Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Samo domaćica, skupivši suknju međ kolena, kleči pred otvorenim šporetom, i, kao svitac koji se pali i gasi, njeno lice na mahove se ozaruje žarom, u koji duva, da ga razgori.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Ona metnu ruku na moju glavu i šaputaše nešto. Onda skoči, upali svitac pa prižeže kandilo pred svetim Đorđem. — 'Odite, deco, molite se Bogu da nas izbavi od propasti! — reče ona.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
MOTAO SE MEKO VREME PO GRADU, ČITAO OGLASE I KONKURSE IZ ŠTAMPE, ZMAJ KOJI JE UŽIVAO U SVOME RADU, IZGUBIO SE KO SVITAC BEZ LAMPE.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
šapnuo sam a zatim video kako se pojavljuje nešto kao veliki crveni svitac. Rašida je šapnula da je to njen otac, pa me uhvativši za ruku, naglo povukla ka trskama.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Utihnu šuma, nestade graje, mačaka divljih oči se sjaje. Skitnica svitac svetiljku pali, čarobnim sjajem putanju zali. A sova huknu svoj ratni zov: „Držte se, ptice, počinje lov!
Rakić, Milan - PESME
I tada, u mračnoj, vlažnoj noći toj, Za trenutak jedan, iznenada, kao Svitac kada sine, na mene je pao Kroz spušteni veo blagi pogled tvoj.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2) ŽIVOTINjE KRIJESNICA (SVITAC) U Hrvatskoj se pripovijeda da su iskre od krijesa oživljele, i tako od njih postale ove bubice.
(Što lug neće za njim) 399 — Što zec ima koliko i dlaka? (Krajevi od dlake) 400 — Što na repu zublju nosi? (Svitac) 401 — Što se u vodi na noge hvata? (Pijavica) 4 402 — Gde se kosi seno?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sunča se, češe butku karanfilom... Sunce joj greje svaku pegu na leđima... Reka... paučina... tegla sa medom... svitac... riba... čaša vode... njena noga... u svemu ko da sija delić... STAVRA: Boga? SKITNICA: Izvinite, ja to...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Glasovi livade utišavali su se u noći i šaputanje trava bilo je jedva čujno. Od žbuna do žbuna pronosio je svitac svoju srebrnu svetlost na mahove paleći i gaseći svetiljku koja je čak i vetar uspevala da začara.
Kako je prodorno mirisala livada u noći! Sneno treptale zvezde! Kao džinovski svitac crnim ponorima neba lutao Mesec! Sam u nebu, on se osmehnu maslačku samome u polju.
Sad su mu već do pojasa dopirale. Jedna mu skoro do ramena dođe, zvezdo nebeska, na koga li ga podseti? Sva je kao svitac treperila prilazeći mu. — Oj, Dugo sam te čekala! Hajde!