Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Само домаћица, скупивши сукњу међ колена, клечи пред отвореним шпоретом, и, као свитац који се пали и гаси, њено лице на махове се озарује жаром, у који дува, да га разгори.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Она метну руку на моју главу и шапуташе нешто. Онда скочи, упали свитац па прижеже кандило пред светим Ђорђем. — 'Одите, децо, молите се Богу да нас избави од пропасти! — рече она.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
МОТАО СЕ МЕКО ВРЕМЕ ПО ГРАДУ, ЧИТАО ОГЛАСЕ И КОНКУРСЕ ИЗ ШТАМПЕ, ЗМАЈ КОЈИ ЈЕ УЖИВАО У СВОМЕ РАДУ, ИЗГУБИО СЕ КО СВИТАЦ БЕЗ ЛАМПЕ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
шапнуо сам а затим видео како се појављује нешто као велики црвени свитац. Рашида је шапнула да је то њен отац, па ме ухвативши за руку, нагло повукла ка трскама.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Утихну шума, нестаде граје, мачака дивљих очи се сјаје. Скитница свитац светиљку пали, чаробним сјајем путању зали. А сова хукну свој ратни зов: „Држте се, птице, почиње лов!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И тада, у мрачној, влажној ноћи тој, За тренутак један, изненада, као Свитац када сине, на мене је пао Кроз спуштени вео благи поглед твој.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2) ЖИВОТИЊЕ КРИЈЕСНИЦА (СВИТАЦ) У Хрватској се приповиједа да су искре од кријеса оживљеле, и тако од њих постале ове бубице.
(Што луг неће за њим) 399 — Што зец има колико и длака? (Крајеви од длаке) 400 — Што на репу зубљу носи? (Свитац) 401 — Што се у води на ноге хвата? (Пијавица) 4 402 — Где се коси сено?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Сунча се, чеше бутку каранфилом... Сунце јој греје сваку пегу на леђима... Река... паучина... тегла са медом... свитац... риба... чаша воде... њена нога... у свему ко да сија делић... СТАВРА: Бога? СКИТНИЦА: Извините, ја то...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Гласови ливаде утишавали су се у ноћи и шапутање трава било је једва чујно. Од жбуна до жбуна проносио је свитац своју сребрну светлост на махове палећи и гасећи светиљку која је чак и ветар успевала да зачара.
Како је продорно мирисала ливада у ноћи! Снено трептале звезде! Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец! Сам у небу, он се осмехну маслачку самоме у пољу.
Сад су му већ до појаса допирале. Једна му скоро до рамена дође, звездо небеска, на кога ли га подсети? Сва је као свитац треперила прилазећи му. — Ој, Дуго сам те чекала! Хајде!