Upotreba reči svima u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

On je nazdravljao svakojakih zdravica: i domaćici, i Staninoj majci, i mladencima, i svima svatovima, i svadbarima, blagosiljajući ih i želeći u boga svega što bi čovek mogao sebi poželeti...

Obradović, Dositej - BASNE

Ova zloupotrebljenija nisu u jednom samo narodu bila, nego u svima, pak oni koji su pametniji i srećniji odmeću ih i ispravljaju, a prostiji ostaju u njima, i čekaju da u svačem budu

Neki reku da ih privežu starešini na vrat ili za rep da mu zveče i čine poštenje. Starešina obače zahvali svima za takovu učtivost i otmenost, ali u isto vreme umoli od sebe takovo poštenje s kojim ne bi se nikad mogao iz rupe

Opstojatelstva se slučavaju mnogočislena i različna, niti je moguće svima pravila propisati, no ovo je poglavito i vseopšte pravilo: da se svako opštestvo stara iskusne i dobrodjeteljne

I neka ko ne misli da sam ja trbuhu neprijatelj i zlotvor; svima čast i poštenje i s mojim zajedno, ali posviraj pak i za pojas zadeni; ne valja da on misli da je on sam na svetu.

I dobra vam svima, braćo, noć!” Naravoučenije Kako god druge različne stvari, tako i zlato i proče bogatstvo ne samo u svim mudrih

su vešti svi apostoli i sam Hristos gonjeni i ubijeni bili, zašto (to što je najgore) po višoj časti nahode se među svima ljudma takovi koji od onih prevara svoj pribitak i korist imadu, i zato baš ako ih oni i ne veruju, ništa manje hoćedu

exiguo melius, natura beatis omnibus esse dedit, si quis cognoverit uti: Živi se sa malim lepše, jestestvo je blaženim svima biti dalo, ako ko pozna da upotrebi”. Ko ove reči za istinite ne pripoznaje, on svojevoljno neće da je blagopolučan.

namjerenijem za oporočiti naše nastojašteje sveštenstvo, koje ili je sasvim bez nauke, ili bez dovoljne za svoja znanja. Svima nam je dobro poznato šta se je do onomadne iziskivalo od naših kandidata: ume li kojekako čitati; ima li novaca da

K a z u j š t a s i u č i n i o?” Umiva pred svima ruke svoje od nepovine krovi; a kad sav narod viče „V o z m i i r a s p n i!” —nek im bude, „o n i u z r j a t!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

pokazo bih ti kako se spava NA SEČOREČKOM GROBLjU Kog žutica, kog srdobolja, ko od sekira, ko od sabalja, na isto se svima hvata: u travuljini - dva hvata.

MALE DRŽAVE Pada kiša na doboše Da zakažete svima vojvodama pod vašom komandom i svima ljudma popovima i kaluđerima da se svaki svoi poslova manu i tako trgovci da

MALE DRŽAVE Pada kiša na doboše Da zakažete svima vojvodama pod vašom komandom i svima ljudma popovima i kaluđerima da se svaki svoi poslova manu i tako trgovci da se manu trgovine svake Majstori

zmaja, dinja, dimnjak i bunar, zumbul u proleće, zemljani lonac kad stegne ciča zima moja je čavka otvorena svima!

Ja svima rađam, rađam i danju i noću, rađam sve, oblake, planine, reke, sinove i kćeri, majke i muževe, rađam kovačnice, putev

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’ — ,Kako ću ga viditi, kad ga tu nema?’ odgovorim mu ja, i počnem gledati po svoj porti i po svima doksatima ne bi’ li gde cara mogao naći. ,Ono je car Josif!

Sledujte mom primeru, sledujte toj čaši moga oca, ne samo u piću nego i u svima drugim strastima i naklonostima, pa ćete biti srećni.

Tako Hadži-Musta-paša osveti kneza Ranka i svima janičarima takav stra̓ zadade, da se ni ime janičarsko u beogradskom pašaluku nije smelo izreći.

ljevu, odma Fočić sva tri metne u aps (kneza Aleksu, kneza Iliju Birčanina i Milovana Grbovića) i svima metne sindžir na vrat i obe ruke zajedno u jedno gvožđe, štono se zove lisica, koje je Fočić sa sobom doneo.

Najpre dade Fočić na srpski jedno pismo pred svima pročitati, koje glasi ovako: „Pozdravlje tebi, gospodine majoru Mitezeru u Zemunu, od mene kneza Alekse i od prote.

To je bilo 15. februara 1804. leta. Sutradan eto ti počeše ljudi iz bližnji sela sa oružjem dolaziti, i svima je čisto milo i nakupi se oko 700 ljudi koje stari̓ koje mladi̓.

Kao general-komanda, tako nam je i mitropolit Stratimirović pisao, i svima, a osobito meni samom savetuje i kaže, da mi u svom pretprijatiju svagda držimo da smo turski podanici bili, i da ćemo

idemo, Kedić da čuva od Sokola a Grbović od Užica, ali svaki po neko čislo s nama vojske da pošlje i da pođe pred svima Milovan sin Nikole Grbovića.

Tu smo služili, i sve starešine na službu su dolazili. — Karađorđe sa svima drugim koje sam imenovao ode na Požarevac, da predaje, i odvuče top. Ja ostanem na komandi.

Pođemo; od Černeca pola sata odmaknemo; dok u naši̓ lepi̓ karuca jedan točak, sa svima paocima slomi se, samo glavčina ostade! Eto ti nam sad veselja! Šta ćemo sad?

momaka dali da kod njega budu, jerbo je i gre̓ota i sramota da naš vožd sam bez momaka bude, i vi ste ne samo njemu no svima nama i narodu kao neki neverluk učinili, i ko se u vas odsad pouzdati može!” itd.

i naše vojske i narod gde je gode koji, svi bi nadeždu izgubili, a Turci se oslobodili, i posle konečna propast svima, kad glava strada”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ne mogu samo za ater ovih poštenih ljudi a ne bih ti dao ni zrnca, pa makar se terali po svima sudovima!... Ali neka! Vera i bog, gledaću da i ja tebi zajam vratim u čem bilo — zaista! — Neću da čujem!

Svi posedaše za jedan sto ukraju, što beše pod oko svima gostima. Učitelj je veoma uvažavao ta dva praktikanta, i često je govorio da nije lako naći njihove »dekoracije«.

On govori malo običnije nego onaj s obešenim brkovima. I kad govori, gleda obično po svima gostima, kao da iščekuje da mu se čude kako on to zna!

Onome što gleda preko čoveka bilo je ime Maksim, a onome što gleda po svima gostima — Marko. Čim su zaseli, odmah Marko poče o naučnim stvarima: — Ama što je kapetanica dobila danas merdžane...

da si samo video, učitelju! — reče i pogleda po svima gostima. — Komesijalno... Znam ja to! — reče učitelj običnim svojim tonom. — Zar su ono merdžani?

— A gde li to raste? — Ne raste to, bolan, nego se vadi iz mora! — reče Marko, pa pogleda opet po svima. Seljaci gurnuše jedan drugog laktom. — Iz mora? — upita Maksim i pogleda još malo više.

— Iz mora, dabome, ja šta ti misliš? Je li, učitelju? — reče opet Marko i opet pogleda po svima. — Naturalno! — potvrđuje učitelj. — Pa kako li se to vidi? — upita Maksim i pogleda još za jedan korak više.

Baš bi se nabo! — reče Marko i opet pogleda po svima. — To bi dobro bilo! — potvrdi Maksim pogledavši malo niže od tavana.

Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan. — Dobar veče vam, braćo! — nazva svima skupa. — Bog ti pomog̓o, Radane! A odakle ti u ovo doba?

i tek sad razdrešio neiscrpljivu torbu zvaničnoga razgovora; torbu, iz koje su kadre izviriti sve moguće pouke u svima granama života seljačkoga... Častilo se dugo i za mnogo. Dođe vreme da se polazi.

Častilo se dugo i za mnogo. Dođe vreme da se polazi. Kapetan to nagovesti malo kmetu, a, međutim, zavara oči svima te namignu na svog vernog Đuku. Đuka je vrlo dobro razumeo taj namig gospodina svoga.

— Đuko odmah uze iveć ostavi je, gde je i stajala. Oprosti se kapetan sa svima, sede u kola i ode, a Vučevčani ostaše vrlo zadovoljni što umedoše tako lelo dočekati svoga starešinu...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I eto, ta dva čoveka bili su prvi ljudi u Crnoj Bari. Oni su bili svima ugled. U svakom su poslu prednjačili. Ne bi kmet Jova ništa uradio bez sporazuma s popom, a popa opet htede sve s

Ti su Turci prozvani „dahije”. Radili su s planom. To se videlo i po tome što najedanput po svima varošima u Srbiji postaviše svoje ljude, koji u njihovo ime počeše upravljati nahijama (okruzima).

To osta kao u kamen urezano... Otac, mati, braća, deca, Jelica... sve je na svome mestu, ali nada svima je smrt Lazareva... Činilo mu se da neće moći živeti, da neće moći disati ako Lazar diše!...

— Ne tražim ništa! I šta će mi? Ja sam čovek star. A Kruška ima više vere u meni nego u svima njegovim pandurima. Pa kad mi čovek veruje, je li pravo — pitam te — je li pravo da ga slažem?!...

Neka bar džaba nisam otišao u goru!... Mesto jednom, ja ću trima glavama okititi Crnu Baru! Naplatiću se sa svima o jednom trošku!... Priče će pričati o mome hajdukovanju i mojoj osveti! I zar nije lepo biti hajduk?

Istrčaše i panduri. Trčaše, tumaraše, zavirivaše u svaki tukar — nigde nikoga! Turčin je psovao, vikao, pretio svima čudima. Marinko je ćutao oborene glave. Onda se diže. — Kuda ćeš? — upita Turčin. — Kući. — Zar po ovoj pomrčini?

Ja sam smesta razaslao ljude te javio Stojanu u Noćaj, proti u Belotić, pop-Teši u Badovince, Janku, Avramu, popReći... svima... Ja sam im javio da vas potera goni. — Po Devi? — Jest, po njemu. A on ti je i onako ponajzgodniji za te stvari!...

Dok samo čuješ: ja otišao u goru!... — Dodijalo čoveku! — Dodijalo nam svima! Ne možeš serbez večerati od njih! Ovde smo ti na udarcu kao na gujinoj rupi.

A, gle!... već zora!... Ja idem, doći ću doveče... Zbogom... Ako što ustrebam, pošlji... I brzo se pozdravi sa svima, pa ode. Zora je svitala, a hajduci se udubiše u duboke misli... 6. KRUŠKA RADI Prođoše tri meseca.

— Ako, ako... Dobar je to čovek. Bar Crna Bara nije za boljeg saznala! — Dobar jest, ama nije svima! — izbrblja Ivan. Marinko upilji u nj. — A kome to nije? Ivan mahnu rukom. — Mani se, slave ti!...

— Jeste, nije vajde, jeste! — Eto, razgovarao si s njim. Je li da je to sladak čovek? — Jeste. — Je li da nam svima dobra želi? — Svima. — Kao da je odrastao s nama. — Vala baš! — A pop i kmet digli se protiv njega? — Jest.

— Eto, razgovarao si s njim. Je li da je to sladak čovek? — Jeste. — Je li da nam svima dobra želi? — Svima. — Kao da je odrastao s nama. — Vala baš! — A pop i kmet digli se protiv njega? — Jest. — Samo njima nije pravo!...

Dučić, Jovan - PESME

I srca mru, trošna međ svima, I tašta i protivurečna — No ono što na dnu njih ima, Sve samo su delovi večna. I traje sve, kao iz kletve, Kroz

Gospod me seja pregrštima Poljem što večna sunca plave, Da budem njegov znak međ svima, Njegova zlatna truba slave. I brodolom u osvit vedar, I očajnikov krik za snagom; I na Libanu sjajni kedar, I

SRCE Moje tamno srce, to je deo svega — Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima; I onda kad stoji bezglasno međ svima, Jedan gromki eho ćuti u dnu njega.

ŽENA Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, Čija će lepota biti tajna svima, Što je kao božji dah u prostorima, Koji ne dotače nikog osim mene.

drugi — Istom silom laži i svim podlostima; Kao drugi staklo otrova, svoj dugi Svoj bol bezutešni ja krijem međ svima. Koliko je šuman eho moje laži, Da ne prenu nikog udarci mog srca!

Čuti samo zamah svoj u prostorima — Muziku svog krila! I na samom kraju, Svoj trag izgubiti i cilj među svima, Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.

što krstari, Ali ti sad ideš svetlim prostorima; I tvoj pečat kobni sad nose sve stvari; Tvoje su sad oči u vodama svima.

Zamrknućeš bolno sa kobima svima, U dnu moje sumnje i kajanja kruta, Kao da te naglo stigla na po puta Noć što silno daždi mrak po bregovima.

I stope u pesku izbrisaće naše Isti topli vetar, koji nežno svima, Nečujan, otvara srce cvetovima, Da nove svetlosti nalije u čaše.

beskrajnim uzvišenog sitan; I tražeći gorko sreću među nama, Verovati najzad, u čas neumitan, Da je san poreklo svima istinama. No taj ostrv sunca sam pronaći; sjajni Cilj sviju ciljeva i sveg večitoga!

JEDNOJ ŽENI Gledaću tvoj sjajni sen na talasima, I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu, Kao prvo gnezdo budno među svima, Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.

Cveće uze boju tvojim otrovima; I sjaj tvog osmeha uze blesak maja: Tvoja je lepota u stvarima svima, Tvoj kobni čar nema imena ni kraja.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nasloni se na laktove, pogleda unaokolo po svima, pa stade na Anoci. Nju nešto štrecnu. Otpusti ruke niza se. Ispravi se i pođe napolje. — Čekaj-de ti, kćeri!

I evo neću više, ja sad... Lice mu se izbeči, a usne mu počeše drktati. On poče strašno i promuklo vikati: — Svima vama, — slušaj i ti, Radojka, i ti, Blagoje, i svi ostali!

On poče strašno i promuklo vikati: — Svima vama, — slušaj i ti, Radojka, i ti, Blagoje, i svi ostali! — svima vama i vašim ženama zapovedam da u svemu slušate ovu ovde — rukom koja cepti kao prut pokaza na Anoku — i neću ništa

— Hajd sad ovamo! Ona pođe za njim u konjušnicu i položi kako joj on kazivaše svima konjima. Niti se ona što boji, baš ni Blagojevog brnje što hoće i nogom i zubima. — Hajd sad ovamo!

Što se ne umivate? Vi'š, Anoka čeka da poliva! Detinjsko neko dostojanstvo carstvovaše na njegovu licu. — Svi, svi! Svima će ona, sirota, politi! A da ona nekom rekne: „Polij mi!”, bilo bi trista čuda!

Turi đerdan i jedan ubruščić u nedra i dođe ponovo bunaru. Svi se behu umili, a svima je Anoka polivala. Sve se obuklo u neku tajnu svečanost i svakom zuji u ušima nešto nalik na: „Glas gospodenj na

I samo da negde zatrešti prangija, sve bi se uzelo krstiti. Đeda s bezazlenim dostojanstvom pogleda po svima Siromah, siromah starac! — A njoj niko da polije? Svi potrčaše kovi. — Sad pošto ja kažem. Sad volim i sam polivati.

Ostali smo sami — nemoj da mi se smeješ kad ti kažem da nam je nekako svima tužno. Ona je držala svezu između nas, jer ovako sednemo svi za sto, ćutimo, da se čuje kako muha večera.

— Tumanov obično prošapće: Kräftige deutѕche Natur!8 i pljune. Spalding onakav kao i pre. Pred svima govori kako mrzi Nemce. Bije kelnere kad hoće da ga prevare za deset para, pa im posle daje dinar bakšiša.

Ja ti ih ne pričam — našto? Rèsumè14 je da smo nas dvoje prijatelji. O, šta mi ona koješta nije pričala! Ja sam u svima tim razgovorima nalazio nova i nova svojstva koja su me toliko privlačila da ne znam jesam li dovoljno iskren kad ti

Smeh je bio usiljen, ali on nije znao kako da prestane; onda, kao bajagi ustavljajući smeh, pogleda po svima: — Odsekao sam mome protivniku polovinu nosa — reče on i prsnu u smeh. Od nas se niko nije smejao.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Dođe mu tako pa se usići, ne znaš ni zašto i ni krošto, pa neće da izbija po nekoliko dana; zaćuti kao da se sa svima u kući posvađao.

Ušavši u crkvu, pokloni se svima redom po stolovima, a nije ih baš mnogo ni bilo — nekoliko staraca i baba koje su snaje otpratile u crkvu samo da bar

Sam taj prvi korak njegov u selu i prvi prikaz njegov dopao se svima, zaplenio je sve, kažem vam sve, od pop-Spire u oltaru pa do one dečurlije što je povazdan na zvonari i koja, služeći

Perino na konštrukciju. Voleo je g. Pera kao svaki bogoslovac šljivovicu. Koliko je puta uz nju pevao joj onaj svima bogoslovima tako dobro poznati tropar šljivovici: »Presvjataja mučenice, prepečenice«.

— Znam ja nju dobro! Ali do doveče mora mi se ona odduriti! E, pa sad, zbogom! — prašta se pop Spira sa svima i odlazi sa pop-Ćirom. — Sreća te su svi pametniji od nje u kući, pa joj ne dadu za pravo — veli gđa Persa.

Pa tako i prekosutra, tako da se to dosadilo ne samo Melaniji koja se unterhaltovala, nego i svima u komšiliku, pa čak i baba-Tini, koja se još pre pedeset godina unterhaltovala.

su sutradan iz komšiluka morali uzajmiti mirođiju za krastavce iz vode, bedeći onu Rakilinu derlad koja čini pustoš po svima komšijskim baštama.

Razgovarali se najpre življe, pa sve lakše i lakše, pa kad se umorio i pripovedalo i slušaoci, i svima se već počele krpiti oči, nastade zevanje i nastaše češće pauze.

Šiljala sam Eržu da joj kaže kako to nije lepo da iznesu rešeto za žito na sokak kod onolike nji’ve avlije... kako nam svima smeta i pravi larmu po sokaku. Ta nije da je đipala i praskala, ta nije da je vikala, već misliš sad će je šlôg.

Šta je odmah sledećeg sekunda bilo, doznaćete čitaoci odmah u sledećoj glavi, od jedne sa svima detaljima toga događaja dobro obaveštene gospođe.

Uveče toga dana znalo je celo mesto, i levo i desno od Velikog sokaka pripovedalo se u svima kućama o tom zbitiju. A zasluga za to pripada gđici Gabrieli. Ona je bila kao neka vrsta mašamode u selu.

tu i nalaze, — u tom, dakle, kraju su se toga dana uveče pripovedale ne verovatne pripovetke, već čitave basne sa svima pojedinostima.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Uzmi sinko, uzmi čedo! Pa da i ostale prosjake zove, i njima da razdaje. Svima da dâ a nikoga od tih prosjaka, božjaka da ne propusti. A njih je puno. Iz cele varoši, svih maala.

