Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Као кроз сан сећам се њега, мога оца. Сиромаха! Беше вечито болестан. Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом који му је добра моја
млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом који му је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо
Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука лупаше немилостиво по рањеним грудима. Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше наду у рањене груди: „Доћи ће дан, доћи ће и час освете!
Беше некако марта месеца, празник неки, не могу се сада сетити какви. Тетка ми се лепо обукла: на њојзи чиста сади кошуља, на глави црна свилена марама с белим пегама, а на препрегачи чисто
Је л’ правда то?...“ Мајстор Сима је свршио свој посао, тетка га понуди столицом. Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!
Је л’ правда то?...“ Мајстор Сима је свршио свој посао, тетка га понуди столицом. Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!
„Људи смо“, рече мајстор, „данас сам учинио ја теби, сутра ћеш ти мени... Збогом, брат-Обраде!...“ Отац и тетка се ућуташе. Беше им нешто тешко на срцу. А ја сам седела на банку до вруће пећке и слушала сам мирно како мачка преде..
Тако ми седимо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде режати. „Иди, види ко је!“ рече ми тетка. Ал’ у тај мах се отворише врата и уђе у собу чича Марко. „Добро те се и ти закани!... Е, е! А где си ти, човече....
“ „Дошао је и комесар...“ После тога настаде тихо шапутање. Тетка их је познавала: знала је да кад имају нешто тајно да разговарају, не маре да их ко слуша, па макар и најприснији.
„Не треба, Маро“, рече отац. „Ми ћемо сад да идемо у мађистрат; него додајдер ми ону опаклију“. Тетка му додаде опаклију и заогрну га њоме, хтела му је нешто и рећи, али он већ узе свој дугачки штап и лагано, ослањајући
„Куда ли ће?“ рече тетка за себе. „Сигурно због тога несрећнога комесара?... Боже мој, боже мој! Шта ли неће овај наш јадни народ препатити!...
Кад је све то било готово, а ја је положим поред мачке да мало спава... Уједанпут чујем како ми тетка усправљено врисну. Ја скочим, уплашена, истрчим напоље... Ох, господине!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја сам, истина, запамтила доста чуда, али дивљака није амо долазило! — Мора ловац најпосле награбусити — вели тетка Синђа, стара Херцеговка, која такође беше дошла код Анђе да иште мало траве од изеди.
— Ама, побогу, да ли је баш одиста дивљак? — Богами, како казују, јест — рећи ће тетка Синђа. — Чича Ненад прича да је још уз Кочину крајину долазило чак отуд из Анадолије репатих људи.
Ето, можеш и у Зарожју, остати. Имаш и тамо својих познаника; имаш, хвала богу, и родбине... Тетка Мирјана, пада ти, чини ми се, баба по мајци, родом је отуда... — Све је тако, Радојка, али баш не могу...
Само тетка Мирјана распитивала се кашто за њега и дала му једном назувице... Еле, Страхиња се још од малена почео потуцати по туђи
Трећи зуби давно јој никли. То је баба Мирјана. Неки је по селу зову »баба Мирјана«, а неки »тетка Мирјана«. Због ње се и зове та кућа Мирјанића, а сви у кући — Мирјанићи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! — Та који ти је ђаво, шта има да те грди? — Па тако ... сто пута ... у невреме! ...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али то је још била велика тајна. За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка, и Онај што све радње људске зна.
Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка Мáкре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.
која је била велика, сучељавала се с баштом тетка Мáкре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.
или преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (ујесен хвата штиглице), или, напослетку, оде код тетка Макре.
Њему мило што зна да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто што је сигурна да стара тетка Макра не удара у тамбуру.
Ал’ баш да видим!« рече у себи Јула, па притрча лако тараби, и стаде завиривати краз тарабу у тетка-Макрину башту. Гледа по башти.
Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште. А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком
— Ко је то сад? — рече полако Јула, па се издиже на прсте да боље види. — Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту да обиђе буре и наточи сирћета. Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био он!
— Дакле, није то био он! И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб. — Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула. — Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба-Макра. — А шта радите то, слатка тетка-Макро?
— ослови је Јула. — Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба-Макра. — А шта радите то, слатка тетка-Макро? Ди сте за толико? — Ето, обилазим, овако стара, сирће, синко.
— »Фала богу кад је само због тога!« — рече Јула у себи, а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те. — Е, оздравићу ја, ’рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи.
— Е, оздравићу ја, ’рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду... После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милениној матери. Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве. Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А тетка је заволела Алексија зато, што је он заволео њену Наташу, њене очи и њен ваздух. Тај чудни млади човек био је њихов зај
Збиља је страшан изгледао у тим тренуцима. После смо му задуго говорили, и ја и њена тетка, која је заиста паметна и присебна жена, и сви они из куће, те се он постепено умирио и уверио нас да више никад онако
Црњански, Милош - Сеобе 2
У фамилији Деспотович се зна да је Евдокија готова на све. Кад нешто науми, удара главом о зид. Њена тетка Ракичка, у Вуковару, где гуске гачу на улици, каже да је Евдокија ајмана!
