Teodosije - ŽITIJA
Jer kada zli duh koji je davio Saula bežaše od Saula Davidovim sviranjem u sviralu i udaranjem u gusle, koliko će ce više ustrašiti i bežati od strašne trube koja ispoveda Trojicu Svetu u jednom
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Guslama se ne mogu pratiti igre ili lirske pesme, za koje dinarski ljudi imaju druge instrumente (naročito sviralu). Monotoni i tužni tonovi gusala potpuno se slažu sa narodnom dušom kada ona obnavlja uspomene iz istorije pune patnji i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ONE KOJI CARSKE DRUMOVE ORU Tražim pomilovanje za zovinu sviralu nedužnu koja govori u lice caru što se samo zemlji poverava, što krišom dotura vetar vetru i mrav šapće na uvo mrava.
Za svačiju zabludu tužnu, za hrabrost usamljenu i izlišnu, za tajne što su progovorile kroz zovinu sviralu nedužnu. ZA VRLINE U MANE PROMETNUTE Za one što se zbog vrline preterane, među ljudima nedozvoljene, izopače, za
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čobančad kad nađu zovu, odseku jedan prut i od njega načine sviralu, ali kad počnu svirati, svirala izdaje glas: — U cara Trojana kozje uši!
Car Trojan naredi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati. Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: — U cara Trojana kozje uši!
Onda carević reče: — Ubi me žalost, i ako od nje znaš lijeka kazuj ga, molim te! A pustinjik mu pruži jednu malu sviralu pa mu reče: — Ništa lakše!
Ide tako, ide, a kad vidje da je sam samcit uze sviralu da oproba; srce mu stane od radosti igrati, i on opazi daleko jednu vevericu kako igra i sama prema svirci njegovoj.
Ostavi ovce pa uzme torbu i metne u nju hljepca, soli i luka, i sviralu, pa pođe po tragu kako je čuo od veseloga gazde svoga, a nikome ne kazuje šta će i kuda će.
Viđe on sada da su ga one osjetile, pa brže bolje rukom u torbu te izvadi sviralu i stade svirati najprije lagahno a onda sve jače i jače.
On tako učini, a ne skida očiju s vila: čim one pojme da se maknu, on duhne u sviralu a one počnu pomamno đipati. Tako dođe on do jele, skine sa nje zlatni jandžik, nađe u njemu srebrnu kutiju i u kutiji
Daj ti meni moju slobodu, torbu 'ljeba, bukliju rakije i jednu sviralu, pa ću ja bez brige svijet obilaziti i svireći dobivati kako ću moći lijepo preživjeti.
— reče vojnik i pruži mu bukliju s rakijom, te se i nepoznati sit napi. — A šta to držiš u ruci? — zapita ga za sviralu. — Evo svirala, zar si ćorav! — osiječe se vojnik. — Daj meni i ja ću svirjeti — reče nepoznati.
— Evo svirala, zar si ćorav! — osiječe se vojnik. — Daj meni i ja ću svirjeti — reče nepoznati. Vojnik mu pruži sviralu, ali ovaj ne može ni da zapne, jer mu bija'u prsti krivi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
novaca; onda nekakvo dijete iziđe preda nj i pruživši mu paru rekne: „Na ti, molim te, ovu paru, te mi kupi i donesi sviralu“. A on mu onda odgovori: „Ti ćeš, sinko, svirati“. III PITALICE 1.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Čobančad kad nađu zovu, odseku jedan prut i od njega načine sviralu, ali kad počnu svirati, svirala izdaje glas: „U cara Trojana kozje uši.
Car Trojan zapovedi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati. Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: „U cara Trojana kozje uši.
Kad tek što na suho izide, side s konja i dohvati nekaku sviralu dugu prevjenu i šarenu kao najveća zmija i poče u nju svirjeti da se od mila Boga ne mogaše slušati, i na ovi glas poče
Ćosić, Dobrica - KORENI
Okreće vatri čas leđa, čas lice, služeći se često ibrikom. Obuze ga čudno vesele. Uze sviralu iz torbe, produva je, poče pesmu, mala mu je i suviše spora za njegovu radost, pa se razigra i zavitla u kolu, dugom,
Ne obzire se na ženine molbe, prekore i kletve da prestane. Sav se uvukao, zbio u šljivovu sviralu, pa mu je tesno u njoj i grca, klikće, izvija, prepliće, sve življe i sve luđe, a vetar, odjednom namamljen svirkom,
Da vidiš šta je muško. Imaš da se vučeš na trbuhu kao zmija pa da zaslužiš to što ti treba. Prinese sviralu ustima, pisnu kratko i vrati je na kolena. od posla nije mogao da vidi petog. Mućak liči na Đorđa!
Milunka laže. Mora daje na mene. Tebe sam, peti, u gazdaluk posadio. Nema šta, primio si se odmah. Prinese sviralu ustima i tanku je protnu kroz tamu i granje ka zvezdama, pevajući o suvoj zemlji pod jabukom u mraku, i šta će sve biti
moli, jer je i tada uživao što se Simka baš na njega namerila, a ovamo ga mrzi, znao je da laže, pa jače dunu u sviralu, da ona čuje pesmu, sada iz jabučara, i da ga se seti. Peva petom sinu što će gazda biti. Prvi gazda, a nadničarev sin.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sviram, kao, u sviralu, a nigde nikog, osim stada i mene, nema. Odjedanput nagrnuše sa dve strane Arnauti, naoružani puškama, a među njima i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zaljulja se prvo kolo, za njim drugo i treće... Kad bi pri kraju ručka, Sreten povede Mačvanku uz sviralu, a Đurica uze cigane da mu sviraju Sitniš, i povede kolo. Mladež, čuvši ćemane, potrča u Đuričino kolo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad on otvori sobu, nađe u njoj jednu sandučinu i u njojzi sviralu. U čudu dune vezirović u sviralu, a preda nj iskočiše dva Arapa: — Zapovijedaj, gospodaru!
