?! Dok su godine nosile, svako se obilato namirivao, sada pak, kada je izdalo redom trudbeniku plijeni se i prodaje i živina i pokućstvo i poljsko

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nisam sklon preterivanju, zaboga, pa zar nisam monah kome je zabranjeno svako oduševljenje telesnim obličjem. Došla je i ta noć.

kako sam bio protiv Prohorove mržnje prema ljudima, njegove sebičnosti i žudnje za slavom, ali ostaje tu nešto što svako opravdanje čini odvratnim: ja sam ipak, zajedno sa ostalim, namakao omču na vrat ovome čoveku i izbio mu busen ispod

Ako ko misli da je nešto iako nije ništa, sam sebe vara. Neka svako ispita svoje vlastito delo, pa će tada jedino u samom sebi naći razlog slave a ne u drugome.

Neka svako ispita svoje vlastito delo, pa će tada jedino u samom sebi naći razlog slave a ne u drugome. Da, svako će nositi svoje vlastito breme. A poučavani u nauci neka deli sva svoja dobra sa svojim učiteljem!

kaldrmi dok ti čupavi razbojnici seku glave našim braniocima, ali se ne slažem ni sa ovim što Makarije od nas zahteva. Svako treba da radi svoj posao. Naš posao je da uščuvamo veru, a to je preče od svega ostalog.

Za to vreme Dorotej je lovio ribu na Moravi. Svako veče se vraćao otud sa torbama do vrha napunjenim klenovima, škobaljima, krkušama, mrenama, ukljevama, barnjacima,

i nad vodom, sve je to bilo predskazanje smrti; jedino je sprud peska živeo i radovao se i meni se tada učinilo da svako zrnce ponaosob blista neugaslim sjajem.

Nas četvoro sedimo u velikoj Lauševoj odaji i čekamo Dadaru. Svako je zabavljen svojim mislima. Lauš se proteže kao da hoće iz krsta i udova da istisne tupi bol.

Obuzelo nas je neko žitko mrtvilo, kao sluz. Otužni vonj ovčjeg loja kojim starca svako veče trljaju po kostobolnom telu, para što se diže iz lonca u kome ključa mrka vodurina sa patrljcima korena belog sleza,

Ilić, Vojislav J. - PESME

1890. HIMNA VEKOVA Ne znam je l' na snu samo il' zbilja odlazim često U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto Tragove razorenja; Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo, I vlažni, grobovski vetar okean talasa

Jedna mudra glava reši zbrku celu: Ta nek dođe seljak u svome odelu. Eto to je program, neka svako vidi: Pišite nam Srbi, kako vam se svidi? Crni domino 22. januara 1887. g. Ali slabo bogami da ću kazati gde sam.

Nad obalom, nebu gore, Tamarin se diže dvor, Svake noći, svake zore, Tu je šala, smej i zbor Tu se svako željom sladi, Da ugove samo njoj, I carica, šale radi, Diže jednom pehar svoj.

Njihove kosice bujne vetar je mrsio lako, A malu drvenu strelu od njih je držao svako I gađahu se njima. Upravo, Amor i Kića Gađahu pastirku malu umesto šarenih tića, A ticâ za jatom jato nad njima veselo

Tamo u gustom hladu gde lisje treperi lako, Odeću s dosadom skinuv, on leže zamoren jâko, I zaspa, kô svako dete. A svinja, ne misleć dugo, Zagrokta na svoje prasce i ode na mesto drugo, U tuđ nečiji zabran.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

To nije ni čudo. Astronomija nije roman koji može svako da razume i u njemu da uživa. Stvarno shvatanje i razumevanje njenih zakona pretpostavlja temeljna znanja iz matematike i

koja su dobila ova imena: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Terazije, Skorpion, Strelac, Kozorog, Vodolija, Ribe. Svako od tih jata dobilo je svoj naročiti znak ili simbol.

Kada se to dogodilo, Sunce i Mesec se raziđu, krećući se svako po svojoj putanji i prolazeći kroz njihov presek u razno doba. Ali posle 223 meseca, t.j.

