Употреба речи свима у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Он је наздрављао свакојаких здравица: и домаћици, и Станиној мајци, и младенцима, и свима сватовима, и свадбарима, благосиљајући их и желећи у бога свега што би човек могао себи пожелети...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ова злоупотребљенија нису у једном само народу била, него у свима, пак они који су паметнији и срећнији одмећу их и исправљају, а простији остају у њима, и чекају да у свачем буду

Неки реку да их привежу старешини на врат или за реп да му звече и чине поштење. Старешина обаче захвали свима за такову учтивост и отменост, али у исто време умоли од себе таково поштење с којим не би се никад могао из рупе

Опстојателства се случавају многочислена и различна, нити је могуће свима правила прописати, но ово је поглавито и всеопште правило: да се свако општество стара искусне и добродјетељне

И нека ко не мисли да сам ја трбуху непријатељ и злотвор; свима част и поштење и с мојим заједно, али посвирај пак и за појас задени; не ваља да он мисли да је он сам на свету.

И добра вам свима, браћо, ноћ!” Наравоученије Како год друге различне ствари, тако и злато и проче богатство не само у свим мудрих

су вешти сви апостоли и сам Христос гоњени и убијени били, зашто (то што је најгоре) по вишој части находе се међу свима људма такови који од оних превара свој прибитак и корист имаду, и зато баш ако их они и не верују, ништа мање хоћеду

еxигуо мелиус, натура беатис омнибус ессе дедит, си qуис цогноверит ути: Живи се са малим лепше, јестество је блаженим свима бити дало, ако ко позна да употреби”. Ко ове речи за истините не припознаје, он својевољно неће да је благополучан.

намјеренијем за опорочити наше настојаштеје свештенство, које или је сасвим без науке, или без довољне за своја знања. Свима нам је добро познато шта се је до ономадне изискивало од наших кандидата: уме ли којекако читати; има ли новаца да

К а з у ј ш т а с и у ч и н и о?” Умива пред свима руке своје од неповине крови; а кад сав народ виче „В о з м и и р а с п н и!” —нек им буде, „о н и у з р ј а т!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

показо бих ти како се спава НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ Ког жутица, ког срдобоља, ко од секира, ко од сабаља, на исто се свима хвата: у травуљини - два хвата.

МАЛЕ ДРЖАВЕ Пада киша на добоше Да закажете свима војводама под вашом командом и свима људма поповима и калуђерима да се сваки свои послова ману и тако трговци да

МАЛЕ ДРЖАВЕ Пада киша на добоше Да закажете свима војводама под вашом командом и свима људма поповима и калуђерима да се сваки свои послова ману и тако трговци да се ману трговине сваке Мајстори

змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка отворена свима!

Ја свима рађам, рађам и дању и ноћу, рађам све, облаке, планине, реке, синове и кћери, мајке и мужеве, рађам ковачнице, путев

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

’ — ,Како ћу га видити, кад га ту нема?’ одговорим му ја, и почнем гледати по свој порти и по свима доксатима не би’ ли где цара могао наћи. ,Оно је цар Јосиф!

Следујте мом примеру, следујте тој чаши мога оца, не само у пићу него и у свима другим страстима и наклоностима, па ћете бити срећни.

Тако Хаџи-Муста-паша освети кнеза Ранка и свима јаничарима такав стра̓ зададе, да се ни име јаничарско у београдском пашалуку није смело изрећи.

љеву, одма Фочић сва три метне у апс (кнеза Алексу, кнеза Илију Бирчанина и Милована Грбовића) и свима метне синџир на врат и обе руке заједно у једно гвожђе, штоно се зове лисица, које је Фочић са собом донео.

Најпре даде Фочић на српски једно писмо пред свима прочитати, које гласи овако: „Поздравље теби, господине мајору Митезеру у Земуну, од мене кнеза Алексе и од проте.

То је било 15. фебруара 1804. лета. Сутрадан ето ти почеше људи из ближњи села са оружјем долазити, и свима је чисто мило и накупи се око 700 људи које стари̓ које млади̓.

Као генерал-команда, тако нам је и митрополит Стратимировић писао, и свима, а особито мени самом саветује и каже, да ми у свом претпријатију свагда држимо да смо турски поданици били, и да ћемо

идемо, Кедић да чува од Сокола а Грбовић од Ужица, али сваки по неко число с нама војске да пошље и да пође пред свима Милован син Николе Грбовића.

Ту смо служили, и све старешине на службу су долазили. — Карађорђе са свима другим које сам именовао оде на Пожаревац, да предаје, и одвуче топ. Ја останем на команди.

Пођемо; од Чернеца пола сата одмакнемо; док у наши̓ лепи̓ каруца један точак, са свима паоцима сломи се, само главчина остаде! Ето ти нам сад весеља! Шта ћемо сад?

момака дали да код њега буду, јербо је и гре̓ота и срамота да наш вожд сам без момака буде, и ви сте не само њему но свима нама и народу као неки неверлук учинили, и ко се у вас одсад поуздати може!” итд.

и наше војске и народ где је годе који, сви би надежду изгубили, а Турци се ослободили, и после конечна пропаст свима, кад глава страда”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима судовима!... Али нека! Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! — Нећу да чујем!

Сви поседаше за један сто украју, што беше под око свима гостима. Учитељ је веома уважавао та два практиканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.

Он говори мало обичније него онај с обешеним брковима. И кад говори, гледа обично по свима гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна!

Ономе што гледа преко човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Марко. Чим су засели, одмах Марко поче о научним стварима: — Ама што је капетаница добила данас мерџане...

да си само видео, учитељу! — рече и погледа по свима гостима. — Комесијално... Знам ја то! — рече учитељ обичним својим тоном. — Зар су оно мерџани?

— А где ли то расте? — Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. Сељаци гурнуше један другог лактом. — Из мора? — упита Максим и погледа још мало више.

— Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш? Је ли, учитељу? — рече опет Марко и опет погледа по свима. — Натурално! — потврђује учитељ. — Па како ли се то види? — упита Максим и погледа још за један корак више.

Баш би се набо! — рече Марко и опет погледа по свима. — То би добро било! — потврди Максим погледавши мало ниже од тавана.

Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан. — Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа. — Бог ти помог̓о, Радане! А одакле ти у ово доба?

и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога... Частило се дуго и за много. Дође време да се полази.

Частило се дуго и за много. Дође време да се полази. Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку. Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.

— Ђуко одмах узе ивећ остави је, где је и стајала. Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари. Они су били свима углед. У сваком су послу предњачили. Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с

Ти су Турци прозвани „дахије”. Радили су с планом. То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).

То оста као у камен урезано... Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева... Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!...

— Не тражим ништа! И шта ће ми? Ја сам човек стар. А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима. Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!...

Нека бар џаба нисам отишао у гору!... Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се са свима о једном трошку!... Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети! И зар није лепо бити хајдук?

Истрчаше и пандури. Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога! Турчин је псовао, викао, претио свима чудима. Маринко је ћутао оборене главе. Онда се диже. — Куда ћеш? — упита Турчин. — Кући. — Зар по овој помрчини?

Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, попРећи... свима... Ја сам им јавио да вас потера гони. — По Деви? — Јест, по њему. А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...

Док само чујеш: ја отишао у гору!... — Додијало човеку! — Додијало нам свима! Не можеш сербез вечерати од њих! Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.

А, гле!... већ зора!... Ја идем, доћи ћу довече... Збогом... Ако што устребам, пошљи... И брзо се поздрави са свима, па оде. Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... 6. КРУШКА РАДИ Прођоше три месеца.

— Ако, ако... Добар је то човек. Бар Црна Бара није за бољег сазнала! — Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван. Маринко упиљи у њ. — А коме то није? Иван махну руком. — Мани се, славе ти!...

— Јесте, није вајде, јесте! — Ето, разговарао си с њим. Је ли да је то сладак човек? — Јесте. — Је ли да нам свима добра жели? — Свима. — Као да је одрастао с нама. — Вала баш! — А поп и кмет дигли се против њега? — Јест.

— Ето, разговарао си с њим. Је ли да је то сладак човек? — Јесте. — Је ли да нам свима добра жели? — Свима. — Као да је одрастао с нама. — Вала баш! — А поп и кмет дигли се против њега? — Јест. — Само њима није право!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И срца мру, трошна међ свима, И ташта и противуречна — Но оно што на дну њих има, Све само су делови вечна. И траје све, као из клетве, Кроз

Господ ме сеја прегрштима Пољем што вечна сунца плаве, Да будем његов знак међ свима, Његова златна труба славе. И бродолом у освит ведар, И очајников крик за снагом; И на Либану сјајни кедар, И

СРЦЕ Моје тамно срце, то је део свега — Са звездама трепти, хуји с ветровима; И онда кад стоји безгласно међ свима, Један громки ехо ћути у дну њега.

ЖЕНА Ја сневам о жени, већој но све жене, Чија ће лепота бити тајна свима, Што је као божји дах у просторима, Који не дотаче никог осим мене.

други — Истом силом лажи и свим подлостима; Као други стакло отрова, свој дуги Свој бол безутешни ја кријем међ свима. Колико је шуман ехо моје лажи, Да не прену никог ударци мог срца!

Чути само замах свој у просторима — Музику свог крила! И на самом крају, Свој траг изгубити и циљ међу свима, Ишчезнувши тако у небу и сјају.

што крстари, Али ти сад идеш светлим просторима; И твој печат кобни сад носе све ствари; Твоје су сад очи у водама свима.

Замркнућеш болно са кобима свима, У дну моје сумње и кајања крута, Као да те нагло стигла на по пута Ноћ што силно дажди мрак по бреговима.

И стопе у песку избрисаће наше Исти топли ветар, који нежно свима, Нечујан, отвара срце цветовима, Да нове светлости налије у чаше.

бескрајним узвишеног ситан; И тражећи горко срећу међу нама, Веровати најзад, у час неумитан, Да је сан порекло свима истинама. Но тај острв сунца сам пронаћи; сјајни Циљ свију циљева и свег вечитога!

ЈЕДНОЈ ЖЕНИ Гледаћу твој сјајни сен на таласима, И стопе на песку; с јутром на врхунцу, Као прво гнездо будно међу свима, Ја те певам као химну земље Сунцу.

Цвеће узе боју твојим отровима; И сјај твог осмеха узе блесак маја: Твоја је лепота у стварима свима, Твој кобни чар нема имена ни краја.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Наслони се на лактове, погледа унаоколо по свима, па стаде на Аноци. Њу нешто штрецну. Отпусти руке низа се. Исправи се и пође напоље. — Чекај-де ти, кћери!

И ево нећу више, ја сад... Лице му се избечи, а усне му почеше дрктати. Он поче страшно и промукло викати: — Свима вама, — слушај и ти, Радојка, и ти, Благоје, и сви остали!

Он поче страшно и промукло викати: — Свима вама, — слушај и ти, Радојка, и ти, Благоје, и сви остали! — свима вама и вашим женама заповедам да у свему слушате ову овде — руком која цепти као прут показа на Аноку — и нећу ништа

— Хајд сад овамо! Она пође за њим у коњушницу и положи како јој он казиваше свима коњима. Нити се она што боји, баш ни Благојевог брње што хоће и ногом и зубима. — Хајд сад овамо!

Што се не умивате? Ви'ш, Анока чека да полива! Детињско неко достојанство царствоваше на његову лицу. — Сви, сви! Свима ће она, сирота, полити! А да она неком рекне: „Полиј ми!”, било би триста чуда!

Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару. Сви се беху умили, а свима је Анока поливала. Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на: „Глас господењ на

И само да негде затрешти прангија, све би се узело крстити. Ђеда с безазленим достојанством погледа по свима Сиромах, сиромах старац! — А њој нико да полије? Сви потрчаше кови. — Сад пошто ја кажем. Сад волим и сам поливати.

Остали смо сами — немој да ми се смејеш кад ти кажем да нам је некако свима тужно. Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује како муха вечера.

— Туманов обично прошапће: Крäфтиге деутѕцхе Натур!8 и пљуне. Спалдинг онакав као и пре. Пред свима говори како мрзи Немце. Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.

Ја ти их не причам — нашто? Рèсумè14 је да смо нас двоје пријатељи. О, шта ми она којешта није причала! Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства која су ме толико привлачила да не знам јесам ли довољно искрен кад ти

Смех је био усиљен, али он није знао како да престане; онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима: — Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех. Од нас се нико није смејао.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Дође му тако па се усићи, не знаш ни зашто и ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.

Ушавши у цркву, поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отпратиле у цркву само да бар

Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све, од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која, служећи

Перино на конштрукцију. Волео је г. Пера као сваки богословац шљивовицу. Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: »Пресвјатаја мученице, препеченице«.

— Знам ја њу добро! Али до довече мора ми се она оддурити! Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром. — Срећа те су сви паметнији од ње у кући, па јој не даду за право — вели гђа Перса.

Па тако и прекосутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилику, па чак и баба-Тини, која се још пре педесет година унтерхалтовала.

су сутрадан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде, бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама.

Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.

Шиљала сам Ержу да јој каже како то није лепо да изнесу решето за жито на сокак код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку. Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлôг.

Шта је одмах следећег секунда било, дознаћете читаоци одмах у следећој глави, од једне са свима детаљима тога догађаја добро обавештене госпође.

Увече тога дана знало је цело место, и лево и десно од Великог сокака приповедало се у свима кућама о том збитију. А заслуга за то припада гђици Габриели. Она је била као нека врста машамоде у селу.

ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана увече приповедале не вероватне приповетке, већ читаве басне са свима појединостима.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Узми синко, узми чедо! Па да и остале просјаке зове, и њима да раздаје. Свима да дâ а никога од тих просјака, божјака да не пропусти. А њих је пуно. Из целе вароши, свих маала.

А поред тога морала је да води бригу и управо носи се са свима просјацима, и суманутима којих је увек било пуно. Сви су они били ту, на окупу.

преносила у Љубину, тобож да је то напрошено, само да јој се не би после још више смејали кад би морала да му пред свима, на очиглед, одваја од онога што је за себе напросила, и њему да даје.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Белкић преслуша жену и кћер. Овима се Љуба свима допада. Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући. Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ја не знам и никад ништа не могу знати. Али осећам неку мутну, болну и збркану напетост у свима силама око себе и у себи.

Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред свима у оном правцу цркве. А тамо унапред, камо се он кретао борба је још трајала само са све слабијим дахом и ретка зрна

мушки стечених и како би сав онај срам што му је онако упљувао душу могао да уклони само тако, ако би јавно, ту пред свима, просто и поштено признао све што је урадио те би му тек тако, попљуваном од свију, било, можда, лакше.

велике победе у овом купеу овде пред мојим очима, и у оном до нас, и у целом возу овом што ме носи мојој вереници, и у свима влаковима што на све стране разносе ране и срамоту, и тифус и шкрофуле и лиферанте и крв и сав други ужас над ужасима?

јер љубав тражи целога човека и поверење, а ја сам сатрвен, уморан срцем и неповерљив, А осем тога, не одговара ни она свима мојим условима, и то закључујем по томе што сам многе њене недостатке уочио, па бих чак хтео да је друкче и скројена.

И сатима тако сви ћуте, а Јуришић осећа како је свима њима тешко до Бога и неиздржљиво, и како би нека промена, ма каква, ма и најнезнатнија, требала већ једном да наступи,

како би нека промена, ма каква, ма и најнезнатнија, требала већ једном да наступи, јер ће се иначе сви онде угушити И свима као да стоји на лицу да ту промену очекују, и као преклињу једно друго за ту промену, али све опет остаје по старом, и

очекују, и као преклињу једно друго за ту промену, али све опет остаје по старом, и малом дрхти брада па им то дрхтање свима кљуца у мозак, и све их прожима ужас кад једно у друго погледају.

Ја сам била у другој соби и најпре сам застала да се приберем. Хтела сам најпре да замислим твоје писмо у свима његовим појединостима: његову величину, његову боју, његову форму, па ме је интересовало где оно лежи, на великом

И тако је онај горди и необуздани јеж, који је упалио све и толико јада задао свима, узмицао копрцајући се и котрљајући стрмоглавце на својим бодљама, које су му у том котрљању све више одпадале или

твој ужасни дах живота, издисај твој, последњи твој ропац и пре него видим све ново да чујем последњу реч свих на свима местима, у свима приликама, онај најпоследњи трзај и кидање и крик и све крајње у ужасној последњој секунди распадања

дах живота, издисај твој, последњи твој ропац и пре него видим све ново да чујем последњу реч свих на свима местима, у свима приликама, онај најпоследњи трзај и кидање и крик и све крајње у ужасној последњој секунди распадања кад настаје мртав

Африка

из португалских колонија, црнкиње зване Португалке; из енглеских, црнкиње зване Креолке; из Сенегала, Волов и Церере. Свима је заједничко само да своје зубе не престају зашиљавати дрвеним прутом.

Бели уливају страх свима па и овдашњим многобројним дружинама људи–пантера. Сам Мури видео је пре три лета како се један фетишер претворио у

Било их је који су осећали црне демоне око себе, и који као да су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама.

Онда исплатисмо носаче, којима на њихову огромну радост дадох још и по сто двадесет кориа бакшиша. Руковах се са свима, и они одоше весело кућама. Остатак дана проведох цртајући Кауру, која је необично живописно село.

Мој је први утисак да је ово велико село, прво суданско село у које сам дошао, и које је на свима картама обележено дебљим словима, савршено пусто. Нигде једног живог бића.

Тада сам се ја већ сасвим био ослободио свога првога страха од губе, али не и одвратности коју човек осећа према свима болестима од којих се људско тело распада.

Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну. По свему се видело: по свима оним ситним дроњцима, калбасу са водом и узицама што су око њега, да је он на том месту и на тој асурици староседелац.

Срећом за ручак сам већ сасвим добро. Мистрал не слаби но, према свима предвиђанима, за време идуће ноћи мора пасти. Тако мој пут од Дакара до Марсеља, који је имао да траје само осам

Црњански, Милош - Сеобе 2

Међутим, Ђурђе се осврну снахи и продера се: „Ама, Шокице, докле ћеш ти нама шокетати и свима нам памет солити? Та оно ми је брат ко ми је добру рад! Ако ми је Павле братучед, нисам ја њему шипка уз бубањ.

И сама реч, Росија, чинила јој се као проклета. „Можеш“, довикнула је, пред свима, свом мужу. „Можеш, у ту, твоју Росију, али сам!“ Па је чак почела и да се кикоће, као луда.

Питала га је, што се тако усамио, зашто не изиђе међу људе, у друштво; госпоже питају ко је, свима се допао. Стојећи пред њим, та балавица му се учини још лепша, него у колима. Она га је посматрала, нетремице.

Каже, нема више куда. Откад одведоше, бунџије, Маљковича и Меанџича у гвожђа, проклиње је цела Махала. Свима је крива, што је жива. Никуд из овог кућерка Ананија. Напољу су жита, песма, Махала, људи, али њој повратка нема.

Говоре свима и свакоме да су дошли, зато, да Серби остану. То је непаметно. Треба да се пожуре и претворе што пре, у Русе.

Да би ваљда прекинула то ћутање, ту тешку тишину, у којој се свима чинило да чују јаук једног младог створења, што само себи узима живот, Варвара поче, пригушено, да прича, како се

Ана је ћутала. То је било први пут, после неколико година, непомућеног брака, да му је жена окренула леђа, пред свима, а да је сад стајала, сатима, непомична, са главом наслоњеном на прозор, као да напољу, у мраку, нешто види.

При томе је свима њима дала и куће подићи. Каквих наша нација никад није имала! Брат је лагао, брату. Није било онда чудо да је, те

Смерт оних које смо љубили треба да нас учини мека срца према свима који су страдални. Павле за покојном Ђинђом не мање от њега, Трифуна, слези пролива. Сам самцит по свиту лута.

Док ју је муж држао у рукама, шапћући јој, и љубећи је, пред свима, као да су његови пољупци могли да умање болове, који су били грозни, она, пред вече, роди.

Мумлао је нешто, и, са свима се изљубио, као да је и он неки коњушар и водич, у варош Јарослау. Караула, на граници, била је у утврђеном јарку, на

Идући дан, док је фамилија Исакович седела при столу, при вечери, уз слабу светлост свећа, Ана је то поновила, пред свима.

Теодосије - ЖИТИЈА

Тај споменути муж, благочастив и богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вештином сјајан као нико други, и свима добрима на земљи у срећи веома изобилан, а уз То врлином, безлобношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен, — узе, по

на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати па се бављаше проучавањем књига, и није се ленио да у цркви на свима службама стоји.

Добар, кротак, свима љубазан, ништељубив као мало ко други, монашки чин исувише поштоваше, тако да су и сами родитељи његови зазирали и

Ти сам знаш да си ти родитељима и свима нама нада са Богом и утеха. Ако ли што противно помишљаш, и нећеш да пођеш с нама, присилићеш ме да те вежемо.

Када је дан стао да свиће, он опет нагнувши се с куле позва војводу и благородне (момке), и јави се свима анђелским иночким образом украшен.

И прође глас по целој пустињи, манастирима и пустињацима и свима самотницима, да је син оног самодршца, владара српског, оставио оца владајућа.

Игуман одобри молбу његову, пославши с њим братију искусну у овом његовом тражењу. Са њима поклонивши се у свима манастирима и по свој пустињи прошавши био је од свију љубазно и са чашћу приман.

Поклони се и поздрави игумана и сву братију, равно до земље клањајући се свима. А сви га примаху љубазно и распитиваху се о путовању кроз Свету Гору, и видевши га уморна и како се променио у младом

и могли су га видети где вредно жури да послуша братију, и свима помаже у потребним работама и да се с њима много труди. Због великог смирења сви су га волели и дивили су му се.

сузама целиваху, као исцељење очима прилагаху, и још више се узбуђиваху, плач силан и ридање много јаче од првога са свима благороднима саставивши.

вером уздајући се у свете одмах би ослобођен, пошто су непријатељи омекшали, и још га Богом поучавани отпустише са свима.

Отићи ћемо, дакле, и видећемо да ли је заиста, као што рече, ученик оца Макарија. Јер беше старац чувен по делима и свима познат.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Класификација Јужних Словена, коју покушавамо дати, није лингвистичка класификација. Она треба да се оснива на свима психичким особинама. У више случајева етничке групе са разним дијалектима чине целину у психичком погледу.

Најзад ће проматрач запазити поред неких особина заједничких свима Јужним Словенима, неко духовно стање својствено Бугарима, које одваја ово становништво неким битним цртама од свих

Проучавајући виолентне типове, нарочито оне од историјског значаја, опазио сам на свима, без изузетка, смену јако активних периода са добима потпуне пасивности, у којима су они малаксали, изнемогли, „без

Демократска осећања. — Демократска осећања, заједничка уосталом свима психичким јужнословенским типовима, овде су нарочито развијена.

Ова је држава стварно напредовала у свима правцима, нарочито у моралном и у интелектуалном погледу; њен економски полет био је знатан.

Штавише, Ере су се исељавале у свима правцима: у Шумадију, у јадранску област, у крајеве панонског типа и чак у пределе централнога типа.

нарочито јужно од Сарајева, у области великих карсних поља у западној Босни, у сливовима Врбаса и Раме, уопште у свима крајевима између области босанског и области јадранског типа.

Из мојих студија и из студија мојих сарадника (Ердељановић, Томић, Шобајић) излази да има особина заједничких свима динарским племенима и да има јасних разлика између рашких племена с једне и црногорских с друге стране.

Поједина су се племена такмичила у јунаштву. Песма признаје да су међу свима Катуњани учинили највише јуначких дела и подстиче друге да их достигну и превазиђу.

Људи црногорских племена су врло озбиљни, озбиљни до укрућености. Над свима осталим преовлађују два осећања: племенска слава и част и национална мисао или „вера Обилића“, главног косовског

првом месту укротила дисциплином и редом ове динарске људе и дражећи и развијајући њихове јуначке особине, дала им је свима војничку физиономију и царско-војничку душу.

Личани су постали најбољи браниоци династије на свима европским бојним пољима, окорели војници који су у рату чак чинили сурова дела.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

У саму зору миш домаћин разасла своју породицу по читавој околини да објаве свима мишима нека дођу на велику мишју скупштину код напуштене пастирске колибе. Бираће се, каже, мишји војвода.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

) XВИИ ПАВЛЕ, ПРЕЂАШЊИ ПАВЛЕ (улази и погледа по свима): Добар дан! СВИ (нико му не одговара, нико не окреће главу. Остају у ставу у коме су били).

ПАВЛЕ: Молим, радо ћу вас чути. СПАСОЈЕ: Ако ваш долазак има да значи претњу свима нама, онда вам морам рећи да сте у заблуди. Мислите ли ви да је то лако порушити све што је изграђено после ваше смрти?

боли глава, али нема се куд, ствар је врло озбиљна, морамо се заједнички посаветовати и заједнички се бринути, јер свима нама гори кров над главом. Зато сам вас и узнемирио и звао вас да свакако дођете.

МАРИЋ: А разговараћемо овако, јавно? СПАСОЈЕ: Да, пред свима присутнима. Ја сам их нарочито и позвао ради тога, јер што вам будем говорио биће и у моје и у њихово име.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- А ако добијеш морску болест? - Искључено. Сестра је путовала авионом и свима су се пењала цревца у грло, а њој није било ништа. - Господе Боже, Рашида! Не измишљај! - Питај мог оца!

своју црвенокосу главу изрецитовала да је оно упалило: Меланију су тог јутра видели како полази од куће смешећи се свима редом.

Затим су је видели у робној кући како купује прслучиће, па у Јелисејевој парфимерији и салону Фекетија, и сада је свима понешто постајало јасно.

Ја сам је у писму молио да не обраћа пажњу на то. Ми нисмо малограђани и једнога дана треснућемо свима истину у лице, али за сада се морамо крити. Атаман је уз то писмо додао још и једну гранчицу јоргована.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. Донесу га.

Ту је већ много господе. — Нобіліс хунгарус, — претстави га шљахтец свима. Господар Софра клања се. Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио —

— Ти си, Перо, нешто добре воље! — А зашт’ да не будем добре воље? Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар. За пет година морам се обогатити. — А како то?

пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања. Магарац трипут рикне као добродошлицу.

Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. И фрајла-Лујзи се допада игра.

Црњански, Милош - Сеобе 1

уз војску, до Цариграда и Беча, тргујући житом, стоком, дуваном и све више сребром, он је почео да узајмљује новац свима и свакоме, тако да кроз коју годину, мрмљајући дремљиво, пре но што заспи, никада није успевао да изброји шта му све

мекоте њеног крила, таласање под њеним свиленим венедигом, док је лежала, он је са запрепашћењем упореди, у сећању, са свима оним Влахињама, Талијанкама и Јерменкама што му падоше шака, по свету, док је трговао.

Била је постала љубоморна. Сумњала је да ће се свезати са свима Фриулкама и Венецијанкама. Покушавала је да му тако заслади растанак, да сваки дан зажели повратак.

Вратише се многи болесници што се беху дали натоварити на кола. Пошавши код Кремсминстера уз Дунав који им свима беше драг, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове.

и из Печуја, од Комесара, који је о Дунавском полку написао, оштрим и цифрастим словима, дуг, врло дуг извештај, са свима подацима.

и по слатинама, чинило му се да ће одјахати на неки висок брег, у пролетно, топло јутро, где ће добити нешто што ће им свима помоћи, што ће их све развеселити.

живео не само у миру, већ и у сва три своја рата, безбрижно и задовољно, очекујући једнако нешто пријатно што ће свима њима да се догоди.

Гушећи у себи осећај нестрпљења, Аранђел Исакович сматрао је да ће њеном смрћу бити свима патњама крај. Грех његов остаће тајна, нико је више неће имати, а та његова једина, права љубав у животу, свршиће се у

Бедан и сав као у магли, у испаравању његових милих коња, Исаковичев слуга кретао се, већ два месеца, први, међу свима онима који беху отишли дома.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

али у самом почетку, као млада (невеста), она у туђој кући има, током прве године, најнижи статус — труди се да свима угоди, пре свега свекрви и мужу.

културе су прави програмски садржаји и права дидактичка средства која култура ставља на располагање родитељима и свима који се баве децом“, пише Ивић.

За операционализовање ове варијабиле такође су коришћене свима разумљиве народне пословице које представљају тврдње у Упитнику 2 (нпр.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Постало нам је, најзад, свима јасно да смо кукавице и да никада нећемо освојити Европу, али чекале су нас добро познате кухиње, безбедност дома у

прстима кида затегнуте конопце и сам верујући да музицира, очаран сопственом лажном вештином, упркос свему, упркос свима!

