Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А! аферим! — Поскочи ч’а Јован од задовољства, сам му погодио баш ту, његову песму. — Де сад! То да свирите... — И почне да им прича о нама, нашој кући, оцу, с којим је он јео со и хлеб, и толике године ортак био: како се код
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) КОШТАНА, САЛЧЕ и ОСТАЛИ (седају подаље од њега понизно, збијено). МИТКА (мрачно): Свирите ми! ГРКЉАН (уплашено): Шта, газдо? МИТКА (још мрачније): Жал, бре, да свириш.
А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву фрљили. (Устаје, бесно вади јатаган.) Свирите ми бре, и појте, зашто... (Салчету): Ти ли мори, вештице, не даваш! Овамо ти! Овам! Ти ћеш да ми играш и да бајеш!
ТОМА (сетно, више себи): Да, да, заједно са мном и он се пресушује и поземљује. МИТКА (Коштани и осталим): Свирите бре и појте већ. КОШТАНА (пева): Стојанке, бела врањанке!
А црни дни ти дођоше! (Показује на кола, сватове.) Ето ти ги! Свирив! Радујев ти се: (Бесно, свирачима): Свирите, бре! А с’г, ајде, остај ми с’с здравје! Збогом! И ћути, не тугуј, не плачи! (Погружено одлази.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!“ А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте! Што је овој саг?!