Upotreba reči teško u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

grob i mrtvačka glava... Jest, dragi prijatelju, život je žalostan! I teško onome koji se usudi te tužne listove u golemoj knjizi života prevrtati!

Ti si gusenica na telu našem, otrovna para u vazduhu, sa koje narodi teško dišu, a slabiji umiru!... Kad sam se kući vratio, zastao sam moga dobroga oca — al’ ne više s onom crnom bradom.

Ne kažem da neže doći vreme sjajnije, ta mi se razvijamo — ali je teško čekanje... Bilo je časova kad mi je otac i iz svoga života poneku zanimljivu crticu pripovedao, ali u tome je bio

— A šta je tebi teško, čedo moje? — zapitah je glasom u kome je bilo saučešća. — Šta tebe boli, dete moje? Ona me pogleda velikim crnim

Ja nikoga nisam imala, nikome ne mogoh iskazati moje jade, suze su moje na srce padale, zato je teško kao olovo; o, gospodine, o, prijatelju, lakše bi bilo duši mojoj, samo kad bi slušao tugu moju — jer me niko ne hte

Zbogom, brat-Obrade!...“ Otac i tetka se ućutaše. Beše im nešto teško na srcu. A ja sam sedela na banku do vruće pećke i slušala sam mirno kako mačka prede... Bože moj!...

Čiča Marko je dugo posmatraše, pun tuge i saučešća, pa onda, onako poluglasno, kao da sâm za sebe govori, reče: „Teško da će živa osvanuti!“ I on se nije prevario.

Strašno!... Dolazilo mi je kao da sam živa sahranjena, kao da sam sto hvati duboko pod zemljom. Disanje mi beše teško, a krv se po žilama jedva micala. Tako me je zastao Aleksa. Kad je ušao, ne reče mi ni „Dobro veče!

sina, i on će ga gledati, dugo će gledati u svoga jedinca; neće uzdahnuti, neće zaplakati — nego će lepo podići ono teško gvožđe kojim su mu ruke i noge okovane, pa će se njima udariti u svoju sedu glavu i stropoštati mrtav pored jedinca

sam pri toj misli uzdahnuo; a kad su mi dali nevestu da je kao dever vodim na prstenovanje, u grud’ma mi se učini tako teško kao da me je zmija opasala. Ni reči ne govoreći, išao sam dalje.

Je l’ ti otac ozdravio, ili je još u vrućici?... Milisav ćuti, a suze mu teku niz obraze. — Teško, učitelju, da će ozdraviti; i noćas mu je strina u dva mâ držala sveću.

Starac obori oči dole, ućuti i nanovo se udubi u neke čudne misli, iz kojih ga je teško probuditi; izgleda kao da nešto računa, ustima samo miče, ali mu glasa ne čuješ; prstima nešto nabraja, kao seljak koji

Obradović, Dositej - BASNE

Kad vile dođu k očima, teško onom ko ne ume ševrdnuti. Malo je S o k r a t a i K a t o n a na svetu koji, u ovako kritičeskim okresnostima, ne bi

40 Magarac koji promenjuje gospodare Magarac služaše ujednog baščovana, i videći mu se tu odveć teško, zaželi promeniti gosu.

i ostroumni, no koja polza kad su im sva ova prekrasna darovanija jestestva iz detinjstva na zlo okrenuta i upućena? Teško tu onom ko je miran i dobar! Svaki čas mora svaki gotov biti ubiti, ako nije rad ubijen biti.

Ovo raspoloženije vešti svakome je nužno, a za najviše onomu koji za mnoge piše. Teško onom kome reku: „Vraču, isceli sebe”, i „ Učitelju, nauči najpre se|be”.

Kad bi (sačuvaj bože!) sve žene ovake bile, teško bi onom bilo ko bi ovo pisao! Propao bi i on i s knjigom zajedno! 78 Čovek ujeden od psa Ovaj hođaše po komšiluku i

Kad bih ja to učinio što mi ti veliš, valjalo bi koliko je tog pasa u selu da me svi ujedaju”. Naravoučenije Teško ovci među kurjaci, i teško mirnom čoveku onde gdi ko je jači on je i stariji, gdi nasilije vlada, glupost i varvarstvo

Naravoučenije Teško ovci među kurjaci, i teško mirnom čoveku onde gdi ko je jači on je i stariji, gdi nasilije vlada, glupost i varvarstvo zakone daje i zapoveda!