Онда ће се сетити да није ништа донео кући. Онда ће неудата сестра стајати покрај лименог шпорета, а свима у кухињи ће бити јасно да се жртвовала, да је престарела за удају, да је одвајала од уста, да је волела децу и да је

да је престарела за удају, да је одвајала од уста, да је волела децу и да је остала покрај ова два гроба, а када свима постане то сасвим јасно, сестра ће се заплакати и изићи из кухиње.

Већ одавно је престао да пуши, али још носи златни »данхилов« упаљач којим свима пали цигарете. Понекад, кад зазвони телефон, средовечни мушкарац подиже слушалицу, али се нико не јавља.

да му остави кључ од капије, па је до зоре скакутао по снегу и обилазио уснулу Каленића пијацу, завидећи смртно свима што су, умотани у топлу ћебад, спавали, не знајући за његову муку. Београд се, дакле, мора увек освајати из почетка.

Жан Жикова испружена рука остаде, пред свима, у ваздуху... —Зар ме се не сећаш? — упита мало збуњен. — То сам … ја … —Познајем те — рече шеф. — То си ти. Знам.

да додирну туђу жену коленом испод стола, страхујући да им не направи скандал и не сручи им пудинг у лице пред свима! Ваша еротичност празни се такозваним »масним« вицевима.

он је човек, син своје мајке, сигурно добар према њој, бивше дете које је неко некада давно повредио, па се сад свети свима.

Матавуљ, Симо - УСКОК

На каменој клупи, недалеко од градске капије, сјеђаше пет Црногораца а четворица их сјело под клупом, на голу земљу. Свима стршаху „веље“ пушке испод црних струка, сви пушаху из предугачких чибука и канда мало разговараху; сви, осим једнога,

— Како би било, кнеже, да ја сад зађем да походим редом браственике. — Било би лијепо и свима веома мило! И по томе се види да си кућић и чојковић! Иди, Јанко, сине, обиђи их све редом!

Јанко је с уживањем посматрао како тај поносити одговор годи свима, како им је из дна душе, те је увјерен био да би и они онога истога часа тако одговорили силнику!

ВИИИ На Сретење истицаше рок службе војницима. Уочи тога дана, око вечерње, дођоше замијеници свима; Крцуна Сердарова замјени њеки од Кустудића.

Ето, не даде је за добра човјека из Чева! А ето сад... баш да вам кажем свима... иште је Марко Лукин Ивановић Побор. — Лукин син? — запита кнез не љутећи се.

се ипак примаче кћери, поднесе јој лице у лице, очи у очи и изрече лагано, одмјерајући сваку ријеч: — Мени се чини... свима нам се чини... да је баш због тебе Јанко оволико тужан!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Она је нешто као слободан, свима отворен простор, кутак у коме се свако осећа удобно и самопоуздано. Њена омиљеност условљена је, бар делимично,

У ствари, најмање ће је код њих тражити. Свака се књижевна творевина обраћа свима, а ником посебно и ником искључиво. Деца радо слушају понешто од оног што њима није намењено.

публике осетио обесхрабрен и збуњен пред токовима којима је поезија кренула, дечја песма се испоставила као прибежиште свима онима које пустоловина модерне поезије не привлачи.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

остаје, него проговорити коју реч, зашто таково дело, с таквим погрешкама, на свет издајем; јер напред знам, да ће то свима онима неправо бити, који народ не иначе него као мати своје дете гледају, и све би желили да се за нама добро говори.

НАНЧИКА: Мени ова лепо стоји. ЗЕЛЕНИЋКА: Најлепше нам, слатка моја, сада стоји родољубија; зато је поцепајте упркос свима непријатељима. НАНЧИКА: Како би ја најлепшу моју пљуну поцепале? ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, слатка Нанчика...

НАНЧИКА: Не знам, но чини ми се да ови народни комисари добро пролазе. Код Милопића толико се вуче да свима већ пада у очи. ЖУТИЛОВ: Тај много пљачка. НАНЧИКА: Зашто и ти не гледаш то?

Откуд толики новци? ШЕРБУЛИЋ: Каже да се напред плаћа. СМРДИЋ: Али, толики људи! То ће много изнети! ШЕРБУЛИЋ: Е, свима се не даје потписивати, него само који су били у одбору. СМРДИЋ: Но, тако је већ могућно. ШЕРБУЛИЋ: Па шта мислите?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Иако је нова српска књижевност релативно млада и још непотпуно развијена у свима гранама, ипак се у њој могу опазити и обележити одређени духовни и књижевни правци.

у световњачком реду прво место заузимају грађани, трговци и занатлије, растурени по свима местима уз Дунав, од »сребробогатога 3емуна« до »царствујушчега града Вијене«.

У почетку војне старешине су ишле заједно са народом у свима борбама за верска и грађанска права, али уколико су се више милитаризовали, постајали »царски људи«, официри у

Али, при свем том, осећао се сталан и знатан културни напредак у свима правцима народнога живота и у свима слојевима српскога народа.

Али, при свем том, осећао се сталан и знатан културни напредак у свима правцима народнога живота и у свима слојевима српскога народа.

И митрополити и народни сабори у свима својим молбама и представкама царској власти тражили су право да у својој средини дижу једну ћириловску штампарију.

подсетник и меморандум уз многобројне молбе које је владика упућивао руској царици и руским државницима, као и свима људима од утицаја, са циљем да заинтересује руске кругове о далеким и тако мало познатим рођацима на југозападу и да

« БОГОСЛОВСКИ РАД. — На свима пољима на којима је радио Орфелин је имао успеха. Његови бакрорези показују добра цртача и вешта резача; илустрације у

1768. године, појавио се у Млецима тај часопис, први не само међу Србима но и међу свима Јужним Словенима. Зависан у својој сиротињи, страхујући да не дође у сукоб са калуђерима, Орфелин се и на овом делу

На свима српским саборима, још од почетка XВИИИ века, световни, грађански посланици нападали су несавесност, грабљивост и самово

Први међу свима српским писцима православне вере, први у локалној и конфесионалној књижевности угарских Срба у XВИИИ веку, он својим

Доситеј Обрадовић из основа мења то уско и назадно схватање. Он је много путовао и живео по готово свима српским крајевима и на лицу места стекао осећање да је све то један исти народ.

Милићевић, Вук - Беспуће

су сузе које не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, писма, по свима њезиним џеповима, свака та ствар била је за њу један јецај.

никад правог одговора који би га умирио, довео његове мисли у склад, унио старо расположење у његов живот и дао свима стварима обичан ток. Зашто је срео ту жену и шта има у њој? Шта је она за њега и шта ђе он њој?

сестара, она је волила многобројне сличице светаца и светица са побожним стиховима и цитатима, које се налажаху по свима њезиним књигама и биљешкама; њу обузеше мале церемоније, испуњавање ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.

се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. Учитељ рече још неколико речи, па заврши.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Тако љуба у молитви збори. Ох, јао је нама свима, јао, Како Лазо на Косову пао, Ал' ономе јоште једно јао Ко од пушке свога не копао!

Срби да освоје града, Ал' га неће без турскога јада, А саде им тако шака паде, Унапред се већ срећице сладе, Свима игра срце у недрима — Ал' је Гојку око срца зима. Ено Турак' — ох ти његов јаде!

2. Ен' одунда бучи трка, Сваки свога коња жури, Који врана, који мрка, Ал' пред свима један јури, То је, драги, зека твој — Благо мени, да си мој. 3.

Ил' ако уме, ваљда не разуме? Па једну речицу за другом лаћа, Ал' слуга њима ни на што не враћа. То беше свима, што бијау, жао. Ал' јад је грдни деклице спопао!

Ао дана, свима, свима дана, Али Мили тама са сви страна; Свима грану сунце огрејало, Мили само за горицу пало. Нова дана, опет

Ао дана, свима, свима дана, Али Мили тама са сви страна; Свима грану сунце огрејало, Мили само за горицу пало. Нова дана, опет нова

Ао дана, свима, свима дана, Али Мили тама са сви страна; Свима грану сунце огрејало, Мили само за горицу пало. Нова дана, опет нова мука, Она с' диже да изнова кука, Кука сада,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А, онда се надај гласу храбри га Душан, па и сам живахне. — Тамо је „Жалобитни Ђуро“, онај наш Ђуро Векић, он свима из нашег села писма пише.

Милош укекери очима као преступник на „дјелу“ затечен. — Еј, ћуткац, да те комесар не чује. Тај нам је свима чакшире зашио сприједа, па се не зна ко је мушко, ко ли женско.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Иловача бар нема језика... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Смири се, кћери. Видиш ли, свима им се дими из уста. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ти, стара, ћути. А ти пољуби дете, па да крећемо!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...

и младе начетају, згуре, а она их све скупља, као да их штити, а овамо одговара мужима на њихова пецкања, доскаче свима, али тако мило, понизно.

Дочекали су их. Чак је и она изишла, руковала се с њим. Мита није могао више. Ту, на свадби, пред свима, напио се. Бацао новац. Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако

Над свима обаче вечне славе и похвале достојни љубоучнејши и преизраднејши господин ЛЕОН ЂИУКА, епископ ромаски у Молдавији, која

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Жена га послуша и уради све како је заповедио. Кад сутрадан отиду на салаш, онда газда увече каже свима пастирима: — Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћу бити код стоке сву ноћ.

Онда и они своју јабуку метну поред оних. Кад их цар сагледа, рече свима који су се онде десили: — Шта ћемо сад: оно су цареви, а ово су као просјаци према њима?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

НИКОЛА: Није него јошт штогод; Софија је добра жена. КУМ: Добра богме, те како. МАКСИМ: Свима је она вама добра, само што ја трпим и страдам. Господине Светозаре, та бар да се потужити смем, опет би ми било лакше.

Но, кад ми је намењена, ја благодарим свима, који су ме удостојили те части. МАКСИМ: И ја, што су ме преварили. СОФЈА: При свем том, кад Макси ова ствар није по

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

“ Овако ме, фрајлице, једна ваша другарица запитала, и оно што сам њојзи одговорио, мислим да је нужно свима обзнанити.

Ти си једнаког лица и мога стаса. докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене. Поватаће Султана свима крајеве! ПЕЛА: Али ако ме познаду? СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш? Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ омиљену песму мог френда Сулета из „Три грозда“. Тај госн Суле је једанпут извео максималну ствар. Кад је свима дојадило са својим пићем, одлуче да га излече у Швајцарској неком санаторијуму, где је главни штос да човека изненада

Где ти је кућа? Рекох му, а он ме, држећи се мог увета ко пијан плота одведе право кући, где свима присутним одржа неколико дајџестираних приказа новије српске историје.

дупингер, како се ватају, како два мушкарца уваљују један другом језик, како се свлаче и покушавају да раде оно пред свима... Али оно ипак нису могли да ураде пред свима, колико год да су се трудили: једноставно, није им никако ишло.

Али оно ипак нису могли да ураде пред свима, колико год да су се трудили: једноставно, није им никако ишло. Мислим, ствар је управо у томе!

обављао и читав низ дужности у Савезу књижевника, где је одласком друга Топа остала велика празнина, пошто је свима пао камен са срца.

Покаже лежерно на два пакла „Винстона“, љубазно чаврљајући са свима наоколо. „Како си, душо?“ и ти системи, а затим сачека да се остали утишају и процвркуће: — Могу ли да платим у

Па тако некако испада да је Нова година свима иста, а да су само деца различита. Богами. Нарочито ја, пошто ми матори није никада упражњавао шљакање у колективу

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Лепше је нема, да палиш свећу! Јежа примити нећу!!! ОГЛАС ДИВЉЕ СВИЊЕ Ја, дивља свиња, Брљанић Брља, јављам свима да знате: никада досад ручала нисам на књизи ђака Мате. Откуда прича о томе кружи, ко ли ме тако свирепо тужи?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Не смета вам што ћете јести са свима нама? — Напротив, биће ми врло пријатно. Немојте тумачити рђаво, али ми је жао да је ваш вереник баш сада овде.

Чак нисам ни покушао да убеђујем. Чим сам дошао мајка ми је нашла девојку, и одмах су рекли свима да сам верен. Они су се уплашили да неће имати ко да настави овај занат. Као да је то занат!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама. Што трајете мучни живот У невољи и сузама; Што за кору сува хлеба Под теретом умирете; Ал' што васкрс чисте

Срећан празник свима вама, Тиранија које гони: Ал' што сузе разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег

Срећан празник свима вама, Мученици са свих страна, Срећан празник, тужна браћо, Од Адрије до Балкана. СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

изврну у блато и крену саме да се пењу једва се разазнају сродства и старост оста без мудрости у јеку забезекнућа свима смета пометња и мргодни поглед испод квргавих повија остаје само још овај наум да се пође по киши ка старом

бори друга му рука тоне испод острва где су му дворови подводни сусрет има и рукује се у мислима одједном са Свима. 5.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Он натенане савија цигарету на колену, ставља је у муштиклу, пали и, кад пусти дим, прође погледом по свима): Што ти је човек, боже мој! Као да га није ни било. ПРОКА: Тако ти је то, мој Агатоне! Данас јесмо, сутра нисмо.

ДАНИЦА (обучена је, пошто је дошла споља): По собама. АДВОКАТ: По којим собама? ДАНИЦА: По свима, заузели су целу кућу. АДВОКАТ: Хм! Нека врло занимљива породица. ДАНИЦА: Вама је то смешно?

са забаченим рукама на леђима; Гина везала главу преко чела и укће; Симка наслонила главу на обе руке; Вида окренула свима леђа и сама са собом разговара као да неком чита лекцију; Мића се увалио у фотељу, рукама загрлио колена и глупо гледа

Где може она сама да изађе на крај са светом? И ево да ти кажем шта сам већ досад у твоје име учинио: наредио сам свима овима да се селе. Ти би имала невоље са њима, али ја умем и да подвикнем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Локомотива писну, вагони затакараше и композиција крете, уз дреку војника, довикивање н добацивање свима онима поред пруге. Имало их је као да путују на неко весеље.

Ређају се нови утисци и нарушавају онај готово устаљен ток мисли, а што ближе команди, у свима расте осећање ишчекивања о том новом животу.

