Теодосије - ЖИТИЈА
Јер када зли дух који је давио Саула бежаше од Саула Давидовим свирањем у свиралу и ударањем у гусле, колико ће це више устрашити и бежати од страшне трубе која исповеда Тројицу Свету у једном
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Гуслама се не могу пратити игре или лирске песме, за које динарски људи имају друге инструменте (нарочито свиралу). Монотони и тужни тонови гусала потпуно се слажу са народном душом када она обнавља успомене из историје пуне патњи и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ОНЕ КОЈИ ЦАРСКЕ ДРУМОВЕ ОРУ Тражим помиловање за зовину свиралу недужну која говори у лице цару што се само земљи поверава, што кришом дотура ветар ветру и мрав шапће на уво мрава.
За свачију заблуду тужну, за храброст усамљену и излишну, за тајне што су проговориле кроз зовину свиралу недужну. ЗА ВРЛИНЕ У МАНЕ ПРОМЕТНУТЕ За оне што се због врлине претеране, међу људима недозвољене, изопаче, за
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Цар Тројан нареди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Онда царевић рече: — Уби ме жалост, и ако од ње знаш лијека казуј га, молим те! А пустињик му пружи једну малу свиралу па му рече: — Ништа лакше!
Иде тако, иде, а кад видје да је сам самцит узе свиралу да опроба; срце му стане од радости играти, и он опази далеко једну веверицу како игра и сама према свирци његовој.
Остави овце па узме торбу и метне у њу хљепца, соли и лука, и свиралу, па пође по трагу како је чуо од веселога газде свога, а никоме не казује шта ће и куда ће.
Виђе он сада да су га оне осјетиле, па брже боље руком у торбу те извади свиралу и стаде свирати најприје лагахно а онда све јаче и јаче.
Он тако учини, а не скида очију с вила: чим оне појме да се макну, он духне у свиралу а оне почну помамно ђипати. Тако дође он до јеле, скине са ње златни јанџик, нађе у њему сребрну кутију и у кутији
Дај ти мени моју слободу, торбу 'љеба, буклију ракије и једну свиралу, па ћу ја без бриге свијет обилазити и свирећи добивати како ћу моћи лијепо преживјети.
— рече војник и пружи му буклију с ракијом, те се и непознати сит напи. — А шта то држиш у руци? — запита га за свиралу. — Ево свирала, зар си ћорав! — осијече се војник. — Дај мени и ја ћу свирјети — рече непознати.
— Ево свирала, зар си ћорав! — осијече се војник. — Дај мени и ја ћу свирјети — рече непознати. Војник му пружи свиралу, али овај не може ни да запне, јер му бија'у прсти криви.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
новаца; онда некакво дијете изиђе преда њ и пруживши му пару рекне: „На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу“. А он му онда одговори: „Ти ћеш, синко, свирати“. ИИИ ПИТАЛИЦЕ 1.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: „У цара Тројана козје уши.
Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: „У цара Тројана козје уши.
Кад тек што на сухо изиде, сиде с коња и дохвати некаку свиралу дугу превјену и шарену као највећа змија и поче у њу свирјети да се од мила Бога не могаше слушати, и на ови глас поче
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Окреће ватри час леђа, час лице, служећи се често ибриком. Обузе га чудно веселе. Узе свиралу из торбе, продува је, поче песму, мала му је и сувише спора за његову радост, па се разигра и завитла у колу, дугом,
Не обзире се на женине молбе, прекоре и клетве да престане. Сав се увукао, збио у шљивову свиралу, па му је тесно у њој и грца, кликће, извија, преплиће, све живље и све луђе, а ветар, одједном намамљен свирком,
Да видиш шта је мушко. Имаш да се вучеш на трбуху као змија па да заслужиш то што ти треба. Принесе свиралу устима, писну кратко и врати је на колена. од посла није могао да види петог. Мућак личи на Ђорђа!
Милунка лаже. Мора даје на мене. Тебе сам, пети, у газдалук посадио. Нема шта, примио си се одмах. Принесе свиралу устима и танку је протну кроз таму и грање ка звездама, певајући о сувој земљи под јабуком у мраку, и шта ће све бити
моли, јер је и тада уживао што се Симка баш на њега намерила, а овамо га мрзи, знао је да лаже, па јаче дуну у свиралу, да она чује песму, сада из јабучара, и да га се сети. Пева петом сину што ће газда бити. Први газда, а надничарев син.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Свирам, као, у свиралу, а нигде никог, осим стада и мене, нема. Одједанпут нагрнуше са две стране Арнаути, наоружани пушкама, а међу њима и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Заљуља се прво коло, за њим друго и треће... Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло. Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад он отвори собу, нађе у њој једну сандучину и у њојзи свиралу. У чуду дуне везировић у свиралу, а преда њ искочише два Арапа: — Заповиједај, господару!