свог доласка у Будим, из Вуковара, пуног гусака – била је невина и није знала тачно, ни органе свог тела, иако је њена тетка, Ракичка, сад, са прича о медведу и лији, била прешла на приче о браку, о порођајима, и загрљајима, у бајкама, у
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
свог народа, чак и ако су им сасвим непознати, динарски сељаци их ословљавају са брате, рођаче или стриче, сестро или тетка. У исти ред појава долази и динарска узајамна помоћ која постоји између инокосних кућа и задруга.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Милује је по коси.) Стрпи се мало, видећеш, све ће добро, све ће лепо бити. ВУКИЦА: Још на све то ти ми доводиш тетка-Агнију. СПАСОЈЕ: Али не доводим је ја, забога! Срела ме је јуче па вели: „Доћи ћу сутра да обиђем Вукицу”!
СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима.) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем. СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли? АНТА: Још пре подне.
Вукице, Вукице! ВИ ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (кад Вукица наиђе): Где си, дете, забога? ВУКИЦА: Добар дан желим, тетка! АГНИЈА: Добар дан! Слатко моје! (Њуби је.) Ово је за тебе. (Даје јој букет.) ВУКИЦА: Хвала, тетка!
АГНИЈА: Добар дан! Слатко моје! (Њуби је.) Ово је за тебе. (Даје јој букет.) ВУКИЦА: Хвала, тетка! АГНИЈА: Па како је, како је; јеси ли већ сита радости? ВУКИЦА: Ох! Да! (Разгледа букет.) Гле, како је то лепо цвеће!
АГНИЈА: Па има, дабоме, кад је већ одложено венчање. СПАСОЈЕ: Ама, што си окупила то па то! ВУКИЦА: Немојте ми, тетка, молим вас ни помињати то венчање. (Оде сточићу и нађе тамо себи неку забаву.
На то ће извесно пристати. (Одлази левим вратима.) Вукице, Вукице, душо, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија. (Враћајући се.) И, молим те, задржавај је колико можеш више.
(Враћајући се.) И, молим те, задржавај је колико можеш више. ВИ ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ ВУКИЦА: Гле, ви тетка, откуд ви тако изненада? АГНИЈА (љубећи се с њом): Послом, душо, и то врло важним послом. Дошла сам да пођемо заједно.
ЉУБОМИР (хтео би да пође у собу): Вукица је тамо? СПАСОЈЕ: Не, она је изишла са тетка-Агнијом, забавиће се можда мало више.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Ако дете не прохода на време, потребно је да девојчица (најуспешније је ако је тетка детета) обаведе га три пута око ватре на огњишту и да, опет трипут, изговори басму, носећи у руци вретено или дружицу:
“ У Гружи се у „Младу петку“ (или среду), док дан још напредује, изводи следећи сложени обред: „Тетка или стрина детиња ослони дете о коленику (на коју се намотава пређа), стави му на леђа мало бреме сухог грања и три
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« А тетка изиђе из куће на двориште, гледа ме како стојим усред ђубрета и миришем, па се крсти и десном и левом. Село је њено у
– Кус пијетао — пиле довијека... – гунђа моја тетка и затвара капију, да јој гуске не побегну напоље. ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА На њивама мојих предака успевају добро једино
Матавуљ, Симо - УСКОК
И пријети тобом, кад год му њеко нажао учини, вазда пријети: „Казаћу ја Јанку кад дође“. А тетка му Милица највише га љути грдећи Јанка: „Јанко је овакав, онакав, лацманин, страшљивац“, па кад га расплаче, онда
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ МАТИ КУМАЧА У другом одјеленију МЛАДОЖЕЊА ПРОВОДАЏИЈА ДЕВОЈКА ОТАЦ МАТИ ТЕТКА У трећем одјеленију МУЖ ЖЕНА ЊЕН ОТАЦ МАТИ ПРОВОДАЏИЈА ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО ПРОСИДБА УГЛЕД 1.
(ђипи, па подскакује.) Благо мени, благо мени! (Одлази.) УГЛЕД 4. (Друга соба) МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу разређане): Ево млад момак у кући с мислима и персоном; води венчање у глави.
(ђипи, па подскакује.) Благо мени, благо мени! (Одлази.) УГЛЕД 4. (Друга соба) МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу разређане): Ево млад момак у кући с мислима и персоном; води венчање у глави.
Гледај, како се карте крсте; нешто фришко. МАТИ: Хеј, хеј, кад би то било! ТЕТКА: Да је поклопим. (Скупи карте и мешајући шапуће.) МАТИ: И ова је прилика добра, али кад би она била...