To Vaš otmeni Kremonini sigurno ne čini. Njemu to nije potrebno, on zna Aristotela na izust, a u njemu je odgovor na svako pitanje. U svako doba, u pola noći, probuđen iz sna, on će naći citat koji treba, i izgovoriti ga bez ijedne greške.

Njemu to nije potrebno, on zna Aristotela na izust, a u njemu je odgovor na svako pitanje. U svako doba, u pola noći, probuđen iz sna, on će naći citat koji treba, i izgovoriti ga bez ijedne greške. Blago njemu!

“ Tiho je nezadovoljan ovim intermecom. On baci prekoran pogled svom asistentu, pa nastavi: „Istina je. Kažu: svako je svoje sreće kovač. Svako ima svoju vlastitu glavu i svoju slobodnu volju.

On baci prekoran pogled svom asistentu, pa nastavi: „Istina je. Kažu: svako je svoje sreće kovač. Svako ima svoju vlastitu glavu i svoju slobodnu volju.

- pod brojem jedan. To moje sopče pretvarano je, svako leto, za vreme boravka gostiju, u njihovu zajedničku umivaonicu.

Po tima stepenicama se penje i spušta svako sunce, kao i ono čovek na onoj bečkoj slici. Jedina je razlika da čovek raste, bar u svojoj mladosti, a sunca bivaju

Na Mesecu toga neće biti, jer onde nema vazduha, pa će svako uvećanje optičke slike biti ekvivalentno stvarnom približavanju posmatranom objektu.

Od rata, provodim skoro svako leto ovde. Sada je vlasnik ovog velikog imanja sin moga pokojnog druga. I on je, iako znatno mlađi, moj kolega po

Prolazimo pored novih i novih sunaca. Svako od njih je drukčije. Izgleda kao da među njima ima i bračnih parova. Nauka ih zove duplim zvezdama.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

/…“) i naglašavanje radosti i veselja koje svako pokazuje na svoj način („zec u gori poigrava/ slavuj dično pocrkava…“), sa refrenskim usklikom „O zlatoje proleće!“.

Stanković, Borisav - TAŠANA

« — »Slobodno, slobodno, Saroše«, odgovaram ja, »uvek, u svako doba. Istina domaćin, pokojnik nije živ, nije tu, ali je tu njegova domaćica, deca, i za prijatelje je njegova kuća

(Obradovana): I bolje. Jer ću tako od sada moći, uvek, svako jelo i sve što treba, svako veče, slati kod tebe tamo u crkvu! MIRON (prekida je, odbija, čisto uplašeno): Ne, ne!

(Obradovana): I bolje. Jer ću tako od sada moći, uvek, svako jelo i sve što treba, svako veče, slati kod tebe tamo u crkvu! MIRON (prekida je, odbija, čisto uplašeno): Ne, ne!

Oh, kako bi meni bilo kada bih imao kakvo lice, kakav kut, gde bih znao da sam uvek, u svako doba, voljen. I to ne voljen usled poštovanja, što sam prvi, najveći, ili što, ako je žena, kod nje izazivam strasne,

Evo ti i moja ruka. MIRON Ne, to... TAŠANA Zašto, dedo? Kad god hoćeš, u svako doba, samo dođi i kaži: »Tašana, teško mi je, daj mi tvoju ruku da metnem na svoje čelo«.

Kako se njoj ne dosadi da samo nega dvori, čuva?!... SLUŠKINjA (s dosadom): Ostavi to, ostavi. Ti svaki dan, svako jutro, samo to pa to: »Kako može da ga gleda, kako joj se ne dosadi?« Šta ti znaš?

SLUŠKINjA (sažaljivo, podsmevajući mu se): I kao da sam ja ovde od juče i sve to ne znam, pa zato moraš ti svaki dan, svako jutro, da o tome pričaš! JOVAN (uvređeno): Ne mogu više, a krivo mi.

