Jakšić, Đura - PROZA
Kao kroz san sećam se njega, moga oca. Siromaha! Beše večito bolestan. Svako jutro i veče donosila mu je moja tetka mlake vode, njome je ispirao rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao melemom koji mu je dobra moja
mlake vode, njome je ispirao rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao melemom koji mu je dobra moja tetka — mogla bih reći: dobra moja majka, jer ja majčine nege upamtila nisam — dodavala; a kad bi ga rana zabolela, škripnuo
Hoće li doći čas?...“ — I njegova suva ruka lupaše nemilostivo po ranjenim grudima. Ja sam strepila od strâ, a tetka mu ulevaše nadu u ranjene grudi: „Doći će dan, doći će i čas osvete!
Beše nekako marta meseca, praznik neki, ne mogu se sada setiti kakvi. Tetka mi se lepo obukla: na njojzi čista sadi košulja, na glavi crna svilena marama s belim pegama, a na prepregači čisto
Je l’ pravda to?...“ Majstor Sima je svršio svoj posao, tetka ga ponudi stolicom. Majstor Sima sede a tetka donese u jedno stakôce komadare, pa ga ponudi: „Pij, majstore!
Je l’ pravda to?...“ Majstor Sima je svršio svoj posao, tetka ga ponudi stolicom. Majstor Sima sede a tetka donese u jedno stakôce komadare, pa ga ponudi: „Pij, majstore!
„Ljudi smo“, reče majstor, „danas sam učinio ja tebi, sutra ćeš ti meni... Zbogom, brat-Obrade!...“ Otac i tetka se ućutaše. Beše im nešto teško na srcu. A ja sam sedela na banku do vruće pećke i slušala sam mirno kako mačka prede..
Tako mi sedimo, a ispod astala diže se pseto, dođe do vrata, ušćuli uši i stade režati. „Idi, vidi ko je!“ reče mi tetka. Al’ u taj mah se otvoriše vrata i uđe u sobu čiča Marko. „Dobro te se i ti zakani!... E, e! A gde si ti, čoveče....
“ „Došao je i komesar...“ Posle toga nastade tiho šaputanje. Tetka ih je poznavala: znala je da kad imaju nešto tajno da razgovaraju, ne mare da ih ko sluša, pa makar i najprisniji.
„Ne treba, Maro“, reče otac. „Mi ćemo sad da idemo u mađistrat; nego dodajder mi onu opakliju“. Tetka mu dodade opakliju i zaogrnu ga njome, htela mu je nešto i reći, ali on već uze svoj dugački štap i lagano, oslanjajući
„Kuda li će?“ reče tetka za sebe. „Sigurno zbog toga nesrećnoga komesara?... Bože moj, bože moj! Šta li neće ovaj naš jadni narod prepatiti!...
Kad je sve to bilo gotovo, a ja je položim pored mačke da malo spava... Ujedanput čujem kako mi tetka uspravljeno vrisnu. Ja skočim, uplašena, istrčim napolje... Oh, gospodine!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja sam, istina, zapamtila dosta čuda, ali divljaka nije amo dolazilo! — Mora lovac najposle nagrabusiti — veli tetka Sinđa, stara Hercegovka, koja takođe beše došla kod Anđe da ište malo trave od izedi.
— Ama, pobogu, da li je baš odista divljak? — Bogami, kako kazuju, jest — reći će tetka Sinđa. — Čiča Nenad priča da je još uz Kočinu krajinu dolazilo čak otud iz Anadolije repatih ljudi.
Eto, možeš i u Zarožju, ostati. Imaš i tamo svojih poznanika; imaš, hvala bogu, i rodbine... Tetka Mirjana, pada ti, čini mi se, baba po majci, rodom je otuda... — Sve je tako, Radojka, ali baš ne mogu...
Samo tetka Mirjana raspitivala se kašto za njega i dala mu jednom nazuvice... Ele, Strahinja se još od malena počeo potucati po tuđi
Treći zubi davno joj nikli. To je baba Mirjana. Neki je po selu zovu »baba Mirjana«, a neki »tetka Mirjana«. Zbog nje se i zove ta kuća Mirjanića, a svi u kući — Mirjanići.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Dabogme, da me još izgrdi tetka Soka! — Ta koji ti je đavo, šta ima da te grdi? — Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali to je još bila velika tajna. Za nju je malo njih znalo; njih dvoje mladih, jedna stara tetka, i Onaj što sve radnje ljudske zna.
Bašta pop-Spirina, koja je bila velika, sučeljavala se s baštom tetka Mákre koju je celo selo zvalo tetkom, ali koja je bila prava tetka samo Šaci hirurgu.
koja je bila velika, sučeljavala se s baštom tetka Mákre koju je celo selo zvalo tetkom, ali koja je bila prava tetka samo Šaci hirurgu.
ili prepisuje Pesmaricu, ili traži gliste pa ide da peca ribu (ujesen hvata štiglice), ili, naposletku, ode kod tetka Makre.
Njemu milo što zna da to sigurno ne peva gospoja Sida popadija, a njoj opet tako isto što je sigurna da stara tetka Makra ne udara u tamburu.
Al’ baš da vidim!« reče u sebi Jula, pa pritrča lako tarabi, i stade zavirivati kraz tarabu u tetka-Makrinu baštu. Gleda po bašti.
Sniva ona, a ona se kao šeta po bašti, pa kao nema više evedre između njihove i tetka-Makrine bašte. A u bašti ništa nije onako veselo kao pre, nego sve nekako sumorno, kao neka omarina, pa sve u nekom
— Ko je to sad? — reče polako Jula, pa se izdiže na prste da bolje vidi. — Ej, starosti, starosti! — ču se glas tetka-Makrin, koja je došla u baštu da obiđe bure i natoči sirćeta. Kakvo neprijatno iznenađenje! — Dakle, nije to bio on!
— Dakle, nije to bio on! I Jula oseti nešto teško u grudima, kao kad čovek proguta vruć mekan hleb. — Dobar dan, tetka-Makro! — oslovi je Jula. — Bog ti pomog’o, dete! — zašišti odande baba-Makra. — A šta radite to, slatka tetka-Makro?
— oslovi je Jula. — Bog ti pomog’o, dete! — zašišti odande baba-Makra. — A šta radite to, slatka tetka-Makro? Di ste za toliko? — Eto, obilazim, ovako stara, sirće, sinko.