A pored toga morala je da vodi brigu i upravo nosi se sa svima prosjacima, i sumanutima kojih je uvek bilo puno. Svi su oni bili tu, na okupu.

prenosila u Ljubinu, tobož da je to naprošeno, samo da joj se ne bi posle još više smejali kad bi morala da mu pred svima, na očigled, odvaja od onoga što je za sebe naprosila, i njemu da daje.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Belkić presluša ženu i kćer. Ovima se Ljuba svima dopada. Čika-Gavra i Ljuba se dogovore da odmah idu kući. Belkić ih kao iz etikecije zaustavlja, no oni nipošto neće da

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ja ne znam i nikad ništa ne mogu znati. Ali osećam neku mutnu, bolnu i zbrkanu napetost u svima silama oko sebe i u sebi.

On se brzo spremi i kad neki seljak odnekud dođe da ga vodi on pođe odlučno pred svima u onom pravcu crkve. A tamo unapred, kamo se on kretao borba je još trajala samo sa sve slabijim dahom i retka zrna

muški stečenih i kako bi sav onaj sram što mu je onako upljuvao dušu mogao da ukloni samo tako, ako bi javno, tu pred svima, prosto i pošteno priznao sve što je uradio te bi mu tek tako, popljuvanom od sviju, bilo, možda, lakše.

velike pobede u ovom kupeu ovde pred mojim očima, i u onom do nas, i u celom vozu ovom što me nosi mojoj verenici, i u svima vlakovima što na sve strane raznose rane i sramotu, i tifus i škrofule i liferante i krv i sav drugi užas nad užasima?

jer ljubav traži celoga čoveka i poverenje, a ja sam satrven, umoran srcem i nepoverljiv, A osem toga, ne odgovara ni ona svima mojim uslovima, i to zaključujem po tome što sam mnoge njene nedostatke uočio, pa bih čak hteo da je drukče i skrojena.

I satima tako svi ćute, a Jurišić oseća kako je svima njima teško do Boga i neizdržljivo, i kako bi neka promena, ma kakva, ma i najneznatnija, trebala već jednom da nastupi,

kako bi neka promena, ma kakva, ma i najneznatnija, trebala već jednom da nastupi, jer će se inače svi onde ugušiti I svima kao da stoji na licu da tu promenu očekuju, i kao preklinju jedno drugo za tu promenu, ali sve opet ostaje po starom, i

očekuju, i kao preklinju jedno drugo za tu promenu, ali sve opet ostaje po starom, i malom drhti brada pa im to drhtanje svima kljuca u mozak, i sve ih prožima užas kad jedno u drugo pogledaju.

Ja sam bila u drugoj sobi i najpre sam zastala da se priberem. Htela sam najpre da zamislim tvoje pismo u svima njegovim pojedinostima: njegovu veličinu, njegovu boju, njegovu formu, pa me je interesovalo gde ono leži, na velikom

I tako je onaj gordi i neobuzdani jež, koji je upalio sve i toliko jada zadao svima, uzmicao koprcajući se i kotrljajući strmoglavce na svojim bodljama, koje su mu u tom kotrljanju sve više odpadale ili

tvoj užasni dah života, izdisaj tvoj, poslednji tvoj ropac i pre nego vidim sve novo da čujem poslednju reč svih na svima mestima, u svima prilikama, onaj najposlednji trzaj i kidanje i krik i sve krajnje u užasnoj poslednjoj sekundi raspadanja

dah života, izdisaj tvoj, poslednji tvoj ropac i pre nego vidim sve novo da čujem poslednju reč svih na svima mestima, u svima prilikama, onaj najposlednji trzaj i kidanje i krik i sve krajnje u užasnoj poslednjoj sekundi raspadanja kad nastaje mrtav

Afrika

iz portugalskih kolonija, crnkinje zvane Portugalke; iz engleskih, crnkinje zvane Kreolke; iz Senegala, Volov i Cerere. Svima je zajedničko samo da svoje zube ne prestaju zašiljavati drvenim prutom.

Beli ulivaju strah svima pa i ovdašnjim mnogobrojnim družinama ljudi–pantera. Sam Muri video je pre tri leta kako se jedan fetišer pretvorio u

Bilo ih je koji su osećali crne demone oko sebe, i koji kao da su rukama šibali po zvezdama; ali u svima njima želja, luda želja, da budu u isti mah i na nebu i na zemlji, vukla ih je ovim divnim ženama.

Onda isplatismo nosače, kojima na njihovu ogromnu radost dadoh još i po sto dvadeset koria bakšiša. Rukovah se sa svima, i oni odoše veselo kućama. Ostatak dana provedoh crtajući Kauru, koja je neobično živopisno selo.

Moj je prvi utisak da je ovo veliko selo, prvo sudansko selo u koje sam došao, i koje je na svima kartama obeleženo debljim slovima, savršeno pusto. Nigde jednog živog bića.

Tada sam se ja već sasvim bio oslobodio svoga prvoga straha od gube, ali ne i odvratnosti koju čovek oseća prema svima bolestima od kojih se ljudsko telo raspada.

Bilo je apsolutno isključeno da tražim da gubavca odnesu na neku drugu stranu. Po svemu se videlo: po svima onim sitnim dronjcima, kalbasu sa vodom i uzicama što su oko njega, da je on na tom mestu i na toj asurici starosedelac.

Srećom za ručak sam već sasvim dobro. Mistral ne slabi no, prema svima predviđanima, za vreme iduće noći mora pasti. Tako moj put od Dakara do Marselja, koji je imao da traje samo osam

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Međutim, Đurđe se osvrnu snahi i prodera se: „Ama, Šokice, dokle ćeš ti nama šoketati i svima nam pamet soliti? Ta ono mi je brat ko mi je dobru rad! Ako mi je Pavle bratučed, nisam ja njemu šipka uz bubanj.

I sama reč, Rosija, činila joj se kao prokleta. „Možeš“, doviknula je, pred svima, svom mužu. „Možeš, u tu, tvoju Rosiju, ali sam!“ Pa je čak počela i da se kikoće, kao luda.

Pitala ga je, što se tako usamio, zašto ne iziđe među ljude, u društvo; gospože pitaju ko je, svima se dopao. Stojeći pred njim, ta balavica mu se učini još lepša, nego u kolima. Ona ga je posmatrala, netremice.

Kaže, nema više kuda. Otkad odvedoše, bundžije, Maljkoviča i Meandžiča u gvožđa, proklinje je cela Mahala. Svima je kriva, što je živa. Nikud iz ovog kućerka Ananija. Napolju su žita, pesma, Mahala, ljudi, ali njoj povratka nema.

Govore svima i svakome da su došli, zato, da Serbi ostanu. To je nepametno. Treba da se požure i pretvore što pre, u Ruse.

Da bi valjda prekinula to ćutanje, tu tešku tišinu, u kojoj se svima činilo da čuju jauk jednog mladog stvorenja, što samo sebi uzima život, Varvara poče, prigušeno, da priča, kako se

Ana je ćutala. To je bilo prvi put, posle nekoliko godina, nepomućenog braka, da mu je žena okrenula leđa, pred svima, a da je sad stajala, satima, nepomična, sa glavom naslonjenom na prozor, kao da napolju, u mraku, nešto vidi.

Pri tome je svima njima dala i kuće podići. Kakvih naša nacija nikad nije imala! Brat je lagao, bratu. Nije bilo onda čudo da je, te

Smert onih koje smo ljubili treba da nas učini meka srca prema svima koji su stradalni. Pavle za pokojnom Đinđom ne manje ot njega, Trifuna, slezi proliva. Sam samcit po svitu luta.

Dok ju je muž držao u rukama, šapćući joj, i ljubeći je, pred svima, kao da su njegovi poljupci mogli da umanje bolove, koji su bili grozni, ona, pred veče, rodi.

Mumlao je nešto, i, sa svima se izljubio, kao da je i on neki konjušar i vodič, u varoš Jaroslau. Karaula, na granici, bila je u utvrđenom jarku, na

Idući dan, dok je familija Isakovič sedela pri stolu, pri večeri, uz slabu svetlost sveća, Ana je to ponovila, pred svima.

Teodosije - ŽITIJA

Taj spomenuti muž, blagočastiv i bogobojažljiv, ništeljubiv, hrabrošću i vojnom veštinom sjajan kao niko drugi, i svima dobrima na zemlji u sreći veoma izobilan, a uz To vrlinom, bezlobnošću i pravdom, milošću i krotošću ukrašen, — uze, po

na zemlji sujetno i nestvarno, desnoga puta se dohvati pa se bavljaše proučavanjem knjiga, i nije se lenio da u crkvi na svima službama stoji.

Dobar, krotak, svima ljubazan, ništeljubiv kao malo ko drugi, monaški čin isuviše poštovaše, tako da su i sami roditelji njegovi zazirali i

Ti sam znaš da si ti roditeljima i svima nama nada sa Bogom i uteha. Ako li što protivno pomišljaš, i nećeš da pođeš s nama, prisilićeš me da te vežemo.

Kada je dan stao da sviće, on opet nagnuvši se s kule pozva vojvodu i blagorodne (momke), i javi se svima anđelskim inočkim obrazom ukrašen.

I prođe glas po celoj pustinji, manastirima i pustinjacima i svima samotnicima, da je sin onog samodršca, vladara srpskog, ostavio oca vladajuća.

Iguman odobri molbu njegovu, poslavši s njim bratiju iskusnu u ovom njegovom traženju. Sa njima poklonivši se u svima manastirima i po svoj pustinji prošavši bio je od sviju ljubazno i sa čašću priman.

Pokloni se i pozdravi igumana i svu bratiju, ravno do zemlje klanjajući se svima. A svi ga primahu ljubazno i raspitivahu se o putovanju kroz Svetu Goru, i videvši ga umorna i kako se promenio u mladom

i mogli su ga videti gde vredno žuri da posluša bratiju, i svima pomaže u potrebnim rabotama i da se s njima mnogo trudi. Zbog velikog smirenja svi su ga voleli i divili su mu se.

suzama celivahu, kao isceljenje očima prilagahu, i još više se uzbuđivahu, plač silan i ridanje mnogo jače od prvoga sa svima blagorodnima sastavivši.

verom uzdajući se u svete odmah bi oslobođen, pošto su neprijatelji omekšali, i još ga Bogom poučavani otpustiše sa svima.

Otići ćemo, dakle, i videćemo da li je zaista, kao što reče, učenik oca Makarija. Jer beše starac čuven po delima i svima poznat.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Klasifikacija Južnih Slovena, koju pokušavamo dati, nije lingvistička klasifikacija. Ona treba da se osniva na svima psihičkim osobinama. U više slučajeva etničke grupe sa raznim dijalektima čine celinu u psihičkom pogledu.

Najzad će promatrač zapaziti pored nekih osobina zajedničkih svima Južnim Slovenima, neko duhovno stanje svojstveno Bugarima, koje odvaja ovo stanovništvo nekim bitnim crtama od svih

Proučavajući violentne tipove, naročito one od istorijskog značaja, opazio sam na svima, bez izuzetka, smenu jako aktivnih perioda sa dobima potpune pasivnosti, u kojima su oni malaksali, iznemogli, „bez

Demokratska osećanja. — Demokratska osećanja, zajednička uostalom svima psihičkim južnoslovenskim tipovima, ovde su naročito razvijena.

Ova je država stvarno napredovala u svima pravcima, naročito u moralnom i u intelektualnom pogledu; njen ekonomski polet bio je znatan.

Štaviše, Ere su se iseljavale u svima pravcima: u Šumadiju, u jadransku oblast, u krajeve panonskog tipa i čak u predele centralnoga tipa.

naročito južno od Sarajeva, u oblasti velikih karsnih polja u zapadnoj Bosni, u slivovima Vrbasa i Rame, uopšte u svima krajevima između oblasti bosanskog i oblasti jadranskog tipa.

Iz mojih studija i iz studija mojih saradnika (Erdeljanović, Tomić, Šobajić) izlazi da ima osobina zajedničkih svima dinarskim plemenima i da ima jasnih razlika između raških plemena s jedne i crnogorskih s druge strane.

Pojedina su se plemena takmičila u junaštvu. Pesma priznaje da su među svima Katunjani učinili najviše junačkih dela i podstiče druge da ih dostignu i prevaziđu.

Ljudi crnogorskih plemena su vrlo ozbiljni, ozbiljni do ukrućenosti. Nad svima ostalim preovlađuju dva osećanja: plemenska slava i čast i nacionalna misao ili „vera Obilića“, glavnog kosovskog

prvom mestu ukrotila disciplinom i redom ove dinarske ljude i dražeći i razvijajući njihove junačke osobine, dala im je svima vojničku fizionomiju i carsko-vojničku dušu.

Ličani su postali najbolji branioci dinastije na svima evropskim bojnim poljima, okoreli vojnici koji su u ratu čak činili surova dela.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

U samu zoru miš domaćin razasla svoju porodicu po čitavoj okolini da objave svima mišima neka dođu na veliku mišju skupštinu kod napuštene pastirske kolibe. Biraće se, kaže, mišji vojvoda.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) XVII PAVLE, PREĐAŠNjI PAVLE (ulazi i pogleda po svima): Dobar dan! SVI (niko mu ne odgovara, niko ne okreće glavu. Ostaju u stavu u kome su bili).

PAVLE: Molim, rado ću vas čuti. SPASOJE: Ako vaš dolazak ima da znači pretnju svima nama, onda vam moram reći da ste u zabludi. Mislite li vi da je to lako porušiti sve što je izgrađeno posle vaše smrti?

boli glava, ali nema se kud, stvar je vrlo ozbiljna, moramo se zajednički posavetovati i zajednički se brinuti, jer svima nama gori krov nad glavom. Zato sam vas i uznemirio i zvao vas da svakako dođete.

MARIĆ: A razgovaraćemo ovako, javno? SPASOJE: Da, pred svima prisutnima. Ja sam ih naročito i pozvao radi toga, jer što vam budem govorio biće i u moje i u njihovo ime.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- A ako dobiješ morsku bolest? - Isključeno. Sestra je putovala avionom i svima su se penjala crevca u grlo, a njoj nije bilo ništa. - Gospode Bože, Rašida! Ne izmišljaj! - Pitaj mog oca!

svoju crvenokosu glavu izrecitovala da je ono upalilo: Melaniju su tog jutra videli kako polazi od kuće smešeći se svima redom.

Zatim su je videli u robnoj kući kako kupuje prslučiće, pa u Jelisejevoj parfimeriji i salonu Feketija, i sada je svima ponešto postajalo jasno.

Ja sam je u pismu molio da ne obraća pažnju na to. Mi nismo malograđani i jednoga dana tresnućemo svima istinu u lice, ali za sada se moramo kriti. Ataman je uz to pismo dodao još i jednu grančicu jorgovana.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Još malo pa će se dići Katica i Šamika, i, poljubivši svima ruku, udalje se na spavanje. Sad otac oslovi Lenku da i ona sedne, i dâ doneti „auspruha”. Donesu ga.

Tu je već mnogo gospode. — Nobіlіs hungarus, — pretstavi ga šljahtec svima. Gospodar Sofra klanja se. Dočeka ga domaćin grof, pa Sofra čestita mu imendan, i to mađarski, samo je titulu naučio —

— Ti si, Pero, nešto dobre volje! — A zašt’ da ne budem dobre volje? Ja ću vami svima trgovcima i bakalima i mom ocu pokazati šta sam kadar. Za pet godina moram se obogatiti. — A kako to?

pun praporaca na „šabraku”; jahač u belim „triko” čakširama, na glavi crvena zašpicena kapa sa praporcem, pa se delija svima klanja. Magarac triput rikne kao dobrodošlicu.

Gospodar Sofra i Polaček ustanu pa ih gledaju, pa će im posle gospodar Sofra svima sve platiti što god popiju, da im dâ otštetu što ih je Čamča sa kamilnom nasadio. I frajla-Lujzi se dopada igra.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

uz vojsku, do Carigrada i Beča, trgujući žitom, stokom, duvanom i sve više srebrom, on je počeo da uzajmljuje novac svima i svakome, tako da kroz koju godinu, mrmljajući dremljivo, pre no što zaspi, nikada nije uspevao da izbroji šta mu sve

mekote njenog krila, talasanje pod njenim svilenim venedigom, dok je ležala, on je sa zaprepašćenjem uporedi, u sećanju, sa svima onim Vlahinjama, Talijankama i Jermenkama što mu padoše šaka, po svetu, dok je trgovao.

Bila je postala ljubomorna. Sumnjala je da će se svezati sa svima Friulkama i Venecijankama. Pokušavala je da mu tako zasladi rastanak, da svaki dan zaželi povratak.

Vratiše se mnogi bolesnici što se behu dali natovariti na kola. Pošavši kod Kremsminstera uz Dunav koji im svima beše drag, puk je opet počeo da juri kao od Srema do Pečuja, vičući i lomeći na mnogim mestima plotove.

i iz Pečuja, od Komesara, koji je o Dunavskom polku napisao, oštrim i cifrastim slovima, dug, vrlo dug izveštaj, sa svima podacima.

i po slatinama, činilo mu se da će odjahati na neki visok breg, u proletno, toplo jutro, gde će dobiti nešto što će im svima pomoći, što će ih sve razveseliti.

živeo ne samo u miru, već i u sva tri svoja rata, bezbrižno i zadovoljno, očekujući jednako nešto prijatno što će svima njima da se dogodi.

Gušeći u sebi osećaj nestrpljenja, Aranđel Isakovič smatrao je da će njenom smrću biti svima patnjama kraj. Greh njegov ostaće tajna, niko je više neće imati, a ta njegova jedina, prava ljubav u životu, svršiće se u

Bedan i sav kao u magli, u isparavanju njegovih milih konja, Isakovičev sluga kretao se, već dva meseca, prvi, među svima onima koji behu otišli doma.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ali u samom početku, kao mlada (nevesta), ona u tuđoj kući ima, tokom prve godine, najniži status — trudi se da svima ugodi, pre svega svekrvi i mužu.

kulture su pravi programski sadržaji i prava didaktička sredstva koja kultura stavlja na raspolaganje roditeljima i svima koji se bave decom“, piše Ivić.

Za operacionalizovanje ove varijabile takođe su korišćene svima razumljive narodne poslovice koje predstavljaju tvrdnje u Upitniku 2 (npr.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Postalo nam je, najzad, svima jasno da smo kukavice i da nikada nećemo osvojiti Evropu, ali čekale su nas dobro poznate kuhinje, bezbednost doma u

prstima kida zategnute konopce i sam verujući da muzicira, očaran sopstvenom lažnom veštinom, uprkos svemu, uprkos svima!