Velerečiv i velehvaljiv brat ako iz Banata do Pešte ode, kad se vrati, teško onom na koga napadne! Nek sam gleda kako će ga se kurtalisati.

111 Čovek ubog i žena Čovek ubog razboli se teško, i ne imajući se s čim lečiti, niti lekarom plaćati, reče ženi svojoj da ode u jedan manastir i da se zavetuje u svetu

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

presoljeno, prebibereno, jede iz svih tanjira, sarmu, jabuku, papriku, riblju glavu, drveni se, zabreko brekće, teško diše, ali jede, nepokolebljivo jede, jede, jede, jede, do pobjede! TRI VEKA U OBRENOVCU 1.

VIDIK U SLUTNjI Da li je vidljivo maska nevidljivog, poznato magla oko nepoznatog - teško nama ako nije! teško nama ako nije ovaj krompir varka koja krije nešto od krompira hranljivije!

VIDIK U SLUTNjI Da li je vidljivo maska nevidljivog, poznato magla oko nepoznatog - teško nama ako nije! teško nama ako nije ovaj krompir varka koja krije nešto od krompira hranljivije!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

rđav i ružan temelj ne postavi, jer je to najveće zlo za decu, ako se s početka u bukvaru ne upute kako valja, i posle teško i̓ je popraviti.

merom i u svoje vreme mnogo se koješta čini bez štete, što pred sudom zdravoga razuma ne bi se moglo opravdati sasvim. Teško onome koji prvu čašu svake svoje naklonosti do dna ispije! U to vreme (1793.

Tu su izmešate žene, ljudi, deca i devojke, i u crkvi diže se razgovor i ništa se ne čuje šta sveštenik iz oltara čita. Teško mi je do Boga bilo, jerbo sam vidio u Sremu kako se činovno po crkvama stoji, i žene baška a ljudi baška.

Srbi reknu: da će oni doći sa vojskom da i oteraju ili pobiju, pak će onda celome Užicu i svoj sirotinji biti teško, „a sav greh na vaše duše!” I tako se rastanu, i svak u svoj logor ode.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ja sam, brate slatki!... Eto vidiš... beda! — odgovori Raka, umoran od onog tereta, teško stenjući. — A šta to činiš, bolan? — upita opet Sima. — Ne pitaj, moj brate... Zlo ti činim! Snađe me, vidiš, beda!

Ako 'oćeš za petnaest, eto... — Mnogo je, Srejo — uplete se Vidak. — Vidiš i sam, danas su oskudna vremena; teško se dolazi do pare. — Sve je tako. Ama gazda-Milunova kuća je velika; tu ću ja imati dvaput više posla nego u drugoga.

Taman se utiša sve po selu, dok se čuše ozgo teško natovarena kola, škripe i prikučuju se mehani Vitomir i Tiosav već dogone vrljike, uzeli četvora kola.

Baš taj će Mu broj dohakati najposle... Hoda siromah Pupavac po sobi, a i sam ne zna što hoda i kako hoda... došlo mu teško, bože, teško — kao da je ubijen. Upali sveću i izvadi kesu pa prebroji pare — samo još 25 groša!... »Ružno.

Hoda siromah Pupavac po sobi, a i sam ne zna što hoda i kako hoda... došlo mu teško, bože, teško — kao da je ubijen. Upali sveću i izvadi kesu pa prebroji pare — samo još 25 groša!... »Ružno. sve se istroši.

On se onda uputi putanjom preko bukvika, gunđajući i psujući onako sam. Ode u nečiju njivu da oseca potru. Teško sad potričarima!... Radojka je već davno stigla s ovcama kući. Ni sama ne zna kud je prošla i kako je došla.

Ostalo radi sama Miona. Sama okopava, plevi, žanje. Nikad se neće požaliti da joj je teško. Hoće i u tome da joj pomognu. Njoj čisto bude krivo. Obično im odgovori: — Hvala vam!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I, stegnuvši pesnicu, baci strašan pogled pa kuću oca Lazareva. — Teško tebi, stari Ivane — riknu on. — Teško tebi, krove, koji si prvo zaklonio glavu onome zlikovcu!...

I, stegnuvši pesnicu, baci strašan pogled pa kuću oca Lazareva. — Teško tebi, stari Ivane — riknu on. — Teško tebi, krove, koji si prvo zaklonio glavu onome zlikovcu!...