Čisto je sva srećnija, blaženija, što god joj on veće muke zadaje. A posle, i ono njeno, svako jutro kad iziđe, uvek jedno i isto pitanje: da li sam bio kod njenih sinova (pokazuje glavom), jesu li zdravi, i kada će

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

palanačkog groblja Rad ovaj posvećujem seni moga oca Danila Sekulića Nas dvoje, iako još mladi oboje — svako svojom mladošću — uočavali smo letopise malih naših gradića, sela i grobalja.

Majstor Kostina sudbina poče da se koleba. Pokaza se, to jest, da i deca njegova imaju sudbinu, i to svako svoju, i da će mnoge reči početi da imaju sasvim drugo značenje.

Kandilo se celu noć ne gasi, tri čoveka u toj maloj niskoj kućici naizmence žmure i jedno drugo varaju da su zaspali. Svako od njih misli da Ristu, i nijedno ne razume tu prirodu. Kao kamen je ležao Rista na njima.

Sigurno onaj drugi, kad ih više i nema. — Paula ćuti. — Što si se splela? De, reci mi lepo da kroz ovaj prozor vidiš svako jutro sunce. — Ne vidim. — Gospa Nola, oprezno zastade. Ili se devojčica zbunila što je ispitujem kao u školi.

Sto Krunica i Marija, a sunce Gospodnje ne vidi. I to ima sedamnaest godina, i sedi u mojoj kući godinu dana, a svako jutro me ispraća na zelenu kapiju na koju baš i navali jutarnje sunce. O, Bože, oprosti i meni matoroj greh.

Ono, ako baš 'oćeš da budem iskrena, evo šta mi je neobično. Svako podne u Boga, u komšiluku kukureče neki petao, galami kao lud.

Hajdučke družine nestaju onda kad više ne valjaju i same se istrebe. Dok su organizovane, svako očekuje sigurnu osvetu, i zločince ne tuže žrtve i ne goni sud. Ovaj događaj je danas kronika vrlo starog groblja.

Zatim, „svetu” je počela poručivati da ne može ni do šest nedelja biti svako posle podne kod kuće, jer su njeni poslovi ekonomski, i zavisni od stotinu slučajnosti.

Zamislila se. — Istina je, moja Julica hoda kao vila. Kad se obuče, lutka... Mora to videti svako živ, ako samo pogleda... Ali joj se priroda nešto mnogo promenila.

Joksim, veliki prijatelj župnikov, dodao: da je devojka, kao takva, možda i rodila sina posredstvom nepoznatih sila. Svako veče, šlajfer se premesti pred otvorenu kapiju župništva, i tamo radi.

Ali kako je svako nadleštvo, pa i duhovni sud jedna palanka, saznalo se odmah za glavni motiv u razvodu. Palanka se razočarala, motiv je

Krv pritiskuje mozak. kaže moj doktor Mirko... 'Ajd neka pritiskuje; svako svoj pos'o zna i radi. Na grobu Milušićevu kandilo nikako nije htelo da gori.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

ne rado, s njega, u zabuni zaboravi kazati »ni o panj, ni o kladu«, nego »i o panj i o kladu«, počne udarati glavom o svako drvo, i tako isprebijana i izlupana jedva do kuće dođe.

bilo ono što mi zovemo ljubopitstvom, osobito u snu, zato pođe redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato

bilo ono što mi zovemo ljubopitstvom, osobito u snu, zato pođe redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato

— »Zar nećete ići da ju najpre vidimo?« — O, ona će mi se dopasti; daju li novce pre venčanja? — »Novci su u svako vreme gotovi.« — Pravo! Dakle, do osam dana.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

zajapurenim pupoljcima Dva oka zatvara Trećim okom u kamenu gleda (1958—1971) KOSOVO POLjE KOSOVO POLjE Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u krstine Kos naglas

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

On je sedeo kod jednog krojača, koji mu je za četrdeset dinara mesečno, sem sobe, davao svako jutro po jednu kafu i uz to mu besplatno peglao pantalone.