Onda će se setiti da nije ništa doneo kući. Onda će neudata sestra stajati pokraj limenog šporeta, a svima u kuhinji će biti jasno da se žrtvovala, da je prestarela za udaju, da je odvajala od usta, da je volela decu i da je

da je prestarela za udaju, da je odvajala od usta, da je volela decu i da je ostala pokraj ova dva groba, a kada svima postane to sasvim jasno, sestra će se zaplakati i izići iz kuhinje.

Već odavno je prestao da puši, ali još nosi zlatni »danhilov« upaljač kojim svima pali cigarete. Ponekad, kad zazvoni telefon, sredovečni muškarac podiže slušalicu, ali se niko ne javlja.

da mu ostavi ključ od kapije, pa je do zore skakutao po snegu i obilazio usnulu Kalenića pijacu, zavideći smrtno svima što su, umotani u toplu ćebad, spavali, ne znajući za njegovu muku. Beograd se, dakle, mora uvek osvajati iz početka.

Žan Žikova ispružena ruka ostade, pred svima, u vazduhu... —Zar me se ne sećaš? — upita malo zbunjen. — To sam … ja … —Poznajem te — reče šef. — To si ti. Znam.

da dodirnu tuđu ženu kolenom ispod stola, strahujući da im ne napravi skandal i ne sruči im puding u lice pred svima! Vaša erotičnost prazni se takozvanim »masnim« vicevima.

on je čovek, sin svoje majke, sigurno dobar prema njoj, bivše dete koje je neko nekada davno povredio, pa se sad sveti svima.

Matavulj, Simo - USKOK

Na kamenoj klupi, nedaleko od gradske kapije, sjeđaše pet Crnogoraca a četvorica ih sjelo pod klupom, na golu zemlju. Svima stršahu „velje“ puške ispod crnih struka, svi pušahu iz predugačkih čibuka i kanda malo razgovarahu; svi, osim jednoga,

— Kako bi bilo, kneže, da ja sad zađem da pohodim redom brastvenike. — Bilo bi lijepo i svima veoma milo! I po tome se vidi da si kućić i čojković! Idi, Janko, sine, obiđi ih sve redom!

Janko je s uživanjem posmatrao kako taj ponositi odgovor godi svima, kako im je iz dna duše, te je uvjeren bio da bi i oni onoga istoga časa tako odgovorili silniku!

VIII Na Sretenje isticaše rok službe vojnicima. Uoči toga dana, oko večernje, dođoše zamijenici svima; Krcuna Serdarova zamjeni njeki od Kustudića.

Eto, ne dade je za dobra čovjeka iz Čeva! A eto sad... baš da vam kažem svima... ište je Marko Lukin Ivanović Pobor. — Lukin sin? — zapita knez ne ljuteći se.

se ipak primače kćeri, podnese joj lice u lice, oči u oči i izreče lagano, odmjerajući svaku riječ: — Meni se čini... svima nam se čini... da je baš zbog tebe Janko ovoliko tužan!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Ona je nešto kao slobodan, svima otvoren prostor, kutak u kome se svako oseća udobno i samopouzdano. Njena omiljenost uslovljena je, bar delimično,

U stvari, najmanje će je kod njih tražiti. Svaka se književna tvorevina obraća svima, a nikom posebno i nikom isključivo. Deca rado slušaju ponešto od onog što njima nije namenjeno.

publike osetio obeshrabren i zbunjen pred tokovima kojima je poezija krenula, dečja pesma se ispostavila kao pribežište svima onima koje pustolovina moderne poezije ne privlači.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ostaje, nego progovoriti koju reč, zašto takovo delo, s takvim pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam, da će to svima onima nepravo biti, koji narod ne inače nego kao mati svoje dete gledaju, i sve bi želili da se za nama dobro govori.

NANČIKA: Meni ova lepo stoji. ZELENIĆKA: Najlepše nam, slatka moja, sada stoji rodoljubija; zato je pocepajte uprkos svima neprijateljima. NANČIKA: Kako bi ja najlepšu moju pljunu pocepale? ZELENIĆKA: Ah, slatka Nančika...

NANČIKA: Ne znam, no čini mi se da ovi narodni komisari dobro prolaze. Kod Milopića toliko se vuče da svima već pada u oči. ŽUTILOV: Taj mnogo pljačka. NANČIKA: Zašto i ti ne gledaš to?

Otkud toliki novci? ŠERBULIĆ: Kaže da se napred plaća. SMRDIĆ: Ali, toliki ljudi! To će mnogo izneti! ŠERBULIĆ: E, svima se ne daje potpisivati, nego samo koji su bili u odboru. SMRDIĆ: No, tako je već mogućno. ŠERBULIĆ: Pa šta mislite?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Iako je nova srpska književnost relativno mlada i još nepotpuno razvijena u svima granama, ipak se u njoj mogu opaziti i obeležiti određeni duhovni i književni pravci.

u svetovnjačkom redu prvo mesto zauzimaju građani, trgovci i zanatlije, rastureni po svima mestima uz Dunav, od »srebrobogatoga 3emuna« do »carstvujuščega grada Vijene«.

U početku vojne starešine su išle zajedno sa narodom u svima borbama za verska i građanska prava, ali ukoliko su se više militarizovali, postajali »carski ljudi«, oficiri u

Ali, pri svem tom, osećao se stalan i znatan kulturni napredak u svima pravcima narodnoga života i u svima slojevima srpskoga naroda.

Ali, pri svem tom, osećao se stalan i znatan kulturni napredak u svima pravcima narodnoga života i u svima slojevima srpskoga naroda.

I mitropoliti i narodni sabori u svima svojim molbama i predstavkama carskoj vlasti tražili su pravo da u svojoj sredini dižu jednu ćirilovsku štampariju.

podsetnik i memorandum uz mnogobrojne molbe koje je vladika upućivao ruskoj carici i ruskim državnicima, kao i svima ljudima od uticaja, sa ciljem da zainteresuje ruske krugove o dalekim i tako malo poznatim rođacima na jugozapadu i da

« BOGOSLOVSKI RAD. — Na svima poljima na kojima je radio Orfelin je imao uspeha. Njegovi bakrorezi pokazuju dobra crtača i vešta rezača; ilustracije u

1768. godine, pojavio se u Mlecima taj časopis, prvi ne samo među Srbima no i među svima Južnim Slovenima. Zavisan u svojoj sirotinji, strahujući da ne dođe u sukob sa kaluđerima, Orfelin se i na ovom delu

Na svima srpskim saborima, još od početka XVIII veka, svetovni, građanski poslanici napadali su nesavesnost, grabljivost i samovo

Prvi među svima srpskim piscima pravoslavne vere, prvi u lokalnoj i konfesionalnoj književnosti ugarskih Srba u XVIII veku, on svojim

Dositej Obradović iz osnova menja to usko i nazadno shvatanje. On je mnogo putovao i živeo po gotovo svima srpskim krajevima i na licu mesta stekao osećanje da je sve to jedan isti narod.

Milićević, Vuk - Bespuće

su suze koje ne presušuju; svaka stvar sjećala je mater na sina; njegove knjige, školske uspomene, slike, pisma, po svima njezinim džepovima, svaka ta stvar bila je za nju jedan jecaj.

nikad pravog odgovora koji bi ga umirio, doveo njegove misli u sklad, unio staro raspoloženje u njegov život i dao svima stvarima običan tok. Zašto je sreo tu ženu i šta ima u njoj? Šta je ona za njega i šta đe on njoj?

sestara, ona je volila mnogobrojne sličice svetaca i svetica sa pobožnim stihovima i citatima, koje se nalažahu po svima njezinim knjigama i bilješkama; nju obuzeše male ceremonije, ispunjavanje sitnih obreda, — i ona se osjećaše mirna i

Sremac, Stevan - PROZA

Eto tako je provodio vreme Jova pre podne, to jest do osam časova, a to je kad počinje kancelarijsko vreme po svima kraljevsko-srpskim nadleštvima.

se zaustavio, kako mu je omileo predmet, da se spolja ne ču glas medenice Pujine, a to je bio znak, kao što je poznato svima školovanim i učenim ljudima, da je već vreme da se deca puste kućama. Učitelj reče još nekoliko reči, pa završi.

Radičević, Branko - PESME

“ Tako ljuba u molitvi zbori. Oh, jao je nama svima, jao, Kako Lazo na Kosovu pao, Al' onome jošte jedno jao Ko od puške svoga ne kopao!

Srbi da osvoje grada, Al' ga neće bez turskoga jada, A sade im tako šaka pade, Unapred se već srećice slade, Svima igra srce u nedrima — Al' je Gojku oko srca zima. Eno Turak' — oh ti njegov jade!

2. En' odunda buči trka, Svaki svoga konja žuri, Koji vrana, koji mrka, Al' pred svima jedan juri, To je, dragi, zeka tvoj — Blago meni, da si moj. 3.

Il' ako ume, valjda ne razume? Pa jednu rečicu za drugom laća, Al' sluga njima ni na što ne vraća. To beše svima, što bijau, žao. Al' jad je grdni deklice spopao!

Ao dana, svima, svima dana, Ali Mili tama sa svi strana; Svima granu sunce ogrejalo, Mili samo za goricu palo. Nova dana, opet

Ao dana, svima, svima dana, Ali Mili tama sa svi strana; Svima granu sunce ogrejalo, Mili samo za goricu palo. Nova dana, opet nova

Ao dana, svima, svima dana, Ali Mili tama sa svi strana; Svima granu sunce ogrejalo, Mili samo za goricu palo. Nova dana, opet nova muka, Ona s' diže da iznova kuka, Kuka sada,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— A, onda se nadaj glasu hrabri ga Dušan, pa i sam živahne. — Tamo je „Žalobitni Đuro“, onaj naš Đuro Vekić, on svima iz našeg sela pisma piše.

Miloš ukekeri očima kao prestupnik na „djelu“ zatečen. — Ej, ćutkac, da te komesar ne čuje. Taj nam je svima čakšire zašio sprijeda, pa se ne zna ko je muško, ko li žensko.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ilovača bar nema jezika... MAJKA HASANAGINA: Smiri se, kćeri. Vidiš li, svima im se dimi iz usta. BEG PINTOROVIĆ: Ti, stara, ćuti. A ti poljubi dete, pa da krećemo!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Onda nabraja, kazuje do sitnica o svima sadašnjim gazdama „skorotečnicima“: šta su pre oni bili, kod kog služili, iz kog su sela došli, kako su se obogatili...

i mlade načetaju, zgure, a ona ih sve skuplja, kao da ih štiti, a ovamo odgovara mužima na njihova peckanja, doskače svima, ali tako milo, ponizno.

Dočekali su ih. Čak je i ona izišla, rukovala se s njim. Mita nije mogao više. Tu, na svadbi, pred svima, napio se. Bacao novac. Kad se u zoru kući vratio, ženu, Mariku, na mrtvo je ime izbio, tukao je, tukao...

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

To isto i mi smo dužni svima ljudma na svetu. Ovo je sav zakon i proroci. Svaka nauka koja je ovoj protivna uznemiruje ljude: uzrokuje vražbu i svako

Nad svima obače večne slave i pohvale dostojni ljuboučnejši i preizradnejši gospodin LEON ĐIUKA, episkop romaski u Moldaviji, koja

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na salaš, onda gazda uveče kaže svima pastirima: — Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ću biti kod stoke svu noć.

Onda i oni svoju jabuku metnu pored onih. Kad ih car sagleda, reče svima koji su se onde desili: — Šta ćemo sad: ono su carevi, a ovo su kao prosjaci prema njima?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

NIKOLA: Nije nego jošt štogod; Sofija je dobra žena. KUM: Dobra bogme, te kako. MAKSIM: Svima je ona vama dobra, samo što ja trpim i stradam. Gospodine Svetozare, ta bar da se potužiti smem, opet bi mi bilo lakše.

No, kad mi je namenjena, ja blagodarim svima, koji su me udostojili te časti. MAKSIM: I ja, što su me prevarili. SOFJA: Pri svem tom, kad Maksi ova stvar nije po

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

“ Ovako me, frajlice, jedna vaša drugarica zapitala, i ono što sam njojzi odgovorio, mislim da je nužno svima obznaniti.

Ti si jednakog lica i moga stasa. dokle god ja ne dođem, ti ostaješ ovde mesto mene. Povataće Sultana svima krajeve! PELA: Ali ako me poznadu? SULATANA (lupi nogom): Opet počinješ? Oćeš i ja da počnem? Nisi čula ko sam ja?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

“ omiljenu pesmu mog frenda Suleta iz „Tri grozda“. Taj gosn Sule je jedanput izveo maksimalnu stvar. Kad je svima dojadilo sa svojim pićem, odluče da ga izleče u Švajcarskoj nekom sanatorijumu, gde je glavni štos da čoveka iznenada

Gde ti je kuća? Rekoh mu, a on me, držeći se mog uveta ko pijan plota odvede pravo kući, gde svima prisutnim održa nekoliko dajdžestiranih prikaza novije srpske istorije.

dupinger, kako se vataju, kako dva muškarca uvaljuju jedan drugom jezik, kako se svlače i pokušavaju da rade ono pred svima... Ali ono ipak nisu mogli da urade pred svima, koliko god da su se trudili: jednostavno, nije im nikako išlo.

Ali ono ipak nisu mogli da urade pred svima, koliko god da su se trudili: jednostavno, nije im nikako išlo. Mislim, stvar je upravo u tome!

obavljao i čitav niz dužnosti u Savezu književnika, gde je odlaskom druga Topa ostala velika praznina, pošto je svima pao kamen sa srca.

Pokaže ležerno na dva pakla „Vinstona“, ljubazno čavrljajući sa svima naokolo. „Kako si, dušo?“ i ti sistemi, a zatim sačeka da se ostali utišaju i procvrkuće: — Mogu li da platim u

Pa tako nekako ispada da je Nova godina svima ista, a da su samo deca različita. Bogami. Naročito ja, pošto mi matori nije nikada upražnjavao šljakanje u kolektivu

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Lepše je nema, da pališ sveću! Ježa primiti neću!!! OGLAS DIVLjE SVINjE Ja, divlja svinja, Brljanić Brlja, javljam svima da znate: nikada dosad ručala nisam na knjizi đaka Mate. Otkuda priča o tome kruži, ko li me tako svirepo tuži?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ne smeta vam što ćete jesti sa svima nama? — Naprotiv, biće mi vrlo prijatno. Nemojte tumačiti rđavo, ali mi je žao da je vaš verenik baš sada ovde.

Čak nisam ni pokušao da ubeđujem. Čim sam došao majka mi je našla devojku, i odmah su rekli svima da sam veren. Oni su se uplašili da neće imati ko da nastavi ovaj zanat. Kao da je to zanat!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

NA NOVU GODINU Srećno nek je novo leto, Srećan praznik svima vama. Što trajete mučni život U nevolji i suzama; Što za koru suva hleba Pod teretom umirete; Al' što vaskrs čiste

Srećan praznik svima vama, Tiranija koje goni: Al' što suze razumete Koje liju milioni — Vama koji protiv ropstva Podižete steg

Srećan praznik svima vama, Mučenici sa svih strana, Srećan praznik, tužna braćo, Od Adrije do Balkana. SRPČIĆIMA NA NOVU GODINU Godine

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

izvrnu u blato i krenu same da se penju jedva se razaznaju srodstva i starost osta bez mudrosti u jeku zabezeknuća svima smeta pometnja i mrgodni pogled ispod kvrgavih povija ostaje samo još ovaj naum da se pođe po kiši ka starom

bori druga mu ruka tone ispod ostrva gde su mu dvorovi podvodni susret ima i rukuje se u mislima odjednom sa Svima. 5.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

On natenane savija cigaretu na kolenu, stavlja je u muštiklu, pali i, kad pusti dim, prođe pogledom po svima): Što ti je čovek, bože moj! Kao da ga nije ni bilo. PROKA: Tako ti je to, moj Agatone! Danas jesmo, sutra nismo.

DANICA (obučena je, pošto je došla spolja): Po sobama. ADVOKAT: Po kojim sobama? DANICA: Po svima, zauzeli su celu kuću. ADVOKAT: Hm! Neka vrlo zanimljiva porodica. DANICA: Vama je to smešno?

sa zabačenim rukama na leđima; Gina vezala glavu preko čela i ukće; Simka naslonila glavu na obe ruke; Vida okrenula svima leđa i sama sa sobom razgovara kao da nekom čita lekciju; Mića se uvalio u fotelju, rukama zagrlio kolena i glupo gleda

Gde može ona sama da izađe na kraj sa svetom? I evo da ti kažem šta sam već dosad u tvoje ime učinio: naredio sam svima ovima da se sele. Ti bi imala nevolje sa njima, ali ja umem i da podviknem.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Lokomotiva pisnu, vagoni zatakaraše i kompozicija krete, uz dreku vojnika, dovikivanje n dobacivanje svima onima pored pruge. Imalo ih je kao da putuju na neko veselje.

Ređaju se novi utisci i narušavaju onaj gotovo ustaljen tok misli, a što bliže komandi, u svima raste osećanje iščekivanja o tom novom životu.

Preko debeloga sloja slame prebačeno ćebe, te se ja sav uvalih. — Digao sam jednu balu više, pa sam svima napunio šatore — hvalio se Trailo. — Kako si smeo i mogao? — Eh... Je li tebi ovo prvi rat?... Naučićeš se, de!...

Uostalom, bili smo daleko od granice, sa građanstvom nismo imali dodira, a služba se vršila po svima mirnodopskim pravilima i propisima.

— Ih! — mahnu rukom kapetan Jovan. — Letela bi nam perdašina po ovoj ravnici. Izgleda mi kao da svima malo laknu. Išli smo lagano. Gledao sam neprekidno u planinu pred nama, ali se ništa nije videlo.

OKO JEDNE PREĐICE Vraćali smo se kroz predeo koji je bio u rukama neprijateljskim. Na svima stranama videli su se tragovi borbe i pustoši. U nemoćnome besu neprijatelj je ubijao nejač, rušio kuće, palio hramove.

Sve po nadležnosti, iako je očigledno i svima jasno da je životinja bila gladna i premorena. U prisustvu komandanta svi smo se starali da otpregnemo konja i tako smo

— Dakle, mi nećemo više prelaziti? — zapita neko. — Ne, ne! — odgovori odlučno komandir. Nama svima kao da laknu. Topovi su bili pripravni za dejstvo, osmatrači su zauzeli svoja mesta.

Samo je ostao još trubač, i on odsvira vojnički posmrtni marš. RAT JE BUKTAO Rat je buktao na svima stranama. Malena vojska se trošila, ali su izmučeni ostaci naprezali poslednju snagu u borbi protivu moćne carevine.