ТЕТКА: Да је поклопим. (Скупи карте и мешајући шапуће.) МАТИ: И ова је прилика добра, али кад би она била... ТЕТКА (почем је карте промешала, хукне, пак и да матери, да дигне). МАТИ (диже): Да Бог да, да буде истина!
ТЕТКА (почем је карте промешала, хукне, пак и да матери, да дигне). МАТИ (диже): Да Бог да, да буде истина! ТЕТКА (ређа карте): Тако једанпут код сека Миље, нестала им сребрна кашика. Бацам ја, кашика је у кући.
(Прстима куца карте по реду.) Венчање зацело; - мала забава. Девојки велика радост, и новци у кући. МАТИ: То је. ТЕТКА (скупи карте): Откад ја размећем карте, нису ме ниједанпут превариле. УГЛЕД 5.
МАТИ: Марић, дакако. Је л’ ти је сад по вољи? ДЕВОЈКА: Ју, како је леп и богат! МАТИ: Пак је бар и господин. ТЕТКА: Јошт какав! МАТИ: Шта мислиш ти, каква ћеш бити у вароши.
МАТИ: И ја ћу поред тебе бити у чести. ДЕВОЈКА: Па кад аусфарујем, бединтер отрагу... ТЕТКА: Бре толико благо! ДЕВОЈКА: Зато је он са мном онолико играо на балу.
МАТИ: И ја сам се чудила што толико око мене ходи, и тражи да се са мном разговара. Он се заљубио у тебе. ТЕТКА: Бре, како жали кад је чуо да си се прстеновала. ДЕВОЈКА: Па да покваримо.
ДЕВОЈКА: Па да покваримо. Волим бити милостива госпођа, него да се за трговца удам. ТЕТКА: То и ја кажем. ДЕВОЈКА: Зашто овом не јавите да нема ништа од свадбе? МАТИ: Не смем док ти се с оцем не разговорим.
МАТИ: Ја знам, али кад нема, добро је и ово. Видиш како и мени добро стоји. ДЕВОЈКА: Само да се сврши. ТЕТКА: Ево, карте кажу зацело. МАТИ: Како би било да одемо каквој врачари? ДЕВОЈКА: То, мамо, то!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
помути синтаксу, или почини какав други прекршај: Осрамотим карабина Као стрина Упропастим сваког метка Као тетка, или, на другом месту: Да л жирафа обожава жира Да ли мајмун хармонику свира, или, такође због риме, склепа
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А то место препишчика једва је добио. Сва му се фамилија дигла на ноге док му је израдила то место. И тетка, и стрина, и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали), и мати — све је то
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дође тако у госте тетка, кума, рођака, па руком у торбицу: где сте ви, дјецо, ево сваком по шака ораха. И-их, ораси! Нема већег и љепшег дара
Све послове око којих је ваљало подвикнути и галамити обављала је Маркова тетка, Марта, спечена џорлава удовица, која није ни умјела друкчије разговарати него из љуте главе.
Сад се почешће извлачио и иза шанка, кратконог и ситна корака, и губио се с људима некуд иза биртије. Џорлава тетка Марта узнемири се и поче да зановијета: — Марко, буди миран и не тражи Јазбеца. Шта ће то теби?
— Буди миран и не тражи Јазбеца, опет ја теби велим — инатила се тетка. Упорни бирташ оде и у своје село, остаде тамо неколико дана, а кад се вратио, заједно с њим стиже и глас: —
Кад се чуло да је Јазбец стријељан, Маркова биртија још више опусти. По замрзлој кући мотала се само усукана тетка Марта и кукумавчила: — Рекох ли ја теби: буди миран и не тражи Јазбеца.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Остале, као да би је оправдале, рекоше ми: — Две ноћи није спавала. Чувала је, па сад задремала. — Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. — А не — трже се стидљиво она — не спава ми се, него онако...
Природа јака, вера искрена, а душа неокаљана и чиста као извор планински. Жена му, моја тетка, добра. Нема под небом жене мекшег срца. Заплачи само, па ето и ње где плаче и пружа ти, даје што има.
Нема под небом жене мекшег срца. Заплачи само, па ето и ње где плаче и пружа ти, даје што има. Слатка моја тетка, с њеним округлим, благим лицем, паметним и милим очима и устима увек на смех или на плач!
Кроз широке, с дрвеним решеткама прозоре виде се људске сенке. Слуге и слушкиње трчкарају, носе и износе. Тетка ми изишла чак пред кућу.
Пред сваким „сатлик“ вина. Чим се начне, одмах се допуњује. Сви ућуте. Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом, улази.
А она се снебива. Али кад је већ и свекрва замоли: — Сетке, ћерко слатка, ти ми, ти прва запој, ти ми отвори славу. Тетка свекрви не може да одрече, замери се, већ саже главу.