Onom istom utijom kojom mu je svako jutro peglao pantalone ispeglao mu je ovom prilikom rebra, a šivaćom iglom sistema „Singer i komp.

ROĐENjA DO PRVOGA ZUBA Mada je smrt jedini i najpouzdaniji fakat u životu svakoga čoveka ipak, pišući autobiografiju, svako obično izbegava da počne sa tim faktom.

kao primer ova četiri-pet pitanja koja sam ja gore slučajno nabacao, pa ćemo videti da su ona ne samo za mene već i za svako drugo dete bila sasvim logična.

Znači odista, dakle, da svako pravilo ima izuzetaka. To je toliko mudra reč da se njome, sećam se, pravdala i opravdala preda mnom i jedna mlada

gornje mudre reči: „Ja znam da nisam trebala, trebala sam sačuvati svoj ugled, čast, da, znam, to je pravilo ali svako pravilo ima izuzetaka!“ A steći maturantsku svedodžbu nije tako obična i tako mala tekovina.

predmeta; i u braku, kao i u školi, možeš dobiti dobru, a možeš i rđavu ocenu; ne smeš zadocniti na čas i beleži ti se svako odsustvo.

trideset i dva zuba, što se poklapalo sa trideset i dva slova u azbuci, pa se nama, u dečjoj nam mašti, činilo kao da svako slovo visi okačeno o jedan zub.

kao gramatički znak, naučili smo tek kad smo počeli učiti fiziku, jer se cela ta nauka sastoji iz raznih a, b, v. Svako pravilo, svaka definicija, ima svoje a, b, v.

Vešao bi lopova za par pilića, a kraj obešenoga stavljao bi predmet koji je ukrao, kako bi svako video zašto je onaj kažnjen.

On ih postroji u red i dade prvome jednu drenjinu, drugome jedno jaje, a trećem jednu lubenicu, te im naredi da svako mora progutati, ne žvaćući, ono što je krao. Prvi Ciganin olako proguta drenjinu i udari u glasan smeh.

A okružni načelnik, to će svako priznati, predstavlja ipak nešto više od jedne rotkve. Naročito je mene lično bunilo pitanje: Što će mi to da znam kako

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ulicom pored plotova provlače se odrpane prilike vojnika i zaviruju u svako dvorište kao da nešto traže. — More, ljudi, svako zlo ima svoje dobro — veli kapetan Jova učitelj.

— More, ljudi, svako zlo ima svoje dobro — veli kapetan Jova učitelj. — Ah, filozofija sangvinika! — dobaci sa omalovažavanjem kapetan

Niti ga ko šta pita, niti, grešnik, on šta traži. Utisak je mučan, ali samo trenutno, dokle ga ne minusmo... Onda svako misli na svoj jad. Sa pešadijom su i neka deca. Kažu da su ih pešaci našli prilikom odstupanja.

Pronese se tek glas: stigli su. Krećemo odmah. I u toj nadi prolazili su nam dani. Svako jutro pred šatorom lekara čitava povorka vojnika. Svlače se za pregled na poljani, dok hladne kišne kapi rose golo telo.

— Da se vratimo onda u Albaniju, na oporavljanje — dodaje Luka. Bolnički automobili su svako jutro dolaziLi i odnosili bolesne vojnike. Ako se zatekne koji mrtav u šatoru, snesu ga samo na put.

Ogromno stenje kao da je iz zemlje izraslo. A u međuprostorima gusta šuma. Trebalo je osvajati svaki kamen, svako drvo... I poslednje rezerve uvedene su u borbu. Neprijatelju danonoćno pristižu nova pojačanja.