I ode tako, sa kupusom. A gotovo su svima iz torbe virili klipovi kukuruza. Sunce je već zašlo, kada i mi kretosmo, i malo zatim skretosmo u jednu livadu

Svi su bili osuđeni na smrt. Iako je osuda kolektivna, ipak to nimalo ne umanjuje obostrani strah. Ali svima pred očima lebdi ona opuštena glava i sve ih hrabri nada da će svaki pre ubiti svoga protivnika i time spasti sebe.

— Dobro, dobro — savetuje blago Aleksandar — drugi put nemojte bez dozvole da se udaljavate, a sad izdelite svima kafu. — Tada se okrete podnaredniku Trailu: — Samo pazi da ne primete oni iz četvrte baterije.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

II »A kako sam ga ja zamišljala !« govoraše učiteljica u sebi, vraćajući se svome stanu. Razočarana je u svima svojim pretpostavkama i nadama, koje je snovala još u školskoj klupi. Bože moj, kako se je to sve sjajno zamišljalo!...

Je li njoj duga kosa!... Ehejhej!... Međutim na polju pisar otpočeo napad, po svima pravilima don-žuanske taktike. Najpre se već obavestio o njenim roditeljima, o školovanju, o svemu, dok se tako malo

A on učiteljima ništa ne može. Ne može ništa, kad ti kažem. To jedno, što ih vorta s platom, ali tako ti je svud, po svima srezovima. A Ljubica samo oseća kako joj nešto jako bije u temenu i u glavi vri, vri kao u kotlu...

— Govore li što za kapetana, da neće i njega ?... — Kažu, biće premešten. Dobar je čovek... mnogo dobar; svima je u volji. — Eto, sad i mi počeli da raspitujemo va politiku, reče Ljubica, smešeći se. — Ja moram, a drugi...

Gle, i to se ispunja, i ta želja !... Ali ne valja tako... kako će on pred svima ljudima pričati o svojoj bruci ?... I Gojko se odjednom seti svojih ranijih snova i bi mu čudno kako se to sve redom

Takav mu je srpski jezik u svima razredima. A neki predmet, kao račun, obrađen je slabo, a neki nije još ni dirnut. — Pogrešili ste mnogo...

Kad bi vreme polasku, Ljubica dođe, obučena i nakićena svima svojim dragocenim adiđarima. Gojko se prenerazi od čuda, ali je sad morao biti odlučan, pa joj napomenu da će imati

— Ne znaš kakva je ona njegova žena!... nastavi on zbunjeno, da bi sebe opravdao. — Rastrubila je po celom srezu i svima pokazuje nekakvu grivnu, šta li... što je otela onda... A naše učiteljice su veoma zla jezika...

Ali on iđaše, upirući se svima silama, i samo se bojaše da ne padne... Oseća da mu se u glavi mnogo, mnogo muti, i on počinje govoriti brzo, sa čestim

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Pa da se popne u kuću i ubije ženu! Pa da posle još sve to, onako javno, prizna, pred svima! Još ne mogu da verujem... ko da sam sanjala!

VASILIJE: Nemamo mi zašta da vam praštamo! Sve što se desilo, sve je to deo našeg posla i naše sudbine! SOFIJA: Svima bih mogla da oprostim, al Blagoju nikad! SIMKA: Blagoje se ponovo propio, propašće!...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Život, žene, ljubavi i patnje, tu su kao u romanima Hamsuna, norveškog književnika. Na svima prozorima bele zavese i drveni kapci, isprepucani od zimskih, beskrajnih kiša i oluja.

Takozvani viši staleži, buržoazija i crkva, ubistvo nisu odobravali. Princip je, svojim aktom, ipak, udario svima nama na čelo žig ubica i svi smo mi postali sumnjivi policajcima, ne samo u Austriji, nego i celoj Evropi.

Pevamo sentimentalno. A kasirku su pozvali jer je, zaista, verno služila svima u bataljonu. Dolazi, zatim, do tuče u javnoj kući i komandant mesta naređuje istragu. Mene zovu u ađutanturu.

Te crkve, tamne, zelene, sa zvonicima šiljatim, kao vrh ogromnih kopalja, posipaju po svima poljima neku maglu, koja je teška, prekodan žuta, a pred veče tamna i zelena.

Da nam zasviraju otmeni klaviri, tvoj osmeh što lepo sa svima pomiri neka uči dičnoj smrti perjanike. Nek sinu ko Montekarla ogledala, zabrujaše zvona sa naših obala a narod će

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Kao čovek stranac imao sam mogućnosti da se odmah poznam sa viđenim ličnostima i ministrima i da se brzo posvetim svima državnim tajnama. Ubrzo sam imao čast takođe da posetim sve ministre u njihovim kabinetima.

vrši svoju obavezu prema zakonu, to sam ja već, predviđajući i taj najgori slučaj, poslao pre tri dana poverljiv raspis svima policijskim vlastima u zemlji i strogo im preporučio da narod povodom tog slučaja dolazi u što većem broju i čestita

Eto, vidite, danas mi je ministar prosvete poslao jedan svoj raspis da ga i ja potpomognem i naredim svima policijskim organima u područnom mi ministarstvu da se strogo pridržavaju toga raspisa ministra prosvete.

I na balkonu svoga doma pojavi se sedi državnik, a gromoglasno: „Živeo!“ prolomi vazduh, i odjeknu celim gradom. Na svima okolnim kućama zazvečaše prozori i na njima se pojaviše mnoge glave.

” Sutradan se već o toj svečanosti pisalo u svima listovima zemaljskim, a u vladinom listu naročito, u kome sem toga beše vazdan telegrama iz sviju krajeva Stradije, u

Sem toga, glavni lekar državnikov postade odjednom slavan čovek. U svima listovima moglo se čitati kako će svesni građani ovoga i onoga mesta, ovoga i onoga sreza ili kraja, ceneći zasluge

Zatim, u svakom sreskom mestu je ekonom za srez sa velikim personalom činovnika, i nad svima su pokrajinski ekonomi, ima ih dvadeset, na koliko je pokrajina podeljena naša zemlja.

Svaki od pokrajinskih ekonoma ima celokupan nadzor sa svojim činovništvom: da motri nad svima ostalim činovnicima vrše li svoju družnost, i da utiče na snaženje privrede u celom kraju.

— Pa zar Skupština može i o tim naučnim pitanjima donositi odluke? — Zašto ne? Skupština ima pravo da o svima pitanjima donosi odluke, koje su obavezne za svakog kao zakon.

šef u ime sviju činovnika svoga nadleštva izgovorio dirljiv govor u tom smislu, a gospodin ministar je zahvalio svima na toj retkoj pažnji i iskrenom osećanju.

Ako temperatura nije kao što treba, vojska nam neće valjati ništa... Celo jutro sam spremao raspis svima komandama... Evo, baš ću vam ga pročitati: „Kako su u poslednje vreme učestali upadi Anuta u južne krajeve naše zemlje,

I, zamalo, a u masi se začuše glasovi: — Ministri, ministri! I ministri se doista pojaviše sa svima velikodostojnicima zemlje Stradije.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

seče butke i plećke za krompir, treća rebra za kupus, planinka stoji uz bakrač i čeka mleko, strina Sara nadgleda nad svima, tumarajući iz budžaka u budžak.... Taman oni sa ovcom gotovi, kad eto ti Jovana sa pilićima (za našu grešnu dušu).

— Hajduci! — viknu neko, i svima se odsekoše noge i zastade neki teret u grudima. Besmisleno, plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu, pogledasmo prema

— E, Ljubiša, na jesen, ako Bog da, da ti koljem june, — poče Živojin, koji se na svima svadbama nalazi uz lonce. A Ljubiša, zanesen i blažen, upro pogled u daljinu, na kraj vidokruga, tamo gde sunčani zraci

izaći će u subotu ili nedelju. Tako mu veli zakon. Kao da nam svima uđoše mravi pod košulju, te ne možemo da se stanimo na jednom mestu od nestrpljenja: da nam je da prespavamo sve te dane,

Kako siđe s kola, Jovo priđe k nama i zdravi se sa svima, jer gotovo svi imađasmo s njim po malko računa. Čim se pozdravi s kapetanom, on će tek reći: — Ama šta je ono s Vama,

Kad se praštao s nama, plakao je i ljubio se sa svima, kao da je predviđao da se više nećemo videti. Tako je i bilo. U XXI VEKU »Tuš...

— Hm... razumem... — U ostalom, ništa nama to ne smeta da budemo bolji od vas u svima poslovima, koje ste nekada vi radili.

— Da, samo nemaju potrebe da kuvaju ručak svi, pošto se država stara o ishrani, odelu i u opšte o svima životnim i domaćim namirnicama svojih profesora. — Ah? — Izvol’te samo za mnom.

Kad spremi sve što je kući za zimu potrebno on, jednoga jutra, oprosti se sa svima komšijama i ode u manastir. Nastupi ljuta brdska zima, kad se ledi drvo i kamen, a svu okolinu zastre belo studeno

kaluđera, koji jednoglasno svedoče, da je čiča Pera, za vreme bavljenja po manastirima, »svojom pobožnošću, poštenjem i svima hrišćanskim vrlinama mogao služiti svakome za ugled«. — Ne dajte me, sveti božji ugodnici, veliki i mali...

Unaokolo se poređali sudovi sa pečenjem, kolačima, testom i svima đakonijama, sa kojima obično izobiluje svaka dobra srpska trpeza o Uskrsu.

Kako je ko ugledao bolesnika, svaki je zastao kao okamenjen, odjednom se navuče bledilo na svima licima i sve oči ostadoše kao prikovane na onom bledom, smežuranom samrtničkom licu sa koga neprestano veje nekakva

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pa onda, je l' mu dadosmo spisak naših građana koji su na robiji? Izradi čovek pomilovanje samo svome šuraku, a nama svima šupalj nos do očiju. JEVREM: Jes'!

A ne opasujem se samo ja ujutru i ne pijem vodu sa šećerom samo ja ujutru, nego i ti I ovaj i onaj i svima nama kaže ponešto žena.

Budžet, na primer, nije u ravnoteži prema svima građanima... Dok... ovaj... .jedan kraj... jedan kraj naše otadžbine ima i šumu i rasadnik i strugaru i...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Grozno!« U svima pedagogikama koje je on učio i čitao, našao je: da na svakog đaka treba da dođe po dvadeset i dva i po kubna metra

na jednog đaka dolazi dvadeset i jedan i po kubni metar, dakle jedan metar manje no što suvremena nauka u Norveškoj i u svima ostalim dobro uređenim školskim zgradama u Evropi propisuje i zahteva. — I ovo je u devetnaestom veku!

— Moram odmah učiniti jedan poklič svima mislenim ljudima! Neću da budem dželat ove jadne dečice. Savest mi ne dopušta to!

— A kako se slagao s kmetom i popom i sa seljacima? — Pa lijepo, gospodine. On dobar a seljaci dobri, pa svima potaman. A popo ga begenisao još ponajviše i zato što je umeo lijepo da poje za pijevnicom.

Ali kako je sve na svetu prolazno i promenljivo, neće ni Tašula doveka trpeti. Doći će već vreme, kad će se on svima njima osvetiti! Bože zdravlja, porašće i on kao i svaki stvor.

još malo, sve mlitavije i mlitavije, s većim prekidima, jer se Sreta bio jako zamislio, sedeo je za stolom, ali je svima očevidno bilo da mu je pamet bila bog te pita gde. Počeše već i poduže pauze. Zac je zadremao iza kelneraja.

tako da ga nazovem, »društveni krem« u selu, koji se grupiše polako oko Srete, — treba odsada da daje ton i impuls svima javnim poslovima.

— E, dede! Čim uđe Sreta, pozdravi se sa svima, pa sede za jedan sto. Odmah mu doneše jutarnje »sledovanje«: slatko od ruže, čašicu rakije i kafu.

Ćir Đorđe je poštovao prosvetu i nije Sreti nikad »slatko« naplaćivao, i to je glasno pred svima gostima naredio Zacu, obnarodovao, tako reći, na što mu je Sreta, u znak blagodarnosti, a u šali, odsalutirao.

Kad nema dopisa, a svima u selu nekako sve gluho, mrtvo. Tako se već bili navikli na novosti! Nov, svež dah vejao je po kosama i brdima, po

I pesma i predavanje se neobično dopalo svima i na opšte zahtevanje sviju, a naročito ćir-Đorđa, koji je zahtevao da se sad »zapeva nešto za ćef i za veselje, smešno

— I pile u ljusci je, more, propištalo od zuluma i tirijanstva njegova. Izišao beše svima tamo na perčin ka’ pribogu evo nam’ vođena ovaj naš Milisav, anatema ga!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

U ružnu trgovinu babe se dale (Niski se nagoni u svima bude), Jer, kad prodadosmo ideale, Što prodavali ne bismo ljude?

Onda je, početkom 1958, mnome ovladala strasna želja da napišem nešto jednostavno, živo i doživljeno, razumljivo svima i svakom. Svima, dakle, i deci.

početkom 1958, mnome ovladala strasna želja da napišem nešto jednostavno, živo i doživljeno, razumljivo svima i svakom. Svima, dakle, i deci.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

običnog posmatrača neshvatljivim fazama, scenama i misterijama koje se verovatno još za dugi niz decenija neće moći u svima svojim pojedinostima shvatiti i potpuno rasvetliti, od vajkada je privlačio pažnju ne samo prirodnjaka, već i mnogih

Punih dvadeset i pet godina on je krstario po Atlantskom, Tihom i Indiskom Okeanu, po svima njegovim oblastima, imajući pred očima samo problem kojim je bio zanesen, ne znajući za odmor i ne vodeći računa ni o

obeležene metalnim značkama, ispitivani su ribari na koje se usput nailazilo, hvatane su i proučavane jeguljine larve u svima morima, njihovo kretanje, proveravane su pretpostavke o migracijama larvi i jegulja, i t. d.

ma na kome kraju Evrope one živele, imaju jedno isto plodište koje je Šmit obeležio, proučio, od njega radijalno u svima pravcima propratio rasprostiranje i metamorfoze jeguljinih larvi i obrnuto, pratio i proučio svadbeno putovanje polno

i plavičastih zvezda razne veličine, ali koje nisu nepokretne kao one na nebeskom svodu, već se lagano kreću u svima pravcima.

Ali kad se takvi izuzeci ostave na stranu, može se tvrditi da, uopšte, po svima okeanima i morima ima svetlosti, bilo sunčane, bilo životinjskog porekla i da svuda u njima ima života.

Pri tome često se dešava da jedna vrsta eksploatiše drugu, ali na kraju krajeva opet je svima dobro. To su pojave koje prirodnjaci nazivaju parazitizmom, komensalizmom, mutualizmom, simbiozom.

Mi smo iz dubine od 2435 brasa mrežom izvukli jedan primerak Scrobularіa nіtіda, koje ima dosta u svima morskim slojevima, počevši od morske površine pa do dna, a tako isto i jedan primerak vrste Fuѕuѕ, koji obitava

stanju, razdeljeno je, po povratku s puta, na razne stručnjake, i ono je dovelo do saznanja da organskog života ima u svima dubinama do kojih je ispitivanje dotle moglo dopreti, da morsko dno ima profile i reljefe slične onima na površini

prizor: bezbroj treperavih, slabo osvetljenih, većih ili manjih zvezda, od kojih su neke nepokretne, a druge se kreću u svima pravcima.

Pikara, ako se bude ostvarila, otklonila bi tu nezgodu, jer bi se gnjuračka kugla mogla slobodno i samostalno kretati u svima pravcima.

Tako isto, kakva misteriozna komanda daje svima jeguljama na kugli zemljinoj nevidljivi istovremeni signal za polazak na veliko prekookeansko putovanje iz slatkih

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

I svima nam je potrebna pomoć tvoja, te se molimo moli se zajedničkom Vladiki za voljena ti čeda i za sve koji im sa ljubavlju I v

Saberi zbor svojih sabesednika svetih mučenika, i sa svima se pomoli proslavitelju ti Bogu, izvesti Georgija, pokreni Dimitrija, ubedi Teodore, uzmi Merkurija i Prokopija i

Rakić, Milan - PESME

I šta bi on, taj mesec, kome poju Od Indije do večitoga Rima Čežnjivu svetlost i sanjivu boju Svi pesnici na jezicima svima, Kad ne bi tako u gluhoj samoći Tešio srca što se čežnjom guše I ljupkim sjajem kroz beskrajne noći Vezivao sve

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Vječna zublja vječne pomrčine nit' dogori niti svjetlost gubi. VLADIKA DANILO (među svima kao da je sam) Đe je zrno klicu zametnulo, onde neka i plodom počine. Je li instinkt al' duhovni vođa?

DRUGI OD VOJNIKAH Pope cucki, da' im ono pismo te si pisâ među svima nama, pa se s njime neka razgovore, e ćemo ih grajom zaglušiti.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A da bi u tome što više uspeli, gledali su da se u svima sitnicama od ostaloga sveta razlikuju. Tako, u jelima, koja kod njih nisu nikada smela, kao kod ostalih, biti jako

Ponosio se što im je rod, što može i on sa njima za sofrom da jede i pije. A svima je bio neugodan, svi su ga nerado gledali, ne što je sa njima sedao, nego što ih je podsećao i bio živ svedok onoga šta

Čim je takvu video, odmah, znajući u kakvu će se lepoticu docnije razviti, na iznenađenje i čudo svima, a najviše na uštrb dotadanje svoje gordosti i gospodstva, uzeo je za ženu. I zaista, nije se prevario.

— Sofka, efendi-Mitina! čuo bi se odgovor. A u svima tim govorima o njoj, uvek je bio samo kao strah, divljenje i poštovanje, a nikad drugo, kao o ostalim ženskima.

— poče ga nuditi usrdno. Arnautin bojažljivo, kao ukočen, spusti se na stolicu. Mati, kao uvek pred svima tim očevim glasnicima, stade preda nj, prekrstivši ruke na pojasu i s malo nagnutom glavom k njemu, da željeno i s puno

I uđoše unutra. A svima je bilo mučno i teško. Mati, kao ukočena, išla je za njim. On se jednako okretao i unezvereno gledao po kujni, po

dođe, toliko džapala, bunila i time se samo pokazala i ona kao svaka, obična devojka, šiparica a ne ona Sofka koja je svima bila za ugled. I što bi toliko luda, te pre no što pođe gore, k njemu, ocu, ne zastanu, ne razmisli se?

Ona ga poučavala svemu: i čitanju, oblačenju i govoru. I mogli su naočigled, pred svima, da se ljube, pa ipak nikome ne bi mogla da padne rđava misao.