9. STRAŠNA ZAKLETVA Ljudi gledahu Aleksu onako rastužena, pa im se sažali... I samom Ivanu beše vrlo teško. On se kajao zašto prvo nije javio Aleksi za taj slučaj... Dođoše kući. Aleksa je išao napred.

On pruži ruku na gumno, koje ne beše daleko. — Simo, zovni ga! Sima ode. Ljudi stojahu nemi, oborenih glava. Beše im teško gledati čoveka gde se pred njima kao crv vije... Petra izide iz kuće. Ona nije ništa znala o svemu tom.

A i njoj nije bilo bolje. Čula je sve što je danas bilo... Prođe nekoliko trenutaka u ćutanju... Oboma beše vrlo teško. Dok će reći ona, pokazavši na šaru u ruci njegovoj: – I to?... – Ja, eto. — I to ti on učini? – On. — Znala sam.

— Mlad sam, snažan sam!... To mi neće biti teško. — Ali hajduk više nema porodice. Njegova su braća ovde. On više ne sme misliti o svojim zelenim poljima ni o ašiku sa

— poče Aleksa. — Kako?... kako?... Zar nema nevaljalih ljudi?... Zar nisu mogli podmetnuti onde pare? — Tek, tek, teško nama!... Naša je kuća prokleta!... Na nju pljuju i bolji i gori!... Čak Sima... Sima beži od moje kuće!... Teško mi je...

Naša je kuća prokleta!... Na nju pljuju i bolji i gori!... Čak Sima... Sima beži od moje kuće!... Teško mi je... Steglo me nešto u guši, pa ni mreti ni živeti!... I opet oboje sagoše glavu...

I meni je nepravda učinjena! Meni su Turci kuću zatrli, i teško mi je!... Ali mi bar ostaviše pošteno ime... Tvoj je jad gori: tebi htjedoše uzeti i ime i glavu...

A još da znaš kakvog si zulumćara skinuo sa sveta!... Ja njega najbolje znam!... Ako drumom putuješ, pa te on sretne — teško tebi!... Do njegovog ćefa stoji ti život!... Taj isti Sali-aga se ponekad veselio ubijajući ljude.

— I to se sve trpi? — reče Zeka, a obrazi mu plamte. — Trpi se. Teško se rataru od pluga rastati! Teško mu ostaviti nejač; lakše mu je na svojim leđima poneti nego slušati kako se oni

— I to se sve trpi? — reče Zeka, a obrazi mu plamte. — Trpi se. Teško se rataru od pluga rastati! Teško mu ostaviti nejač; lakše mu je na svojim leđima poneti nego slušati kako se oni zlopate!... — Pa zar jednako tako?

Dučić, Jovan - PESME

Ko zna od kad tako. No u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista.

“ S istoka kralji, obučeni U teško zlato, stoje plačni; I žreci sunca, naspram seni Prosjački vape u čas mračni. Te tužne oči suncokreta U mom su

SVITANjE Jutarnji strnjik mori slana, Iz polja nešto teško vapi, To plitku reku davi brana I kida jetki napor slani.

U kasnu ponoć krenu kući, Kad uštap zasja iz planina; I ode teško posrćući, Od sunca i od novog vina. DUŠA I NOĆ DUŠA Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo: Izgubljena sreća

Dok naše vrte mori slana, Vas mirno sunce i sad greje: Vama je teško bez kišobrana, A lako vam je bez ideje. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 28.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ne znam zašto, ali nikad nisam smeo zaviriti u sobe gde su bolesnici. Tako mi se činilo da je tamo nešto teško, tamno, misteriozno!

Nije to, dakle, ono od čega je meni tako teško. A ipak mi je, i opet mi je teško! Ja sam s nekom tugom i plašnjom gledao izbelela lica i njihove izraze.

Nije to, dakle, ono od čega je meni tako teško. A ipak mi je, i opet mi je teško! Ja sam s nekom tugom i plašnjom gledao izbelela lica i njihove izraze. Nisam čuo ništa što je Joca govorio s njima.

” „Siroto ono dete!” — Verujte, — kaže Joca — i meni je tako teško, da vam ne umem kazati. Mnogo mi je, čini mi se, lakše gledati čoveka za koga znam da će naizvesno umreti. Ali ovo!...

Sve je samo mračnije, i drva se spuštaju i savijaju, i staza je sve uža, i sve se manje vidi, a nešto se provlači i teško korača. Tada ja vidim devojku, devojku kake samo na snu dolaze!