Petrović, Rastko - PESME

Pa kada se uveri, nasmeši se i opusti!“ U duši mi je odaja prostrana, U njoj svako veče jedu jegulje pržene. LOVČEVO BDENjE Ja i osam evropskih dosada Posedasmo da igramo karata: Imena Dantona,

Odsele je misao bila higijena, gimnastika, kupanje. Odsele je, svako telo zasebno, značilo novu harmoniju i lepotu; jedan nov zakon, a nije podlegalo naročitom tipu fizičke lepote kao za

Tako svako njegovo čulo određeno za primanje utisaka, udvojeno je pored orijentacije i funkcijom: Za otvaranje, na tom mestu, celog

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Žalosti crna! Zar će im sinak kao nakaza ići svetom? Gde da mu nađu leka? Šta da rade? Traže saveta otac i majka, ali svako drugačiji lek predlaže: — Dajte detetu med u mleku! — kaže baka. — Na ljutu boljku — ljutu travku!

Uzalud! Tu i tamo nedostajalo je poneko parče, javljala se pukotina. Svako parčence, ponaosob, vraćalo joj je njen lik: nasmejan, blistav, prokleto mlad!

Kao da su znali da će zima biti žestoka skupljali su svako zrno, svaku vlat. A zima je bila duga i snežna. Strašljivo izvirujući u čudesnu belinu spoljnog sveta, razmišljale su

Kao šareni bljesak promicao je dvorcem, budan svuda i u svako vreme, nasuprot Caru koji se trudio da nadoknadi ranije nesanice te je spavao od doručka do ručka, od ručka do večere,

Car je blagonaklono klimao glavom. Kao crveno-zeleni plamenovi jurili su carevi doglavnici i bili svuda i u svako vreme. Konačno, s malim sinom stiže i Car s desne strane planine.

— A šta ako je i dohvatimo? — priseti se neko. — Ne možemo čistiti svi odjednom.. — Pa, čistiće svako pred svojom kućom! — reče jedan od gradskih otaca. — A parkovi, a trgovi, a igrališta? — potdseti ga drugi.

Zar se, pre nego je ova nevolja naišla, nismo tu sakupljali svako jutro? Kako da ga ne počistim? — Starac upitno pogleda ljude oko sebe, ne shvatajući zašto mu se smeju u lice, sve dok

Pružio bi se neki podzemni koren, neka loza, preletelo seme... — Ako je tako, ogradite Carevinu! Iščupajte svako stablo i svaku travku koja cveta. Spalite korenje i seme!

Samo mladići očiju sokolovih mogli su postati vitezovi Cvetoborci, a oni nisu trpeli propuste. Svako ko je na svom imanju ili u svojoj okolini dopustio ma i jednom cvetu da opstane mogao je očekivati progonstvo,

Šantić, Aleksa - PESME

Dok ovdje gori, više njena groba, Trepti i kruži bono, svako doba, Sam jedan crni leptir — moja tuga. 1911. JESENI MOJA... Jeseni moja, pozdravljam te!...

I dani sve teku, a mramornoj ploči Svako jutro, rano, u pojanje petla, Tiho mati dođe, pa podiže oči, Moli se i dugo sriče slova svetla.

I mjesec daleko, Kô tepsija zlatna, za pučinu tone. 1918. NA PRIPECI Skunjeno i žedno ćuti stablo svako; Ispucala zemlja, suhi ječam strši. Vrelu jaru siplju i polja i krši, i nigdje nijedan list da bi se makô.

Ovdje vas svako poznaje i voli, A tamo niko poznati vas neće; Bolji su svoji i krševi goli No cvjetna polja kud se tuđin kreće.

Ovdje vam svako bratski ruku steže — U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik, bratstvo,

'' Ja ne mogu ustat, draga, Slep sam jošte svako doba; Od plača se ugasiše Posve moja oka oba. ''Ja ću, dragi, poljupcima Zbrisat s veđa noć ti slepu, Pa anđele

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Dakle, ni u kojem slučaju to ne može biti takav društveni razvitak koji isključuje svaki mitološki odnos prema prirodi, svako mitologiziranje prirode, koji, dakle, od umetnika zahteva fantaziju nezavisnu od mitologije.