Преко дебелога слоја сламе пребачено ћебе, те се ја сав увалих. — Дигао сам једну балу више, па сам свима напунио шаторе — хвалио се Траило. — Како си смео и могао? — Ех... Је ли теби ово први рат?... Научићеш се, де!...

Уосталом, били смо далеко од границе, са грађанством нисмо имали додира, а служба се вршила по свима мирнодопским правилима и прописима.

— Их! — махну руком капетан Јован. — Летела би нам пердашина по овој равници. Изгледа ми као да свима мало лакну. Ишли смо лагано. Гледао сам непрекидно у планину пред нама, али се ништа није видело.

ОКО ЈЕДНЕ ПРЕЂИЦЕ Враћали смо се кроз предео који је био у рукама непријатељским. На свима странама видели су се трагови борбе и пустоши. У немоћноме бесу непријатељ је убијао нејач, рушио куће, палио храмове.

Све по надлежности, иако је очигледно и свима јасно да је животиња била гладна и преморена. У присуству команданта сви смо се старали да отпрегнемо коња и тако смо

— Дакле, ми нећемо више прелазити? — запита неко. — Не, не! — одговори одлучно командир. Нама свима као да лакну. Топови су били приправни за дејство, осматрачи су заузели своја места.

Само је остао још трубач, и он одсвира војнички посмртни марш. РАТ ЈЕ БУКТАО Рат је буктао на свима странама. Малена војска се трошила, али су измучени остаци напрезали последњу снагу у борби противу моћне царевине.

И оде тако, са купусом. А готово су свима из торбе вирили клипови кукуруза. Сунце је већ зашло, када и ми кретосмо, и мало затим скретосмо у једну ливаду

Сви су били осуђени на смрт. Иако је осуда колективна, ипак то нимало не умањује обострани страх. Али свима пред очима лебди она опуштена глава и све их храбри нада да ће сваки пре убити свога противника и тиме спасти себе.

— Добро, добро — саветује благо Александар — други пут немојте без дозволе да се удаљавате, а сад изделите свима кафу. — Тада се окрете поднареднику Траилу: — Само пази да не примете они из четврте батерије.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

ИИ »А како сам га ја замишљала !« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану. Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи. Боже мој, како се је то све сјајно замишљало!...

Је ли њој дуга коса!... Ехејхеј!... Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима дон-жуанске тактике. Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало

А он учитељима ништа не може. Не може ништа, кад ти кажем. То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима. А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...

— Говоре ли што за капетана, да неће и њега ?... — Кажу, биће премештен. Добар је човек... много добар; свима је у вољи. — Ето, сад и ми почели да распитујемо ва политику, рече Љубица, смешећи се. — Ја морам, а други...

Гле, и то се испуња, и та жеља !... Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци ?... И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом

Такав му је српски језик у свима разредима. А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут. — Погрешили сте много...

Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима. Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан, па јој напомену да ће имати

— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда... А наше учитељице су веома зла језика...

Али он иђаше, упирући се свима силама, и само се бојаше да не падне... Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Па да се попне у кућу и убије жену! Па да после још све то, онако јавно, призна, пред свима! Још не могу да верујем... ко да сам сањала!

ВАСИЛИЈЕ: Немамо ми зашта да вам праштамо! Све што се десило, све је то део нашег посла и наше судбине! СОФИЈА: Свима бих могла да опростим, ал Благоју никад! СИМКА: Благоје се поново пропио, пропашће!...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Живот, жене, љубави и патње, ту су као у романима Хамсуна, норвешког књижевника. На свима прозорима беле завесе и дрвени капци, испрепуцани од зимских, бескрајних киша и олуја.

Такозвани виши сталежи, буржоазија и црква, убиство нису одобравали. Принцип је, својим актом, ипак, ударио свима нама на чело жиг убица и сви смо ми постали сумњиви полицајцима, не само у Аустрији, него и целој Европи.

Певамо сентиментално. А касирку су позвали јер је, заиста, верно служила свима у батаљону. Долази, затим, до туче у јавној кући и командант места наређује истрагу. Мене зову у ађутантуру.

Те цркве, тамне, зелене, са звоницима шиљатим, као врх огромних копаља, посипају по свима пољима неку маглу, која је тешка, прекодан жута, а пред вече тамна и зелена.

Да нам засвирају отмени клавири, твој осмех што лепо са свима помири нека учи дичној смрти перјанике. Нек сину ко Монтекарла огледала, забрујаше звона са наших обала а народ ће

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Као човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама. Убрзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима.

врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским властима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случаја долази у што већем броју и честита

Ето, видите, данас ми је министар просвете послао један свој распис да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у подручном ми министарству да се строго придржавају тога расписа министра просвете.

И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно: „Живео!“ проломи ваздух, и одјекну целим градом. На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.

” Сутрадан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у

Сем тога, главни лекар државников постаде одједном славан човек. У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге

Затим, у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, и над свима су покрајински економи, има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља.

Сваки од покрајинских економа има целокупан надзор са својим чиновништвом: да мотри над свима осталим чиновницима врше ли своју дружност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.

— Па зар Скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке? — Зашто не? Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке, које су обавезне за сваког као закон.

шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дирљив говор у том смислу, а господин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.

Ако температура није као што треба, војска нам неће ваљати ништа... Цело јутро сам спремао распис свима командама... Ево, баш ћу вам га прочитати: „Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље,

И, замало, а у маси се зачуше гласови: — Министри, министри! И министри се доиста појавише са свима великодостојницима земље Страдије.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак.... Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).

— Хајдуци! — викну неко, и свима се одсекоше ноге и застаде неки терет у грудима. Бесмислено, плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према

— Е, Љубиша, на јесен, ако Бог да, да ти кољем јуне, — поче Живојин, који се на свима свадбама налази уз лонце. А Љубиша, занесен и блажен, упро поглед у даљину, на крај видокруга, тамо где сунчани зраци

изаћи ће у суботу или недељу. Тако му вели закон. Као да нам свима уђоше мрави под кошуљу, те не можемо да се станимо на једном месту од нестрпљења: да нам је да преспавамо све те дане,

Како сиђе с кола, Јово приђе к нама и здрави се са свима, јер готово сви имађасмо с њим по малко рачуна. Чим се поздрави с капетаном, он ће тек рећи: — Ама шта је оно с Вама,

Кад се праштао с нама, плакао је и љубио се са свима, као да је предвиђао да се више нећемо видети. Тако је и било. У XXИ ВЕКУ »Туш...

— Хм... разумем... — У осталом, ништа нама то не смета да будемо бољи од вас у свима пословима, које сте некада ви радили.

— Да, само немају потребе да кувају ручак сви, пошто се држава стара о исхрани, оделу и у опште о свима животним и домаћим намирницама својих професора. — Ах? — Извол’те само за мном.

Кад спреми све што је кући за зиму потребно он, једнога јутра, опрости се са свима комшијама и оде у манастир. Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву околину застре бело студено

калуђера, који једногласно сведоче, да је чича Пера, за време бављења по манастирима, »својом побожношћу, поштењем и свима хришћанским врлинама могао служити свакоме за углед«. — Не дајте ме, свети божји угодници, велики и мали...

Унаоколо се поређали судови са печењем, колачима, тестом и свима ђаконијама, са којима обично изобилује свака добра српска трпеза о Ускрсу.

Како је ко угледао болесника, сваки је застао као окамењен, одједном се навуче бледило на свима лицима и све очи остадоше као приковане на оном бледом, смежураном самртничком лицу са кога непрестано веје некаква

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Па онда, је л' му дадосмо списак наших грађана који су на робији? Изради човек помиловање само своме шураку, а нама свима шупаљ нос до очију. ЈЕВРЕМ: Јес'!

А не опасујем се само ја ујутру и не пијем воду са шећером само ја ујутру, него и ти И овај и онај и свима нама каже понешто жена.

Буџет, на пример, није у равнотежи према свима грађанима... Док... овај... .један крај... један крај наше отаџбине има и шуму и расадник и стругару и...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра

на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. — И ово је у деветнаестом веку!

— Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима! Нећу да будем џелат ове јадне дечице. Савест ми не допушта то!

— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? — Па лијепо, господине. Он добар а сељаци добри, па свима потаман. А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.

Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети. Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити! Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.

још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где. Почеше већ и подуже паузе. Зац је задремао иза келнераја.

тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима.

— Е, деде! Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто. Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.

Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.

Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво. Тако се већ били навикли на новости! Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по

И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно

— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова. Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У ружну трговину бабе се дале (Ниски се нагони у свима буде), Јер, кад продадосмо идеале, Што продавали не бисмо људе?

Онда је, почетком 1958, мноме овладала страсна жеља да напишем нешто једноставно, живо и доживљено, разумљиво свима и сваком. Свима, дакле, и деци.

почетком 1958, мноме овладала страсна жеља да напишем нешто једноставно, живо и доживљено, разумљиво свима и сваком. Свима, дакле, и деци.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

обичног посматрача несхватљивим фазама, сценама и мистеријама које се вероватно још за дуги низ деценија неће моћи у свима својим појединостима схватити и потпуно расветлити, од вајкада је привлачио пажњу не само природњака, већ и многих

Пуних двадесет и пет година он је крстарио по Атлантском, Тихом и Индиском Океану, по свима његовим областима, имајући пред очима само проблем којим је био занесен, не знајући за одмор и не водећи рачуна ни о

обележене металним значкама, испитивани су рибари на које се успут наилазило, хватане су и проучаване јегуљине ларве у свима морима, њихово кретање, провераване су претпоставке о миграцијама ларви и јегуља, и т. д.

ма на коме крају Европе оне живеле, имају једно исто плодиште које је Шмит обележио, проучио, од њега радијално у свима правцима пропратио распростирање и метаморфозе јегуљиних ларви и обрнуто, пратио и проучио свадбено путовање полно

и плавичастих звезда разне величине, али које нису непокретне као оне на небеском своду, већ се лагано крећу у свима правцима.

Али кад се такви изузеци оставе на страну, може се тврдити да, уопште, по свима океанима и морима има светлости, било сунчане, било животињског порекла и да свуда у њима има живота.

При томе често се дешава да једна врста експлоатише другу, али на крају крајева опет је свима добро. То су појаве које природњаци називају паразитизмом, коменсализмом, мутуализмом, симбиозом.

Ми смо из дубине од 2435 браса мрежом извукли један примерак Сцробуларіа нітіда, које има доста у свима морским слојевима, почевши од морске површине па до дна, а тако исто и један примерак врсте Фуѕуѕ, који обитава

стању, раздељено је, по повратку с пута, на разне стручњаке, и оно је довело до сазнања да органског живота има у свима дубинама до којих је испитивање дотле могло допрети, да морско дно има профиле и рељефе сличне онима на површини

призор: безброј треперавих, слабо осветљених, већих или мањих звезда, од којих су неке непокретне, а друге се крећу у свима правцима.

Пикара, ако се буде остварила, отклонила би ту незгоду, јер би се гњурачка кугла могла слободно и самостално кретати у свима правцима.

Тако исто, каква мистериозна команда даје свима јегуљама на кугли земљиној невидљиви истовремени сигнал за полазак на велико прекоокеанско путовање из слатких

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

И свима нам је потребна помоћ твоја, те се молимо моли се заједничком Владики за вољена ти чеда и за све који им са љубављу И в

Сабери збор својих сабеседника светих мученика, и са свима се помоли прославитељу ти Богу, извести Георгија, покрени Димитрија, убеди Теодоре, узми Меркурија и Прокопија и

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И шта би он, тај месец, коме поју Од Индије до вечитога Рима Чежњиву светлост и сањиву боју Сви песници на језицима свима, Кад не би тако у глухој самоћи Тешио срца што се чежњом гуше И љупким сјајем кроз бескрајне ноћи Везивао све

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи. ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине. Је ли инстинкт ал' духовни вођа?

ДРУГИ ОД ВОЈНИКАХ Попе цуцки, да' им оно писмо те си писâ међу свима нама, па се с њиме нека разговоре, е ћемо их грајом заглушити.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују. Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако

Поносио се што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије. А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта

Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену. И заиста, није се преварио.

— Софка, ефенди-Митина! чуо би се одговор. А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.

— поче га нудити усрдно. Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу. Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељено и с пуно

И уђоше унутра. А свима је било мучно и тешко. Мати, као укочена, ишла је за њим. Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по

дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка која је свима била за углед. И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?

Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору. И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.

И тек уочи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први

се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.

једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући... XВИ У полумрак вратиле се из амама.

Софка се свему томе није ни чудила. Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима тако и сада бити такве. Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ја се Спуштам по степенима тамници, с оковима, Побеђен, миран наспрам времéна што се гасе, Којима служих верно и свима соковима Живота свога.

мог’о да прочита Када вам не смета „средина“ и клима, Кад сте разнобојна, негована кита Отровнога цвећа на стазама свима?

На лицима сте често свима, свуда: Смеши се нада, одрицање, туга; Смеши се младост, старост, љубав, руга, Смеши се философ и смеши се луда.

Блесак и жагор; маса што се креће Као вал; весеље што расте к’о плима, Радост која сија на лицима свима; И у томе сјајном хýку мала сцена. Главна лица: један п е с н и к, једна ж е н а. — Ах, каква срећа!

Са свима тежњама и надама — даље! Довољни су тада души скромни кути, Зрак који нам сунце кроз прозоре шаље; Срце ћути; пусти

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А ха! дома наши, дома!“ викну сад неко иза њих, ама викну такијем гласом да им је свима у ушима зазвонило. Сви се обрнуше.

„Поздрав ти и поклон Господару, а и вама свима браћо од многијех. Ма хоћу их свијех набројити као из читуље. Поздрављају: поп Милутин Церовић из Тушине; барјактар

„А каква Ћесаровца, то водиш?“ запита га Владика, пошто се Пејо ижљубио бјеше са свима и казао у кратко рашта је задоцнио. „Ваистину, солдат неки, ускок!

Остала дјеца муком гледаху господу. „Не ваља дирати тичија гнијезда“, рече свима. „А ти — је ли те то поп Стефан научио да разваљујеш гнијезда, а?

?“ рече Вира (како је он зваше) престрављена, управ ужаснута. „Та да, ондје гдје смо јуче били: Рекао нам је свима да се данас на истоме мјесту нађемо, да ће нам донијети ораха и показати друге вјештине свога хрта. Па што ме брига!