— »Fala bogu kad je samo zbog toga!« — reče Jula u sebi, a posle dodade glasno: — Pa pozdrav’te ga, slatka tetka-Makro, pozdrav’te. — E, ozdraviću ja, ’rano, kad me pronesu velikim sokakom, — veli tetka-Makra odlazeći.
— E, ozdraviću ja, ’rano, kad me pronesu velikim sokakom, — veli tetka-Makra odlazeći. — Kad me zakopadu... Posle toga je Jula veselo produžila rad u bašti, i rešila se, kad opet dođe na
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čika-Gavra ostaje kod kuće, a sa Ljubom ide u B. njegove matere maćeha, koja je tetka Mileninoj materi. Dođu u B. Majka je već kod Mileve. Ljuba se preobuče u bircauzu, pa ide u vizitu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A tetka je zavolela Aleksija zato, što je on zavoleo njenu Natašu, njene oči i njen vazduh. Taj čudni mladi čovek bio je njihov zaj
Zbilja je strašan izgledao u tim trenucima. Posle smo mu zadugo govorili, i ja i njena tetka, koja je zaista pametna i prisebna žena, i svi oni iz kuće, te se on postepeno umirio i uverio nas da više nikad onako
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U familiji Despotovič se zna da je Evdokija gotova na sve. Kad nešto naumi, udara glavom o zid. Njena tetka Rakička, u Vukovaru, gde guske gaču na ulici, kaže da je Evdokija ajmana!
svog dolaska u Budim, iz Vukovara, punog gusaka – bila je nevina i nije znala tačno, ni organe svog tela, iako je njena tetka, Rakička, sad, sa priča o medvedu i liji, bila prešla na priče o braku, o porođajima, i zagrljajima, u bajkama, u
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
svog naroda, čak i ako su im sasvim nepoznati, dinarski seljaci ih oslovljavaju sa brate, rođače ili striče, sestro ili tetka. U isti red pojava dolazi i dinarska uzajamna pomoć koja postoji između inokosnih kuća i zadruga.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Miluje je po kosi.) Strpi se malo, videćeš, sve će dobro, sve će lepo biti. VUKICA: Još na sve to ti mi dovodiš tetka-Agniju. SPASOJE: Ali ne dovodim je ja, zaboga! Srela me je juče pa veli: „Doći ću sutra da obiđem Vukicu”!
SPASOJE: A, ne, tu je Vukica. (Na njenim vratima.) Vukice, 'odi, 'odi, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija! ANTA (digao se već ranije): Pa 'ajde ja da idem. SPASOJE: Danas će doći, je li? ANTA: Još pre podne.
Vukice, Vukice! VI VUKICA, PREĐAŠNjI SPASOJE (kad Vukica naiđe): Gde si, dete, zaboga? VUKICA: Dobar dan želim, tetka! AGNIJA: Dobar dan! Slatko moje! (Njubi je.) Ovo je za tebe. (Daje joj buket.) VUKICA: Hvala, tetka!
AGNIJA: Dobar dan! Slatko moje! (Njubi je.) Ovo je za tebe. (Daje joj buket.) VUKICA: Hvala, tetka! AGNIJA: Pa kako je, kako je; jesi li već sita radosti? VUKICA: Oh! Da! (Razgleda buket.) Gle, kako je to lepo cveće!
AGNIJA: Pa ima, dabome, kad je već odloženo venčanje. SPASOJE: Ama, što si okupila to pa to! VUKICA: Nemojte mi, tetka, molim vas ni pominjati to venčanje. (Ode stočiću i nađe tamo sebi neku zabavu.
Na to će izvesno pristati. (Odlazi levim vratima.) Vukice, Vukice, dušo, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija. (Vraćajući se.) I, molim te, zadržavaj je koliko možeš više.
(Vraćajući se.) I, molim te, zadržavaj je koliko možeš više. VI VUKICA, PREĐAŠNjI VUKICA: Gle, vi tetka, otkud vi tako iznenada? AGNIJA (ljubeći se s njom): Poslom, dušo, i to vrlo važnim poslom. Došla sam da pođemo zajedno.
LjUBOMIR (hteo bi da pođe u sobu): Vukica je tamo? SPASOJE: Ne, ona je izišla sa tetka-Agnijom, zabaviće se možda malo više.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Ako dete ne prohoda na vreme, potrebno je da devojčica (najuspešnije je ako je tetka deteta) obavede ga tri puta oko vatre na ognjištu i da, opet triput, izgovori basmu, noseći u ruci vreteno ili družicu:
“ U Gruži se u „Mladu petku“ (ili sredu), dok dan još napreduje, izvodi sledeći složeni obred: „Tetka ili strina detinja osloni dete o koleniku (na koju se namotava pređa), stavi mu na leđa malo breme suhog granja i tri
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« A tetka iziđe iz kuće na dvorište, gleda me kako stojim usred đubreta i mirišem, pa se krsti i desnom i levom. Selo je njeno u
– Kus pijetao — pile dovijeka... – gunđa moja tetka i zatvara kapiju, da joj guske ne pobegnu napolje. POTOP ZADOVOLjSTVA Na njivama mojih predaka uspevaju dobro jedino
Matavulj, Simo - USKOK
I prijeti tobom, kad god mu njeko nažao učini, vazda prijeti: „Kazaću ja Janku kad dođe“. A tetka mu Milica najviše ga ljuti grdeći Janka: „Janko je ovakav, onakav, lacmanin, strašljivac“, pa kad ga rasplače, onda
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC MATI KUMAČA U drugom odjeleniju MLADOŽENjA PROVODADžIJA DEVOJKA OTAC MATI TETKA U trećem odjeleniju MUŽ ŽENA NjEN OTAC MATI PROVODADžIJA ODJELENIJE PRVO PROSIDBA UGLED 1.
(đipi, pa podskakuje.) Blago meni, blago meni! (Odlazi.) UGLED 4. (Druga soba) MATI I DEVOJČINA TETKA TETKA (gleda u karte, koje su po astalu razređane): Evo mlad momak u kući s mislima i personom; vodi venčanje u glavi.