I tek uoči svadbe, u subotu, kada po običaju sa svima devojkama i mladim ženama iz rodbine i komšiluka ode u amam, da se iskupa i spremi za sutrašnji dan, za venčanje, prvi

se da će se sada, kada se amam smiruje, jauk i plač Sofkin sigurno čuti, pa da bi ga kao zaglušila, ona se glasno sa svima ispred njihne kurne razgovarala, zadirkivala, šalila.

jednako sa onim zadržanim osmehom na ustima, s očima malo stisnutim i obrvama jedva primetno nabranim, kao smejući se svima i sve ih sažaljevajući... XVI U polumrak vratile se iz amama.

Sofka se svemu tome nije ni čudila. Znala je da će one, kao na svima svadbama, veseljima tako i sada biti takve. Kao da će ove noći biti sa drugima, a ne sa svojim muževima, tako će biti

Pandurović, Sima - PESME

ja se Spuštam po stepenima tamnici, s okovima, Pobeđen, miran naspram vreména što se gase, Kojima služih verno i svima sokovima Života svoga.

mog’o da pročita Kada vam ne smeta „sredina“ i klima, Kad ste raznobojna, negovana kita Otrovnoga cveća na stazama svima?

Na licima ste često svima, svuda: Smeši se nada, odricanje, tuga; Smeši se mladost, starost, ljubav, ruga, Smeši se filosof i smeši se luda.

Blesak i žagor; masa što se kreće Kao val; veselje što raste k’o plima, Radost koja sija na licima svima; I u tome sjajnom hýku mala scena. Glavna lica: jedan p e s n i k, jedna ž e n a. — Ah, kakva sreća!

Sa svima težnjama i nadama — dalje! Dovoljni su tada duši skromni kuti, Zrak koji nam sunce kroz prozore šalje; Srce ćuti; pusti

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„A ha! doma naši, doma!“ viknu sad neko iza njih, ama viknu takijem glasom da im je svima u ušima zazvonilo. Svi se obrnuše.

„Pozdrav ti i poklon Gospodaru, a i vama svima braćo od mnogijeh. Ma hoću ih svijeh nabrojiti kao iz čitulje. Pozdravljaju: pop Milutin Cerović iz Tušine; barjaktar

„A kakva Ćesarovca, to vodiš?“ zapita ga Vladika, pošto se Pejo ižljubio bješe sa svima i kazao u kratko rašta je zadocnio. „Vaistinu, soldat neki, uskok!

Ostala djeca mukom gledahu gospodu. „Ne valja dirati tičija gnijezda“, reče svima. „A ti — je li te to pop Stefan naučio da razvaljuješ gnijezda, a?

?“ reče Vira (kako je on zvaše) prestravljena, uprav užasnuta. „Ta da, ondje gdje smo juče bili: Rekao nam je svima da se danas na istome mjestu nađemo, da će nam donijeti oraha i pokazati druge vještine svoga hrta. Pa što me briga!

„Bogu fala!“ reče serdar. „E milije mi je, popo, što si mi taj glas donio, milije valaj, no ikakav drugi!“ „Milo svima, bogme!“ prihvatiše ostali. „Daj, ženo,... kamo to? Daruj mi popa!“ Joka predade već priručeni dar, nazunke jedne.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

(Obuća) 89 — Ja čuvam blago, a ljudi mene čuvaju? (Ključ) 90 — Ja sam oko bez okca i zaklopca; bez mene je tama po svima sobama? (Prozor) 91 — Jaše vrabac mečku? (Katanac na kovčegu) 92 — Jedan jezik sve selo prevelo?

(Žito u mlin, a brašno iz mlina) 186 — Jedan otac ima hiljadu sinova, pa svima kupio šešir, a sebi ne može? (Hrast i žir) 187 — Jedna glava, a stotinu kapa?

(Magarac u Nojevoj barci) 326 — Koji konji ne jedu ni zobi ni sena? (Drveni) 327 — Koji krivac seče noge svima pravima? (Srp) 328 — Koji pet’o nema kreste?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

pa gdje bude potrebno da se koja riječ premjesti ili doda ili izostavi, to ću ja činiti, kao što sam radio i u ovima svima koje sam napisane dobio. U Beču o Mučenicima 1852. V. S. K. 1. MEĐEDOVIĆ.

Evo ima u mojoj pletivači nešto soli što je preteklo kad sam mrsila ovce, mislim da će vam svima biti dosta.”” I tako onđe pogodivši se s njome, ona skine s ruke svoju pletivaču, a mi s kόnjâ svoje vreće, pa puni i

” Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na salaš, onda gazda u veče kaže svima pastirima: | „Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ću biti kod stoke svu noć.

Onda i oni svoju jabuku metnu pored onih. Kad ih car sagleda, reče svima koji su se onde desili: „Šta ćemo sad: ono su carevi, a ovo su kao prosjaci pre | ma njima?

“ Sin joj na to odgovori da joj zahvaljuje na svima đevojkama od svijeta i na svima krilatijem sinovima, jer je već našao đevojku, i da će je na sramotu materinu

“ Sin joj na to odgovori da joj zahvaljuje na svima đevojkama od svijeta i na svima krilatijem sinovima, jer je već našao đevojku, i da će je na sramotu materinu vjenčati, već nijednu, makar se nikada i

On ispiše na krmu od broda iznutra svoju ženu a na provu onu staricu: pozdravi se s ocem i s materom, sa ženom i sa svima u kući, i otisne se ploviti.

Jedan put kad su sedili pred kućom, proleti onuda veliko jato ždralova, a jedan ždral pred svima izmakao pozdravo. Gledajući žena ždralove reče mužu: „Vidi, čoveče, kako onaj ždral napred leti, ono je baš moj!

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ (Mt. 18, 20) Stoga ovu zapovest dajem, svima da je znano: niti prot da ima vlast nad ovom ćelijom, niti iguman svetoga našeg manastira, niti drugi neko od bratije

Jer ovo je istiniti Bog i život svima, i ako štogod zaprosite od njega, uslišiće vas. (I Jn. 5, 20; Jn. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Dečice moja, pazite se i

i mir Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca, i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama u vekove, amin.“ (ІІ Kor.

“ A potom on vama pokorno govori: „Bog molitvama svetih otaca neka vam svima oprosti!“ A potom ustavši treba da mu odate poklon.

molitvu primi, a potom tihim glasom: „Blagoslovite, sveti“, krotko pozivajući, udarivši tada u klepalce, i razdavši svima sveće, podiže i vas na polunoćnu službu, koju i on sam poje, paleći, kako je propisano i sveće u crkvi.

O ovome je dovoljno reći ovo, a spomenućemo i o drugim stvarima. GLAVA 12 O slobodi manastira Zapovedam, dakle, svima vama od Gospoda Boga Svedržitelja da ovaj sveti manastir bude slobodan od svih tu vlasti, i od prota i od drugih

“ (Mt. 11, 29) A da ne bude nagovaranja radi i za ispunjenje telesnih pohota. I izišavši otud objavite ga svima. I na ovaj način da postavljate igumana.

GLAVA 17 O pouci igumana bratiji i o ispovedanju Savetujem, pak, svima, braćo, kada vam se postavi iguman, požurite se da mu duša vaših naložite pokrete sve, i štetne pomisli vaše duši

Prihodi onih koji služe podrobno da se prepisuju, izdaci — kada i kamo, a prihodi — kada i otkuda. Ova je zapovest svima: dohijaru, ekonomu i paraekonomu ili spoljašnjem ekonomu, ili drugom kome koji bilo koju rabotu drži.

ovoga i ovo vam pred Bogom i samom Vladičicom našom Presvetom Bogorodicom Nastavnicom zapovedam: zapovedam vam da bude svima vama isto jelo i piće, a da ne kuvate zasebno, kao ni ti sam, igumane, niti ekonome, niti eklisijarhu, niti drugi koji

ili na roptanje braće, nešto neispravno na trpezu postavio od hrane, ili neoprano posuđe, ili trulo nešto da ima, ili svima nejednako da deli. To ako se dogodi, da mu odredi iguman kaznu.

I to je dobro da zajedno svima ujedno bivaju pomeni, i prosfore za svakog da se prinose. Jer kada je određen zakoniti jerej nad grobovima, neka čini

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ikonija! Ja sad na duši nosim ubistvo! Kaži mi makar da znaš kako mi je! STAVRA: Nama je svima žao... CMILjA: Šta žao, prostitutkinja jedna! Ja tebe, maco, nikada ne bi flašom!

Stanković, Borisav - JOVČA

) JOVČA Za koje druge? I zašto da donesem? MARIJA (vraća se): Pa i drugima trebao si šta da doneseš. Trebao si svima u kući po nešto da doneseš a ne samo njoj, pa ovima da je žao. JOVČA Ako je kome žao neka ide odavde.

A sada, hajd idi, i tamo u čaršiji pokupuj pa metni u bisage i posle razdaj svima, kao da sam i njima doneo. (Ljutito): Hajd, sada idi!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

budući se i dan k noći sklonio, ustao je, učinio obično blagodarenije, zafalio gospodaru i gospođi na časti, i, davši svima otečesko blagoslovenije, izišao je.

Za svima izišao sam najposle, pak sam ga pratio očima dok god nije ušao u svoj dvor. | Ja sam otišao u dućan moj, uzeo sam kati

U petnaest kuća vodio me je, počevši od gospodina protopope ot Šakabent[a], kazujući svima da ja bolje od njega čitam i da on ne sme preda mnom čitati. Bio sam kao na vatri od stida.

tu su mi polzu prinela, da sam [se na] naš stari slavenski jezik privikao; a s druge strane, bila su mi štetna kao svima onima koji najmanjega razumenija logike ne imajući, kako bi kadri bili rasuždavati ono što čitaju, napune glavu

Prvo, za ispuniti od časti volju svima onima koji su to isto zaktevali, a drugo, koje je meni najvažnije i srcu mojemu poželatelnejše i dražajše, za predati

A kako svi saznadu da ja nji[h]ova ne razumem jezika, svima dođe veća želja da sa mnom govore. Dobro za me što sam pri Kninu nekoliko [i]talijanski naučio bio; ovo mi je lasno

Učitelj sâm, budući kako angel nebesni i k svima kako čadoljubivi roditelj, svi smo se starali kako ćemo takovoj dobroti većma ugoditi; a njemu, inače, nije se moglo

S ovakim društvom uteći, to se zove Haronu reći: mac! Svima sam sutradan rekao: „Čujte, braćo i sestrice, kad ovde škapulasmo, zaisto hoćemo jošt koji dan poživljeti.

čini poći i viditi, a on, ako ne zna francuski, neka nauči, pak neka kupi knjigu zovomu Opisanije Pariza i Versalja sa svima znamenitima veštma u njima i naokolo.

— prilika ophoždenije — ophođenje, ponašanje opštedružeski — drugarski, zajednički opštenarodno vrazumitelno — svima razumljivo opštestvo — zajednica, opština, društvo orakulum — proroštvo ortodoks — pravoveran, koji slepo veruje u

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Planula bi kad bi i malo što skrivile curice, iskalila bi se na svima u kući kad bijaše ljuta, a Bakonji ne samo što nikad ne reče grke riječi, no ga je zaklanjala u svakoj prilici, i onda

— Taa-ko! Uf! Vatrica me razgrijala, pa ću smista zaspati. Dobra noć! dobra noć svima! — veli fra-Brne. — Dobra noć! Dobra noć! — zdrave se svi.

— veli Dundak sjedeći na pragu. Bakonja se izdera, da je svima u ušima zazvonilo: — Nije do šale, zlo vam jutro!... Brzo izađite, nestalo je konja!... Razumite li?...

oblijeće tu silnu vojsku, a Bakonja na njemu, držeći u lijevoj ruci krst, u desnoj ćordu, sokoli ljute ratnike, pa pred svima pregazi njeki dug most, preko njeke široke vode i stani se u jednu prostranu ravan.

ga nađe, ižljubi se s njim, i smjesta ga postavi za glavara lijevom krilu, a Vrtirepa metnu na kraj desnoga, a sam pred svima.

A vra-Brne je jopet duševan. — Lipa mi njegova duševnost, kad odire ljude kamatom! Ja znam da po svima našim župama nema prijuba imućnijega čovika, koji mu ne duguje, niki po sto, niki i po dvista i trista talira, sa

Ele, bješe jedan od onijeh ljudi, koga kad vidiš na sajmu, među hiljadama, ili sretneš na putu, ne možeš zaboraviti. Svima Jerkovićima prionuše oči na čudnovatog čovjeka. — Ko je ovo? Poznaješ li ga?

— Bakonja mu reče da ne zaboravi na kojoj je reči, pa se pozdravi sa svima i otide. Sutradan obuče Bakonja mantiju (poklon Tetkin) i uzevši blagoslov od strica pođe sa Srdarem u grad.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Motre me zdesna, motre sleva, Okom što čezne ili seva I misle da sam gord il moćan. Zastanem za tren među svima Zgranut i slab i bespomoćan Kao napadnut bakcilima.

Ovako: stojim još uvek pred svima (Dok slična strmoj vodi il oluji Kroz moju glavu sva praznina bruji). NA DRUMU Sa ruševine moga stiha Koja se sluti

Ćosić, Dobrica - KORENI

Da skoči s kola, slomi pušku o točak, zavitla u Vrzinu kesu iz nedara i pođe pešice po prtini? Da zapeva u inat svima? Nizbrdicom volovi pođoše brže, u škripi drvenih čivija ciče dukati u nedrima, dok Tola šapatom zastajkuje volove.

“ Sedeo je pored prozora sav stegnut zavišću prema svima, a nebo mu je stalno bilo rasporeno na jasenovima, nebo nije prestajalo da stovaruje na zemlju i krovove svoj beli jed.

Rat su nekom objavili... Đorđe se namršti od gadne i mutne pomisli. — Još donesi! Daj svima ovim oklamišima nek piju! — Viknu i pokaza rukom na lude u kafani. — Nek piju dok mogu!

— pita kao da nije razmišljao, kao da je razgovarao s njim. Čađević kida mrtvu koru bagrema: — Vasilije mu je pred svima u oba obraza udario po šamar. dlanovi su mu bili garavi od noža. — On meni nije rod.

Kukavice ste i jad svi vi što ste pesme o bunama i hrabrima pevali. Svima bi vreo katran u grlo trebalo sipati. Nikola dugo reži i sluša. Možda se ona vratila?

Crnim jasenovima mesečina posedela vrhove, a nad njima se prosule sitne zvezde. Ona je žena. Nad svima. Zemlja joj se podmetnula da po njoj hoda i nju da drži. I noć je njena topla reka.

On ih je u početku mrzeo, pa se svikavao, gledajući kako se igraju, zaturao brigu, svima naučio imena, prestao da zahteva od sobarice da ih goni.

Dogodi li se tako nešto starcu, svi mu se smeju. E, kad bih samo mogao da postignem, svima što se smeju počupao bih grkljane. Onom što je unutarnje, ne smej se nikad.

Radi onog nesrećnika. Sada ga ne sme ostaviti. Kazna. Danas mora biti s njim. Polazi kući najdužim putem, kroz selo. Svima da se pokaže i svi da ga vide. Klima glavom kobila i laganim korakom gazi po belom putu mirnim senkama drveća.

„Je li mrtav kralj?“ svima se obratio Aćim. „Nije“, ljutito mu je odgovorio. „Ruka mu se osušila što nije bolje gađao“, opet je viknuo, ali

Htede da mu kaže: „Reci sinu: vreme ti je da ideš kući.“ Ljut zbog Aćimovog prezira prema svima koji hoće da žive i odu odavde, Andra pravda u sebi one koje je do danas smatrao izdajnicima. Imali su pravo.

— Tebi? — Još leži na dnu iskopanoga groba. — Tebi? — ponovi da sakrije radost i iznenađenje. — Nije samo meni. Svima. Pop je promukao od čitanja malog opela jer za veliko nema vremena.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Prvih je bilo jako malo, drugih jako mnogo a svi su izgledali ganuti. Onda je svima, pa i Gospodar-Jovanu, zastao dah: njegov brat, Gospodar Jevrem Obrenović, Predsednik Sovjeta ustavobranitelja, prilazio

Očekivalo ga je prvo iskušenje: slušali su ga, bio im je potreban, ali je osećao da je sada, u svima, bilo manje žeđi za pesmom. U godini 1813, godini velikog poraza bio je na Ravnju, uz Zmaja od Hoćaja.

Počeo je i da zazire od te još lepe žene sa nekim ledom na licu. Po njegovom mišljenju, Ljubica je odveć dobro umela sa svima: sa svojom decom ali i sa stranim dostojanstvenicima; sa pukom sirotinjom ali i sa obesnim vojvodama.

Sad je morao da prizna jer je ovo Zdanje, naočigled svima, udruživalo moć i dobrotu i to je bila podvala koju je sebi, evo smislio. Sam sebi?

Dunavu (to je sada Dubrovačka ulica koja nastavlja, do obale, Ulicu Sedmog jula), ali i iz neke praznine što je pretila svima, sa otvorenih nebesa.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Nema broja, ni imena, U Visini zvezdam' svima, Kamo l' broja i spomena U zemljici grobovima! Milione progutala j' tama, Crna tama mnogih tisućleća, Niko ih se više i

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“, zapita ga učitelj. „E, to ne znam“, odgovori zbunjeno mladi učenik, a ostali udariše u smeh. „Ja ću vam svima rastumačiti“, reče Pitagora.

Jer nacrtamo li kvadrate nad svima trima stranama tog trougla, pa povučemo u kvadratima nad katetama po jednu njihovu dijagonalu, a u kvadratu nad

Šta se dogodilo? Iza plota ukaza se glava nekog čudovišta, toliko užasna da im svima noge pretrnuše. Jedini Hipokrates ne izgubi prisustvo duha. „Ne plašite se!“, vnknu im on.

Ceo taj tovar razdelite besplatno svima građanima varoši, sedam funti na glavu, a vama, gospodo senatori, duplo toliko.

Mnoge lađe plovile su ovamo i odavde i obavljale živ trgovači saobraćaj sa svima lukama Sredozemnog Mora. Sproleća godine 257 uplovi u glavno pristanište u Sirakuzi velika lađa sa tri katarke.

„A gde i na koji način prodaje vaš posrednik vaše knjige?“ „Svugde, u svima naprednim varošima Zapada, Mardohaj ima svojih jednovernika i posrednika. Naše knjige odlaze u ceo svet.

„Gospodo većnici“, reče on mirnim ali čvrstim glasom, „moj kralj vas neće ostaviti na cedilu“. Svima pade teret sa srca. „Gustav Adolf“, nastavi on, „zna naše nevolje i hita nam u pomoć.