Moja mati šta će, ućuta. Kuka posle s mojom sestrom: „Ej, teško meni! Daće sve što imamo, pa pod starost da perem tuđe košulje!

Za jelo je kupovao sve što je bilo najlepše u varoši. Moje haljine najlepše u celoj školi. Ali opet nešto mi je tako teško bilo gledajući moju majku i sestru: čisto postarele, blede, tužne, ozbiljne.

U taj par gologlav Blagoje istrča iz mehane. Kapetan poskoči i dohvati ga za ruku: — Stani! On je teško ranjen! Zdravo teško! — Kako teško? Ko to kaže?... Evo, evo pisma!... Njegov drug Jole...

Kapetan poskoči i dohvati ga za ruku: — Stani! On je teško ranjen! Zdravo teško! — Kako teško? Ko to kaže?... Evo, evo pisma!... Njegov drug Jole...

Kapetan poskoči i dohvati ga za ruku: — Stani! On je teško ranjen! Zdravo teško! — Kako teško? Ko to kaže?... Evo, evo pisma!... Njegov drug Jole...

— Pa kazala je i Mirjani da je se dovela iz gladi! — I Velinci da je rodila kopile! I teško bi se žene i opet odvažile da kažu, da Radojka sve to već izodavno i ne sluša i ne gleda, i da nije sam Arsen

— Al' ja to ne dam! Ja sam star i nemoćan, i teško mi je samom dijanisati u tolikom narodu. I evo neću više, ja sad... Lice mu se izbeči, a usne mu počeše drktati.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

trinaest i po funti, kaže, teško, a dere se k’o mali bik... Čuje se još od vincilirove kuće larma u kući. Jedno čudo... — O maj! I jeste čudo!

Pre Trifuna znalo ih tek dvojica trojica da pišu. Još ima starijih ljudi koji pamte dobro kako je teško bilo napisati pismo, na priliku sinu koji je u soldatima, ili tako kome drugome.

Isti ja!« A zatim produži glasno: — Milo mi je... Paroh Spiridon, ovdašnji... E, naravno! Mogu misliti da vam je teško bilo rastati se i doći amo. Nisu ovo Karlovci; nema ovde gospodstva i blagovanja. Selo je ovo, mladi gospodine, selo.

Nisu ovo Karlovci; nema ovde gospodstva i blagovanja. Selo je ovo, mladi gospodine, selo. Biće vam prilično teško dok se ne naviknete, a naročito ako ste samac. Ženjen — no ja, još i kojekako; ali samac — boga mi, vrlo teško!

Ženjen — no ja, još i kojekako; ali samac — boga mi, vrlo teško! — O, molim, molim! Svugde je dobro — reče Pera, a čisto se strese kad se seti svoga gospodstva i blagovanja u

Jednom reči, nije ukrao samo ono što je o nebo bilo obešeno. Od kućevnog lopova — govorila je gđa Persa, — teško sačuvati.

Znala je oko Pere tako vešto i umiljato da se ponaša, da mu je već teško bilo i pola dana bez nje. I ne znam kako, već tada mu je padala na pamet strašna misao: kakva bi to velika nesreća bila

Kakvo neprijatno iznenađenje! — Dakle, nije to bio on! I Jula oseti nešto teško u grudima, kao kad čovek proguta vruć mekan hleb. — Dobar dan, tetka-Makro! — oslovi je Jula. — Bog ti pomog’o, dete!

Tek posle toga sna Šaca joj je došao mnogo miliji, jer je tek u snu videla koliko bi joj teško bilo kad bi ga izgubila.

A ja ne mogu k’o odma’ da ga poznam, a on se zaplak’o pa kaže: »He, ko je odande odakle ja dolazim, tog teško poznadu. Eto, kaže i mene, pa moji me ne poznaju.« — »Ta jesi li ti to, Lalo?« reko’ ja. »O, Lalo moj, a otkud ti?

— Ne daj bože! Nije táta tvoj bezdušan k’o taj gospodar Jova. — Mamo, slatka mamo, meni je zdravo teško! — A zar je meni lako, ’rano moja... Al’ gledaću što god mogu; moraće popustiti, nije on, rano, tako jogunast!

! Ako ćeš pravo da ti kažem — ja mu se, ta boga mi, i ne čudim što mu je bilo teško. Ta otac je tek! — Ćiro! To je već štogođ drugo! Drugo je naša Melanija, — a drugo ona njihova landpomerance!...