„Богу фала!“ рече сердар. „Е милије ми је, попо, што си ми тај глас донио, милије валај, но икакав други!“ „Мило свима, богме!“ прихватише остали. „Дај, жено,... камо то? Даруј ми попа!“ Јока предаде већ приручени дар, назунке једне.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Обућа) 89 — Ја чувам благо, а људи мене чувају? (Кључ) 90 — Ја сам око без окца и заклопца; без мене је тама по свима собама? (Прозор) 91 — Јаше врабац мечку? (Катанац на ковчегу) 92 — Један језик све село превело?

(Жито у млин, а брашно из млина) 186 — Један отац има хиљаду синова, па свима купио шешир, а себи не може? (Храст и жир) 187 — Једна глава, а стотину капа?

(Магарац у Нојевој барци) 326 — Који коњи не једу ни зоби ни сена? (Дрвени) 327 — Који кривац сече ноге свима правима? (Срп) 328 — Који пет’о нема кресте?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

па гдје буде потребно да се која ријеч премјести или дода или изостави, то ћу ја чинити, као што сам радио и у овима свима које сам написане добио. У Бечу о Мученицима 1852. В. С. К. 1. МЕЂЕДОВИЋ.

Ево има у мојој плетивачи нешто соли што је претекло кад сам мрсила овце, мислим да ће вам свима бити доста.”” И тако онђе погодивши се с њоме, она скине с руке своју плетивачу, а ми с кόњâ своје вреће, па пуни и

” Жена га послуша и уради све како је заповедио. Кад сутрадан отиду на салаш, онда газда у вече каже свима пастирима: | „Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћу бити код стоке сву ноћ.

Онда и они своју јабуку метну поред оних. Кад их цар сагледа, рече свима који су се онде десили: „Шта ћемо сад: оно су цареви, а ово су као просјаци пре | ма њима?

“ Син јој на то одговори да јој захваљује на свима ђевојкама од свијета и на свима крилатијем синовима, јер је већ нашао ђевојку, и да ће је на срамоту материну

“ Син јој на то одговори да јој захваљује на свима ђевојкама од свијета и на свима крилатијем синовима, јер је већ нашао ђевојку, и да ће је на срамоту материну вјенчати, већ ниједну, макар се никада и

Он испише на крму од брода изнутра своју жену а на прову ону старицу: поздрави се с оцем и с матером, са женом и са свима у кући, и отисне се пловити.

Један пут кад су седили пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (Мт. 18, 20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије

Јер ово је истинити Бог и живот свима, и ако штогод запросите од њега, услишиће вас. (И Јн. 5, 20; Јн. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Дечице моја, пазите се и

и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.“ (ІІ Кор.

“ А потом он вама покорно говори: „Бог молитвама светих отаца нека вам свима опрости!“ А потом уставши треба да му одате поклон.

молитву прими, а потом тихим гласом: „Благословите, свети“, кротко позивајући, ударивши тада у клепалце, и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну службу, коју и он сам поје, палећи, како је прописано и свеће у цркви.

О овоме је довољно рећи ово, а споменућемо и о другим стварима. ГЛАВА 12 О слободи манастира Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других

“ (Мт. 11, 29) А да не буде наговарања ради и за испуњење телесних похота. И изишавши отуд објавите га свима. И на овај начин да постављате игумана.

ГЛАВА 17 О поуци игумана братији и о исповедању Саветујем, пак, свима, браћо, када вам се постави игуман, пожурите се да му душа ваших наложите покрете све, и штетне помисли ваше души

Приходи оних који служе подробно да се преписују, издаци — када и камо, а приходи — када и откуда. Ова је заповест свима: дохијару, економу и параеконому или спољашњем економу, или другом коме који било коју работу држи.

овога и ово вам пред Богом и самом Владичицом нашом Пресветом Богородицом Наставницом заповедам: заповедам вам да буде свима вама исто јело и пиће, а да не кувате засебно, као ни ти сам, игумане, нити економе, нити еклисијарху, нити други који

или на роптање браће, нешто неисправно на трпезу поставио од хране, или неопрано посуђе, или труло нешто да има, или свима неједнако да дели. То ако се догоди, да му одреди игуман казну.

И то је добро да заједно свима уједно бивају помени, и просфоре за сваког да се приносе. Јер када је одређен законити јереј над гробовима, нека чини

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Иконија! Ја сад на души носим убиство! Кажи ми макар да знаш како ми је! СТАВРА: Нама је свима жао... ЦМИЉА: Шта жао, проституткиња једна! Ја тебе, мацо, никада не би флашом!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

) ЈОВЧА За које друге? И зашто да донесем? МАРИЈА (враћа се): Па и другима требао си шта да донесеш. Требао си свима у кући по нешто да донесеш а не само њој, па овима да је жао. ЈОВЧА Ако је коме жао нека иде одавде.

А сада, хајд иди, и тамо у чаршији покупуј па метни у бисаге и после раздај свима, као да сам и њима донео. (Љутито): Хајд, сада иди!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

будући се и дан к ноћи склонио, устао је, учинио обично благодареније, зафалио господару и госпођи на части, и, давши свима отеческо благословеније, изишао је.

За свима изишао сам најпосле, пак сам га пратио очима док год није ушао у свој двор. | Ја сам отишао у дућан мој, узео сам кати

У петнаест кућа водио ме је, почевши од господина протопопе от Шакабент[а], казујући свима да ја боље од њега читам и да он не сме преда мном читати. Био сам као на ватри од стида.

ту су ми ползу принела, да сам [се на] наш стари славенски језик привикао; а с друге стране, била су ми штетна као свима онима који најмањега разуменија логике не имајући, како би кадри били расуждавати оно што читају, напуне главу

Прво, за испунити од части вољу свима онима који су то исто зактевали, а друго, које је мени најважније и срцу мојему пожелателнејше и дражајше, за предати

А како сви сазнаду да ја њи[х]ова не разумем језика, свима дође већа жеља да са мном говоре. Добро за ме што сам при Книну неколико [и]талијански научио био; ово ми је ласно

Учитељ сâм, будући како ангел небесни и к свима како чадољубиви родитељ, сви смо се старали како ћемо таковој доброти већма угодити; а њему, иначе, није се могло

С оваким друштвом утећи, то се зове Харону рећи: мац! Свима сам сутрадан рекао: „Чујте, браћо и сестрице, кад овде шкапуласмо, заисто хоћемо јошт који дан поживљети.

чини поћи и видити, а он, ако не зна француски, нека научи, пак нека купи књигу зовому Описаније Париза и Версаља са свима знаменитима вештма у њима и наоколо.

— прилика опхожденије — опхођење, понашање општедружески — другарски, заједнички општенародно вразумително — свима разумљиво општество — заједница, општина, друштво оракулум — пророштво ортодокс — правоверан, који слепо верује у

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Планула би кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући кад бијаше љута, а Бакоњи не само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда

— Таа-ко! Уф! Ватрица ме разгријала, па ћу смиста заспати. Добра ноћ! добра ноћ свима! — вели фра-Брне. — Добра ноћ! Добра ноћ! — здраве се сви.

— вели Дундак сједећи на прагу. Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило: — Није до шале, зло вам јутро!... Брзо изађите, нестало је коња!... Разумите ли?...

облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.

га нађе, ижљуби се с њим, и смјеста га постави за главара лијевом крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.

А вра-Брне је јопет душеван. — Липа ми његова душевност, кад одире људе каматом! Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста и триста талира, са

Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити. Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека. — Ко је ово? Познајеш ли га?

— Бакоња му рече да не заборави на којој је речи, па се поздрави са свима и отиде. Сутрадан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин) и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Мотре ме здесна, мотре слева, Оком што чезне или сева И мисле да сам горд ил моћан. Застанем за трен међу свима Згранут и слаб и беспомоћан Као нападнут бакцилима.

Овако: стојим још увек пред свима (Док слична стрмој води ил олуји Кроз моју главу сва празнина бруји). НА ДРУМУ Са рушевине мога стиха Која се слути

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Да скочи с кола, сломи пушку о точак, завитла у Врзину кесу из недара и пође пешице по пртини? Да запева у инат свима? Низбрдицом волови пођоше брже, у шкрипи дрвених чивија циче дукати у недрима, док Тола шапатом застајкује волове.

“ Седео је поред прозора сав стегнут завишћу према свима, а небо му је стално било распорено на јасеновима, небо није престајало да стоварује на земљу и кровове свој бели јед.

Рат су неком објавили... Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси! Дај свима овим окламишима нек пију! — Викну и показа руком на луде у кафани. — Нек пију док могу!

— пита као да није размишљао, као да је разговарао с њим. Чађевић кида мртву кору багрема: — Василије му је пред свима у оба образа ударио по шамар. дланови су му били гарави од ножа. — Он мени није род.

Кукавице сте и јад сви ви што сте песме о бунама и храбрима певали. Свима би врео катран у грло требало сипати. Никола дуго режи и слуша. Можда се она вратила?

Црним јасеновима месечина поседела врхове, а над њима се просуле ситне звезде. Она је жена. Над свима. Земља јој се подметнула да по њој хода и њу да држи. И ноћ је њена топла река.

Он их је у почетку мрзео, па се свикавао, гледајући како се играју, затурао бригу, свима научио имена, престао да захтева од собарице да их гони.

Догоди ли се тако нешто старцу, сви му се смеју. Е, кад бих само могао да постигнем, свима што се смеју почупао бих гркљане. Оном што је унутарње, не смеј се никад.

Ради оног несрећника. Сада га не сме оставити. Казна. Данас мора бити с њим. Полази кући најдужим путем, кроз село. Свима да се покаже и сви да га виде. Клима главом кобила и лаганим кораком гази по белом путу мирним сенкама дрвећа.

„Је ли мртав краљ?“ свима се обратио Аћим. „Није“, љутито му је одговорио. „Рука му се осушила што није боље гађао“, опет је викнуо, али

Хтеде да му каже: „Реци сину: време ти је да идеш кући.“ Љут због Аћимовог презира према свима који хоће да живе и оду одавде, Андра правда у себи оне које је до данас сматрао издајницима. Имали су право.

— Теби? — Још лежи на дну ископанога гроба. — Теби? — понови да сакрије радост и изненађење. — Није само мени. Свима. Поп је промукао од читања малог опела јер за велико нема времена.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Првих је било јако мало, других јако много а сви су изгледали ганути. Онда је свима, па и Господар-Јовану, застао дах: његов брат, Господар Јеврем Обреновић, Председник Совјета уставобранитеља, прилазио

Очекивало га је прво искушење: слушали су га, био им је потребан, али је осећао да је сада, у свима, било мање жеђи за песмом. У години 1813, години великог пораза био је на Равњу, уз Змаја од Хоћаја.

Почео је и да зазире од те још лепе жене са неким ледом на лицу. По његовом мишљењу, Љубица је одвећ добро умела са свима: са својом децом али и са страним достојанственицима; са пуком сиротињом али и са обесним војводама.

Сад је морао да призна јер је ово Здање, наочиглед свима, удруживало моћ и доброту и то је била подвала коју је себи, ево смислио. Сам себи?

Дунаву (то је сада Дубровачка улица која наставља, до обале, Улицу Седмог јула), али и из неке празнине што је претила свима, са отворених небеса.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Нема броја, ни имена, У Висини звездам' свима, Камо л' броја и спомена У земљици гробовима! Милионе прогутала ј' тама, Црна тама многих тисућлећа, Нико их се више и

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“, запита га учитељ. „Е, то не знам“, одговори збуњено млади ученик, а остали ударише у смех. „Ја ћу вам свима растумачити“, рече Питагора.

Јер нацртамо ли квадрате над свима трима странама тог троугла, па повучемо у квадратима над катетама по једну њихову дијагоналу, а у квадрату над

Шта се догодило? Иза плота указа се глава неког чудовишта, толико ужасна да им свима ноге претрнуше. Једини Хипократес не изгуби присуство духа. „Не плашите се!“, внкну им он.

Цео тај товар разделите бесплатно свима грађанима вароши, седам фунти на главу, а вама, господо сенатори, дупло толико.

Многе лађе пловиле су овамо и одавде и обављале жив трговачи саобраћај са свима лукама Средоземног Мора. Спролећа године 257 уплови у главно пристаниште у Сиракузи велика лађа са три катарке.

„А где и на који начин продаје ваш посредник ваше књиге?“ „Свугде, у свима напредним варошима Запада, Мардохај има својих једноверника и посредника. Наше књиге одлазе у цео свет.

„Господо већници“, рече он мирним али чврстим гласом, „мој краљ вас неће оставити на цедилу“. Свима паде терет са срца. „Густав Адолф“, настави он, „зна наше невоље и хита нам у помоћ.

На њему је претстављен Беч, гледан из птичије перспективе, са свима својим пијацама и улицама, са свима својим црквама и кућама, на којима се разазнају сви њихови прозори, па чак и они

На њему је претстављен Беч, гледан из птичије перспективе, са свима својим пијацама и улицама, са свима својим црквама и кућама, на којима се разазнају сви њихови прозори, па чак и они на крову.

У свима тим наукама прекорачен је у оно доба добрано видокруг старих Грка. У математици располагало се, бројевним знацима, симб

И убрзо је осетио своју надмоћност над свима њима. То не беше прецењивање самога себе, но осећај своје властите џиновске снаге.

Он се срдачно опрости са свима, обећа да ће опет скоро доћи, седе на своја кола и крену у Улздорп. Предео којим је терао своја кола виђао је до сада

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А сусрет наш био је озбиљан и врло тужан. Страдања беху оставила трага на свима нама. Тада ми је Никола изјавио да је неисказано разочаран свим што се ради у земљи али да нипошто неће остати да чека

Такви смо сви, па такав сам и ја. И није ни чудо. Годинама нераздвојан живот па смо се, тако да кажем, познали под свима приликама. И кад се познајемо онда не вреди да се лажемо, је ли? Кад знам шта у души мислиш зашто говориш друкчије?

Кад знам шта у души мислиш зашто говориш друкчије? И ја сам једно вече рекао пред свима оно што носим у души, не баш све и то је оно што ме мучи. „Ви се све нешто буните, све вама нешто није право, ви...

што сам тамо провео, нисам се могао довољно надивити душевној снази и херојској вољи овога узора од човека, обхрвана свима несрећама, изложена толиким опасностима, заузета нај тежим дужностима што их живот може натурити, дужностима пуним

већег злотвора од њега: интернирао, батинао, жарио и палио и обогатио се, па сад као да ништа није ни било, опет први. Свима нам, истина, чини, све нас помаже, има јаких пријатеља горе.