А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву. И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако прође једна, прође друга, па богме и неколико годиница — откако је дијете тетка присвојила. Једном се старија сестра накани и оде млађој у походе, срце је вукло нешто сестри, а нешто и своме
Мати кад је ишчешља, онда од милости удари је руком по леђима: — Ајде, устај! Цурица јој рече: — Моја тетка, моја, каква је нешто у тебе лахка рука, а у моје маме тешка. Мајци се ражали, све јој сузе сврну на очи.
А како и неће, има ли бољег пријатеља од мајке; само кад се спомене име мајка, пуна су уста. Макар и тетка, опет је туђин, није јој од срца отпало, па да га жали кô своја мајка.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: А одакле си ти, кјерко? ПИЈАДА: Ја сам се родила у Панцеву. Моја тетка никако ми није дала мира, него да додзем овамо. СТАНИЈА: Лепо девојче, шкода што ти је покварен језик.
ЉУБА: Зашто? ПИЈАДА: Не Могу богами, оцу да идем. ЉУБА: Та јошт је рано. ПИЈАДА: Цекаће ме тетка. ВУЧКО: Па? да донесм, да не донесм? ПИЈАДА: Немој, Вуцко, немој. ЉУБА; Па остави, кад неће. ВУЧКО: Сас здравље!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— рекли су и пустили те, па зиркају иза завесе, сви се наџиџали, и кева, и бакута, и тетка Гина што је у гостима, а на крају ни матори није издржао, него бацио новине и довукао се иза кеве, да види, као, шта
видела (није могла од пакости), јер како да те не види, како само она, кад су те сви лепо видели четири и по пута: и тетка Гина, и теча Дача, и кева, и матори, и још месар казао кеви: „Госпођо, видео сам вам синоћ малу на телевизији, па баш
“ Зваће вас: матора, тетка, кево, стара, гробље... Говориће вам да сте одсвирали своје док се помоћу кашике за ципеле будете увлачили у
“ Била сам болесна и аутобус је каснио, а умрла ми је и тетка! „Нека се то више не понавља!“ Неће, обећавам! И шта сад?
Ако се сећате, тетка Пола кажњава Том Сојера тиме што му нареди да офарба једну дугачку ограду. Он почиње да је фарба, ту ограду, мислим, и
на врату, зуби ми се беле, танка сам као жилет, богами, кожа ми ружичаста, Чарли, ево, погледај ако ми не верујеш, а тетка Брижитка мора да фура са тамним наочарима за сунце , да јој се не би видели подочњаци! О!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати. Састанак у пет сати МЕДИН ОГЛАС Мркоњић Медо из Глуве Доље, зверка мекане душе, моли пчелара за наук
звекне, и декне, и дуне, да ти плати рачуне, ако се преједеш гљива, и шљива, и какве бундеве лудаје кад ти се тетка удаје — за све ти Јоца прибави лека. Живела апотека! Каква је само шарена леја Јоцина фармакопеја!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Неће ни она више. — Херера, Херера, Сагрера, потрчите за час, тетка се љути, — зачу се из помрчине. — Ое, Херера! — Ево, ево!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Станимировић др Петровић, адвокат Симка, Агатонова жена Вида, Танасијева жена Гина, Прокина жена Сарка, удовица Тетка Даница Догађа се свакад и свуда. ПРВИ ЧИН Пространи хол, из којега степенице воде на горњи спрат.
(Служи се.) АГАТОН (Даници која служи остале): А овај, да није ваша тетка болесна? ДАНИЦА: Не, али стара жена, па сам узела да је заменим. АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се...
ВИДА: Ама, реци ти мени, пријатељ-Агатоне, каква је то тетка? АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре
Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка. И ето, то је све што знам. САРКА: А коме је она, бога ти, тетка? АГАТОН: Овој девојци што нас је сад служила.
Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка. И ето, то је све што знам. САРКА: А коме је она, бога ти, тетка? АГАТОН: Овој девојци што нас је сад служила. Њој је тетка, па је због тога сви тако зову.
САРКА: А коме је она, бога ти, тетка? АГАТОН: Овој девојци што нас је сад служила. Њој је тетка, па је због тога сви тако зову. И покојни Мата је звао тетком.
И покојни Мата је звао тетком. ВИДА: Па откуд адвокат тој тетки да преда кућу; није ваљда адвокату тетка? АГАТОН: Није, него била ту у кући, неговала покојника, на њеним је рукама и изда'нуо, па... тако, нашла се ту.
тако, нашла се ту. САРКА: Добро, то је тетка, а ова девојка? Мене, право да вам кажем, више буни ова девојка. МИЋА: И мене!