Кад он отвори собу, нађе у њој једну сандучину и у њојзи свиралу. У чуду дуне везировић у свиралу, а преда њ искочише два Арапа: — Заповиједај, господару!
Он јој показа свиралу, али јој рече да јој не да. Она брже-боље трже свиралу и оте му је, те га клепну њоме по глави, да је одмах заглавино
Он јој показа свиралу, али јој рече да јој не да. Она брже-боље трже свиралу и оте му је, те га клепну њоме по глави, да је одмах заглавино и у несвијест пао.
Онда она дуне у свиралу и искоче Арапи, баш кô и везировићу, те запитају шта заповиједа. — Заповиједам вам — рече им — да се ово све разиђе.
„Ах! помози ти, јаки боже!“ помисли у себи, „повратићу ја себи и ћесу и гаће и свиралу, чини ми се, ако бог да!“ Онда набере четири-пет ока трешања, саспе их у једну крошњицу и оде до царева двора.
туђијех ствари у себе, али кад он рече да је неће излијечити док му не дадне три туђе ствари: јаспрену ћесу, гаће и свиралу, што их има уза се, признаде она све и даде му све три ствари.
Чобанчад, кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Он се обазре и опази а то кочија сама иде, и у њој сједе три дјевојке, и једна свира у свиралу, а кочија иде. Кад оне дођу до њега, рече им он: — Помоз̓ бог, посестриме! — а оне реку: — Бог помогао, побратиме!
Кад се тако побрате, изиђу оне из кочије, па му реку: — Ето ти кочије, а ето ти свиралице, па куд год окренеш свиралу па станеш свирати, кочија ће на ону страну ићи, а кад престанеш свирати, она ће стати.
новаца; онда некакво дијете изиђе преда њи, пруживши му пару, рекне: — На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Из једне од тих кућа, заклоњених између голих дрвета, избише два дечака: гоне пред собом краву. Један од њих дува у свиралу. Пред њима пас потркује, а кад спази странца, стаде и залаја. Дечаци приђоше к води.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Иза једне завојнице угледах малога пешака у шлему, са фишеклијама око паса, где седи на једном камену и свира у свиралу. Поред њега лежале су пуне чутурице са водом. Враћао се у ров, па сео да се одмори и присетио се родног краја.
Враћао се у ров, па сео да се одмори и присетио се родног краја. Кад ме угледа, он стави свиралу у џеп и дохвати чутурице. — Одакле си, друже? Он заузе став „мирно“ и погледа ме доброћудно.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: »у цара Тројана козје уши« (Софрић, 103, мисли да ова приповетка има етиолошки карактер).
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
звуке; Ко је измеђ ветрова досад разазно наше јауке: Једини ти си кроз рудокопе речи свирао ове захуке, Једини ти си свиралу пробио за наше звуке.
је из олујина досад издвојио наше јауке: Једини ти си кроз рудокопе речи свирао ове захуке; Ти, кроз планину, свиралу дубио за наше звуке.“ Ах! Боже!!! ”Ко је уздахнуо?!“ Не сећам се више. Патим.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
засвира, па да и најболнији забораве на бол, најнесрећнији запевају, а из осушених грана воћки избије цвет, па плод. Свиралу, мач и верног пса—пријатеља имао је младић, али његов је био свет.
Тврдим и оштрим гласом, нагнута к младићу, заповеди: — Рекао си да ћеш ми жељу испунити. Дај свиралу! Низ образ младића клизну суза, саже се и помилова пса који је дрхтао крај његових ногу, али даде свиралу Златокосој.
Дај свиралу! Низ образ младића клизну суза, саже се и помилова пса који је дрхтао крај његових ногу, али даде свиралу Златокосој. — Проклета била! — полете једна жена к Златокосој. Врисак друге до седмог неба дође.
Ко зна! Као златни барјак вијорила је њена коса. — Вратићу ти свиралу, вратићу ти мач! — молила је младића да застане ма за тренутак.