на његову бруку, а по мишљењу Секулином на част пука, служи и он — његов син, као Добошар прве чете другог, у свима тешким борбама, прослављеног батаљона.

Иако је смрт ова за њега значила ослобођење од батина и одсад неограничену, најпунију слободу врљања по свима привлачним местима вароши, он је ипак много плакао за сандуком очевим тога незаборављеног дана, кад је најстарији

је ипак много плакао за сандуком очевим тога незаборављеног дана, кад је најстарији трубач, стара гарда, сахрањен са свима војним почастима које су његовом чину и рангу припадале.

А дужност Секулина, као ученика поменутог заната, била је веома проста: пратити трупу дотичног гарнизона у свима њеним тактичким кретањима, ићи за њом у стопу: на маневре, у ратну службу, као и на егзерциришта, стрелишта, гађање и

Које добро, снаја? — Никако добро, господине. Зло. — Е? Дед' да чујем. — Ама, да простиш, не могу пред свима. Жалбу једну имам. — Ајд' улази унутра. И командант уведе сељанку у штаб. — Говори, снајо.

Арбанија са својом дивљином, па онда усијани Халкидик, па врући Алжир и Тунис, са свима својим егзотичностима, море и Маћедонија, са својим карпама и камењацима, све то било је за њега ново, туђе, друкчије,

Ја хоћу да се питам: је л’ та отаџбина била правична, племенита, мудра, је л’ према свима својим синовима била подједнака?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али мисао смрти није дана свима. Она припада изабранима. Гледао сам старе сељаке на самртном одру. С њима је умирала њихова њива, њихов виноград,

Људски схватљиво! Кад не можемо да себи самима поставимо под пете педаљ постамента, не преостаје нам него да свима осталима за један педаљ поодсијецамо ноге! А ово код мене — ово је трећи случај: писање као сенилна појава.

— Добро, а зашто у теби, у мени, у Петру Главоњи, у свима другима, то не ствара такве комплексе? Или бар зашто се ти комплекси и те ојађености не испољавају у таквим формама?

Ето пред вама све могућности, одлучите ви! Да Атханатик учиним доступним свима! то ваљда не — то би тек био катаклизам, смак свијета!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.

одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама : »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо

— Тхе... шта ми вали? Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. — С киме то, са нама? — Са свима, брате, па... и с тобом највише. — Ене сад. А што ћу ти ја ? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи.

ИX Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука ; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије. Даље се није ништа предузимало.

— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао. Ако га извршите добро, биће вајде свима. Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.

То је стари лисац, знам ја њега добро. После овога изиђоше обојица к друштву. Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану

— Ево ти десет дуката. Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже. Само из твога села траже пет кућа: Стојићи, Илија, Никола, Јово...

Само из твога села траже пет кућа: Стојићи, Илија, Никола, Јово... — Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати. И онима у Војковцима треба послати.

— прекиде га Јанко одсечно. — Пет стотина дуката. — Ништа не можемо учинити... Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.

Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље. По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре

Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за

Окупиле ове проклете дације... — Знам ја, не бери Ти бригу. Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. — Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи..

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Жена га послуша и уради све како је заповедио. Кад сутрадан отиду на салаш, онда газда увече каже свима пастирима: — Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћy бити код стоке сву ноћ.

— Ти ћеш бити цар међу свима мојим твар̓ма, — рекао је он човјеку — бићеш млад, здрав, лијеп, јак, уман, и живјећеш само тридесет година!

Једанпут, кад су седели пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој!

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Основни патенти су застарели и могућности су сада пружене свима. Основни аргумент државног секретара се заснива на интерференцији.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

једноставним и свечаним речима открила истину коју никад нећу заборавити а та је да Америка пружа једнаке могућности свима, да сваки Појединац мора тражити ове могућности и бити спреман да их искористи када му се укажу.

далеко да су сугерисале да се материја састоји од средишта сила са линијама сила које се протежу из ових центара у свима правцима до бесконачности, а докле ове линије допиру дотле се протеже и то тело.

пријатеље кадгод сам желео да им објасним Херцове експерименте користећи при томе оно што ми се чинило добро познато свима - звучну виљушку.

Проналажене су ствари које су изгледале немогуће. Узмимо као пример нешто што је свима блиско - трансформацију бежичне телеграфије у нову 'Уметност” која се зове радио.

Ћипико, Иво - Приповетке

са свих страна и замеће се с лаганим јој одијелом; двоје дјеце чврсто је држе за скут, а уоколо ње окупило се друштво. Свима се на липу види зебња и брига, сви су прожети једном мишљу: наслућују несрећу и већ је очима гледају.

Он је замамио.... Да замамио! „Али“, помисли, „белај би га знао, не би ни мени туђа жена била на одмет... Некако свима нама слађа је туђа.. .” Па што би и било ту зла да се човек превари кад налети, само да није руга и приговора људи.

И жури путем што боље може. Мисли: обеселиће се деца мајци, и свима ноћашња зимња ноћ биће лепша и топлија, а њему особито, преко начина. Помете га спавајућ сам.

У кући нађоше још два старија радника уконачена, домаћина и троје му деце. Мала соба при земљи служила је свима: у њој се кухало, јело, спало и прало прљаво рубље.

— по висовима, човјеку нешто дође, и у мисли сјећа се бога...А уоколо једнако нешто жамори и мирише... Да је просто свима, само да оздравим.... Мајко, теби се дријема. Чуј, бога ти! Је ли, опет ћу ужећи огањ у својој кући?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

– као и оне на почетку помињане науке – ка оним областима у нашем вербалноме понашању које припадају основноме, свима нама заједничкоме културном памћењу.

Он се код нас помало необично појавио, и под необичним именом. Свима нама је познато његово име, само што се углавном не зна шта оно стварно значи.

Шта се под тим разуме у самој поезији, покушаћемо мимогред да покажемо помоћу дватри проста детаља, која се свима нама налазе надохват руке. Лирика из времена наше модерне буквално је преплављена пејзажима сутона и јесени.

Увид у све, у периодици разасуте, Драинчеве списе досад није био могућ. Сада се, као на длану, нуде свима нама да на њих бацамо нов аналитички поглед, одређујући им у исти мах вредност и место у склопу модерног српског

зјала да плачем над изгубљеним илузијама над отвореним провалијама нисам рука што пише задатке који се допадају свима.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА (за њом): Нигде га нема! ЖИВКА: Ама, како да га нема? (Одјури задњим вратима.) Анка! Анка! (Свима.) Та тражите га, забога! ЧЕДА: Ама, шта сте се збунили?

ЖИВКА: Ама, какво те стишавање снашло, црни Васо! Зар изгрдили ме и нагрдили и нафарбали свима бојама у новинама, а ти мени да се стишам!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Исто значење има и Младеново избегавање сусрета. Све је, дакле, испосредовано и околишно, а у исти мах и свима разумљиво. Нико се не збуњује нити вређа, мада се конвенција слаже на конвенцију, знак на знак.

Норма је, уосталом, у приповеци и објашњена. Није свима допуштено да се улицом крећу на исти начин; постоје извесна ограничења, а за нека лица, као што су удовице, строга и

скупа узето отвара пут разноличним синтаксичким понављањима, која иначе налазимо - негде више, негде знатно мање - у свима врстама стихова, али не и у прози.

пук осетно реагује чим га у туђини пут нанесе на завичајни Дунав: „Пошавши од Кремсминстера уз Дунав, који им свима беше драг, јер су од њега и дошли, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Његове пустоловине власт је гледала кроз прсте, јер се одликовао у свима ратовима и угушивању побуна, да му је надимак капетан пристајао и као пустоловном атаману и као ратном стотинашу.

И по свима сељачким прописима стаде га дворити и појити како то приличи као да је какав прави странац. Само је прву чашу Милоје

Као да су се здоговорили и тврдо затекли Аустријанци, Арнаути и месец новембар. Да овако прође овај свима њима мрски бегунац.

— Добро вече свима! — бодро поп проговори на арнаутском да би кући учинио част. — Добро си дошао! — узврати му домаћин и насмејано, али

У томе погледу Ибар је био потребнији њему но свима осталим Чабранима. Али све то укупно учинило је да свет у њему не види једнога мирнога и у суштини честитога

Не дам се лако. Ето, гледам одавде низ разбој, ређам своје доживљаје, помињем турске грехове. И разговарам са свима који испустише душу на овом пољу и око њега. Изводим их на месечини по овом чичварју као јариће.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ То говори, један превес снима — Ох, дивоте, ко да се нагледи! Стале очи и краљу и свима. Дивна мома, јесте, анђô прави, Лепше нико нит’ виде нит’ снева, Рајска радост кроз лице јој зрачи, На уснама

Ја те, побро, могу тражит’, Знам где ћу те скоро наћи, Ал’ ко ће ти празно место Да испуни, изјуначи? У свима нам срце бије, Које српска мисô креће, Ал’ Стевана Каћанскога Мајка родит’ скоро неће.

ИВ Видим ȁле, њине жвале И чељусти клете, Које свима народима Подједнако прете. Хај, ал’ сви ће заједничке Против таких зала; Биће борбе, опште борбе Против општих

Зато ми се у гуслама Најмилија таји. Само каткад тек пробију Грки уздисаји. ИX Ој, потоци нашег рода, Свима вам је једно врело Свуд где тече једна крвца То је мени једно тело.

Незналица мислила је: Има шуме доста свима! Ал’ је шума спахијина, А он не зна шта је зима. Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па накупи

чики, Неуморној ал’ хуморној „Стармаловој“ дики; А та би ми чаша вина тако слатко пала, Кâ што пада нама свима твоја лепа шала; А чашицу разбио бих на толико чести, На кол’ко нам ти разбијаш бриге и болести.

шале сви тако волемо, И зато ти ево сада ћутати не смемо: Здрав нам био, увек вољан сатиром и шалом, На утеху нама свима, на дику „Стармалом!“ »Стармали« 1883.

Песнику ј’ лако, има и дрва, По мало вина и хлебних мрва. Довољно хлеба, дрва и вина Могло би бити свима нам’, свима, Само да ј’ свако на земљи дело Као снег бело. Бар кад би сама...

Песнику ј’ лако, има и дрва, По мало вина и хлебних мрва. Довољно хлеба, дрва и вина Могло би бити свима нам’, свима, Само да ј’ свако на земљи дело Као снег бело. Бар кад би сама...

Кад ђаволу кажу: соко! А соколу кажу: ђаво! Немој ни ти друкче рећи, Па ће свима бити право. Кад се нађеш с Петром, Павлом, Не разбирај које ј’ боје, Нити чекај да те пита, Напред реци: Јест’,

Тако чини, тако ради, Па ћеш свима угодити; Па те нико гонит’ неће, Па ћеш свима мио бити. То додуше није лако, А поштено још је мање, То је срцу

Тако чини, тако ради, Па ћеш свима угодити; Па те нико гонит’ неће, Па ћеш свима мио бити. То додуше није лако, А поштено још је мање, То је срцу стега љута А души је робовање.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Јер и пад је лет док се не падне У себе; а тамо — нема нас, већ гадне Кљују нас птице и ругло смо свима; Ко нема више срца тај га има.

Краков, Станислав - КРИЛА

У борби поуздан. Препоруку заслужује. Водник рез. ппоручник Мија Јеличић из Смедерева. Храбар официр. Присебан у свима моментима. Има иницијативе. Интелигентан. Рђав економ. Одан пићу. Препоруку заслужује. З. ЧЕТА. Командир рез.

У кланцу је пуцњава престала да за који час наново отпочне. До ноћи је село било повраћено. На свима кућама су биле беле крпе које од јутра нису скидане. У селу су Бугари све жене и девојке силовали.

У луку су пристизале лађе, и доносиле нове трупе. Било их је црних, жутих, а било и белих. Међу свима су комарци сејали маларију. Зато су Јевреји, солунски трговци, имали пред својим радњама извешане мреже за заштиту.

Душку, који је лежећи мокрио од страха, излила се жуч, те је одједном постао мртвац. Бар по изгледу. Уосталом свима је било подједнако. Око свију је севало, грмело и јаукало, и сви су исто умирали.

Не сви, али они дебели. Пило се у здравље мршаве кнегиње Галицин, која је свима делила осмехе, а потом се куцало за бароницу Ивон, која је, можда зато што је плава, делила само некима ложницу.

Осећа се да ће сада десити се нешто. И туђе гранате сада фијучу и хује. Немир је у свима. Нешто се догађа. Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену. Батерија крај њих то отвара ватру.

Над Седесом је кружио школски авион, и покушавао несмеле вираже. Ауто је јурио и остављао свима прашину као поздрав. Душко је гледао пуста изгорела поља крај Лутре, где су некада били њихови логори.

Петровић, Растко - АФРИКА

из португалских колонија, црнкиње зване Португалке; из енглеских, црнкиње зване Креолке; из Сенегала, Волов и Церере. Свима је заједничко само да своје зубе не престају зашиљавати дрвеним прутом.

Бели уливају страх свима па и овдашњим многобројним дружинама људи–пантера. Сам Мури видео је пре три лета како се један фетишер претворио у

Било их је који су осећали црне демоне око себе, и који као да су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама.

Онда исплатисмо носаче, којима на њихову огромну радост дадох још и по сто двадесет кориа бакшиша. Руковах се са свима, и они одоше весело кућама. Остатак дана проведох цртајући Кауру, која је необично живописно село.

Мој је први утисак да је ово велико село, прво суданско село у које сам дошао, и које је на свима картама обележено дебљим словима, савршено пусто. Нигде једног живог бића.

Тада сам се ја већ сасвим био ослободио свога првога страха од губе, али не и одвратности коју човек осећа према свима болестима од којих се људско тело распада.

Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну. По свему се видело: по свима оним ситним дроњцима, калбасу са водом и узицама што су око њега, да је он на том месту и на тој асурици староседелац.

Срећом за ручак сам већ сасвим добро. Мистрал не слаби но, према свима предвиђанима, за време идуће ноћи мора пасти. Тако мој пут од Дакара до Марсеља, који је имао да траје само осам

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

стоји велико дело које це само сложним, укупним силама може повољно решити; човек це наједанпут осети зближен са свима личностима које га окружавају, одношаји одмах постану некако ближи, искренији, изгуби се она свакидања укочена

У том смислу направи се диспозиција за сутрашњу битку и разашљу наредбе свима командантима чија ће одељења сутра суделовати у борби.