(đipi, pa podskakuje.) Blago meni, blago meni! (Odlazi.) UGLED 4. (Druga soba) MATI I DEVOJČINA TETKA TETKA (gleda u karte, koje su po astalu razređane): Evo mlad momak u kući s mislima i personom; vodi venčanje u glavi.
Gledaj, kako se karte krste; nešto friško. MATI: Hej, hej, kad bi to bilo! TETKA: Da je poklopim. (Skupi karte i mešajući šapuće.) MATI: I ova je prilika dobra, ali kad bi ona bila...
TETKA: Da je poklopim. (Skupi karte i mešajući šapuće.) MATI: I ova je prilika dobra, ali kad bi ona bila... TETKA (počem je karte promešala, hukne, pak i da materi, da digne). MATI (diže): Da Bog da, da bude istina!
TETKA (počem je karte promešala, hukne, pak i da materi, da digne). MATI (diže): Da Bog da, da bude istina! TETKA (ređa karte): Tako jedanput kod seka Milje, nestala im srebrna kašika. Bacam ja, kašika je u kući.
(Prstima kuca karte po redu.) Venčanje zacelo; - mala zabava. Devojki velika radost, i novci u kući. MATI: To je. TETKA (skupi karte): Otkad ja razmećem karte, nisu me nijedanput prevarile. UGLED 5.
MATI: Marić, dakako. Je l’ ti je sad po volji? DEVOJKA: Ju, kako je lep i bogat! MATI: Pak je bar i gospodin. TETKA: Jošt kakav! MATI: Šta misliš ti, kakva ćeš biti u varoši.
MATI: I ja ću pored tebe biti u česti. DEVOJKA: Pa kad ausfarujem, bedinter otragu... TETKA: Bre toliko blago! DEVOJKA: Zato je on sa mnom onoliko igrao na balu.
MATI: I ja sam se čudila što toliko oko mene hodi, i traži da se sa mnom razgovara. On se zaljubio u tebe. TETKA: Bre, kako žali kad je čuo da si se prstenovala. DEVOJKA: Pa da pokvarimo.
DEVOJKA: Pa da pokvarimo. Volim biti milostiva gospođa, nego da se za trgovca udam. TETKA: To i ja kažem. DEVOJKA: Zašto ovom ne javite da nema ništa od svadbe? MATI: Ne smem dok ti se s ocem ne razgovorim.
MATI: Ja znam, ali kad nema, dobro je i ovo. Vidiš kako i meni dobro stoji. DEVOJKA: Samo da se svrši. TETKA: Evo, karte kažu zacelo. MATI: Kako bi bilo da odemo kakvoj vračari? DEVOJKA: To, mamo, to!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
pomuti sintaksu, ili počini kakav drugi prekršaj: Osramotim karabina Kao strina Upropastim svakog metka Kao tetka, ili, na drugom mestu: Da l žirafa obožava žira Da li majmun harmoniku svira, ili, takođe zbog rime, sklepa
Sremac, Stevan - PROZA
A to mesto prepiščika jedva je dobio. Sva mu se familija digla na noge dok mu je izradila to mesto. I tetka, i strina, i stric, i neki daleki rođak (čije su ime i zvanje vrlo često s ponosom spominjali), i mati — sve je to
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dođe tako u goste tetka, kuma, rođaka, pa rukom u torbicu: gde ste vi, djeco, evo svakom po šaka oraha. I-ih, orasi! Nema većeg i ljepšeg dara
Sve poslove oko kojih je valjalo podviknuti i galamiti obavljala je Markova tetka, Marta, spečena džorlava udovica, koja nije ni umjela drukčije razgovarati nego iz ljute glave.
Sad se počešće izvlačio i iza šanka, kratkonog i sitna koraka, i gubio se s ljudima nekud iza birtije. Džorlava tetka Marta uznemiri se i poče da zanovijeta: — Marko, budi miran i ne traži Jazbeca. Šta će to tebi?
— Budi miran i ne traži Jazbeca, opet ja tebi velim — inatila se tetka. Uporni birtaš ode i u svoje selo, ostade tamo nekoliko dana, a kad se vratio, zajedno s njim stiže i glas: —
Kad se čulo da je Jazbec strijeljan, Markova birtija još više opusti. Po zamrzloj kući motala se samo usukana tetka Marta i kukumavčila: — Rekoh li ja tebi: budi miran i ne traži Jazbeca.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ostale, kao da bi je opravdale, rekoše mi: — Dve noći nije spavala. Čuvala je, pa sad zadremala. — Idi spavaj, tetka! — rekoh joj blago i tronuto. — A ne — trže se stidljivo ona — ne spava mi se, nego onako...
Priroda jaka, vera iskrena, a duša neokaljana i čista kao izvor planinski. Žena mu, moja tetka, dobra. Nema pod nebom žene mekšeg srca. Zaplači samo, pa eto i nje gde plače i pruža ti, daje što ima.
Nema pod nebom žene mekšeg srca. Zaplači samo, pa eto i nje gde plače i pruža ti, daje što ima. Slatka moja tetka, s njenim okruglim, blagim licem, pametnim i milim očima i ustima uvek na smeh ili na plač!
Kroz široke, s drvenim rešetkama prozore vide se ljudske senke. Sluge i sluškinje trčkaraju, nose i iznose. Tetka mi izišla čak pred kuću.
Pred svakim „satlik“ vina. Čim se načne, odmah se dopunjuje. Svi ućute. Samo tetka, srećna, nasmejana, onako isto zasukana i ulepljena testom, ulazi.
A ona se snebiva. Ali kad je već i svekrva zamoli: — Setke, ćerko slatka, ti mi, ti prva zapoj, ti mi otvori slavu. Tetka svekrvi ne može da odreče, zameri se, već saže glavu.
A u kući ostale samo žene: aščika, neke muževljeve sestre i jedna stara tetka mu, koja je sad zamenjivala svekrvu. I Anica je, posle presvučena, izišla u baštu, da ih dvori...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako prođe jedna, prođe druga, pa bogme i nekoliko godinica — otkako je dijete tetka prisvojila. Jednom se starija sestra nakani i ode mlađoj u pohode, srce je vuklo nešto sestri, a nešto i svome
Mati kad je iščešlja, onda od milosti udari je rukom po leđima: — Ajde, ustaj! Curica joj reče: — Moja tetka, moja, kakva je nešto u tebe lahka ruka, a u moje mame teška. Majci se ražali, sve joj suze svrnu na oči.
