Stanković, Borisav - KOŠTANA
mi u krilo, konj, Dorča moj, ide nogu pred nogu, a čalgidžije, što gi još od bilački han povedešem, peške idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev. T’nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv.
Sviriv mi oni i pojev. T’nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko ševrdan i na mesečini oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i
(Pokazuje na kola, svatove.) Ete, došli ti, da te vodiv, da se venčaš. I, će ideš, će se venčaš. Svirke će ti sviriv, pesne će da ti pojev. Svi će da ti se radujev. Mladoženja će te celiva a ti će plačeš!
Da ti dam bele pare za crni dni. A crni dni ti dođoše! (Pokazuje na kola, svatove.) Eto ti gi! Sviriv! Radujev ti se: (Besno, sviračima): Svirite, bre! A s’g, ajde, ostaj mi s’s zdravje! Zbogom!