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I stenjući koje od mnogog odela, koje od suvišnog jela, vukao bi se dišući mrtvo, teško, prosjački... Jedva bi išao i vukao se, ma da je u tom nagomilanom, većinom novom, pustinjskom, odelu, a još onako

Taja je međutim jednako jeo, mljaskao, i gledao ispred sebe. Videlo se da je i njemu teško da se reši. — ...’ajdemo si! — još jednom se, preplašeno, usudila Vejka da ga pozove. — Neću kod tebe!

Tom travkom se ima sve što duša zaželi, čovek pomisli... Ali nju je teško naći. Jedva se za po nekog pamti da je taj „raskovnik“ našao, imao ga. I zato je posle mnogo bogat bio.

Ali ono se krije. I svakome se ne dâ da ga vidi. Sve po mrtvičkim mestima1 raste. Teško je da se bile vidi, nađe i uzbere.

Sve po mrtvičkim mestima1 raste. Teško je da se bile vidi, nađe i uzbere. — I da bi ih uverila, kako je zaista teško, razgće i pokazuje im svoja izgrebena, krvava kolena kojima se vukla i pentarala po gori, stenama, urvinama, berući te

više uklanjaju jer znaju da ako on, gazda im, po njihovoj blizini, oseti da su mogli oni da čuju kako je on plakao, onda teško njima za to saznanje.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Osim toga mislio je da će Ljubi u početku ma čim zamazati oči. Ali teško je s Ljubom nakraj izići. Ljuba čeka da se Belkić odzove; Belkić, opet, nešto kao provlači, ne bi li se Ljuba ponizio;

— Pa zar mi nećete tu ljubav učiniti? — Za vašu ljubav ’oću, premda mi je teško, jer ja nikakvu gospođu osim moje matere u ruku poljubio nisam. — To je lepo od vas!

— Paziću na sve, pa ću probati da i ja mešam francuske reči; al’ teško će ići. — Dakle, hoćemo l’ ići? — Hoćemo — hajd’mo!

bi u jednom istom društvu mogla Paulina u pročelju sedeti kao gospođa, a gospođa Makra kao polumati sniže, a to bi joj teško palo. Gospođa Makra i Paulina sede u sobi i razgovaraju se.

koja je mati imala kćer, ili sina za ženidbu, ta joj je morala laskati, jer blago onoj koju gospođa Evica pohvali, a teško onom koga ona pokudi!

— More, Ljubo, ustaj! Znaš, da ne kažu: „Gle mladoženja, pa kako docne ustaje!” Ljuba se budi, tre oči. — Ala mi je teško ustati! Kako sam se odučio od ranog ustajanja, i to sve otkako sam se dao na ženidbu!

Marko, kad to ču, razjari se. Teško berberinu! Marko ide PO sokacima s korbačićem u ruci. Jedno veče susretne se sa Perom berberinom.

Srećna Mica, ona dobi muža po srcu! Prošle fašange, Mica se udade, Alka ostade. Alka je još mlada, ali teško pada drugarici kad drugaricu pod vencem vidi, a ona ostaje. Onda devojke postaju sumorne.

Prakse je dosta pribavio kod Rogozića, no termin juratstva je prošao, pa je teško dobiti dozvolu. No, preko prijatelja Rogozićevih u Pešti dobije dozvolu, položi ispite, pa se sa advokatskom diplomom

Svilokosić se, doduše, sastaj ao sa Ćirkovićem, ali u kuću nije odlazio. Zato mu je teško palo što se tako sumnjiči. Ta on tu nije ništa drugo već tuđ žarač.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Znam, znam ja, evo da ti kažem ja: dakle, plakala bi malko, žalila bi me neko vreme, pa posle „teško onom koga nema.“ Zar je malo zabušanata? Evo ovde puna je varoš. — Uh, odvratni su mi, stresa se ona i ježi.

Zubi su mu cvokotali. Ali ona divna, pakosna i vitka zmija osta mirna, izazivačka: — Udri! Misliš li da je meni teško preći preko puta?

I satima tako svi ćute, a Jurišić oseća kako je svima njima teško do Boga i neizdržljivo, i kako bi neka promena, ma kakva, ma i najneznatnija, trebala već jednom da nastupi, jer će se

Afrika

On o svakome zrnu zna legende. Skupljanje je teško jer se crnkinje nerado odvajaju od nakita, kojim bi se odrekle i jednog dela svoje ličnosti.