A kako i neće, ima li boljeg prijatelja od majke; samo kad se spomene ime majka, puna su usta. Makar i tetka, opet je tuđin, nije joj od srca otpalo, pa da ga žali kô svoja majka.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: A odakle si ti, kjerko? PIJADA: Ja sam se rodila u Pancevu. Moja tetka nikako mi nije dala mira, nego da dodzem ovamo. STANIJA: Lepo devojče, škoda što ti je pokvaren jezik.
LjUBA: Zašto? PIJADA: Ne Mogu bogami, ocu da idem. LjUBA: Ta jošt je rano. PIJADA: Cekaće me tetka. VUČKO: Pa? da donesm, da ne donesm? PIJADA: Nemoj, Vucko, nemoj. LjUBA; Pa ostavi, kad neće. VUČKO: Sas zdravlje!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— rekli su i pustili te, pa zirkaju iza zavese, svi se nadžidžali, i keva, i bakuta, i tetka Gina što je u gostima, a na kraju ni matori nije izdržao, nego bacio novine i dovukao se iza keve, da vidi, kao, šta
videla (nije mogla od pakosti), jer kako da te ne vidi, kako samo ona, kad su te svi lepo videli četiri i po puta: i tetka Gina, i teča Dača, i keva, i matori, i još mesar kazao kevi: „Gospođo, video sam vam sinoć malu na televiziji, pa baš
“ Zvaće vas: matora, tetka, kevo, stara, groblje... Govoriće vam da ste odsvirali svoje dok se pomoću kašike za cipele budete uvlačili u
“ Bila sam bolesna i autobus je kasnio, a umrla mi je i tetka! „Neka se to više ne ponavlja!“ Neće, obećavam! I šta sad?
Ako se sećate, tetka Pola kažnjava Tom Sojera time što mu naredi da ofarba jednu dugačku ogradu. On počinje da je farba, tu ogradu, mislim, i
na vratu, zubi mi se bele, tanka sam kao žilet, bogami, koža mi ružičasta, Čarli, evo, pogledaj ako mi ne veruješ, a tetka Brižitka mora da fura sa tamnim naočarima za sunce , da joj se ne bi videli podočnjaci! O!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Neka se Guska u šumu svrati da joj ga tetka vrati. Sastanak u pet sati MEDIN OGLAS Mrkonjić Medo iz Gluve Dolje, zverka mekane duše, moli pčelara za nauk
zvekne, i dekne, i dune, da ti plati račune, ako se prejedeš gljiva, i šljiva, i kakve bundeve ludaje kad ti se tetka udaje — za sve ti Joca pribavi leka. Živela apoteka! Kakva je samo šarena leja Jocina farmakopeja!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Neće ni ona više. — Herera, Herera, Sagrera, potrčite za čas, tetka se ljuti, — začu se iz pomrčine. — Oe, Herera! — Evo, evo!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Stanimirović dr Petrović, advokat Simka, Agatonova žena Vida, Tanasijeva žena Gina, Prokina žena Sarka, udovica Tetka Danica Događa se svakad i svuda. PRVI ČIN Prostrani hol, iz kojega stepenice vode na gornji sprat.
(Služi se.) AGATON (Danici koja služi ostale): A ovaj, da nije vaša tetka bolesna? DANICA: Ne, ali stara žena, pa sam uzela da je zamenim. AGATON: Pa da, vi ste mlađi i, razume se...
VIDA: Ama, reci ti meni, prijatelj-Agatone, kakva je to tetka? AGATON: A zar ja znam? Znam da ovde u dvorištu ima ona mala kuća, dve sobe i kujna, što je pokojni Mata zidao pre
Znam da u toj kući još od početka sedi ta tetka. I eto, to je sve što znam. SARKA: A kome je ona, boga ti, tetka? AGATON: Ovoj devojci što nas je sad služila.
Znam da u toj kući još od početka sedi ta tetka. I eto, to je sve što znam. SARKA: A kome je ona, boga ti, tetka? AGATON: Ovoj devojci što nas je sad služila. Njoj je tetka, pa je zbog toga svi tako zovu.
SARKA: A kome je ona, boga ti, tetka? AGATON: Ovoj devojci što nas je sad služila. Njoj je tetka, pa je zbog toga svi tako zovu. I pokojni Mata je zvao tetkom.
I pokojni Mata je zvao tetkom. VIDA: Pa otkud advokat toj tetki da preda kuću; nije valjda advokatu tetka? AGATON: Nije, nego bila tu u kući, negovala pokojnika, na njenim je rukama i izda'nuo, pa... tako, našla se tu.
tako, našla se tu. SARKA: Dobro, to je tetka, a ova devojka? Mene, pravo da vam kažem, više buni ova devojka. MIĆA: I mene!
SIMKA: Pa onda šta znaš: može ova devojka imati kakvu stariju sestru, a može i tetka imati kakvu mlađu sestru. MIĆA: Da, takva bi se kombinacija mogla uzeti u obzir.
(Agatonu.) Nego, reci ti nama, brate Agatone, zar ti nisi mogao onako da ispitaš kakva je to tetka? AGATON: Ne znam, nisam dovoljno pametan! Razumem, našla se dok je bolovao, negovala ga – dobro! Umro – dobro i to!
Umro – dobro i to! Našla se tu, pa lepo, isplati je, kaži joj hvala, pa zbogom! Ali otkud sad dolazi tetka kao advokatov poverenik? Primio on imanje kao staralac, to razumem; to je po zakonu, je l' tako?
Sve su sobe prepune skupocenih stvari, sve čisto srebro... PROKA: I sve to čuva nekakva tetka. SIMKA: Baš sramota! Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zaćutasmo. Onda ona podiže lagano glavu, pogleda nekud u daljinu i čisto zavapi: — Mnogo je to, tetka — tako je zvala moju majku — mnogo!... I od ljudi, i od... htede reći: „i od Boga!
Čujem, išla si sa sestrom, ona je još dete. — Njihove muke su još strašnije bile. Tetka, to su neizmerna groblja. Šta su sve ti ljudi morali propatiti!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U budućim ratovima bar ta nejednakost nestaće iz eugenetike čovečanstva. Svi će biti jednaki pod bombama. Moja tetka, kaluđerica, tražila je od mene u Beču samo jedno. A to je, da nedeljom primam svetu pričest, kao i ostali pacijenti.