Na njemu je pretstavljen Beč, gledan iz ptičije perspektive, sa svima svojim pijacama i ulicama, sa svima svojim crkvama i kućama, na kojima se razaznaju svi njihovi prozori, pa čak i oni

Na njemu je pretstavljen Beč, gledan iz ptičije perspektive, sa svima svojim pijacama i ulicama, sa svima svojim crkvama i kućama, na kojima se razaznaju svi njihovi prozori, pa čak i oni na krovu.

U svima tim naukama prekoračen je u ono doba dobrano vidokrug starih Grka. U matematici raspolagalo se, brojevnim znacima, simb

I ubrzo je osetio svoju nadmoćnost nad svima njima. To ne beše precenjivanje samoga sebe, no osećaj svoje vlastite džinovske snage.

On se srdačno oprosti sa svima, obeća da će opet skoro doći, sede na svoja kola i krenu u Ulzdorp. Predeo kojim je terao svoja kola viđao je do sada

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A susret naš bio je ozbiljan i vrlo tužan. Stradanja behu ostavila traga na svima nama. Tada mi je Nikola izjavio da je neiskazano razočaran svim što se radi u zemlji ali da nipošto neće ostati da čeka

Takvi smo svi, pa takav sam i ja. I nije ni čudo. Godinama nerazdvojan život pa smo se, tako da kažem, poznali pod svima prilikama. I kad se poznajemo onda ne vredi da se lažemo, je li? Kad znam šta u duši misliš zašto govoriš drukčije?

Kad znam šta u duši misliš zašto govoriš drukčije? I ja sam jedno veče rekao pred svima ono što nosim u duši, ne baš sve i to je ono što me muči. „Vi se sve nešto bunite, sve vama nešto nije pravo, vi...

što sam tamo proveo, nisam se mogao dovoljno nadiviti duševnoj snazi i herojskoj volji ovoga uzora od čoveka, obhrvana svima nesrećama, izložena tolikim opasnostima, zauzeta naj težim dužnostima što ih život može naturiti, dužnostima punim

većeg zlotvora od njega: internirao, batinao, žario i palio i obogatio se, pa sad kao da ništa nije ni bilo, opet prvi. Svima nam, istina, čini, sve nas pomaže, ima jakih prijatelja gore.

na njegovu bruku, a po mišljenju Sekulinom na čast puka, služi i on — njegov sin, kao Dobošar prve čete drugog, u svima teškim borbama, proslavljenog bataljona.

Iako je smrt ova za njega značila oslobođenje od batina i odsad neograničenu, najpuniju slobodu vrljanja po svima privlačnim mestima varoši, on je ipak mnogo plakao za sandukom očevim toga nezaboravljenog dana, kad je najstariji

je ipak mnogo plakao za sandukom očevim toga nezaboravljenog dana, kad je najstariji trubač, stara garda, sahranjen sa svima vojnim počastima koje su njegovom činu i rangu pripadale.

A dužnost Sekulina, kao učenika pomenutog zanata, bila je veoma prosta: pratiti trupu dotičnog garnizona u svima njenim taktičkim kretanjima, ići za njom u stopu: na manevre, u ratnu službu, kao i na egzercirišta, strelišta, gađanje i

Koje dobro, snaja? — Nikako dobro, gospodine. Zlo. — E? Ded' da čujem. — Ama, da prostiš, ne mogu pred svima. Žalbu jednu imam. — Ajd' ulazi unutra. I komandant uvede seljanku u štab. — Govori, snajo.

Arbanija sa svojom divljinom, pa onda usijani Halkidik, pa vrući Alžir i Tunis, sa svima svojim egzotičnostima, more i Maćedonija, sa svojim karpama i kamenjacima, sve to bilo je za njega novo, tuđe, drukčije,

Ja hoću da se pitam: je l’ ta otadžbina bila pravična, plemenita, mudra, je l’ prema svima svojim sinovima bila podjednaka?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ali misao smrti nije dana svima. Ona pripada izabranima. Gledao sam stare seljake na samrtnom odru. S njima je umirala njihova njiva, njihov vinograd,

Ljudski shvatljivo! Kad ne možemo da sebi samima postavimo pod pete pedalj postamenta, ne preostaje nam nego da svima ostalima za jedan pedalj poodsijecamo noge! A ovo kod mene — ovo je treći slučaj: pisanje kao senilna pojava.

— Dobro, a zašto u tebi, u meni, u Petru Glavonji, u svima drugima, to ne stvara takve komplekse? Ili bar zašto se ti kompleksi i te ojađenosti ne ispoljavaju u takvim formama?

Eto pred vama sve mogućnosti, odlučite vi! Da Athanatik učinim dostupnim svima! to valjda ne — to bi tek bio kataklizam, smak svijeta!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

u sebi snage da podnese toliko nečuveno uniženje, koje bi stajalo u suštoj protivnosti sa celim njegovim osećanjem, sa svima njegovim lepim snovima, sa jedinom svetlom i slatkom stranom života njegova.

odmah da sastavlja izvešće načelniku, a pisari stadoše žurno pisati naredbe klenovičkoj opštini, iz koje je Đurica, i svima okolnim opštinama : »da Đuricu Dražovića u svome domašaju potraže, uhvate, i pod jakom stražom, dobro vezana, amo

— The... šta mi vali? Samo mi je jedno teško — što ne mogu često da se viđam sa vama. — S kime to, sa nama? — Sa svima, brate, pa... i s tobom najviše. — Ene sad. A što ću ti ja ? — upita ona i pogled a ga pravo i kao začuđeno u oči.

IX Državna vlast, posle nekoliko dana, proglasi Đuricu za hajduka ; rasturi naredbe po svima opštinama da se strogo motri na njegova kretanja, da se on uhvati ili ubije. Dalje se nije ništa preduzimalo.

— Deco — poče on — sad imamo jedan težak, ali važan posao. Ako ga izvršite dobro, biće vajde svima. Treba da udarite na gazda Đorđa iz Kruševice.

To je stari lisac, znam ja njega dobro. Posle ovoga iziđoše obojica k društvu. Vujo im razdade svima potrebno oružje, municiju i hranu, pa ih, tako opremljene, isprati do obližnje šume, dajući još neka obaveštenja Radovanu

— Evo ti deset dukata. Moramo uskoro opet na posao, jer nisam još svima našim ljudima dao, a ljudi traže. Samo iz tvoga sela traže pet kuća: Stojići, Ilija, Nikola, Jovo...

Samo iz tvoga sela traže pet kuća: Stojići, Ilija, Nikola, Jovo... — Podaj im svima, koliko god sad možeš, jer će mi ti ljudi trebati. I onima u Vojkovcima treba poslati.

— prekide ga Janko odsečno. — Pet stotina dukata. — Ništa ne možemo učiniti... Ja jesam pozaimao gotovo svima Vujovim ljudima, i oni su mi pošteno vraćali, ali tolike pare niti sam imao odjednom, niti sam ih davao.

Međutim vlast, videvši da Đuričini napadi postaju sve opasniji i smeliji, stade da ga goni življe. Po svima selima odrediše se čuvari, koji su stražarili i danju i noću, a po Đuričinu i Radovanovu selu stadoše da krstare

On je osećao da je teško nadavati svima i svakoga zadovoljiti: od tolikih pohara još nije ni polovini dao prvi »peškeš«, koji se obično smatra kao sitnica i za

Okupile ove proklete dacije... — Znam ja, ne beri Ti brigu. Skoro ćemo imati posla, pa će biti svima. — Ama jest to, nego znaš, ja velim... kako ću reći..

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na salaš, onda gazda uveče kaže svima pastirima: — Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ćy biti kod stoke svu noć.

— Ti ćeš biti car među svima mojim tvar̓ma, — rekao je on čovjeku — bićeš mlad, zdrav, lijep, jak, uman, i živjećeš samo trideset godina!

Jedanput, kad su sedeli pred kućom, proleti onuda veliko jato ždralova, a jedan ždral pred svima izmakao pozdravo. Gledajući žena ždralove, reče mužu: — Vidi, čoveče, kako onaj ždral napred leti, ono je baš moj!

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Osnovni patenti su zastareli i mogućnosti su sada pružene svima. Osnovni argument državnog sekretara se zasniva na interferenciji.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

jednostavnim i svečanim rečima otkrila istinu koju nikad neću zaboraviti a ta je da Amerika pruža jednake mogućnosti svima, da svaki Pojedinac mora tražiti ove mogućnosti i biti spreman da ih iskoristi kada mu se ukažu.

daleko da su sugerisale da se materija sastoji od središta sila sa linijama sila koje se protežu iz ovih centara u svima pravcima do beskonačnosti, a dokle ove linije dopiru dotle se proteže i to telo.

prijatelje kadgod sam želeo da im objasnim Hercove eksperimente koristeći pri tome ono što mi se činilo dobro poznato svima - zvučnu viljušku.

Pronalažene su stvari koje su izgledale nemoguće. Uzmimo kao primer nešto što je svima blisko - transformaciju bežične telegrafije u novu 'Umetnost” koja se zove radio.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

sa svih strana i zameće se s laganim joj odijelom; dvoje djece čvrsto je drže za skut, a uokolo nje okupilo se društvo. Svima se na lipu vidi zebnja i briga, svi su prožeti jednom mišlju: naslućuju nesreću i već je očima gledaju.

On je zamamio.... Da zamamio! „Ali“, pomisli, „belaj bi ga znao, ne bi ni meni tuđa žena bila na odmet... Nekako svima nama slađa je tuđa.. .” Pa što bi i bilo tu zla da se čovek prevari kad naleti, samo da nije ruga i prigovora ljudi.

I žuri putem što bolje može. Misli: obeseliće se deca majci, i svima noćašnja zimnja noć biće lepša i toplija, a njemu osobito, preko načina. Pomete ga spavajuć sam.

U kući nađoše još dva starija radnika ukonačena, domaćina i troje mu dece. Mala soba pri zemlji služila je svima: u njoj se kuhalo, jelo, spalo i pralo prljavo rublje.

— po visovima, čovjeku nešto dođe, i u misli sjeća se boga...A uokolo jednako nešto žamori i miriše... Da je prosto svima, samo da ozdravim.... Majko, tebi se drijema. Čuj, boga ti! Je li, opet ću užeći oganj u svojoj kući?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

– kao i one na početku pominjane nauke – ka onim oblastima u našem verbalnome ponašanju koje pripadaju osnovnome, svima nama zajedničkome kulturnom pamćenju.

On se kod nas pomalo neobično pojavio, i pod neobičnim imenom. Svima nama je poznato njegovo ime, samo što se uglavnom ne zna šta ono stvarno znači.

Šta se pod tim razume u samoj poeziji, pokušaćemo mimogred da pokažemo pomoću dvatri prosta detalja, koja se svima nama nalaze nadohvat ruke. Lirika iz vremena naše moderne bukvalno je preplavljena pejzažima sutona i jeseni.

Uvid u sve, u periodici razasute, Drainčeve spise dosad nije bio moguć. Sada se, kao na dlanu, nude svima nama da na njih bacamo nov analitički pogled, određujući im u isti mah vrednost i mesto u sklopu modernog srpskog

zjala da plačem nad izgubljenim iluzijama nad otvorenim provalijama nisam ruka što piše zadatke koji se dopadaju svima.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA (za njom): Nigde ga nema! ŽIVKA: Ama, kako da ga nema? (Odjuri zadnjim vratima.) Anka! Anka! (Svima.) Ta tražite ga, zaboga! ČEDA: Ama, šta ste se zbunili?

ŽIVKA: Ama, kakvo te stišavanje snašlo, crni Vaso! Zar izgrdili me i nagrdili i nafarbali svima bojama u novinama, a ti meni da se stišam!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Isto značenje ima i Mladenovo izbegavanje susreta. Sve je, dakle, isposredovano i okolišno, a u isti mah i svima razumljivo. Niko se ne zbunjuje niti vređa, mada se konvencija slaže na konvenciju, znak na znak.

Norma je, uostalom, u pripoveci i objašnjena. Nije svima dopušteno da se ulicom kreću na isti način; postoje izvesna ograničenja, a za neka lica, kao što su udovice, stroga i

skupa uzeto otvara put raznoličnim sintaksičkim ponavljanjima, koja inače nalazimo - negde više, negde znatno manje - u svima vrstama stihova, ali ne i u prozi.

puk osetno reaguje čim ga u tuđini put nanese na zavičajni Dunav: „Pošavši od Kremsminstera uz Dunav, koji im svima beše drag, jer su od njega i došli, puk je opet počeo da juri kao od Srema do Pečuja, vičući i lomeći na mnogim mestima

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Njegove pustolovine vlast je gledala kroz prste, jer se odlikovao u svima ratovima i ugušivanju pobuna, da mu je nadimak kapetan pristajao i kao pustolovnom atamanu i kao ratnom stotinašu.

I po svima seljačkim propisima stade ga dvoriti i pojiti kako to priliči kao da je kakav pravi stranac. Samo je prvu čašu Miloje

Kao da su se zdogovorili i tvrdo zatekli Austrijanci, Arnauti i mesec novembar. Da ovako prođe ovaj svima njima mrski begunac.

— Dobro veče svima! — bodro pop progovori na arnautskom da bi kući učinio čast. — Dobro si došao! — uzvrati mu domaćin i nasmejano, ali

U tome pogledu Ibar je bio potrebniji njemu no svima ostalim Čabranima. Ali sve to ukupno učinilo je da svet u njemu ne vidi jednoga mirnoga i u suštini čestitoga

Ne dam se lako. Eto, gledam odavde niz razboj, ređam svoje doživljaje, pominjem turske grehove. I razgovaram sa svima koji ispustiše dušu na ovom polju i oko njega. Izvodim ih na mesečini po ovom čičvarju kao jariće.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ To govori, jedan preves snima — Oh, divote, ko da se nagledi! Stale oči i kralju i svima. Divna moma, jeste, anđô pravi, Lepše niko nit’ vide nit’ sneva, Rajska radost kroz lice joj zrači, Na usnama

Ja te, pobro, mogu tražit’, Znam gde ću te skoro naći, Al’ ko će ti prazno mesto Da ispuni, izjunači? U svima nam srce bije, Koje srpska misô kreće, Al’ Stevana Kaćanskoga Majka rodit’ skoro neće.

IV Vidim ȁle, njine žvale I čeljusti klete, Koje svima narodima Podjednako prete. Haj, al’ svi će zajedničke Protiv takih zala; Biće borbe, opšte borbe Protiv opštih

Zato mi se u guslama Najmilija taji. Samo katkad tek probiju Grki uzdisaji. IX Oj, potoci našeg roda, Svima vam je jedno vrelo Svud gde teče jedna krvca To je meni jedno telo.

Neznalica mislila je: Ima šume dosta svima! Al’ je šuma spahijina, A on ne zna šta je zima. Mislila je: šuma j’ svača Kâ i jarko sunce što je, Pa nakupi

čiki, Neumornoj al’ humornoj „Starmalovoj“ diki; A ta bi mi čaša vina tako slatko pala, Kâ što pada nama svima tvoja lepa šala; A čašicu razbio bih na toliko česti, Na kol’ko nam ti razbijaš brige i bolesti.

šale svi tako volemo, I zato ti evo sada ćutati ne smemo: Zdrav nam bio, uvek voljan satirom i šalom, Na utehu nama svima, na diku „Starmalom!“ »Starmali« 1883.

Pesniku j’ lako, ima i drva, Po malo vina i hlebnih mrva. Dovoljno hleba, drva i vina Moglo bi biti svima nam’, svima, Samo da j’ svako na zemlji delo Kao sneg belo. Bar kad bi sama...

Pesniku j’ lako, ima i drva, Po malo vina i hlebnih mrva. Dovoljno hleba, drva i vina Moglo bi biti svima nam’, svima, Samo da j’ svako na zemlji delo Kao sneg belo. Bar kad bi sama...

Kad đavolu kažu: soko! A sokolu kažu: đavo! Nemoj ni ti drukče reći, Pa će svima biti pravo. Kad se nađeš s Petrom, Pavlom, Ne razbiraj koje j’ boje, Niti čekaj da te pita, Napred reci: Jest’,

Tako čini, tako radi, Pa ćeš svima ugoditi; Pa te niko gonit’ neće, Pa ćeš svima mio biti. To doduše nije lako, A pošteno još je manje, To je srcu

Tako čini, tako radi, Pa ćeš svima ugoditi; Pa te niko gonit’ neće, Pa ćeš svima mio biti. To doduše nije lako, A pošteno još je manje, To je srcu stega ljuta A duši je robovanje.

Miljković, Branko - PESME

Jer i pad je let dok se ne padne U sebe; a tamo — nema nas, već gadne Kljuju nas ptice i ruglo smo svima; Ko nema više srca taj ga ima.

Krakov, Stanislav - KRILA

U borbi pouzdan. Preporuku zaslužuje. Vodnik rez. pporučnik Mija Jeličić iz Smedereva. Hrabar oficir. Priseban u svima momentima. Ima inicijative. Inteligentan. Rđav ekonom. Odan piću. Preporuku zaslužuje. Z. ČETA. Komandir rez.

U klancu je pucnjava prestala da za koji čas nanovo otpočne. Do noći je selo bilo povraćeno. Na svima kućama su bile bele krpe koje od jutra nisu skidane. U selu su Bugari sve žene i devojke silovali.

U luku su pristizale lađe, i donosile nove trupe. Bilo ih je crnih, žutih, a bilo i belih. Među svima su komarci sejali malariju. Zato su Jevreji, solunski trgovci, imali pred svojim radnjama izvešane mreže za zaštitu.

Dušku, koji je ležeći mokrio od straha, izlila se žuč, te je odjednom postao mrtvac. Bar po izgledu. Uostalom svima je bilo podjednako. Oko sviju je sevalo, grmelo i jaukalo, i svi su isto umirali.

Ne svi, ali oni debeli. Pilo se u zdravlje mršave kneginje Galicin, koja je svima delila osmehe, a potom se kucalo za baronicu Ivon, koja je, možda zato što je plava, delila samo nekima ložnicu.

Oseća se da će sada desiti se nešto. I tuđe granate sada fijuču i huje. Nemir je u svima. Nešto se događa. Grunu kraj njih pucanj, drugi, treći. Sve se trže, prenu. Baterija kraj njih to otvara vatru.

Nad Sedesom je kružio školski avion, i pokušavao nesmele viraže. Auto je jurio i ostavljao svima prašinu kao pozdrav. Duško je gledao pusta izgorela polja kraj Lutre, gde su nekada bili njihovi logori.

Petrović, Rastko - AFRIKA

iz portugalskih kolonija, crnkinje zvane Portugalke; iz engleskih, crnkinje zvane Kreolke; iz Senegala, Volov i Cerere. Svima je zajedničko samo da svoje zube ne prestaju zašiljavati drvenim prutom.