Do pred podne skoro nebo je teško, sumračno, od silnih isparenja; nad vodom vrela i zagušna para kao u kupatilima. Ova ubistvena svetlost oblačnog

Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala? Ali koliko je uzaludno i teško objašnjavati se sa crnima. Trebalo bi čekati do sutra.

Zovem ih da im dam poklone i one prilaze stidljive, tihe, spuštenih trepavica, povijenih glavica, sa nakitom koje kao teško cveće pada iznad visokih zaobljenih čela.

Najverovatnije je da se vlastima niko ne bi žalio, a da li je jedan crnac manje ili više na svetu teško je utvrditi u Basamu a skoro nemoguće u Zegelu.

Iste noći dvojica od uhapšenih bili su otrovani. Uopšte je teško uhapsiti „pantera“ a da on ne bude otrovan od drugova koji se boje da ih ne izda.

pokazala mi svoje bilo, kroz koje bije krv vruća i tamna; svoje srce, čiji oblik nije kao našega srca, već je mračno i teško, teže od njene zemlje i bolnije i neprijateljskije od njenog neba.

Nekada mora da je bio izvanredno lep: njegove oči čijim je pogledom on teško upravljao, bile su tople kafene boje; kosa, neobično crna i duga, padala je niz čelo gustim pramenima.

Ako pođete sa miom mogu vam pokazati stvari sasvim interesantne, do kojih jedan putnik teško da može doći. Samo, ja putujem na neverovatno uprošćen način: bez slugu, bez kuvara, bez boja, jedino vodeći jednog

N. je govorio sasvim rasejano, nevezano; teško razvijajući misao; sa podsmehom. Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke

O, crnci me se grdno boje; od mene teško šta mogu sakriti. Beli me se boje takođe i još mnogo više: ja znam sve njihove tajne.

I da mi to nije rekao, ja bih znao da je vrlo teško da mu se tako šta događalo, jer iako ne saznamo uvek zbog čega je jedna stvar izuzetna, mi smo uvek I od prvog

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

KATICA: Mamice, ovo nije vrlo teško! JUCA: Kad bi teško bilo, otkud bi tolike devojke naučile? Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se uvek zubi vide.

KATICA: Mamice, ovo nije vrlo teško! JUCA: Kad bi teško bilo, otkud bi tolike devojke naučile? Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se uvek zubi vide.

MIŠIĆ: Ova reč „najprijatniji“ daje mi povod ono izjaviti što bi inače teško izreći mogao. Gospodična, ja sam dosta vašu dobrotu i vaša preizrjadna kačestva u samoći uvažavao, i njima se divio,

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pri izlasku iz kola, prvi put su morali da ga vode i podupiru pod pazuhom. Bio je gologlav i disao je teško. Kad je ugledao Grka, on zastade i zadrža na njemu pogled svojih velikih očiju, nekoliko trenutaka.

Priznavao je tastu da se ni njemu ne ide u Rosiju, ali, eto, zarekao se bratučedu, a potpisao spisak Ševiču, pa mu je teško. Izvukao bi se on, da može, ali kako? Ana je crvenela od stida, i zaplaka, kad to ču.

Trifun je, poslednjih godina, bio zastao u napredovanju, padao je nekoliko puta, teško, sa konja, na egzercirištu, gubio na kartama, osiromašio.

A kirasir, kad to vide, utuli fenjer, koji mu je svetleo u oči. Isakovič je bio rešen da beži, pa i da mre, ako treba. Teško mu je bilo, u tom moru baruština, u noći, da se oseća tako usamljen, bez ikog svoga.

Nije potrebna ni nesreća, ni patnja, niti je potrebno da dođe do gorkih suza. Ništa na svetu nije teško i sve se na svetu može udesiti, kao u svatovima. Gospodin Georgije se smejao svakome ko bi bio tužan, ili brižan.

Tvrdio je da će biti lako – a nije smeo ni sam sebi da prizna, da će biti teško. Ne pamti se zemlja, kroz koju se projaše, goneći, u snegu. Trandafil se Isakoviču smejao.

Božič se, prema svojoj ženi, ponašao tako neuljudno, da je to za stranca bilo teško podnošljivo. Pavle se trudio da zažmuri, kad bi muž rukavice, ili šešir, ženin, prosto, bacao, ili kad joj, pri silasku

Bila je lepa. Ona je, međutim, kad stiže do nekog jarka, gore, legla u travu i zadihano, teško, disala. Valjda umorna. Bila je zatvorila oči, a ruke iznad glave savila.