Jeste li učestvovali u bitkama?“ To isto. Ponova. Po nekoliko puta. Mene je tetka, u takvoj prilici, sakrila jednom u bolnice Salcburga, zatim u sanatorij Grafenhof (St. Johann) na 800 m.
Međutim, u jesen 1916, ni ta kamuflaža više nije bila moguća. Moja tetka, onda, da bi me spasla odlaska na ratišta, udesila je da me bolnica proglasi za privremeno nesposobnog i pošalje na
Valjda se boji da ću doći da tražim nasleđe. Moja stara tetka, kaluđerica, zablesavila je od svega što o Beču čuje. Veli, sve što se događa na svetu kazna je Božja, za naše grehe.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Eno, okrenuo ti se!... Javlja ti se, Boga mi!... — Mir, mače... nije meni! šapće zablenuta tetka, klimajući i sama veselo glavom. — To on, znaš... Marici. Eno je pred kapijom. — Nije, tetice, živa mi ti!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Prokić Pavka, njegova žena Danica, njihova kći Spira, Jevremov pašenog Spirinica Ivković, advokat Gospa Marina, njegova tetka Sekulić, policijski pisar Jovica Jerković Sima Sokić Sreta Prvi građanin Drugi građanin Treći građanin Govornik iz
PAVKA: Po čemu drugo? Ni po čemu. Nije da kažeš da je čovek otvoreno kazao, nego tako: bila njegova tetka dva-triput, progovorila o tome, raspitivala koliko nosiš i... eto, to. Samo razgovor i ništa više.
SPIRA (polazeći): A već ti da ne kažeš poslednju, presvisla bi... (Ode.) DANICA (Spirinici): A ti, tetka, idi pa nađi majku. Reci joj da si mi sve kazala i da sam ja odgovorila: što je otac uradio ne važi ništa za mene.
DANICA: O, pomaže to meni mnogo kad znam da si ti i tetka i teča, da ste svi sa mnom, onda ja smem... XV JEVREM, PREĐAŠNjI JEVREM: Dakle, zatvoriše kapije, Pavka, zatvoriše
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ZA ZANATIMA 57 MILICAJAC 59 GENERAL GRIGORENKO OTKRIVA SLOBODU 61 CIGA I RADOJICA 64 ROMEO I JULIJA U BRAKU 67 BRKOVI TETKA-GOSPAVE 69 ĆUDLjIVOST SLAVE 71 NESANICA KUVAJTSKOG EMIRA 73 UZROCI NESANICE 75 ODA HADžI-TODORU 77 SIROMAŠNI I
BRKOVI TETKA-GOSPAVE I mojoj se tetka- Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi: U pedeset drugoj, sasvim malčice, Izbiše
BRKOVI TETKA-GOSPAVE I mojoj se tetka- Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi: U pedeset drugoj, sasvim malčice, Izbiše joj, pod nosem, crne dlačice.
Đavo ih baš na tom mestu istera! (U početku je ličila na Hitlera). Odluči tetka da ih zatre, Pa kupi brijač ljući od vatre, Brijala ih je, šest puta na dan, Al oni pružahu otpor gadan.
tetka da ih zatre, Pa kupi brijač ljući od vatre, Brijala ih je, šest puta na dan, Al oni pružahu otpor gadan. Tetka nije znala da od brijača Dlaka na čoveku samo jača ... I tako se u moje tetke Pojaviše brkovi gusti ko četke ...
— U listu Corriere della Sera! Tako se, eto, tetka -Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi! ĆUDLjIVOST SLAVE Čuvena sa brkova, tetka- Gospava Volela je po
Tako se, eto, tetka -Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi! ĆUDLjIVOST SLAVE Čuvena sa brkova, tetka- Gospava Volela je po podne da odspava: Svi slavni ljudi brzo nauče Da lovorov venac koriste kao jastuče.
Uz plot izbija trava, nežna, proretka: Proleće počinje od bubice, travke i cvetka. Ono nema tetke, ni jetrve, ni tetka, Ni dede, ni pradede, niti ijednog pretka. Bukti sunce: nebo je otvorena krletka!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I vezanih nogu, u belim, novim čarapama, jednako podskakujući, nastavljao bi: — Oh, oh!... kurva Marija!... Tetka, čuvši, brzo bi istrčala. Njih, decu, odjurila bi, a njega silom uvukla natrag u njegovu sobu. Noću bilo bi još gore.
Pa tek, kada bi tetka otišla, da ga leči! Sofka nije tačno znala u čemu je bilo to lečenje, samo bi se onda jasno čulo njegovo jaukanje i
A sve one ili iza nje ili oko nje stupaju u društvu. Eno i tetka joj, Simka, čija je kuća odmah na ćošku do druge ulice, crnomanjasta, suva, koja je odavna ostala udovica i večito ide
— Evo, na, Sofke! — poče je Magda nuditi njim, pokazujući glavom. — Ovo ti je poslala tetka Stoja i molila me, Bog zna kako, da te pozdravim: da uzmeš i okusiš od te njene pite. od nje nije ni razdavala drugima.
„Na, Magdo! Ovo je za Sofku. Od čistog je, mutmelj brašna. Samo jaje i mleko. Zna tetka šta mi Sofka voli, pa je tetka za nju ovo spremila. I mnogo da mi pozdraviš Sofku, Sofkicu našu.
„Na, Magdo! Ovo je za Sofku. Od čistog je, mutmelj brašna. Samo jaje i mleko. Zna tetka šta mi Sofka voli, pa je tetka za nju ovo spremila. I mnogo da mi pozdraviš Sofku, Sofkicu našu. Tetka od kada je nije videla.
Zna tetka šta mi Sofka voli, pa je tetka za nju ovo spremila. I mnogo da mi pozdraviš Sofku, Sofkicu našu. Tetka od kada je nije videla. I kroz dan, dva, ako ugrabim priliku, gledaću da dođem i da je vidim“...