СИМКА: Па онда шта знаш: може ова девојка имати какву старију сестру, а може и тетка имати какву млађу сестру. МИЋА: Да, таква би се комбинација могла узети у обзир.
(Агатону.) Него, реци ти нама, брате Агатоне, зар ти ниси могао онако да испиташ каква је то тетка? АГАТОН: Не знам, нисам довољно паметан! Разумем, нашла се док је боловао, неговала га – добро! Умро – добро и то!
Умро – добро и то! Нашла се ту, па лепо, исплати је, кажи јој хвала, па збогом! Али откуд сад долази тетка као адвокатов повереник? Примио он имање као старалац, то разумем; то је по закону, је л' тако?
Све су собе препуне скупоцених ствари, све чисто сребро... ПРОКА: И све то чува некаква тетка. СИМКА: Баш срамота! Што кажу, фамилија смо, а не знамо ни чега има, ни...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Заћутасмо. Онда она подиже лагано главу, погледа некуд у даљину и чисто завапи: — Много је то, тетка — тако је звала моју мајку — много!... И од људи, и од... хтеде рећи: „и од Бога!
Чујем, ишла си са сестром, она је још дете. — Њихове муке су још страшније биле. Тетка, то су неизмерна гробља. Шта су све ти људи морали пропатити!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У будућим ратовима бар та неједнакост нестаће из еугенетике човечанства. Сви ће бити једнаки под бомбама. Моја тетка, калуђерица, тражила је од мене у Бечу само једно. А то је, да недељом примам свету причест, као и остали пацијенти.
Јесте ли учествовали у биткама?“ То исто. Понова. По неколико пута. Мене је тетка, у таквој прилици, сакрила једном у болнице Салцбурга, затим у санаториј Графенхоф (Ст. Јоханн) на 800 м.
Међутим, у јесен 1916, ни та камуфлажа више није била могућа. Моја тетка, онда, да би ме спасла одласка на ратишта, удесила је да ме болница прогласи за привремено неспособног и пошаље на
Ваљда се боји да ћу доћи да тражим наслеђе. Моја стара тетка, калуђерица, заблесавила је од свега што о Бечу чује. Вели, све што се догађа на свету казна је Божја, за наше грехе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ено, окренуо ти се!... Јавља ти се, Бога ми!... — Мир, маче... није мени! шапће забленута тетка, климајући и сама весело главом. — То он, знаш... Марици. Ено је пред капијом. — Није, тетице, жива ми ти!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Прокић Павка, његова жена Даница, њихова кћи Спира, Јевремов пашеног Спириница Ивковић, адвокат Госпа Марина, његова тетка Секулић, полицијски писар Јовица Јерковић Сима Сокић Срета Први грађанин Други грађанин Трећи грађанин Говорник из
ПАВКА: По чему друго? Ни по чему. Није да кажеш да је човек отворено казао, него тако: била његова тетка два-трипут, проговорила о томе, распитивала колико носиш и... ето, то. Само разговор и ништа више.
СПИРА (полазећи): А већ ти да не кажеш последњу, пресвисла би... (Оде.) ДАНИЦА (Спириници): А ти, тетка, иди па нађи мајку. Реци јој да си ми све казала и да сам ја одговорила: што је отац урадио не важи ништа за мене.
ДАНИЦА: О, помаже то мени много кад знам да си ти и тетка и теча, да сте сви са мном, онда ја смем... XВ ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ: Дакле, затворише капије, Павка, затворише
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЗА ЗАНАТИМА 57 МИЛИЦАЈАЦ 59 ГЕНЕРАЛ ГРИГОРЕНКО ОТКРИВА СЛОБОДУ 61 ЦИГА И РАДОЈИЦА 64 РОМЕО И ЈУЛИЈА У БРАКУ 67 БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ 69 ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ 71 НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА 73 УЗРОЦИ НЕСАНИЦЕ 75 ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ 77 СИРОМАШНИ И
БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ И мојој се тетка- Госпави Догодило, најзад, да се прослави: У педесет другој, сасвим малчице, Избише
БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ И мојој се тетка- Госпави Догодило, најзад, да се прослави: У педесет другој, сасвим малчице, Избише јој, под носем, црне длачице.
Ђаво их баш на том месту истера! (У почетку је личила на Хитлера). Одлучи тетка да их затре, Па купи бријач љући од ватре, Бријала их је, шест пута на дан, Ал они пружаху отпор гадан.
тетка да их затре, Па купи бријач љући од ватре, Бријала их је, шест пута на дан, Ал они пружаху отпор гадан. Тетка није знала да од бријача Длака на човеку само јача ... И тако се у моје тетке Појавише бркови густи ко четке ...
— У листу Цорриере делла Сера! Тако се, ето, тетка -Госпави Догодило, најзад, да се прослави! ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ Чувена са бркова, тетка- Госпава Волела је по
Тако се, ето, тетка -Госпави Догодило, најзад, да се прослави! ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ Чувена са бркова, тетка- Госпава Волела је по подне да одспава: Сви славни људи брзо науче Да ловоров венац користе као јастуче.