Затим се окрете свима официрима који су били ту и рече: — Господо, данас ће Турци нападати можда жешће но икад досад, наше је данас само да

који глобама и тиранијом држе читаве народе у непрегледној умној тами, те тиме праве од људи зверове; проклетство свима силницима, рад чије славе и моћи тече драгоцена људска крв по бојним пољанама; проклетство убилачким ратовима који се

Пољана је била засејана труповима наших изгинулих другова. А Турцима је било доста и пô сата, па да им свима поодсецају главе и да их свуку голе наге.

И заиста, 20 јануара Чумић већ разашиље свима начелницима телеграм како је »целокупно министарство дало оставку«. Настаде министарска криза (упочетку је била

да тај одбор у случају рата буде на домаку војске и управо управља ратовањем и врши најстрожију народну контролу над свима и сваким. Но то се после изврнуло у нешто девето, као и сва наша друга решења... Отац М.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

А Бог ми рече: „Сад се врати доле, Па поштуј јаде, Поштуј своје боле, И носи свима Земским патницима С поруком божјом Најлепшега дара: Бол нека вас диже Нек вас не обара!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

“... „Предавам се, братко!“ У њиховим рововима остали су мртви и тешко рањеНи. „Санитет!“ — јаучу рањеници. На свима странама одјече прасак пушака. „Напред, напред!“... „Ура! Ура!“... „Јаој, браћо!“ „Не остављајте ме!“...

— Упутио сам једнога да ми нађе неку пушку. Стотинама је лежало на свима странама. И овде су ровови били плитки, јер је испод танког слоја земље камен.

Овде смо у мртвом углу. Војници се пузају уз онај камењар. У равници остали су мртви и рањени. Јаук се разлеже на свима странама. Успели смо се на једно ребро. Лево и десно од нас су увале, а пред нама је непријатељ.

Кад управник заврши, обрати нам се и он: — Господо официри!... Вама је свима познато „Правило службе“, а донекле, надам се, и „Дисциплински поступак“.

А већ свима се причињава као да се земља клати под ногама. Народ се све више окупља и поседа речну обалу. Вест о овом лумперају

Али потпуковник Петар није хтео да чује. — Зар сада, када људи гину на свима странама, да се ја склањам са положаја због мане срца?

Уосталом, ако шта буде, он ме може увек одменити. Ставио сам на главу шлем и поздравио сам се са свима. — Пази на маглу! — добаци неко кад сам пошао...

На свима странама виделе се огромне рупе од експлозија разорних граната, које су негде избацивале столетна стабла тисовине.

Мораћемо из једне порције. Изволи. Шта ради, богати, онај рмпалија Лука? Причао сам му о Луки и свима редом... На улазу се појави висока фигура једнога официра у лакованим чизмама и коњичкој униформи.

Чим сам закорачио, осећао сам се некако угодније. „Цамараде“ чуло се на свима странама. Они су искрено саосећали у нашој невољи, и сматрали су нас као своју децу.

Извињавао сам се како ме чека један мој пријатељ који је данас допутовао. Поздравио сам се са свима. Најзад сам пришао Одети. — Испратићу вас — рекла је тихо.

Још с врата поче да ми прети главом: — Заиста, нечовечно је од твоје стране. Свима нама је пресело ово послеподне због тебе. — Зашто?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Бранко је први савладао вешто што је свима њима остало до краја недокучиво. Но све то ова књига даје само овлаш и узгред; јер она је ипак оно што јој име

на прави разговор о песницима ове Антологије, ако баш и не о свакоме од њих појединачно, а оно свакако неизбежно о свима њима онако груписанима како их спајају сродности а раздвајају супротности стилова и тежњи.

одабирању песама нешто спуштан, он никада није спуштен до попуштања која би ову књигу могла унизити: и мени је, као и свима антологичарима, пре свега било стало да време које обухвата ова Антологија сине и лепотом и обиљем разноврсности и

напрегоше, очи моје и срце најпре избодоше; покрај мене тко ходи слободно ме стреља, шкрипе зуби на мене, — то је свима жеља.

Патка рано па па квикчет и пачиће погледа, кукук тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће!

Слава Богу јединому који влада све тако, в небје њему предивному благодарност једнако, а жели се свима срећно воспјевати многољетно: О златоје пролеће! 1765.

При сем се споменух ја древњаго Рима Који бјаше преславен и ужасен свима Народом вселенија в златно јего времја, Когда славно бјаше в мирје римско племја, Гди витјази славни всју трјасоша

Младеж нек’ често њих Погледа; цељ удуби духу. Једноме не, ал’ све можно свима! 1821. Лукијан Мушицки КЛЕВЕТНИКУ Клеветај, враже, пакосну сити груд; Прати ми коња вражјим очима; Сваки

Један тек споменик, „усрећити твој тобом народ”, Остаје вечно честит, остаје свима познат. Златне речи твоје, Сабурану изушћене врлом, На утеху људства разноси повесница: „Прими овај мач, ако добро

Но прије него што ће све то бити, Цар господу на вечеру сву зове, Па златном чашом узе винце пити И напија пред свима речи ове: „О Боже!

да сахрани И теб’, баку остарелу: Ми добисмо вољу смелу, Мила мајко, тамо поћи; Могнемо ли натраг доћи, Биће свима дост’ помоћи.” То рекоше сина оба, Млад Радомир, млад Радивој Својој мајци остарелој У пролећа цветно доба.

Он не види, он ослепи, На беле јој груди спеши. Брат га зове, виче, моли, Сећа г’ мајке, себе, мете, — Него свима слепо дете Мамитељки вили воли!... Ој!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад све разумем — Зашт’ им се свима чело следило Због пријатељства са Латинима. Умир’ се, чедо! Трпи до сутра — Сутра и тако биће скупштина, Где ће

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

XИВ Тражио сам једно ново небо, да бих Загњурио душу са сновима свима, Душу пуну празних осека и плима, Душу, чији кути беху лажи сити.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити. По свима кафаницама. Нека оде и до оне Кате код горњега бунара, и она издаје собе за самце.

ТАСА (чита): „Строго поверљиво”. ЈЕРОТИЈЕ: Чули сте, господо, „строго поверљиво”. Тасо, ево ти овде пред свима кажем: да ћу ти ноге пребити ако одавде зађеш по чаршији и истртљаш шта си прочитао. ТАСА: А!... Господин-капетане!...

ЖИКА: Јест! ЈЕРОТИЈЕ: Ја мислим, господо, прво и прво, да се напише један распис свима председницима општина. То ћеш ти, господине Милисаве, да напишеш! МИЛИСАВ: Је л' строго? ЈЕРОТИЈЕ: Строго, него шта?

КАПЕТАН: Ама, какав је то лом? АНЂА: Поразбија ти ћерка све по кући! КАПЕТАН: Гле, разбојника? Зар мало што нам свима овде окачи репове, него сад још и кућу разбија! Где је она? МАРИЦА (долази и прилази право оцу): Ево ме!

Лице које сте ви ухватили, вероватно је једно од таквих, стога га спроведите у Београд под строгом стражом, заједно са свима списима при њему нађеним”. КАПЕТАН: На здравље!... (Пауза.) Шта сад, мој господин-Жико?

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

У Рајни је тако лепо! Брда плава, река плава Од пакости заштићава И грехове прашта свима; А науке нова вера Потресаће вековима Подлу чету калуђера!... — 1877.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ВИИ Лек си, а гњијем у срцу. Кротином ћув то мрзли разједе кам. И јер лек си, јер топло буде свима, чудно ме у пролети овој зима. Лек си, болујем те сам. ВИИИ Лек си, дубље тим лека ми не.

4 И да сила му је дата, бодар из непребол-дубине, изрони ли, свима да је за лек. ОДЈЕЦИ МОЛИТВА 1 Да утопим се у плаветнило твоје, Господе, жедан ја.

Зар знате ви, зар ја, зар ико жив, ван Онога озгоре!... Простите, грађани, праштам, а Бог над свима нама нек чини своје! ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА Води ме, поведи слепа, ја не видим бела дана, душа ми у богу сама!

И он ће бити мој син А отац његов ја. Разгласиће он свуда по земљи И светлост јарка синуће тад свима И биће он Давида син. ХОР Из срца мога лети песма, За краља мог је дело то.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И за све морали њу да питају, од ње да ишту. Али и она се о свима њима по кући бринула. О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.

То је и његова мати као осећала. А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима... И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...

Али није могао друкчије. Није могао да оде кући. Издао би се. Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. И добро му дође што остаде сам у дућану.

кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука.

Син јој је почео увелико да сади и суши дуван. Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У народној медицини и враџбинама има б. л. међу свима биљкама највећи значај. За њега је карактеристична пословица у којој он опомиње човека: »Ти мене чувај од нокта, а ја

н. игре, 33). Занимљив је обичај, по свима српским земљама, да се венчићи од п. класја постављају под икону: чињеница да се п.

Такав значај има, можда, и босански обичај да се на Јовандан веже свима у кући црвена свила и златни конци око десне руке и леве ноге, па се то носи до Петровдана, и онда скине и метне на р.

« — о болеснику који ће скоро умрети), и уопште у култу, домаћем и јавном, и у свима приликама када је потребно религијско очишћење.

ТРЕШЊА Кірѕцхе (прунуѕ цераѕуѕ). Трешња, црешња. Реч је позајмица из латинског, позната свима словенским језицима. Т. има известан религијски значај, и у добром и у рђавом смислу. Т.

на врло старински начин, без квасца), о општим заједницама (Божић, крсно име, Младенци, Велики четвртак), и у свима случајевима кад се очекује, или тражи, присуство предака (на пример, о свадби, о бацању проклетства). К.

Ћипико, Иво - Пауци

Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и, у име Радивојево, поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима: — Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш. И јавивши поруку отиде.

Сви је наговарају да се поврати: и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли? — Идем, — вели у сузама. Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.

—Ако је тако како ви говорите, вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима. Све је негда било опћинска шума, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!

— Залуду је свима. Не дам ништа! Кад се буде радило, даћу... — Фала богу, кад на моје труде не могу наћ' ни шаку муке!

У дућану нашао је много свијета. Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. — Фала вам! — рече главару.

Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом” — и изиђе. У путу к својој кући срете се с њиме. Јави му се, и оба младића оду настрану.

их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи. Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.

Пробудивши се око десете, пожури у уред. Од несна је узбуђен и хитар. У ходнику суда срете се са начелником. — Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Према томе, док имамо повољну прилику, чинимо добро свима, посебно они ма који по овој вери припадају истој породици.“ Прохор није схватио овај пут.

би казали: ватра је врућа, или: вода је мокра, са таквом комоцијом као да је то једна од оних простих истина које су свима уочљиве. Богдан је глуп. Тако почињу и тако се завршавају разговори о мени.

Видим да се сви на Кули, без изузетка, радују што се нашао неко ко ће тој дебелој пијавици измерити трбушину. Свима је већ одавно дозлогрдио тај глупи дебели крпељ без душе, тако свиреп према себрима и осорљив према нама војницима.

А онај јадник у подруму? Жуљају ли га негве у које су му, јавно, пред свима, оковали глежњеве руку? Да ли је и даље онако прибран и хладан, или се у самоћи тамнице препустио очају и својој

Горди се тај момак, ето то он ради. Горди се. Уздигао је главу и свима нама упутио изазов. Без иједне речи. Ћутећи. Богдан Већ се приближава јесен, а ја, коме је дужност да се стара о

другачије врсте, поменуће како није његово да дели људе на браћу и непријатеље, него да с подједнаком љубављу помаже свима.“ Опет грми. Галама тог побеснелог клипана пара ми уши и ја једва издржавам да не скочим и побегнем напоље.

Пустио га је да се излаје, видео му смер, а онда је ту пред свима људима који су нешто значили, рекао: не, поћи ћемо супротно.

А кад ја нисам одао свога мучитеља, вероватно је да су и остали љубоморно скривали своје пауке; можда је свима нама људима судбина да ноћи проводимо под страшном телесином својих Црних Стевана.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Но Рахман не беше срећан. Делећи радости свима Он није могао често да радост подели с њима; Јер спомен на мрачну прошлост њега је мучила често, И он је тражио тада

“ Да, то је доиста мучно! Ко сваког с радошћу прима, Тај с тешком досадом, најзад, и леђа окреће свима, Јер љупка спољашност тада пред нама изгуби цену Кад човек обману позна и пустош осети њену. Синоћ сам дошао доцкан.

најбоље бити одавде што пре отићи, И то је најпреча дужност, од које користи има, Што ће у своје време користи донети свима: Јер цела галама ова (из горког искуства знамо!) Ништа и није друго но бесна оргија само.

код Тапсе и Фарсале, Квиритске легије грозно са древном слободом пале, И тиран, под царским венцем, лукаво праштајућ свима, Сурово погази ногом свештене законе Рима Тада се насупрот њему подиже сенатор један.

Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно. Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима Да света недеља свиће и празник доноси њима. А кравар на посô крену.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Главне, најшире, воде, одмах од улаза, стрмо у висину, а више споредних степеница преплићу се у свима правцима. Ми се пењемо лавиринтом тих споредних степеница, и стижемо, опијени њиховим завојима, на горњу платформу

Слично је и са свима осталим јаснијим звезданим скуповима неба. Зато су вавилонски свештеници, већ најмање пре четири хиљаде година, а

Ератостен ме благо прекида у томе, јер је време да пођемо на ручак. Онде ћемо се упознати са свима александриским научницима. Пролазимо кроз остале делове библиотеке и, прешавши двориште, улазимо у простран вестибил.

Та је уметност била достигла за време александриског доба свој врхунац. О томе имамо сведочанства по свима музејима, но најлепших од њих било је у Петрограду.

У свима вратима сале и прозорским удубљењима узели су места турски полицајци. Ваздух се испунио смрадом и проламао од дивљачке

Сада је било свима учесницима конгреса јасно да је тај скуп људи имао да, под заштитом и по наредби турске полиције, изврши насилно

После свечане службе божје, он се разишао. Наш растанак са патријархом, Светим Синодом и свима осталим члановима патријаршије, рачунајући ту и драгомане, био је врло дирљив.