Iznuren od duge vožnje, od zastanaka po krčmama na drumu, od vrućine, od vina na putu, Isakovič je, i u Rabu, teško zaspao. Pred zoru, međutim, imao je da sluša, stalno, bat nogu ukućana, koji su išli u posetu belom zecu.

To kažu i franceski filosofi! Božič je ponavljao, kako je teško pogoditi godine žena, a lako u konja. Konj, kaže, kad zađe u četvrtu godinu, izgubi oba zuba, ždrebnjaka.

U desetoj godini, godine mu se još mogu odrediti, po zazubicama. Posle jedanaeste godine, teško je konju godine odrediti i pogoditi. Kao posle tridesete, ženi.

Bio je to ogroman vranac, izvučen iz boksa, a Pavlu se činio, u polutami, gigantskih razmera. Životinja je, teško, dahtala, svojim, grdnim, rebrima, a trbuh joj se nadimao kao neki meh kovača.

Teodosije - ŽITIJA

Ako li što protivno pomišljaš, i nećeš da pođeš s nama, prisilićeš me da te vežemo. Teško meni, to mi nije zgodno ni reći, ali se bojim oca tvojega, pa ću te povesti silom. Takvu sam zapovest i primio.

A on od početka kao mrzost izbegavajući hvale i slave i počasti ljudske, pošto mu je to teško padalo, pomišljaše da beži. Jer govoraše — da mi kako ova mala i privremena počast onu veliku i večnu ne oduzme?

O, koliko bogatstvo — da se bez brige svetske Bogu molim — zamenih za ništavilo slave ljudske! Teško meni, teško meni, ko da me ne oplakuje, gde padoh i šta dobih!

O, koliko bogatstvo — da se bez brige svetske Bogu molim — zamenih za ništavilo slave ljudske! Teško meni, teško meni, ko da me ne oplakuje, gde padoh i šta dobih!

Oni su deo poročni, mračni na svetlosti, istinom neupućeni, koji govore da je slatko gorko i gorko slatko. Teško njima, jer ne poverovaše istini!

rečima, na što i zbog čega iziđoše iz sveta da se podvizavaju, i govoraše da treba trpeti što je za Boga, makar i teško bilo, i moleći utvrđivaše, jer od Gospoda našega Isusa Hrista u jevanđelju njegovu dobro izložene odlike širokoga i

A kralj Vladislav sa episkopima i sa blogorodnima svojima, što pomišljahu da će teško kada primiti od cara, a sada iznenada čuše da im se ovo daruje, od neiskazane radosti padoše na zemlju, pokloniše se

I kada je on upita: „Hoćeš li da se udaš, sestro moja?“ ona, čistotu ljubeći, i pošto joj ova reč teško pade, odgovori mu: „Ako ti sam izbegavaš brak, zašto druge na njega prisiljavaš?

I mnogo po gori plačući, i vapajem velikim srce svoje razdirući govoraše: „Teško meni, gde propadoh! Teško meni, gospodine brate i voditelju spasenja!

I mnogo po gori plačući, i vapajem velikim srce svoje razdirući govoraše: „Teško meni, gde propadoh! Teško meni, gospodine brate i voditelju spasenja! Teško meni, slatka moja svetlosti, kako te se liših? Gde si se svio?

Teško meni, gospodine brate i voditelju spasenja! Teško meni, slatka moja svetlosti, kako te se liših? Gde si se svio? Gde si sad kada si mene ostavio?

Mati me je naša tebi ostavila, a ti si me nemilostivo u pustinji samu ostavio i begom odbegao jesi. Teško meni, što za san podnesoh i šta dobih; i zašto, kada već smrtnim snom bejah obuzeta, i odmah u njemu kraj života ne

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kako ovo stanovništvo ima osobina i centralnog i dinarskog tipa, teško mu je odrediti mesto. Najzad se Slovenci Karsta, koje sam uvrstio u dinarski tip, u izvesnom pogledu razlikuju od

Za neke crkve, koje su na brdu i na teško pristupačnom položaju, pričaju da su uzletele iz dolina na brdo da ih Turci ne bi porušili.

osetljivosti, naročito sposobnosti da tačno i istinito osete i pogode, da ocene, da iznađu, imaju dakle invencije. Teško je odrediti kolika je amplituda toga intelektualnog dara, jer narod nije izrađen. Uglavnom se može ovo izvesti.