Уз плот избија трава, нежна, проретка: Пролеће почиње од бубице, травке и цветка. Оно нема тетке, ни јетрве, ни тетка, Ни деде, ни прадеде, нити иједног претка. Букти сунце: небо је отворена крлетка!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би: — Ох, ох!... курва Марија!... Тетка, чувши, брзо би истрчала. Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу. Ноћу било би још горе.
Па тек, када би тетка отишла, да га лечи! Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и
А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву. Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде
— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите. од ње није ни раздавала другима.
„На, Магдо! Ово је за Софку. Од чистог је, мутмељ брашна. Само јаје и млеко. Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила. И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.
„На, Магдо! Ово је за Софку. Од чистог је, мутмељ брашна. Само јаје и млеко. Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила. И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу. Тетка од када је није видела.
Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила. И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу. Тетка од када је није видела. И кроз дан, два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“...
Једино се не даде тетка Стоја. Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код
После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних. Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у
“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније. Тетка, кад је виде, изненади се. Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.
Тетка, кад је виде, изненади се. Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све. Тетка од радости, среће, није знала шта ће.
Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа. Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
При дну скала, под неком одрином, сјеђаху двије старице, мајка му и тетка — стара дјевојка. Старице се јако снебише угледавши Павла гдје за руке држи двоје дјеце, које дотле нијесу видјеле,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
дете да изгрдим, избијем, јер знам да ће оно одмах код ње да бежи, и једва тамо код ње да остане, јер зна да ће она, тетка, да их крије, и они тамо код ње, с њим, да се веселе.
Сигурно на чивлук. Мисли да је онде. ТОМА Добро се ти сети да је не шаљемо тамо, него сакријемо чак код тетка-Пасе. Ту је неће тражити. АРСА А шта ћемо сад?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја сам од јестества из детињства био страшив и по вишој части другима покоран; како сам, дакле, могао к вољи мога тетка толико упорности показати?
Мога тетка Николе није тада било дома, а моја тета Марица ништа се није мешала у моју науку; њојзи је само мило било да ја идем у
После овога незаборављенога разговора почели су ми се били чистије и јасније изображавати у мом уму совети мога тетка Николе. На[х]одио сам неко подо-бије међу његовим мудровањем и архијереовим.
којега сам јоште у детињству мојему у Чакову, гди на светога краља Дечанскога просаше, познао и који, да не би мојега тетка Николе, би ме одвео у Дечане: потом, дијаконом у Хопову, по Бачкој просити виђао сам га.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се: Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.
Дакле, то бјеше фра-Тетка. — Оће ли брзо бити готово то, Грго? Јеси ли мањистру усуја? — Нисам још, оче — одговори Грго зловољно.
— Ма враг те однија, јесам ли ти рекâ да манастирска ура изостаје! Јево већ подне! И Тетка љутито изађе. Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт за манастирским наличјем.
У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и
Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом. Вечера прође истијем редом као и ручак.
Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, иако му бјеше прва година „скуљења“. Тетка би се прошетао горе-доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.
Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране. Фра-Тетка, једини усталац од све браће, излазио је ноћу два-три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се да вјетар не
Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима. Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама да их згрије, вртио је главом да му се врат не укочањи, а кад год могаше
Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.
— Сад, нека ишчати молитву! — рече Бобан. — Какву молитву!? — запита фра-Тетка. — Ма, дујо, нику ришћанску молитву! Чућеш је!
— Таа-ко! Дакле, он је преминуја још ноћаске? — пита фра-Брне. — Па то се зна! То се одма види! — вели Тетка. — О, боже! боже! па овако? Без исповисти и без причешћа! — Шта ћемо, де? Шта ти је, ту ти је!
— Шта ћемо, де? Шта ти је, ту ти је! — Сад не помаже карабулина, него да се уреди што триба уредити! — рече фра-Тетка. — Али, шта сам ја крив? Шта сам могâ учинити, за блажену Дивицу? — кука једнако Чимавица.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А шешири, преразних врста и калупа, замјењују и заступају нестале главе; кожни ковчежић с чаком некаквог тетка официра, и двороги шешир некаквог зета тајног савјетника, и знојем прогризени панама подузетог дједа скоројевића.