On je takav kad kaže da će Roksandu poznati po braći kao što je u Šari od trista jaganjaca svako po ovci poznavao. U svakoj od tih situacija on je obeležen ne kao plemić, nego kao senjak, kao čobanin od ovaca, kao

Oni su u mnogo čemu veoma slični, ali u nekim detaljima ipak različiti. U to se može svako lako uveriti ako uporedi, na primer, opise junačkog ruha i oružja u pesmama: Ženidba Dušanova, Smrt vojvode Kajice,

košulju do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset putaca: svako puce od po litru zlata, pod gr'ocem od tri litre zlata, i ono se na burmu otvora, te se nosi za jutra rakija; po

nego istorija antagonizma jednog kralja i jednog župskog plemića i kao takva mogla bi da se veže za svaki kraj i za svako vreme otkako je oteta lepa Helena pa sve do XIX veka, kad su u Srbiji, usred ustanka, morale biti zabranjivane otmice

Kad ja bijah u Šari planini kod ovaca dvanaest hiljada, za noć bude po trista janjaca, ja sam svako po ovci poznavô: Roksandu ću po braći poznati“. Veli njemu srpski car Stjepane: „Idi, idi, moje drago d'jete!

Ti podigni mlogu silnu vojsku, izvedi je na Jezera ravna, pak zasjedni u gori zelenoj. U Momčila čudan nauk ima: svako jutro u svetu neđelju rano rani u lov na Jezera, s sobom vodi devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i četr'est od

Mrtav Marko kraj bunara bio od dan' do dan' neđeljicu dana: ko gođ prođe drumom širokijem, te opazi Kraljevića Marka, svako misli da tu spava Marko, oko njega daleko oblazi, jer se boji da ga ne probudi.

Na pleći mu zelena dolama od kadive, izvezena zlatom; na dolami toke suva zlata, a pokraj nji trideset putaca, — svako mu je od po litre zlata, a pod grlom litra i po zlata koje mu se na burmu odvija, te vojvoda njime lije vino; na

košulju do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset putaca: svako puce od po litru zlata, pod gr̓ocem od tri litre zlata, i ono se na burmu otvora, te se nosi za jutra rakija; po

njih je krilo okovano, valja krilo hiljadu dukata; na plećima zelena dolama, na dolami trideset putaca, — svako puce po od litru zlata, pod gr’ocem od tri litre zlata, i ono se na burmu otvora, u njem nosi za jutra rakiju; po

po njojzi od zlata košulju, da od pota ne šteti košulju; pa obuče crvenu dolamu, na dolamu puca s obje strane: svako puce od po litre zlata, ama što je puce pod gr’ocem, u njem ima dvije litre zlata, zaburmano, pa se odburmava, te njim

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Eh, još samo da imam tako dugačke noge i ruke kao ti, pa da mogu obuhvatiti svako stablo. Dječaci se spustiše na malu zaravan i sjedoše pod prastaru debelu bukvu koja je rasla u sredini i svojom

Žuja odmah uskoči za njim, okrenu se i leže s glavom prema vratima kao svako pravo pseto čuvarkuća. — Vidi ti nje! — začudi se prostodušni Stric, pa i sam krenu da proviri u kolibu, ali Žuja

Dugonogi Stric, koji je došao zajedno s Nikolicom, zavidljivo uzdahnu: . — Eh, kad bi mene neko tako volio! A mene svako pseto, čim me spazi, odmah drž za nogu, za tur, za taban, gdje prije stigne.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

PROTIV TURAKA 70 TURSKA LUNA 71 MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU 72 POHVALA RATOBORCIMA 73 ZA SVOJ ROD I PRIJATELjE 74 SVAKO NAS ZLO I BOLEST NAHODI 75 PISMO NA LEDU 76 LUKAVI DANI 77 UKLETI 78 ZDRAVICA I 79 NOVOGODIŠNjA 3DRAVICA 1732.