Jedino se ne dade tetka Stoja. Ona kad dođe, pošto se ižljubi dole sa Sofkom, tu i ostade i sita se narazgovara, pa tek onda ode gore kod
Posle, čim Magda siđe, nemo, nikome se ne javljajući, ode sa njom kod tetka-Katinih. Čisto se spoticala grabeći da što pre ode, kao da pobegne od svega toga, a opet, opet nikako još ne mogući u
“ Dakle, on, još i ne videvši je, pristao da je uzme, a sad, kad je i video, tim radije i srećnije. Tetka, kad je vide, iznenadi se. Ali Magda joj mimikom i sa nekoliko turskih reči kaza sve.
Tetka, kad je vide, iznenadi se. Ali Magda joj mimikom i sa nekoliko turskih reči kaza sve. Tetka od radosti, sreće, nije znala šta će.
Svaki čas po koja tetka, naročito Kata, otuda izlazi i opet se vraća. Poče kuća onako sa otvorenom kapijom da se zakrčuje, puni.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pri dnu skala, pod nekom odrinom, sjeđahu dvije starice, majka mu i tetka — stara djevojka. Starice se jako snebiše ugledavši Pavla gdje za ruke drži dvoje djece, koje dotle nijesu vidjele,
Stanković, Borisav - JOVČA
dete da izgrdim, izbijem, jer znam da će ono odmah kod nje da beži, i jedva tamo kod nje da ostane, jer zna da će ona, tetka, da ih krije, i oni tamo kod nje, s njim, da se vesele.
Sigurno na čivluk. Misli da je onde. TOMA Dobro se ti seti da je ne šaljemo tamo, nego sakrijemo čak kod tetka-Pase. Tu je neće tražiti. ARSA A šta ćemo sad?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja sam od jestestva iz detinjstva bio strašiv i po višoj časti drugima pokoran; kako sam, dakle, mogao k volji moga tetka toliko upornosti pokazati?
Moga tetka Nikole nije tada bilo doma, a moja teta Marica ništa se nije mešala u moju nauku; njojzi je samo milo bilo da ja idem u
Posle ovoga nezaboravljenoga razgovora počeli su mi se bili čistije i jasnije izobražavati u mom umu soveti moga tetka Nikole. Na[h]odio sam neko podo-bije među njegovim mudrovanjem i arhijereovim.
kojega sam jošte u detinjstvu mojemu u Čakovu, gdi na svetoga kralja Dečanskoga prosaše, poznao i koji, da ne bi mojega tetka Nikole, bi me odveo u Dečane: potom, dijakonom u Hopovu, po Bačkoj prositi viđao sam ga.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tako ih je crkva krstila, ali po narodnom krštenju zvahu se: Pirija, Tetka, Naćvar, Blitvar, Duvalo, Srdar, Vrtirep, Žvalonja.
Dakle, to bješe fra-Tetka. — Oće li brzo biti gotovo to, Grgo? Jesi li manjistru usuja? — Nisam još, oče — odgovori Grgo zlovoljno.
— Ma vrag te odnija, jesam li ti rekâ da manastirska ura izostaje! Jevo već podne! I Tetka ljutito izađe. Bakonja stupi ka prozoru i ugleda prostran vrt za manastirskim naličjem.
U taj mah ušeta u baštu fra-Tetka, pa kad je bio pod drvetom, gaknu ona tica vrhu njega, a on dohvati grumen zemlje i baci je nada se, te sleti tica i
On se obrnu da vidi ko to svira, kad ali Tetka sjedi ispred cijevi i rešeta glavom. Večera prođe istijem redom kao i ručak.
Tada bi i đakoni sjeli sa đacima, a tada se isticaše Bakonja, iako mu bješe prva godina „skuljenja“. Tetka bi se prošetao gore-dolje, ispred njih, pa bi zamahao prutićem, a na to bi se složili glasovi.
Rasklimane štice vrhu trijema i nezakačeni kapci na prozorima luparahu na sve strane. Fra-Tetka, jedini ustalac od sve braće, izlazio je noću dva-tri puta iz svoje ćelije, te obilazio trijem, bojeći se da vjetar ne
Bakonja i Mačak, u stiharima, kađahu pred njima. Balegan je vukao konope iza orgulja, a fra-Tetka, kuckajući po zupcima, tapkao je nogama da ih zgrije, vrtio je glavom da mu se vrat ne ukočanji, a kad god mogaše
Kad ta „derba“ doprije do najvećeg nesklada, fra-Tetka se najedi, pa i on poče nemilice udarati po zupcima, te iz cijevi izlijetahu svakojaki glasovi.
— Sad, neka iščati molitvu! — reče Boban. — Kakvu molitvu!? — zapita fra-Tetka. — Ma, dujo, niku rišćansku molitvu! Čućeš je!
— Taa-ko! Dakle, on je preminuja još noćaske? — pita fra-Brne. — Pa to se zna! To se odma vidi! — veli Tetka. — O, bože! bože! pa ovako? Bez ispovisti i bez pričešća! — Šta ćemo, de? Šta ti je, tu ti je!
— Šta ćemo, de? Šta ti je, tu ti je! — Sad ne pomaže karabulina, nego da se uredi što triba urediti! — reče fra-Tetka. — Ali, šta sam ja kriv? Šta sam mogâ učiniti, za blaženu Divicu? — kuka jednako Čimavica.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A šeširi, preraznih vrsta i kalupa, zamjenjuju i zastupaju nestale glave; kožni kovčežić s čakom nekakvog tetka oficira, i dvorogi šešir nekakvog zeta tajnog savjetnika, i znojem progrizeni panama poduzetog djeda skorojevića.
Pitoma zmija pokućarka. Ljupka, skladna bolest. Gotovo osoba iz porodice. Kao neka obazriva bakica ili obudovjela tetka što živi s nama, tiha, diskretna kao sjena, a ima smisla za muziku i nježan dodir ruke, pa se najradije bavi djecom.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Režnjevi šunke, koje je sekla moja tetka, bili su kao flis papir. Čim bi pukovnik stavio na moj tanjir neki poveći komad, tetka bi ga zgrabila i uzrujano se
Čim bi pukovnik stavio na moj tanjir neki poveći komad, tetka bi ga zgrabila i uzrujano se obratila mužu: ”Pazi šta radiš. Niko je veoma nežnog zdravlja.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
spoljnih poslova odeljenja Ujka Vasa Tetka Savka Tetka Daca Jova pop-Arsin Teča Panta rodbina gospa-Živkina Mile, njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov
spoljnih poslova odeljenja Ujka Vasa Tetka Savka Tetka Daca Jova pop-Arsin Teča Panta rodbina gospa-Živkina Mile, njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava Mišić
SAVKA: A cepa, a? Pa znaš kako je, neka je samo živ i zdrav, pa neka cepa. ŽIVKA: Ju, nije da cepa, tetka, nego dere kao vuk jagnjeću kožu. I kupuj, i prekrajaj mu, i nikad ništa na njemu celo ni dvadeset i četiri sata.