Beli ulivaju strah svima pa i ovdašnjim mnogobrojnim družinama ljudi–pantera. Sam Muri video je pre tri leta kako se jedan fetišer pretvorio u

Bilo ih je koji su osećali crne demone oko sebe, i koji kao da su rukama šibali po zvezdama; ali u svima njima želja, luda želja, da budu u isti mah i na nebu i na zemlji, vukla ih je ovim divnim ženama.

Onda isplatismo nosače, kojima na njihovu ogromnu radost dadoh još i po sto dvadeset koria bakšiša. Rukovah se sa svima, i oni odoše veselo kućama. Ostatak dana provedoh crtajući Kauru, koja je neobično živopisno selo.

Moj je prvi utisak da je ovo veliko selo, prvo sudansko selo u koje sam došao, i koje je na svima kartama obeleženo debljim slovima, savršeno pusto. Nigde jednog živog bića.

Tada sam se ja već sasvim bio oslobodio svoga prvoga straha od gube, ali ne i odvratnosti koju čovek oseća prema svima bolestima od kojih se ljudsko telo raspada.

Bilo je apsolutno isključeno da tražim da gubavca odnesu na neku drugu stranu. Po svemu se videlo: po svima onim sitnim dronjcima, kalbasu sa vodom i uzicama što su oko njega, da je on na tom mestu i na toj asurici starosedelac.

Srećom za ručak sam već sasvim dobro. Mistral ne slabi no, prema svima predviđanima, za vreme iduće noći mora pasti. Tako moj put od Dakara do Marselja, koji je imao da traje samo osam

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

stoji veliko delo koje ce samo složnim, ukupnim silama može povoljno rešiti; čovek ce najedanput oseti zbližen sa svima ličnostima koje ga okružavaju, odnošaji odmah postanu nekako bliži, iskreniji, izgubi se ona svakidanja ukočena

U tom smislu napravi se dispozicija za sutrašnju bitku i razašlju naredbe svima komandantima čija će odeljenja sutra sudelovati u borbi.

Zatim se okrete svima oficirima koji su bili tu i reče: — Gospodo, danas će Turci napadati možda žešće no ikad dosad, naše je danas samo da

koji globama i tiranijom drže čitave narode u nepreglednoj umnoj tami, te time prave od ljudi zverove; prokletstvo svima silnicima, rad čije slave i moći teče dragocena ljudska krv po bojnim poljanama; prokletstvo ubilačkim ratovima koji se

Poljana je bila zasejana trupovima naših izginulih drugova. A Turcima je bilo dosta i pô sata, pa da im svima poodsecaju glave i da ih svuku gole nage.

I zaista, 20 januara Čumić već razašilje svima načelnicima telegram kako je »celokupno ministarstvo dalo ostavku«. Nastade ministarska kriza (upočetku je bila

da taj odbor u slučaju rata bude na domaku vojske i upravo upravlja ratovanjem i vrši najstrožiju narodnu kontrolu nad svima i svakim. No to se posle izvrnulo u nešto deveto, kao i sva naša druga rešenja... Otac M.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

A Bog mi reče: „Sad se vrati dole, Pa poštuj jade, Poštuj svoje bole, I nosi svima Zemskim patnicima S porukom božjom Najlepšega dara: Bol neka vas diže Nek vas ne obara!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

“... „Predavam se, bratko!“ U njihovim rovovima ostali su mrtvi i teško ranjeNi. „Sanitet!“ — jauču ranjenici. Na svima stranama odječe prasak pušaka. „Napred, napred!“... „Ura! Ura!“... „Jaoj, braćo!“ „Ne ostavljajte me!“...

— Uputio sam jednoga da mi nađe neku pušku. Stotinama je ležalo na svima stranama. I ovde su rovovi bili plitki, jer je ispod tankog sloja zemlje kamen.

Ovde smo u mrtvom uglu. Vojnici se puzaju uz onaj kamenjar. U ravnici ostali su mrtvi i ranjeni. Jauk se razleže na svima stranama. Uspeli smo se na jedno rebro. Levo i desno od nas su uvale, a pred nama je neprijatelj.

Kad upravnik završi, obrati nam se i on: — Gospodo oficiri!... Vama je svima poznato „Pravilo službe“, a donekle, nadam se, i „Disciplinski postupak“.

A već svima se pričinjava kao da se zemlja klati pod nogama. Narod se sve više okuplja i poseda rečnu obalu. Vest o ovom lumperaju

Ali potpukovnik Petar nije hteo da čuje. — Zar sada, kada ljudi ginu na svima stranama, da se ja sklanjam sa položaja zbog mane srca?

Uostalom, ako šta bude, on me može uvek odmeniti. Stavio sam na glavu šlem i pozdravio sam se sa svima. — Pazi na maglu! — dobaci neko kad sam pošao...

Na svima stranama videle se ogromne rupe od eksplozija razornih granata, koje su negde izbacivale stoletna stabla tisovine.

Moraćemo iz jedne porcije. Izvoli. Šta radi, bogati, onaj rmpalija Luka? Pričao sam mu o Luki i svima redom... Na ulazu se pojavi visoka figura jednoga oficira u lakovanim čizmama i konjičkoj uniformi.

Čim sam zakoračio, osećao sam se nekako ugodnije. „Camarade“ čulo se na svima stranama. Oni su iskreno saosećali u našoj nevolji, i smatrali su nas kao svoju decu.

Izvinjavao sam se kako me čeka jedan moj prijatelj koji je danas doputovao. Pozdravio sam se sa svima. Najzad sam prišao Odeti. — Ispratiću vas — rekla je tiho.

Još s vrata poče da mi preti glavom: — Zaista, nečovečno je od tvoje strane. Svima nama je preselo ovo poslepodne zbog tebe. — Zašto?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Branko je prvi savladao vešto što je svima njima ostalo do kraja nedokučivo. No sve to ova knjiga daje samo ovlaš i uzgred; jer ona je ipak ono što joj ime

na pravi razgovor o pesnicima ove Antologije, ako baš i ne o svakome od njih pojedinačno, a ono svakako neizbežno o svima njima onako grupisanima kako ih spajaju srodnosti a razdvajaju suprotnosti stilova i težnji.

odabiranju pesama nešto spuštan, on nikada nije spušten do popuštanja koja bi ovu knjigu mogla uniziti: i meni je, kao i svima antologičarima, pre svega bilo stalo da vreme koje obuhvata ova Antologija sine i lepotom i obiljem raznovrsnosti i

napregoše, oči moje i srce najpre izbodoše; pokraj mene tko hodi slobodno me strelja, škripe zubi na mene, — to je svima želja.

Patka rano pa pa kvikčet i pačiće pogleda, kukuk tako ku ku vičet: svima radost bez sljeda. Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći. O zlatoje proleće!

Slava Bogu jedinomu koji vlada sve tako, v nebje njemu predivnomu blagodarnost jednako, a želi se svima srećno vospjevati mnogoljetno: O zlatoje proleće! 1765.

Pri sem se spomenuh ja drevnjago Rima Koji bjaše preslaven i užasen svima Narodom vselenija v zlatno jego vremja, Kogda slavno bjaše v mirje rimsko plemja, Gdi vitjazi slavni vsju trjasoša

Mladež nek’ često njih Pogleda; celj udubi duhu. Jednome ne, al’ sve možno svima! 1821. Lukijan Mušicki KLEVETNIKU Klevetaj, vraže, pakosnu siti grud; Prati mi konja vražjim očima; Svaki

Jedan tek spomenik, „usrećiti tvoj tobom narod”, Ostaje večno čestit, ostaje svima poznat. Zlatne reči tvoje, Saburanu izušćene vrlom, Na utehu ljudstva raznosi povesnica: „Primi ovaj mač, ako dobro

No prije nego što će sve to biti, Car gospodu na večeru svu zove, Pa zlatnom čašom uze vince piti I napija pred svima reči ove: „O Bože!

da sahrani I teb’, baku ostarelu: Mi dobismo volju smelu, Mila majko, tamo poći; Mognemo li natrag doći, Biće svima dost’ pomoći.” To rekoše sina oba, Mlad Radomir, mlad Radivoj Svojoj majci ostareloj U proleća cvetno doba.

On ne vidi, on oslepi, Na bele joj grudi speši. Brat ga zove, viče, moli, Seća g’ majke, sebe, mete, — Nego svima slepo dete Mamiteljki vili voli!... Oj!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE: Sad sve razumem — Zašt’ im se svima čelo sledilo Zbog prijateljstva sa Latinima. Umir’ se, čedo! Trpi do sutra — Sutra i tako biće skupština, Gde će

Bojić, Milutin - PESME

XIV Tražio sam jedno novo nebo, da bih Zagnjurio dušu sa snovima svima, Dušu punu praznih oseka i plima, Dušu, čiji kuti behu laži siti.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može zaviriti. Po svima kafanicama. Neka ode i do one Kate kod gornjega bunara, i ona izdaje sobe za samce.

TASA (čita): „Strogo poverljivo”. JEROTIJE: Čuli ste, gospodo, „strogo poverljivo”. Taso, evo ti ovde pred svima kažem: da ću ti noge prebiti ako odavde zađeš po čaršiji i istrtljaš šta si pročitao. TASA: A!... Gospodin-kapetane!...

ŽIKA: Jest! JEROTIJE: Ja mislim, gospodo, prvo i prvo, da se napiše jedan raspis svima predsednicima opština. To ćeš ti, gospodine Milisave, da napišeš! MILISAV: Je l' strogo? JEROTIJE: Strogo, nego šta?

KAPETAN: Ama, kakav je to lom? ANĐA: Porazbija ti ćerka sve po kući! KAPETAN: Gle, razbojnika? Zar malo što nam svima ovde okači repove, nego sad još i kuću razbija! Gde je ona? MARICA (dolazi i prilazi pravo ocu): Evo me!

Lice koje ste vi uhvatili, verovatno je jedno od takvih, stoga ga sprovedite u Beograd pod strogom stražom, zajedno sa svima spisima pri njemu nađenim”. KAPETAN: Na zdravlje!... (Pauza.) Šta sad, moj gospodin-Žiko?

Jakšić, Đura - PESME

U Rajni je tako lepo! Brda plava, reka plava Od pakosti zaštićava I grehove prašta svima; A nauke nova vera Potresaće vekovima Podlu četu kaluđera!... — 1877.

Nastasijević, Momčilo - PESME

VII Lek si, a gnjijem u srcu. Krotinom ćuv to mrzli razjede kam. I jer lek si, jer toplo bude svima, čudno me u proleti ovoj zima. Lek si, bolujem te sam. VIII Lek si, dublje tim leka mi ne.

4 I da sila mu je data, bodar iz neprebol-dubine, izroni li, svima da je za lek. ODJECI MOLITVA 1 Da utopim se u plavetnilo tvoje, Gospode, žedan ja.

Zar znate vi, zar ja, zar iko živ, van Onoga ozgore!... Prostite, građani, praštam, a Bog nad svima nama nek čini svoje! VODI ME, POVEDI SLEPA Vodi me, povedi slepa, ja ne vidim bela dana, duša mi u bogu sama!

I on će biti moj sin A otac njegov ja. Razglasiće on svuda po zemlji I svetlost jarka sinuće tad svima I biće on Davida sin. HOR Iz srca moga leti pesma, Za kralja mog je delo to.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I za sve morali nju da pitaju, od nje da ištu. Ali i ona se o svima njima po kući brinula. O materi, ocu, o njemu, Mladenu, i mlađem bratu.

To je i njegova mati kao osećala. A i ona kao da je znala, bila je u nekom dosluku s devojkom i sa svima njima... I, osećala je, i kao da je znala, da on ima za ova dva dana da im kaže, reši se...

Ali nije mogao drukčije. Nije mogao da ode kući. Izdao bi se. Svađao bi se i s babom, i sa svima, toliko mu je bilo. I dobro mu dođe što ostade sam u dućanu.

kući, bojeći se, strepeći, da možda sada, uoči njene svadbe, od derta, jada, bola, on se ne zaboravi, zapije se i time svima dâ na znanje celu stvar, sve njih obruka.

Sin joj je počeo uveliko da sadi i suši duvan. Istina, kao i svima, tako je i njemu Mladen pomogao. On ga je, istina, viđao ali ne baš tako izbliza, još manje da mu je on ovako, nasamo,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

U narodnoj medicini i vradžbinama ima b. l. među svima biljkama najveći značaj. Za njega je karakteristična poslovica u kojoj on opominje čoveka: »Ti mene čuvaj od nokta, a ja

n. igre, 33). Zanimljiv je običaj, po svima srpskim zemljama, da se venčići od p. klasja postavljaju pod ikonu: činjenica da se p.

Takav značaj ima, možda, i bosanski običaj da se na Jovandan veže svima u kući crvena svila i zlatni konci oko desne ruke i leve noge, pa se to nosi do Petrovdana, i onda skine i metne na r.

« — o bolesniku koji će skoro umreti), i uopšte u kultu, domaćem i javnom, i u svima prilikama kada je potrebno religijsko očišćenje.

TREŠNjA Kіrѕche (prunuѕ ceraѕuѕ). Trešnja, crešnja. Reč je pozajmica iz latinskog, poznata svima slovenskim jezicima. T. ima izvestan religijski značaj, i u dobrom i u rđavom smislu. T.

na vrlo starinski način, bez kvasca), o opštim zajednicama (Božić, krsno ime, Mladenci, Veliki četvrtak), i u svima slučajevima kad se očekuje, ili traži, prisustvo predaka (na primer, o svadbi, o bacanju prokletstva). K.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ali pred noć toga dana dođe stric Petar i, u ime Radivojevo, pozdravlja i veli Cvijeti pred svima ukućanima: — Poručio ti je Radivoj po meni da se povratiš. I javivši poruku otide.

Svi je nagovaraju da se povrati: i Rade, i majka, i otac, pa kako da svima odoli? — Idem, — veli u suzama. Majka je isprati do na ulicu i gleda za njom.

—Ako je tako kako vi govorite, veli Rade odvjetniku, — onda bi trebalo da općina zametne parbu s malim sa svima seljacima. Sve je negda bilo općinska šuma, pa stari ljudi prihvaćali i branili, pa sad je njihovo!

— Zaludu je svima. Ne dam ništa! Kad se bude radilo, daću... — Fala bogu, kad na moje trude ne mogu nać' ni šaku muke!

U dućanu našao je mnogo svijeta. Sa svima se s orošenim očima pozdravi i svak mu zaželio dobar i sretan put. — Fala vam! — reče glavaru.

Jure se okrete po dućanu da vidi Ivu, nu, pošto ga nije bilo, reče svima „zbogom” — i iziđe. U putu k svojoj kući srete se s njime. Javi mu se, i oba mladića odu nastranu.

ih, a zamjenik državnoga odvjetnika stoji prislonjen uz prozor; on ih gleda kroz crne naočare što mu sakrivaju oči. Svima — i tužitelju i tuženome i svjedocima — dosadno je i neugodno.

Probudivši se oko desete, požuri u ured. Od nesna je uzbuđen i hitar. U hodniku suda srete se sa načelnikom. — Fala svima! — pohita načelnik s nasmijanim licem u susret mu i pruži mu ruku.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prema tome, dok imamo povoljnu priliku, činimo dobro svima, posebno oni ma koji po ovoj veri pripadaju istoj porodici.“ Prohor nije shvatio ovaj put.

bi kazali: vatra je vruća, ili: voda je mokra, sa takvom komocijom kao da je to jedna od onih prostih istina koje su svima uočljive. Bogdan je glup. Tako počinju i tako se završavaju razgovori o meni.

Vidim da se svi na Kuli, bez izuzetka, raduju što se našao neko ko će toj debeloj pijavici izmeriti trbušinu. Svima je već odavno dozlogrdio taj glupi debeli krpelj bez duše, tako svirep prema sebrima i osorljiv prema nama vojnicima.

A onaj jadnik u podrumu? Žuljaju li ga negve u koje su mu, javno, pred svima, okovali gležnjeve ruku? Da li je i dalje onako pribran i hladan, ili se u samoći tamnice prepustio očaju i svojoj

Gordi se taj momak, eto to on radi. Gordi se. Uzdigao je glavu i svima nama uputio izazov. Bez ijedne reči. Ćuteći. Bogdan Već se približava jesen, a ja, kome je dužnost da se stara o

drugačije vrste, pomenuće kako nije njegovo da deli ljude na braću i neprijatelje, nego da s podjednakom ljubavlju pomaže svima.“ Opet grmi. Galama tog pobesnelog klipana para mi uši i ja jedva izdržavam da ne skočim i pobegnem napolje.

Pustio ga je da se izlaje, video mu smer, a onda je tu pred svima ljudima koji su nešto značili, rekao: ne, poći ćemo suprotno.

A kad ja nisam odao svoga mučitelja, verovatno je da su i ostali ljubomorno skrivali svoje pauke; možda je svima nama ljudima sudbina da noći provodimo pod strašnom telesinom svojih Crnih Stevana.

Ilić, Vojislav J. - PESME

No Rahman ne beše srećan. Deleći radosti svima On nije mogao često da radost podeli s njima; Jer spomen na mračnu prošlost njega je mučila često, I on je tražio tada

“ Da, to je doista mučno! Ko svakog s radošću prima, Taj s teškom dosadom, najzad, i leđa okreće svima, Jer ljupka spoljašnost tada pred nama izgubi cenu Kad čovek obmanu pozna i pustoš oseti njenu. Sinoć sam došao dockan.

najbolje biti odavde što pre otići, I to je najpreča dužnost, od koje koristi ima, Što će u svoje vreme koristi doneti svima: Jer cela galama ova (iz gorkog iskustva znamo!) Ništa i nije drugo no besna orgija samo.

kod Tapse i Farsale, Kviritske legije grozno sa drevnom slobodom pale, I tiran, pod carskim vencem, lukavo praštajuć svima, Surovo pogazi nogom sveštene zakone Rima Tada se nasuprot njemu podiže senator jedan.

Jutro je stajalo krasno, I svetla, jutarnja zvezda na nebu treptaše jasno. Sa sniske, seoske crkve zvono je javljalo svima Da sveta nedelja sviće i praznik donosi njima. A kravar na posô krenu.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Glavne, najšire, vode, odmah od ulaza, strmo u visinu, a više sporednih stepenica prepliću se u svima pravcima. Mi se penjemo lavirintom tih sporednih stepenica, i stižemo, opijeni njihovim zavojima, na gornju platformu

Slično je i sa svima ostalim jasnijim zvezdanim skupovima neba. Zato su vavilonski sveštenici, već najmanje pre četiri hiljade godina, a

Eratosten me blago prekida u tome, jer je vreme da pođemo na ručak. Onde ćemo se upoznati sa svima aleksandriskim naučnicima. Prolazimo kroz ostale delove biblioteke i, prešavši dvorište, ulazimo u prostran vestibil.