Питома змија покућарка. Љупка, складна болест. Готово особа из породице. Као нека обазрива бакица или обудовјела тетка што живи с нама, тиха, дискретна као сјена, а има смисла за музику и њежан додир руке, па се најрадије бави дјецом.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Режњеви шунке, које је секла моја тетка, били су као флис папир. Чим би пуковник ставио на мој тањир неки повећи комад, тетка би га зграбила и узрујано се
Чим би пуковник ставио на мој тањир неки повећи комад, тетка би га зграбила и узрујано се обратила мужу: ”Пази шта радиш. Нико је веома нежног здравља.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
спољних послова одељења Ујка Васа Тетка Савка Тетка Даца Јова поп-Арсин Теча Панта родбина госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница Теча Јаков
спољних послова одељења Ујка Васа Тетка Савка Тетка Даца Јова поп-Арсин Теча Панта родбина госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница Теча Јаков Сава Мишић
САВКА: А цепа, а? Па знаш како је, нека је само жив и здрав, па нека цепа. ЖИВКА: Ју, није да цепа, тетка, него дере као вук јагњећу кожу. И купуј, и прекрајај му, и никад ништа на њему цело ни двадесет и четири сата.
САВКА (срчући кафу): Ех, такво ти је данас млађе. ЖИВКА: Па то сам те баш звала, тетка-Савка: да те умолим да нам даш једно двеста динара на зајам. САВКА (тргне се): Ју, синко, откуд мени?
на то немој ни да рачунаш, где бих ја то дирала! Једва сам скупила да ми се нађе не дај, боже!... ЖИВКА: Боже, тетка-Савка, ти па као да ти ми то нећемо вратити. Платићемо ти поштено и интерес, а за три месеца имаш своје паре.
Па како да ти кажем: волела бих да не дирам у те паре, али ако је нужда... ЖИВКА: Ју, баш ти хвала, слатка тетка, никад ти то нећу заборавити. САВКА: Је л' да донесем предвече?... ЖИВКА: Јест, молим те, још данас!
И онако си сама, па сврати који пут и да ручамо; сврати као код своје куће. САВКА (већ на вратима): Збогом тетка! (Враћа се и, пошто је завршила кројење, умотава панталоне.
Глас (броји у себи) кућа... брзо... новац с вечери. (Говори.) Знам, то ће тетка Савка да ми донесе...Цела истина... кревет! (Скупи два доња реда и почне покривати карте.) ДАРА: А што покриваш себе?
” Али он, ето, оде на робију. – Па онда полагали смо велике наде и на Христину тетка-Дацину. Била је лепа и некако рођена за велику госпођу. И лепо је учила школе, али – помете се некако.
ЖИВКА: Каквих деветнаест, побогу, Васо, па то читава војска! Кога си, бога ти, све уписао? ВАСА (чита): Тетка Савка. ЖИВКА: Е већ та тетка Савка, позајмила ми двеста динара па ми се овде попела.
Кога си, бога ти, све уписао? ВАСА (чита): Тетка Савка. ЖИВКА: Е већ та тетка Савка, позајмила ми двеста динара па ми се овде попела.
ЖИВКА: А кога си још записао? ВАСА: Тетка Даца и њена ћерка Христина. ЖИВКА: Је л' она што је положила матуру? ВАСА: Јесте. ЖИВКА: Па шта она хоће?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
социокултурни поредак) у коме затичемо Софку пре удаје, па Ташану, тетка-Злату, газда-Младена или Јовчу припада не само старој (традиционалној балканској) него и високо утанчаној варошкој
Други се пример налази у тој истој, Х глави. Софки се овако саопштава ко јој је младожења, одакле је, какав је: тетка - „као што је ред и обичај” - уопште се њој не обраћа, него позива још једну рођаку да тобоже у кухињи заједно
Тако, на пример, у приповеци Тетка Злата, кад се описује како мајка води сина Стојана да га на занат дадне, посебно се наглашава да иде „средином
мајка Стојанова”, „она сада престала да је женска већ само мајка”, „чак и своје крштено име губи и једино се зна као 'тетка Злата', мајка Стојанова”.
Заправо је симптоматично што Станковић и у једној и у другој прилици - и у приповеци Тетка Злата и у Певцима - није пропустио да у Златин лик унесе доста јак страх од отвореног простора на рубу вароши.
Једна реченица у Тетка-Злати у том је погледу врло захвална за анализу. Прво зато што садржи препознатливу Станковићеву метаболу, и друго
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Ја имам један леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам ваша тетка, мон фрер, а тетке, знате, свуда се умеду наћи, а и треба да се за вас старам.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛИИ Тетка Мико, уђи и ти У мој оквир црни, Одатле ми најдавније Спомене разгрни! Сећам те се као виле Која стоји сама На
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сазнаде се. Мати отуд, одунд' баба грунда, На оцу се од јарости тресе дуга бунда; Скочи тетка, скочи стрина, ујак и свâк вичу, Сви небогу несретницом дјевојку наричу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Идем! — одговарао би кратко. Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.
Долази к њима овамо. Одмах почне баби да се тужи. — Ништа, тетка-Стано! Ништа од овога мога! Хајдук. Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни.
