Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A! aferim! — Poskoči č’a Jovan od zadovoljstva, sam mu pogodio baš tu, njegovu pesmu. — De sad! To da svirite... — I počne da im priča o nama, našoj kući, ocu, s kojim je on jeo so i hleb, i tolike godine ortak bio: kako se kod
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) KOŠTANA, SALČE i OSTALI (sedaju podalje od njega ponizno, zbijeno). MITKA (mračno): Svirite mi! GRKLjAN (uplašeno): Šta, gazdo? MITKA (još mračnije): Žal, bre, da sviriš.
A njuma, posle, živu gu u vreću vrzali i u Moravu frljili. (Ustaje, besno vadi jatagan.) Svirite mi bre, i pojte, zašto... (Salčetu): Ti li mori, veštice, ne davaš! Ovamo ti! Ovam! Ti ćeš da mi igraš i da baješ!
TOMA (setno, više sebi): Da, da, zajedno sa mnom i on se presušuje i pozemljuje. MITKA (Koštani i ostalim): Svirite bre i pojte već. KOŠTANA (peva): Stojanke, bela vranjanke!
A crni dni ti dođoše! (Pokazuje na kola, svatove.) Eto ti gi! Sviriv! Radujev ti se: (Besno, sviračima): Svirite, bre! A s’g, ajde, ostaj mi s’s zdravje! Zbogom! I ćuti, ne tuguj, ne plači! (Pogruženo odlazi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„Nane, poskoro će da ni ukradnu teta-Zonu!“ A Zona silno briznula tada u plač. — „Svirite, ništo, viče stari Zamfir, što zaćutaste! Što je ovoj sag?!