Kad on otvori sobu, nađe u njoj jednu sandučinu i u njojzi sviralu. U čudu dune vezirović u sviralu, a preda nj iskočiše dva Arapa: — Zapovijedaj, gospodaru!
On joj pokaza sviralu, ali joj reče da joj ne da. Ona brže-bolje trže sviralu i ote mu je, te ga klepnu njome po glavi, da je odmah zaglavino
On joj pokaza sviralu, ali joj reče da joj ne da. Ona brže-bolje trže sviralu i ote mu je, te ga klepnu njome po glavi, da je odmah zaglavino i u nesvijest pao.
Onda ona dune u sviralu i iskoče Arapi, baš kô i veziroviću, te zapitaju šta zapovijeda. — Zapovijedam vam — reče im — da se ovo sve raziđe.
„Ah! pomozi ti, jaki bože!“ pomisli u sebi, „povratiću ja sebi i ćesu i gaće i sviralu, čini mi se, ako bog da!“ Onda nabere četiri-pet oka trešanja, saspe ih u jednu krošnjicu i ode do careva dvora.
tuđijeh stvari u sebe, ali kad on reče da je neće izliječiti dok mu ne dadne tri tuđe stvari: jasprenu ćesu, gaće i sviralu, što ih ima uza se, priznade ona sve i dade mu sve tri stvari.
Čobančad, kad nađu zovu, odseku jedan prut i od njega načine sviralu, ali kad počnu svirati, svirala izdaje glas: — U cara Trojana kozje uši!
Car Trojan zapovedi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati. Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: — U cara Trojana kozje uši!
On se obazre i opazi a to kočija sama ide, i u njoj sjede tri djevojke, i jedna svira u sviralu, a kočija ide. Kad one dođu do njega, reče im on: — Pomoz̓ bog, posestrime! — a one reku: — Bog pomogao, pobratime!
Kad se tako pobrate, iziđu one iz kočije, pa mu reku: — Eto ti kočije, a eto ti sviralice, pa kud god okreneš sviralu pa staneš svirati, kočija će na onu stranu ići, a kad prestaneš svirati, ona će stati.
novaca; onda nekakvo dijete iziđe preda nji, pruživši mu paru, rekne: — Na ti, molim te, ovu paru, te mi kupi i donesi sviralu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iz jedne od tih kuća, zaklonjenih između golih drveta, izbiše dva dečaka: gone pred sobom kravu. Jedan od njih duva u sviralu. Pred njima pas potrkuje, a kad spazi stranca, stade i zalaja. Dečaci priđoše k vodi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iza jedne zavojnice ugledah maloga pešaka u šlemu, sa fišeklijama oko pasa, gde sedi na jednom kamenu i svira u sviralu. Pored njega ležale su pune čuturice sa vodom. Vraćao se u rov, pa seo da se odmori i prisetio se rodnog kraja.
Vraćao se u rov, pa seo da se odmori i prisetio se rodnog kraja. Kad me ugleda, on stavi sviralu u džep i dohvati čuturice. — Odakle si, druže? On zauze stav „mirno“ i pogleda me dobroćudno.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
tajna o tim nakaznim ušima iznikne zova, i kad su čobančići od njenih prutova načinili svirale i počeli svirati, kroz sviralu čuo se glas: »u cara Trojana kozje uši« (Sofrić, 103, misli da ova pripovetka ima etiološki karakter).
Petrović, Rastko - PESME
zvuke; Ko je izmeđ vetrova dosad razazno naše jauke: Jedini ti si kroz rudokope reči svirao ove zahuke, Jedini ti si sviralu probio za naše zvuke.
je iz olujina dosad izdvojio naše jauke: Jedini ti si kroz rudokope reči svirao ove zahuke; Ti, kroz planinu, sviralu dubio za naše zvuke.“ Ah! Bože!!! ”Ko je uzdahnuo?!“ Ne sećam se više. Patim.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
zasvira, pa da i najbolniji zaborave na bol, najnesrećniji zapevaju, a iz osušenih grana voćki izbije cvet, pa plod. Sviralu, mač i vernog psa—prijatelja imao je mladić, ali njegov je bio svet.
Tvrdim i oštrim glasom, nagnuta k mladiću, zapovedi: — Rekao si da ćeš mi želju ispuniti. Daj sviralu! Niz obraz mladića kliznu suza, saže se i pomilova psa koji je drhtao kraj njegovih nogu, ali dade sviralu Zlatokosoj.
Daj sviralu! Niz obraz mladića kliznu suza, saže se i pomilova psa koji je drhtao kraj njegovih nogu, ali dade sviralu Zlatokosoj. — Prokleta bila! — polete jedna žena k Zlatokosoj. Vrisak druge do sedmog neba dođe.
Ko zna! Kao zlatni barjak vijorila je njena kosa. — Vratiću ti sviralu, vratiću ti mač! — molila je mladića da zastane ma za trenutak.