Krepki Gospodi, ukrepi me, da te s drage volje milujem, snago moja! Bojim se s pameću kojuno sam od Boga preuzeo; u svako dobi ga imenovati i dozivati ga dužan sam, a ja, krvavik, Boga zaboravih, koji me oda zla čuva; Davidu proroku nisam

Toga dna, kade izdignu se te odu kućne straže; presuše oči, nos i usta, odleti svest i svako ovde osećanje iz tela, i zaseknu vodenični žrvnji više mleti, zubi žvatati, — šupljine pocrne, prazne ostanu bez pčela

Tako i kade se dokosne naša krvoprolitna zemlja tvome omoforu, taki će na njoj prestati svako krvoprolivanje. Otrti ćeš i obrisati kaše krvave suze s tvojim omoforom!

boravljenju, na vojski sačuvanju i nadbijanju naše neprijatelje, kojino ištu da nas pogaze i naše dobro s jagmom razvuku! SVAKO NAS ZLO I BOLEST NAHODI Golema je to tuga i nužda budavši na zemlji rođenim, i sami sobom ot zemlje, a nebo tražiti i

I BOLEST NAHODI Golema je to tuga i nužda budavši na zemlji rođenim, i sami sobom ot zemlje, a nebo tražiti i iskati. Svako nas zlo i bolest nahodi I svaka rđa i nevolja tre.

ZDRAVICA I Davaću vam lepu kišu u svako njeno dobi, i zemlja će vam izdavati svoja žita i sve ostale useve vaše. I drva pitoma i divlja svoj će vam porod

Moje blago, srebro i zlato, ti si svako moje dobru pouzdanje i nadanje večnoga tamo veselja. o tebi se radujem krasno, ti mi si svirajka i lepe gusle, bogodahnut

sâm eto, neviđen, nesmešten, svega uradilac i vladalac Gospod, kogano od straha strepi nebo i zemlja i vode, i svako mu se koleno poklanja na nebu i na zemlji, i ono što je dole, pod zemljom, — ne kroz koje anđele, serafime li, ili preko

temelje, — bila sam k njemu sadružna Mudrost: ja sam se radovala svaki dan, veselila sam se pred njegovim licem u svako dobi.

Na troje učiniše ovo čislo. I u te godine od svoje ire od razlikoga naroda i ljudi kupili su porciju. I svako po pet godina naricali su to i imenovali ljustrum — to svetloća da rečemo, iliti mu jasnost, jer u to dobi kad su im

I imaćete — reče — na toj večeri, svako carsko i gospodsko jeto, i ja vam za povedam da jedete do vaše sitosti, da imate sve izesti što god onde bude.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Samo je lepa Zona znala kakvoga sve cveća nije bilo u bašti, jer ona se starala o cveću i zalevala ga. Skoro svako doba godine imalo je svoje cveće, i kuća Zamfirova mirisala je preko cele godine.

Tu bi svako jutro, kad je išla u školu, zastala Zona i kupovala bi za groš ćetene alve i za marjaš vruć simit, u koji bi metala

Ali „svako čudo za tri dana“, veli narod. A Mane je bio sin toga naroda u koga je postala za utehu ona reč: „Ko zna zašto je to

jedni, a njih je većina, idu pravo kući, — to su oni što svako veče sruče pazar u kesu i nose ga kući; pod jednim pazuhom nose kesu, a pod drugim nešto kupljeno usput čime će se

i samo utoliko ukoliko je kod nas „svako čudo za tri dana“, samo utoliko se manje i ređe govorilo, — govorilo se i tumačilo samo onako kao u prvi mah.

se prve nedelje po podne krenu tetka Uranija (jer je od tetka-Taske, koja je inače svršavala takve stvari, oduzeto svako punomoćje, pošto je bila oglašena za baksuza) da ona pokuša da raskravi i oslobodi Manulaćeve starije i da im sama

Mane mu kaže da su mu obe potrebne zbog dragocenosti kojih ima mnogo, pa ne može da ih svako veče odnosi i ujutru opet donosi u zelenim kesama, kao nekad što su stare kujundžije radile.