Та зар не пише у деветнаестој глави дјела апостолских: „А многи сабраше књиге и спалише их пред свима; тако здраво растијаше и, надвлађиваше ријеч Господња.

“ Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов разнеженој гомили.

Они су још увек веровали у кристалну сферу звезда некретница, на којој су ове као приковане, и која се обрне са свима тима звездама свакодневно око Земље.

Но морадох напустити овај технички план. Такав модел не би могао бити пропорционалан у свима својим деловима: јер, одабере, ли се тамо смањење при којем су саме планете још довољно велике да се могу разабрати

Извешћу га у правилном смањењу у свима деловима и поставити га у моме врту. До после подне биће готов, и ја Вас у то доба жељно очекујем.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

и радују пролећу, често уз примену ономатопеја („…патка рано па па квичет/ и пачиће погледа/кукут тако ку ку вичет/свима радост без сљеда/… гуска гачет, гушчад водит/ гусак смјехи га га носит.

Патка рано па па квичет и пачиће погледа, кукут тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће!

Слава Богу јединому који влада све тако, и небје њему предивному благодарност једнако, а жели се свима срећно воспјевати многољетно: О златоје пролеће!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Сасвим бесно уноси се матери у лице): Чујеш, ти, ево ја теби сада кажем, а ти свима: оцу, хаџијама, и коме хоћеш, да ја више овако и овде нећу и не могу.

да ударам на вас, прве, богате и највеће, и да ћете ви моћи да радите што год хоћете: и са мном, и са црквом, и са свима?« И онда, како су смели због покојника толико да те држе у страху, у црнини, у плачу, самоћи...

НАЗА Нема сам као ноћ! САРОШ Да. Од кад поче понова да прима госте, да живи, одем јој и ја. Али, она ме нападе. »Свима ћу«, вели, »да опростим, само теби не.

СТАНА (пркосно): Ако сам сељачка, нисам погана, нити сам штогод опоганила! (Доноси послужење свима.) ХАЏИ РИСТА (презриво): Бит! Где ти је снашка! СТАНА Снашка? Болна. ХАЏИ РИСТА »Болна«? Доведи је овамо.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Надимак тај је био и остао само случајна и споредна ствар у животу мајстор Костином. Некада свима у варошици познати Костица шнајдер био је мало, слабашно, мирно створење.

Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој. Жуто лишће је још украс; топло је; цвећа пуно по свима лејама. И то наше домаће цвеће је увек некако слатких боја. Пита мајстор Коста гошћу своју ово оно.

Ил', њу да узмем, ил' у бунар да скачем, онако матор. — Гос-Тошино друштво се на то слатко смејало. Јасно је било свима да је код његове младе Станојле више вредела реч него узречица, али гос-Тоши се тако понекад дешавало да промаши мету,

прозором кров, то јест, кровна грађа продужена над стакларију, да би сваки покрет на тавану изазивао гуд стакла по свима собама.

Ноћу, стражар кућни обилази зграде и дува у рог ако му се неки шум учини сумњив. Овако су изгледале куће по свима великим имањима, и то је донекле био и стил и обележје господства и богатства. Лазарићи су били богати.

да је гос-Тоша нашао и споразум и правду, да су сви задовољни, да гос-Тоша најлепше говори о снаји и о беби, и о свима рођацима снаје и бебе. Вратио се гос-Тоша својим друштвеним функцијама као да ништа није било, ни смрт, ни деоба имања.

А Јулици, девојчици од дванаестак година, наређено је било да крене с адвокатом и са свима потребним стварима, то јест, да се коначно пресели код сестре. Гос-Тоша и његова жена, на тај начин, стекоше дете.

Однос њен према Срби био је стога свима непознат; чак је и господин Јоксим касно прозрео ствар; паланка је није слутила.

— Што отац твој лаже, то да човек и разуме, за твоје добро лаже, отац је! Али жупник! Море, ја теби, и свима, одавно говорим да су швапски попови лисице! Оно, знаш, право је рећи да и наши нису бољи.

А овај се, Боже прости, умрцинио, тешко њему, и оној његовој жени и детету, и нама свима. Седам година је „маркиз” трунуо у гаду и хулио на Бога и на небо.

Сигурно си пун пара. Тамо код твоје стара-мајке свраћа Господ Саваот, па вам је свима добро... Е, лепо, лепо, да си жив и здрав. А тата ће твој, ево, скоро липсати! И треба.

Швабе имају услужност. Услужност отвара сва врата, јер свима треба услуга, за тело и за душу... Тело нам често болује, а душа нам понекад баш као пијана посрће, богами и пада...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Но Роман и није био дете као што су обична деца. У првој години показао је он свима да особита нека благодат на њему почива. Да није волшебница каква њега под заштиту узела? — мишљаше мати.

« »Молим, г. списатељ, ако је могућно да им од моје жене само четврту част језика пошљем, пак ће свима женама у месецу бити доста!

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

године. Хвала г. професору и са моје стране што је то питање расветлио, те нам је ствар сад већ свима јасна и неће нас више доводити у забуну.

“ Мени је нарочито годило што сам у тако раним својим годинама стекао извесну репутацију, коју сам се, у свима приликама, ревносно старао да одржим, те сам затим још чешће разбијао себи нос, чупао сестри косу, угануо једанпут

Случај, који нам је Мешулам изнео а који је уосталом и свима нама био познат, био је овај: наш плован провукао се једнога дана испод плота и отишао у суседно двориште у тренутку

на оно о чему ме питају, запазили код мене известан политички таленат, али они то нису опажали и ту је лежао заметак свима неспоразумима између професора и мене.

На таква се питања обично не одговара. По здравој памети, по логици, по моме личноме дубокоме уверењу, по свима законима и божјим и људским и по свима правилима, ја сам требао да паднем на матури, али, ето, — нисам пао.

По здравој памети, по логици, по моме личноме дубокоме уверењу, по свима законима и божјим и људским и по свима правилима, ја сам требао да паднем на матури, али, ето, — нисам пао.

се њоме, сећам се, правдала и оправдала преда мном и једна млада девојка, која је — обратно моме случају — пала, а по свима правилима није требала пасти.

— Јесте. — Ето овако! — и напише кредом на табли слово Ж, које нам је у томе часу одиста свима изгледало као жаба са главом, репом и четири ноге. И одиста, ми смо на тај начин слово ж добро упамтили.

Замислисмо грешнога доктора са огромним харемом и — недовољно упознати са добрим и рђавим странама човечјег живота — свима нам је у томе часу био одвратан.

Уосталом, ја ни дан-данас не разумем чега у свима овим мојим одговорима има смешнога и чему се управо председавајући професор тада онако слатко смејао?

И не само мени, већ и свима у мојој околини, задао је тај падеж главобољу. Мој најстарији брат, који је већ био у старијим разредима, изгледа да

Има, на пример, речи које су тако каприциозне и превртљиве као хистерична жена; јављају се у свима могућим тоалетама.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Војници без обуће, а одело поцепано. Из успутних вароши беже грађани и лакши рањеници. На свима странама плач деце и јаук рањеника. Мост на Морави бачен је у ваздух.

Што није могло да се понесе, палило се. Дим се развлачио на свима странама... Била је то последња етапа до које су доспели најмногобројнији бегунци из северних крајева.

Виде најзад и коморџије да је опасност свима за вратом, те сада журе и они... Житко блато развлачи се као тесто. Вочићи исколачили очи и подавили грбине, а кола

Од нас позајмише ватру и други. Читаве ломаче разгореше се на свима странама. Једнима ветар подухвати ватру и пламен заковитла преко наших глава. А већ од дима се није могло дисати.

концентрација трупа на нашој граници, ми смо седели, двеста километара далеко, на једној пољани, и обављали службу по свима мирнодопским правилима: топовска обука, трубе, рапорти, и већ све остало што ти је наврх главе изишло...

Господе! Грр-у! Одлете ка вароши... Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну. Распитујемо се где паде. Кажу: међу пешаке. Има доста рањених. Комесари отишли у варош да траже хлеб.

А онај подметнуо торбу испред себе и седи малаксало у води, са главом клонулом на груди. На свима странама леже малаксали људи и коњи, од глади и умора, као скрхана, трула дрвета. Зашли смо у право беспуће.

верују себи, па трљају отечене очне капке и с неверицом посматрају морнаре у плавим униформама и онај сјајни месинг на свима странама. Онда се с напором дижу и тешком муком ослањају на рањаве ноге.

Јер у свима нама тињала је скривена туга за кућом и породицом. Плашили смо се да то јавно изразимо. Старији официри, који су били

Али на овој врућини прилепио им се ранац за леђа, као зажарена црепуља. Од замора и несносне топлоте свима се лице некако отегло, а очи постале избечене, као у риба избачених на врео песак. Пешаци већ лакше иду.

Војници су морали да копају ровове, да би оградили ватру, или да газе чизмама, не би ли је угасили. На свима странама виделе су се црне мрље од изгореле траве. Са заласком сунца топлота нешто мало попушта.

Изгледало је као да у свима нама тиња једна иста мисао: остало нас је мало. Да ли ћемо и ми изнети читаве главе? Са противником се познајемо.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Тамо где сија месец пуни, Изљубићу се са зверовима свима, За добро упитаћу се здравље, Постављена су ево сребрна постоља, Око њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и

Мисао је прешла кроз тело као залогај хранљивог меса, хранећи га свима својим соковима. Одселе је мисао била хигијена, гимнастика, купање.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— шапућу већ и они који су с њеним унуком на свет дошли. Је ли чудо што схвати Лепотица како свима око себе смета? Што виде да не разуме људе око себе? Већ се изгубили и послови које је волела: ко још меси, ко тка?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Зора је. Ми деца крај мајчина скута У дворишту стали, срце нам се тресе — Отац, ево, свима из јаспрене кесе По маријаш вади за сретнога пута...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Милош је имао да покаже Латинима „старим варалицама“ и уображеним господичићима и свима другима за шта су све кадри презрени балкански чобани, каква се физичка и умна снага крије у њима.

владао његов син Ђурађ, одговорити би се могло да се косовски бој певао још онда по свим српским земљама, а Вук над свима владао није.

Такав је јунак коме је народ дао да живи неколико векова, од Душановог до хајдучког времена, да другује са свима јунацима и да им буде старешина.

У тренутку опште малодушности и попуштања непријатељу одјекнуо је прекорно и честито његов мушки глас: Боље нам је свима изгинути но у Турке давати ђевојке. Он познаје границу на којој се губи част и оправдање живота.

десна ти се посветила рука која знаде погубити Меха, свим Турцима храброг Поглавара, а Србима свима душманина! Весели се, Поцерац-Милошу! дуго ти се име спомињало, докле текло сунца и мјесеца!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

је мало дремао Док се за лов спремао Пре но што је ђипио Неко му их здипио Како бруку да сакрије Ћосаво му лице Свима прича да се брије Код шашавог брице Па му као брица Смако брке с лица ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ Ово је песма о краљу

тресем иза грма То пас рече испред лава Па одмагли ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим То лав рече испред ловца Сав покуњен као овца ГЊАВИ МЕ ТЕЧА Гњави ме теча Гњави

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Тога дана свима је било жао напустити логор и започету колибу. Николици је било најтеже, њему је ваљало оставити и кују да чува логор.

Дјевојчици заиграше усне. Она погледа по свима редом да се увјери узимају ли они озбиљно то што Стриц говори. Најзад заустави поглед на њему, кос, испитивачки и

Погледај, ето ти списка. Нема их већ данима ни да привире у разред. Ваљушко узе списак и прогунђа: — Још данас ћу свима да запријетим глобом. Хеј крчмару, је ли ту пољар Лијан?

чак и на лађи морских разбојника, гусара, увијек се нађе понеко тихо створење које мирно ради неки свакодневан посао, свима потребан. Можда кува ручак, пере крваве кошуље, плете неком шарен појас или пришива сребрно дугме.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Понајпосле — незнана смрт, мирна, зла ли. Мртвим пак у гробу смрдљиво раструњење. То је свима последња издата част. БРЗИ КОЊАНИК А наши зли и добри данци уједно ка и сенка скоро промичу и пролазе нам.

Оно дијете лепо, чисто, ка матор човек проговори и свима онде око њега што бијаху, то исказа да се не препадају јер проси и моли Богородица Христа Бога да то не учини што

И о главу свима заказа ништа до труна да што не узме ко себи изнутра, јер све широм штогод има у њему до једне длаке што би врсно

Али грех је, рече, голема пагуба! Зато напред ваља да се укаже свима с педепсијом нека се сви не губе у то газећи. И сазнаду то, колико муке и беде једно преслушање наводи.

« У томе таки посла Исус теларе викати по табору свима на сазнање нек се истраже међу собом тко је што јерихонско занео.

То он изрече пред свима оним у цркви калуђери, и тим часом несвиђени бише, те нестаде их испред очију. Благодарише и похвалише Бога сви

И од онога дрвета ломећи гране, свима помало раздадоше на благословење однети сваки своме дому. ДВОР У ЕФЕСУ Апостол Тома будавши већ тамо у великој

Толико дужан сам Свето писмо сказивати малим и великим једнако кано свима општи пастир. Зашто у Бога разанства ни распознанства нејма тко је тко: сиромах, бољарин ли, снизак, висок ли, ружан,

се и то, те под неким и врло младим новоизбрато постављеним мудрим царем свој му земљи у миру безбрижно борављење свима људма. Којино пре њега бише ил' му при њему, по њему ли, који постали, — сви га по добру хвале.

Јако је двоструко сплетено уже. А троструко ко да и прекине? СВИМА И СВАКОМЕ Ови више, ови мање, неки с мером узимљу тај од Бога раван издати нам дојинлук.

И да тко је таки велики људски душман да зактева сав тај обшти ганилук само себи зграбити? Ето, сунце свима једнако сија, киша једнако служи бољаром и богаљем, дни и ноћи свим су с променом општи.

браћо, јер тек само једним земљодршцем царем, принцом, беговом и спахијама пише се правога суда држати се адета, ама свима у сваком се здешању сеоском, варошком, занатлијском и трговачком. Једнако се та правица излазна бивати тевтиши...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшијским кокошкама. Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано: — Нане, „Гиган“ саг

) — Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају

Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за подсмех. Осећа и види да је све пропало за њ...

Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за подсмех. Осећа и види да је све пропало за њ...

За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко. Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне

Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлијска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи! Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.

Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару. Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде да се нађе