SAVKA (srčući kafu): Eh, takvo ti je danas mlađe. ŽIVKA: Pa to sam te baš zvala, tetka-Savka: da te umolim da nam daš jedno dvesta dinara na zajam. SAVKA (trgne se): Ju, sinko, otkud meni?
na to nemoj ni da računaš, gde bih ja to dirala! Jedva sam skupila da mi se nađe ne daj, bože!... ŽIVKA: Bože, tetka-Savka, ti pa kao da ti mi to nećemo vratiti. Platićemo ti pošteno i interes, a za tri meseca imaš svoje pare.
Pa kako da ti kažem: volela bih da ne diram u te pare, ali ako je nužda... ŽIVKA: Ju, baš ti hvala, slatka tetka, nikad ti to neću zaboraviti. SAVKA: Je l' da donesem predveče?... ŽIVKA: Jest, molim te, još danas!
I onako si sama, pa svrati koji put i da ručamo; svrati kao kod svoje kuće. SAVKA (već na vratima): Zbogom tetka! (Vraća se i, pošto je završila krojenje, umotava pantalone.
Glas (broji u sebi) kuća... brzo... novac s večeri. (Govori.) Znam, to će tetka Savka da mi donese...Cela istina... krevet! (Skupi dva donja reda i počne pokrivati karte.) DARA: A što pokrivaš sebe?
” Ali on, eto, ode na robiju. – Pa onda polagali smo velike nade i na Hristinu tetka-Dacinu. Bila je lepa i nekako rođena za veliku gospođu. I lepo je učila škole, ali – pomete se nekako.
ŽIVKA: Kakvih devetnaest, pobogu, Vaso, pa to čitava vojska! Koga si, boga ti, sve upisao? VASA (čita): Tetka Savka. ŽIVKA: E već ta tetka Savka, pozajmila mi dvesta dinara pa mi se ovde popela.
Koga si, boga ti, sve upisao? VASA (čita): Tetka Savka. ŽIVKA: E već ta tetka Savka, pozajmila mi dvesta dinara pa mi se ovde popela.
ŽIVKA: A koga si još zapisao? VASA: Tetka Daca i njena ćerka Hristina. ŽIVKA: Je l' ona što je položila maturu? VASA: Jeste. ŽIVKA: Pa šta ona hoće?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sociokulturni poredak) u kome zatičemo Sofku pre udaje, pa Tašanu, tetka-Zlatu, gazda-Mladena ili Jovču pripada ne samo staroj (tradicionalnoj balkanskoj) nego i visoko utančanoj varoškoj
Drugi se primer nalazi u toj istoj, H glavi. Sofki se ovako saopštava ko joj je mladoženja, odakle je, kakav je: tetka - „kao što je red i običaj” - uopšte se njoj ne obraća, nego poziva još jednu rođaku da tobože u kuhinji zajedno
Tako, na primer, u pripoveci Tetka Zlata, kad se opisuje kako majka vodi sina Stojana da ga na zanat dadne, posebno se naglašava da ide „sredinom
majka Stojanova”, „ona sada prestala da je ženska već samo majka”, „čak i svoje kršteno ime gubi i jedino se zna kao 'tetka Zlata', majka Stojanova”.
Zapravo je simptomatično što Stanković i u jednoj i u drugoj prilici - i u pripoveci Tetka Zlata i u Pevcima - nije propustio da u Zlatin lik unese dosta jak strah od otvorenog prostora na rubu varoši.
Jedna rečenica u Tetka-Zlati u tom je pogledu vrlo zahvalna za analizu. Prvo zato što sadrži prepoznatlivu Stankovićevu metabolu, i drugo
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaša tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se umedu naći, a i treba da se za vas staram.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LII Tetka Miko, uđi i ti U moj okvir crni, Odatle mi najdavnije Spomene razgrni! Sećam te se kao vile Koja stoji sama Na
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Saznade se. Mati otud, odund' baba grunda, Na ocu se od jarosti trese duga bunda; Skoči tetka, skoči strina, ujak i svâk viču, Svi nebogu nesretnicom djevojku nariču.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Idem! — odgovarao bi kratko. Bilo mati, bilo tetka, držale bi mu pojas u koji se on polako, uzdignutih ruku, da ne bi bilo kakvih bora, vrteći, pažljivo, uvijao.
Dolazi k njima ovamo. Odmah počne babi da se tuži. — Ništa, tetka-Stano! Ništa od ovoga moga! Hajduk. Ništa neće od njega da bude! — jednako brišući, prskajući, počinje opet da besni.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ja se s tobom šalim jer si mi mila, kao da si mi moje dijete... i ti si gospodarica u kući... —A tetka Pava? — presječe mu riječ djevojčica.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ali sam ja nastojao svim silama da svoje novo saznanje i primenim. Već kada je pred podne došla tetka, ja sam joj rekao da znam zašto nema nadut trbuh, a kad je posle podne došla gospođica Savka, protina ćerka, ja sam
nju); okružnome proti uletela cela celcata sarma od kisela kupusa u dušnik, majka mi je dobila lupanje srca, a najmlađa tetka ubola se viljuškom u jezik te čitave tri nedelje zatim nije mogla da progovori.
noga moje tetke te sam se čudio što se toliko natura nozi učiteljice trećeg razreda osnovne škole, kad sam znao da moja tetka i ova učiteljica nisu inače na dobroj nozi.
