Kostić, Laza - PESME
Al' ne čujem onog zvuka, zvonke jeke, mamna guka, što u svetlij' njenih druga: Glasi muka i pokaja, šapat jada, suzni brizi, neodoljnih uzdisaja brojanički, sveti nizi; stare slave
ljudskom žrtvenjaku uzastopce u povorci; u ponoći hladne groze gomilina nehajanja zanesenom dušom nose sanovanje svetlij' dana, da prosvetle svetsku tminu; al' umesto sevlju nji'nu da uteče svetski mrak: munjsko umlje kako sinu, te obasja