Ћипико, Иво - Пауци
Ја се с тобом шалим јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући... —А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али сам ја настојао свим силама да своје ново сазнање и применим. Већ када је пред подне дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја сам
њу); окружноме проти улетела цела целцата сарма од кисела купуса у душник, мајка ми је добила лупање срца, а најмлађа тетка убола се виљушком у језик те читаве три недеље затим није могла да проговори.
нога моје тетке те сам се чудио што се толико натура нози учитељице трећег разреда основне школе, кад сам знао да моја тетка и ова учитељица нису иначе на доброј нози.
Ту бригу покушала је моја тетка да ублажи тиме што би завирила у моју будућност и стога је једнога дана откинула кончић са моје кошуље, дала га
— извукао сам се ја из кревета, увукао се неопажен у кујну И замазао шакама све шаре и украсе на торти коју је она тетка што личим на њу цело после подне стрпљиво шарала, па — пошто сам још и прстом направио четири рупе у торти, пошто сам
Клота, она парка која држи повесмо, била је моја најстарија тетка, која је имала нечега митолошкога на себи већ и по томе што је под носем имала бркове као деветнаестогодишњи младић;
умела не само да испреда него и да мрси конце; а Атропа, она што држи маказе да одсече дужину века, моја најмлађа тетка, била је кадра и иначе скратити човеку век, те су јој маказе биле сасвим излишно оруђе.
којим је ограђен шљивак; Х ногаре за стругање дрва; У ракље за ражањ; Т чивилук за вешање одела; Д турски нужник, а Ф тетка Перса, фамулусова жена, која је одиста несносно зипарала по школском ходнику, наслањајући увек руке на кукове, те
Најзад, покојна мајка, стрепећи пред опасношћу пред којом сам био, позва неку тетка-Насту, жену Стеве сапунџије, да ми гаси угљевље.
мајка, стрепећи пред опасношћу пред којом сам био, позва неку тетка-Насту, жену Стеве сапунџије, да ми гаси угљевље. Тетка Наста дође, седе крај моје постеље, донеше јој један земљани суд пун воде и она поче бајати и шапутати: — Трчак,
Доктор је веровао да су то прашкови који су донели успех, а тетка Наста је веровала да је то њено гашење угљевља. Ја једини сам знао да сам се ознојио од друге деклинације, и то је
— Па ви сте то говорили. — Али забога, дете, оно што ми говоримо не мора бити истина! — брани се средња тетка. — Ију, ију! Сад ће још изаћи да смо му ми казали да напише песму!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Оправља јој косу и одело.) КОШТАНА (забацује косу): Нека се мрси! (Магди): А, је ли, тетка... (Показује на гору.) Шта је тамо? Гора? МАГДА Гора, кћери!
Дубоко удише и мирише): Ала мирише гора! (Магди): А је ли то та, тетка, гора, што по њој некада комита чету водио? И многе мајке уцвилио, расплакао, у црно завио, а највише мајку Јованову?
И сестра плакала: Јоване, брате, Јоване, Ти си ми цвеће пролећно! (Узрујано): Је ли то, тетка, та пуста, тамна, голема гора?... МАГДА (бришући очи): Није, кћери, није! Није то та гора! А немој ту песму.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Решио сам да се плашим То лав рече испред ловца Сав покуњен као овца ГЊАВИ МЕ ТЕЧА Гњави ме теча Гњави ме тетка Гњави ме чешаљ Машна и четка Гњави ме брица Који ме брије и брат од стрица Који ме бије Гњави ме мачка Кад
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
—Нећеш га ухватити! — Еј, шта то радиш?! — загалами дјед Алекса. — Држи је, тетка Стевка. Луњина тетка пограби дјевојчицу за руку, али се она и даље отимала и цичала: — Не дам, нећеш га ухватити!
—Нећеш га ухватити! — Еј, шта то радиш?! — загалами дјед Алекса. — Држи је, тетка Стевка. Луњина тетка пограби дјевојчицу за руку, али се она и даље отимала и цичала: — Не дам, нећеш га ухватити!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И оне се одазваше и дођоше. Дође и тетка Дика, и тетка Кара, и стрина Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико
И оне се одазваше и дођоше. Дође и тетка Дика, и тетка Кара, и стрина Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да
И оне се одазваше и дођоше. Дође и тетка Дика, и тетка Кара, и стрина Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род. Манина мајка им каже зашто их је звала.
И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка
И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева: —
Сваки час тек заклапарају нануле или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.
Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана. Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.
Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко. Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.
Фрузина гу, ете, име... — Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — у Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче... Како замбак т’нка!
— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мâзну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа Споменуше још неколико њих.
Признаје то Јевда и каже да ће говорити Манчи, сину свом. — Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики! Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!
— Кој да си иде дом?! Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи! Каква ми је она тетка!?... А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок! — Ја-гу, што си збори!