Tu brigu pokušala je moja tetka da ublaži time što bi zavirila u moju budućnost i stoga je jednoga dana otkinula končić sa moje košulje, dala ga
— izvukao sam se ja iz kreveta, uvukao se neopažen u kujnu I zamazao šakama sve šare i ukrase na torti koju je ona tetka što ličim na nju celo posle podne strpljivo šarala, pa — pošto sam još i prstom napravio četiri rupe u torti, pošto sam
Klota, ona parka koja drži povesmo, bila je moja najstarija tetka, koja je imala nečega mitološkoga na sebi već i po tome što je pod nosem imala brkove kao devetnaestogodišnji mladić;
umela ne samo da ispreda nego i da mrsi konce; a Atropa, ona što drži makaze da odseče dužinu veka, moja najmlađa tetka, bila je kadra i inače skratiti čoveku vek, te su joj makaze bile sasvim izlišno oruđe.
kojim je ograđen šljivak; H nogare za struganje drva; U raklje za ražanj; T čiviluk za vešanje odela; D turski nužnik, a F tetka Persa, famulusova žena, koja je odista nesnosno ziparala po školskom hodniku, naslanjajući uvek ruke na kukove, te
Najzad, pokojna majka, strepeći pred opasnošću pred kojom sam bio, pozva neku tetka-Nastu, ženu Steve sapundžije, da mi gasi ugljevlje.
majka, strepeći pred opasnošću pred kojom sam bio, pozva neku tetka-Nastu, ženu Steve sapundžije, da mi gasi ugljevlje. Tetka Nasta dođe, sede kraj moje postelje, doneše joj jedan zemljani sud pun vode i ona poče bajati i šaputati: — Trčak,
Doktor je verovao da su to praškovi koji su doneli uspeh, a tetka Nasta je verovala da je to njeno gašenje ugljevlja. Ja jedini sam znao da sam se oznojio od druge deklinacije, i to je
— Pa vi ste to govorili. — Ali zaboga, dete, ono što mi govorimo ne mora biti istina! — brani se srednja tetka. — Iju, iju! Sad će još izaći da smo mu mi kazali da napiše pesmu!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Opravlja joj kosu i odelo.) KOŠTANA (zabacuje kosu): Neka se mrsi! (Magdi): A, je li, tetka... (Pokazuje na goru.) Šta je tamo? Gora? MAGDA Gora, kćeri!
Duboko udiše i miriše): Ala miriše gora! (Magdi): A je li to ta, tetka, gora, što po njoj nekada komita četu vodio? I mnoge majke ucvilio, rasplakao, u crno zavio, a najviše majku Jovanovu?
I sestra plakala: Jovane, brate, Jovane, Ti si mi cveće prolećno! (Uzrujano): Je li to, tetka, ta pusta, tamna, golema gora?... MAGDA (brišući oči): Nije, kćeri, nije! Nije to ta gora! A nemoj tu pesmu.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Rešio sam da se plašim To lav reče ispred lovca Sav pokunjen kao ovca GNjAVI ME TEČA Gnjavi me teča Gnjavi me tetka Gnjavi me češalj Mašna i četka Gnjavi me brica Koji me brije i brat od strica Koji me bije Gnjavi me mačka Kad
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
—Nećeš ga uhvatiti! — Ej, šta to radiš?! — zagalami djed Aleksa. — Drži je, tetka Stevka. Lunjina tetka pograbi djevojčicu za ruku, ali se ona i dalje otimala i cičala: — Ne dam, nećeš ga uhvatiti!
—Nećeš ga uhvatiti! — Ej, šta to radiš?! — zagalami djed Aleksa. — Drži je, tetka Stevka. Lunjina tetka pograbi djevojčicu za ruku, ali se ona i dalje otimala i cičala: — Ne dam, nećeš ga uhvatiti!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I one se odazvaše i dođoše. Dođe i tetka Dika, i tetka Kara, i strina Paraškeva, i druga strinka, Nikoleta, i tetka Ruška, koju su svi smatrali za rod, a niko
I one se odazvaše i dođoše. Dođe i tetka Dika, i tetka Kara, i strina Paraškeva, i druga strinka, Nikoleta, i tetka Ruška, koju su svi smatrali za rod, a niko nije znao da
I one se odazvaše i dođoše. Dođe i tetka Dika, i tetka Kara, i strina Paraškeva, i druga strinka, Nikoleta, i tetka Ruška, koju su svi smatrali za rod, a niko nije znao da kaže kakav im je rod. Manina majka im kaže zašto ih je zvala.
I kada banu, i nezvana, i dođe još jedna, četvrta tetka, neka tetka Doka, s rukama preko trbuha, i zapita ih šta su se skupile, reče joj važnim i ozbiljnim glasom strinka
I kada banu, i nezvana, i dođe još jedna, četvrta tetka, neka tetka Doka, s rukama preko trbuha, i zapita ih šta su se skupile, reče joj važnim i ozbiljnim glasom strinka Paraškeva: —
Svaki čas tek zaklaparaju nanule ili papuče preko kaldrmisane avlije, i jedna po jedna strina ili tetka dolazi, s rukama pod pazuvima.
Sve su one došle na poziv Jevdin, samo najmlađa, tetka Doka, došla je, kao i uvek, nezvana. Bila je to još lepa i jedra žena, malo čudnih manira.
Četiri tetke i dve strine Manine posedale po minderlucima unaokolo i sve srču kafu, a poneke i zadimanile kao muško. Tetka Doka pije i kafu i mastiku i uz to puši kao Turčin.
Fruzina gu, ete, ime... — Mori, zar ona si je jedna?! — prihvati tetka Ruška. — u Jordana Kaltagdžije dom što si procafte devojčence, ete, ono Timče... Kako zambak t’nka!
— Eli je, zar, u Beograd begenisuvaja kakvu mâznu Beograđanku, ta mu sag ove naše nesu prilika?! — umeša se tetka Doka, ali ne dobi odgovora ni od jedne iz veća Spomenuše još nekoliko njih.
Priznaje to Jevda i kaže da će govoriti Manči, sinu svom. — Da zboriš, Jevdo, — reče joj tetka Doka. — Da mu zboriš, em poviše da mu zboriš za tija devojčiki! Što da si sedi neženat, ta da si gubi vek i godine?!
— Koj da si ide dom?! Ja li?! — planu Doka i skide jednu papuču i steže je. — Ruška nek’ si iskoči! Kakva mi je ona tetka!?... A kad bude ništo zort, ja ću se tepam i karam zaradi našega Manču, a vi jok! — Ja-gu, što si zbori!