Ta je umetnost bila dostigla za vreme aleksandriskog doba svoj vrhunac. O tome imamo svedočanstva po svima muzejima, no najlepših od njih bilo je u Petrogradu.

U svima vratima sale i prozorskim udubljenjima uzeli su mesta turski policajci. Vazduh se ispunio smradom i prolamao od divljačke

Sada je bilo svima učesnicima kongresa jasno da je taj skup ljudi imao da, pod zaštitom i po naredbi turske policije, izvrši nasilno

Posle svečane službe božje, on se razišao. Naš rastanak sa patrijarhom, Svetim Sinodom i svima ostalim članovima patrijaršije, računajući tu i dragomane, bio je vrlo dirljiv.

Ta zar ne piše u devetnaestoj glavi djela apostolskih: „A mnogi sabraše knjige i spališe ih pred svima; tako zdravo rastijaše i, nadvlađivaše riječ Gospodnja.

“ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i oca i zajednica svetoga Duha sa svima vama. Amin.“ „Posle tih reči, dade Mitropolit svoj blagoslov razneženoj gomili.

Oni su još uvek verovali u kristalnu sferu zvezda nekretnica, na kojoj su ove kao prikovane, i koja se obrne sa svima tima zvezdama svakodnevno oko Zemlje.

No moradoh napustiti ovaj tehnički plan. Takav model ne bi mogao biti proporcionalan u svima svojim delovima: jer, odabere, li se tamo smanjenje pri kojem su same planete još dovoljno velike da se mogu razabrati

Izvešću ga u pravilnom smanjenju u svima delovima i postaviti ga u mome vrtu. Do posle podne biće gotov, i ja Vas u to doba željno očekujem.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

i raduju proleću, često uz primenu onomatopeja („…patka rano pa pa kvičet/ i pačiće pogleda/kukut tako ku ku vičet/svima radost bez sljeda/… guska gačet, guščad vodit/ gusak smjehi ga ga nosit.

Patka rano pa pa kvičet i pačiće pogleda, kukut tako ku ku vičet: svima radost bez sljeda. Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći. O zlatoje proleće!

Slava Bogu jedinomu koji vlada sve tako, i nebje njemu predivnomu blagodarnost jednako, a želi se svima srećno vospjevati mnogoljetno: O zlatoje proleće!

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Sasvim besno unosi se materi u lice): Čuješ, ti, evo ja tebi sada kažem, a ti svima: ocu, hadžijama, i kome hoćeš, da ja više ovako i ovde neću i ne mogu.

da udaram na vas, prve, bogate i najveće, i da ćete vi moći da radite što god hoćete: i sa mnom, i sa crkvom, i sa svima?« I onda, kako su smeli zbog pokojnika toliko da te drže u strahu, u crnini, u plaču, samoći...

NAZA Nema sam kao noć! SAROŠ Da. Od kad poče ponova da prima goste, da živi, odem joj i ja. Ali, ona me napade. »Svima ću«, veli, »da oprostim, samo tebi ne.

STANA (prkosno): Ako sam seljačka, nisam pogana, niti sam štogod opoganila! (Donosi posluženje svima.) HADžI RISTA (prezrivo): Bit! Gde ti je snaška! STANA Snaška? Bolna. HADžI RISTA »Bolna«? Dovedi je ovamo.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nadimak taj je bio i ostao samo slučajna i sporedna stvar u životu majstor Kostinom. Nekada svima u varošici poznati Kostica šnajder bio je malo, slabašno, mirno stvorenje.

Velika Gospojina je sladak praznik u slatkoj prirodi predjesenjoj. Žuto lišće je još ukras; toplo je; cveća puno po svima lejama. I to naše domaće cveće je uvek nekako slatkih boja. Pita majstor Kosta gošću svoju ovo ono.

Il', nju da uzmem, il' u bunar da skačem, onako mator. — Gos-Tošino društvo se na to slatko smejalo. Jasno je bilo svima da je kod njegove mlade Stanojle više vredela reč nego uzrečica, ali gos-Toši se tako ponekad dešavalo da promaši metu,

prozorom krov, to jest, krovna građa produžena nad staklariju, da bi svaki pokret na tavanu izazivao gud stakla po svima sobama.

Noću, stražar kućni obilazi zgrade i duva u rog ako mu se neki šum učini sumnjiv. Ovako su izgledale kuće po svima velikim imanjima, i to je donekle bio i stil i obeležje gospodstva i bogatstva. Lazarići su bili bogati.

da je gos-Toša našao i sporazum i pravdu, da su svi zadovoljni, da gos-Toša najlepše govori o snaji i o bebi, i o svima rođacima snaje i bebe. Vratio se gos-Toša svojim društvenim funkcijama kao da ništa nije bilo, ni smrt, ni deoba imanja.

A Julici, devojčici od dvanaestak godina, naređeno je bilo da krene s advokatom i sa svima potrebnim stvarima, to jest, da se konačno preseli kod sestre. Gos-Toša i njegova žena, na taj način, stekoše dete.

Odnos njen prema Srbi bio je stoga svima nepoznat; čak je i gospodin Joksim kasno prozreo stvar; palanka je nije slutila.

— Što otac tvoj laže, to da čovek i razume, za tvoje dobro laže, otac je! Ali župnik! More, ja tebi, i svima, odavno govorim da su švapski popovi lisice! Ono, znaš, pravo je reći da i naši nisu bolji.

A ovaj se, Bože prosti, umrcinio, teško njemu, i onoj njegovoj ženi i detetu, i nama svima. Sedam godina je „markiz” trunuo u gadu i hulio na Boga i na nebo.

Sigurno si pun para. Tamo kod tvoje stara-majke svraća Gospod Savaot, pa vam je svima dobro... E, lepo, lepo, da si živ i zdrav. A tata će tvoj, evo, skoro lipsati! I treba.

Švabe imaju uslužnost. Uslužnost otvara sva vrata, jer svima treba usluga, za telo i za dušu... Telo nam često boluje, a duša nam ponekad baš kao pijana posrće, bogami i pada...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No Roman i nije bio dete kao što su obična deca. U prvoj godini pokazao je on svima da osobita neka blagodat na njemu počiva. Da nije volšebnica kakva njega pod zaštitu uzela? — mišljaše mati.

« »Molim, g. spisatelj, ako je mogućno da im od moje žene samo četvrtu čast jezika pošljem, pak će svima ženama u mesecu biti dosta!

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

godine. Hvala g. profesoru i sa moje strane što je to pitanje rasvetlio, te nam je stvar sad već svima jasna i neće nas više dovoditi u zabunu.

“ Meni je naročito godilo što sam u tako ranim svojim godinama stekao izvesnu reputaciju, koju sam se, u svima prilikama, revnosno starao da održim, te sam zatim još češće razbijao sebi nos, čupao sestri kosu, uganuo jedanput

Slučaj, koji nam je Mešulam izneo a koji je uostalom i svima nama bio poznat, bio je ovaj: naš plovan provukao se jednoga dana ispod plota i otišao u susedno dvorište u trenutku

na ono o čemu me pitaju, zapazili kod mene izvestan politički talenat, ali oni to nisu opažali i tu je ležao zametak svima nesporazumima između profesora i mene.

Na takva se pitanja obično ne odgovara. Po zdravoj pameti, po logici, po mome ličnome dubokome uverenju, po svima zakonima i božjim i ljudskim i po svima pravilima, ja sam trebao da padnem na maturi, ali, eto, — nisam pao.

Po zdravoj pameti, po logici, po mome ličnome dubokome uverenju, po svima zakonima i božjim i ljudskim i po svima pravilima, ja sam trebao da padnem na maturi, ali, eto, — nisam pao.

se njome, sećam se, pravdala i opravdala preda mnom i jedna mlada devojka, koja je — obratno mome slučaju — pala, a po svima pravilima nije trebala pasti.

— Jeste. — Eto ovako! — i napiše kredom na tabli slovo Ž, koje nam je u tome času odista svima izgledalo kao žaba sa glavom, repom i četiri noge. I odista, mi smo na taj način slovo ž dobro upamtili.

Zamislismo grešnoga doktora sa ogromnim haremom i — nedovoljno upoznati sa dobrim i rđavim stranama čovečjeg života — svima nam je u tome času bio odvratan.

Uostalom, ja ni dan-danas ne razumem čega u svima ovim mojim odgovorima ima smešnoga i čemu se upravo predsedavajući profesor tada onako slatko smejao?

I ne samo meni, već i svima u mojoj okolini, zadao je taj padež glavobolju. Moj najstariji brat, koji je već bio u starijim razredima, izgleda da

Ima, na primer, reči koje su tako kapriciozne i prevrtljive kao histerična žena; javljaju se u svima mogućim toaletama.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Vojnici bez obuće, a odelo pocepano. Iz usputnih varoši beže građani i lakši ranjenici. Na svima stranama plač dece i jauk ranjenika. Most na Moravi bačen je u vazduh.

Što nije moglo da se ponese, palilo se. Dim se razvlačio na svima stranama... Bila je to poslednja etapa do koje su dospeli najmnogobrojniji begunci iz severnih krajeva.

Vide najzad i komordžije da je opasnost svima za vratom, te sada žure i oni... Žitko blato razvlači se kao testo. Vočići iskolačili oči i podavili grbine, a kola

Od nas pozajmiše vatru i drugi. Čitave lomače razgoreše se na svima stranama. Jednima vetar poduhvati vatru i plamen zakovitla preko naših glava. A već od dima se nije moglo disati.

koncentracija trupa na našoj granici, mi smo sedeli, dvesta kilometara daleko, na jednoj poljani, i obavljali službu po svima mirnodopskim pravilima: topovska obuka, trube, raporti, i već sve ostalo što ti je navrh glave izišlo...

Gospode! Grr-u! Odlete ka varoši... Valjda neće više. Vraća se. Ode malo desno... Izgubi se u magli. Svima laknu. Raspitujemo se gde pade. Kažu: među pešake. Ima dosta ranjenih. Komesari otišli u varoš da traže hleb.

A onaj podmetnuo torbu ispred sebe i sedi malaksalo u vodi, sa glavom klonulom na grudi. Na svima stranama leže malaksali ljudi i konji, od gladi i umora, kao skrhana, trula drveta. Zašli smo u pravo bespuće.

veruju sebi, pa trljaju otečene očne kapke i s nevericom posmatraju mornare u plavim uniformama i onaj sjajni mesing na svima stranama. Onda se s naporom dižu i teškom mukom oslanjaju na ranjave noge.

Jer u svima nama tinjala je skrivena tuga za kućom i porodicom. Plašili smo se da to javno izrazimo. Stariji oficiri, koji su bili

Ali na ovoj vrućini prilepio im se ranac za leđa, kao zažarena crepulja. Od zamora i nesnosne toplote svima se lice nekako oteglo, a oči postale izbečene, kao u riba izbačenih na vreo pesak. Pešaci već lakše idu.

Vojnici su morali da kopaju rovove, da bi ogradili vatru, ili da gaze čizmama, ne bi li je ugasili. Na svima stranama videle su se crne mrlje od izgorele trave. Sa zalaskom sunca toplota nešto malo popušta.

Izgledalo je kao da u svima nama tinja jedna ista misao: ostalo nas je malo. Da li ćemo i mi izneti čitave glave? Sa protivnikom se poznajemo.

Petrović, Rastko - PESME

Tamo gde sija mesec puni, Izljubiću se sa zverovima svima, Za dobro upitaću se zdravlje, Postavljena su evo srebrna postolja, Oko njih su Tatari, Skiti i Huni, A mnogo medovine i

Misao je prešla kroz telo kao zalogaj hranljivog mesa, hraneći ga svima svojim sokovima. Odsele je misao bila higijena, gimnastika, kupanje.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— šapuću već i oni koji su s njenim unukom na svet došli. Je li čudo što shvati Lepotica kako svima oko sebe smeta? Što vide da ne razume ljude oko sebe? Već se izgubili i poslovi koje je volela: ko još mesi, ko tka?

Šantić, Aleksa - PESME

Zora je. Mi deca kraj majčina skuta U dvorištu stali, srce nam se trese — Otac, evo, svima iz jasprene kese Po marijaš vadi za sretnoga puta...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Miloš je imao da pokaže Latinima „starim varalicama“ i uobraženim gospodičićima i svima drugima za šta su sve kadri prezreni balkanski čobani, kakva se fizička i umna snaga krije u njima.

vladao njegov sin Đurađ, odgovoriti bi se moglo da se kosovski boj pevao još onda po svim srpskim zemljama, a Vuk nad svima vladao nije.

Takav je junak kome je narod dao da živi nekoliko vekova, od Dušanovog do hajdučkog vremena, da druguje sa svima junacima i da im bude starešina.

U trenutku opšte malodušnosti i popuštanja neprijatelju odjeknuo je prekorno i čestito njegov muški glas: Bolje nam je svima izginuti no u Turke davati đevojke. On poznaje granicu na kojoj se gubi čast i opravdanje života.

desna ti se posvetila ruka koja znade pogubiti Meha, svim Turcima hrabrog Poglavara, a Srbima svima dušmanina! Veseli se, Pocerac-Milošu! dugo ti se ime spominjalo, dokle teklo sunca i mjeseca!

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

je malo dremao Dok se za lov spremao Pre no što je đipio Neko mu ih zdipio Kako bruku da sakrije Ćosavo mu lice Svima priča da se brije Kod šašavog brice Pa mu kao brica Smako brke s lica OVO JE PESMA O KRALjU Ovo je pesma o kralju

tresem iza grma To pas reče ispred lava Pa odmagli ko mećava Pogledajte ovo lice To je lice kukavice Poručite svima našim Rešio sam da se plašim To lav reče ispred lovca Sav pokunjen kao ovca GNjAVI ME TEČA Gnjavi me teča Gnjavi

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Toga dana svima je bilo žao napustiti logor i započetu kolibu. Nikolici je bilo najteže, njemu je valjalo ostaviti i kuju da čuva logor.

Djevojčici zaigraše usne. Ona pogleda po svima redom da se uvjeri uzimaju li oni ozbiljno to što Stric govori. Najzad zaustavi pogled na njemu, kos, ispitivački i

Pogledaj, eto ti spiska. Nema ih već danima ni da privire u razred. Valjuško uze spisak i progunđa: — Još danas ću svima da zaprijetim globom. Hej krčmaru, je li tu poljar Lijan?

čak i na lađi morskih razbojnika, gusara, uvijek se nađe poneko tiho stvorenje koje mirno radi neki svakodnevan posao, svima potreban. Možda kuva ručak, pere krvave košulje, plete nekom šaren pojas ili prišiva srebrno dugme.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ponajposle — neznana smrt, mirna, zla li. Mrtvim pak u grobu smrdljivo rastrunjenje. To je svima poslednja izdata čast. BRZI KONjANIK A naši zli i dobri danci ujedno ka i senka skoro promiču i prolaze nam.

Ono dijete lepo, čisto, ka mator čovek progovori i svima onde oko njega što bijahu, to iskaza da se ne prepadaju jer prosi i moli Bogorodica Hrista Boga da to ne učini što

I o glavu svima zakaza ništa do truna da što ne uzme ko sebi iznutra, jer sve širom štogod ima u njemu do jedne dlake što bi vrsno

Ali greh je, reče, golema paguba! Zato napred valja da se ukaže svima s pedepsijom neka se svi ne gube u to gazeći. I saznadu to, koliko muke i bede jedno preslušanje navodi.

« U tome taki posla Isus telare vikati po taboru svima na saznanje nek se istraže među sobom tko je što jerihonsko zaneo.

To on izreče pred svima onim u crkvi kaluđeri, i tim časom nesviđeni biše, te nestade ih ispred očiju. Blagodariše i pohvališe Boga svi

I od onoga drveta lomeći grane, svima pomalo razdadoše na blagoslovenje odneti svaki svome domu. DVOR U EFESU Apostol Toma budavši već tamo u velikoj

Toliko dužan sam Sveto pismo skazivati malim i velikim jednako kano svima opšti pastir. Zašto u Boga razanstva ni raspoznanstva nejma tko je tko: siromah, boljarin li, snizak, visok li, ružan,

se i to, te pod nekim i vrlo mladim novoizbrato postavljenim mudrim carem svoj mu zemlji u miru bezbrižno boravljenje svima ljudma. Kojino pre njega biše il' mu pri njemu, po njemu li, koji postali, — svi ga po dobru hvale.

Jako je dvostruko spleteno uže. A trostruko ko da i prekine? SVIMA I SVAKOME Ovi više, ovi manje, neki s merom uzimlju taj od Boga ravan izdati nam dojinluk.

I da tko je taki veliki ljudski dušman da zakteva sav taj obšti ganiluk samo sebi zgrabiti? Eto, sunce svima jednako sija, kiša jednako služi boljarom i bogaljem, dni i noći svim su s promenom opšti.

braćo, jer tek samo jednim zemljodršcem carem, princom, begovom i spahijama piše se pravoga suda držati se adeta, ama svima u svakom se zdešanju seoskom, varoškom, zanatlijskom i trgovačkom. Jednako se ta pravica izlazna bivati tevtiši...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Sve je on to znao i imena svima njihovim i mnogim komšijskim kokoškama. Tek uleti usplahiren pred majku i počne isprekidano: — Nane, „Gigan“ sag

) — Zdravo, ti kako si, Doke? — prihvati joj Tašana, pa se tek pogleda s Taskom, Kaliopom i Uranijom, jer im svima dođe čudno već samo to što je banula u kuću, a još čudnije što je na taj način zatvorila vrata, jer je to u običaju

Svi veseli, samo on tužan; svi pusti i obesni, samo on bedan; svima do šale i smeha, samo on stoji i služi svima, pa i onim najgorima, za podsmeh. Oseća i vidi da je sve propalo za nj...

Svi veseli, samo on tužan; svi pusti i obesni, samo on bedan; svima do šale i smeha, samo on stoji i služi svima, pa i onim najgorima, za podsmeh. Oseća i vidi da je sve propalo za nj...

Za pasom mu revolver prikriven, a više njega svilen vezen jagluk prosipa prijatan miris nadaleko. Lepo se zdravi sa svima, ali je, izgleda, malo zamišljen, no ipak to nije od nevolje, jer se ponekad i osmehne i jednako suče svoje tanke crne

Samo dotle, reče joj, sme ići; ni na avlijska vrata ne sme više sama, bez nekog od starijih, izići! Svima je preseo ručak; Zamfir nije ni seo, a drugi niko nije onda ni smeo.

Sutra će, reče, od Zamfirovih doći k njoj Kaliopa, pa neka njih dve udese tako da ispadne svima po volji i po hataru. Jevda je sva srećna bila kad je čula to, i nije se ljutila kad joj je Mane kazao da ide da se nađe