Sve ono što se ne dopada javno se iznosi šalama, humorom i ismevanjem. Teško onima koji ističu svoje osobine, teško nasrtljivcima i sujetnima, onima koji hoće svoje sebične težnje da maskiraju

Sve ono što se ne dopada javno se iznosi šalama, humorom i ismevanjem. Teško onima koji ističu svoje osobine, teško nasrtljivcima i sujetnima, onima koji hoće svoje sebične težnje da maskiraju uzvišenim pobudama, teško pretencioznima

svoje osobine, teško nasrtljivcima i sujetnima, onima koji hoće svoje sebične težnje da maskiraju uzvišenim pobudama, teško pretencioznima bez duha i bez kulture koji hoće da prevare druge.

Ali je usled urođenog duha jednakosti bilo osobito teško utvrditi redovnu vlast: čak i vlada koja se smatra kao najjača, vlada Miloša Obrenovića, morala se u mnogo mahova

naseljavalo jednu jasno ograničenu geografsku celinu; čak i u toku svojih poznijih napredovanja bilo je često sprečavano teško prohodnim geografskim barijerama.

Kad su Turci imali dovoljno vojske, presecali su im sve veze. A nije bilo teško opsednuti oazu koja nije prelazila ni 3000 km2.

Roditelji ne znaju za žalost i tugu, ako su njihovi junački poginuli. Oni znaju da se teško živi u njihovoj siromašnoj zemlji, ali se mogu počiniti slavna dela, umreti divnom smrću i biti opevan u pesmama.

Ovo je oblast u kojoj se teško živi i od čijeg zemljišta treba uz velike napore otimati mršave plodove. U ovoj se je sredini razvio čvrst, gotovo

Samo ljudi kosovsko-metohijskog i zapadno-moravskog varijeteta čine donekle izuzetak u ovom pogledu. Zbog toga je teško uvideti pravu duhovnu i moralnu vrednost ljudi centralnog tipa. Još je teže razaznati njihova prava unutrašnja osećanja.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

je čiča Trišo, i zato ne treba da se čudite zašto je toliko volio svog jedinog druga, mačka Tošu, i zašto se tako teško odlučivao da ga baci u rijeku.

Još sam te male grijehe ostavio kod kuće da magaretu koje nas vozi ne bude previše teško. Dugo su se tako vozili niz rijeku sve u razgovoru, dok mačak ne povika iz džaka: — Stoj, osjećam čarobni miris

Za tim stolom zaista je bilo teško sastaviti neki potpuno trijezan oglas. Da bi im misli bolje tekle, čiča i krčmar uzeše u pomoć i jednu bocu rakije

“ U nekim ižvrljanim i teško čitljivim tragovima pisalo je različitim rukopisima: „Ovuda je prošao zec... i za njim dva psa...

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANA (donosi čašu vode). RINA (Ani): Udaljite se! ANA (ode). RINA: Govorite, govorite, da nije ko teško bolestan? ANTA: Ta idite, molim vas, kome je u ovakvim prilikama do toga da bude bolestan. RINA (prestravljena): Ili..

AGNIJA: A na venčanu haljinu treba za vremena misliti. Danas ima tako mnogo tih modnih žurnala da je vrlo teško odlučiti se. Pa onda materijal!

SPASOJE (snebiva se): Pa, kako da kažem! ĐAKOVIĆ: Kazali ste već; dosta mi je da vas razumem. Dabome, teško je to vraćati ono što je čovek već nasledio. SPASOJE (teško uzdahne): Teško! ĐAKOVIĆ: E, lepo!

Dabome, teško je to vraćati ono što je čovek već nasledio. SPASOJE (teško uzdahne): Teško! ĐAKOVIĆ: E, lepo! Sad smo načisto i sad ja vidim jasno celu situaciju.

Dabome, teško je to vraćati ono što je čovek već nasledio. SPASOJE (teško uzdahne): Teško! ĐAKOVIĆ: E, lepo! Sad smo načisto i sad ja vidim jasno celu situaciju.

PAVLE: Razumem, da, razumem, ali šta ćete, teško je naći ma kakav izlaz koji bi za vas bio podesan. SPASOJE: Ima ga, i vi da ste kojom srećom došli pravo meni, stvar

AGNIJA: No, pa to nije teško; povešću je da biramo materiju za venčanu haljinu. Samo da si mi bar javio pa da sam ponela moju zbirku mustri, ali

Dakle, pošto je Spasoje bio protivan, to sam se ja rešila za srebro za 24 osobe. Čisto, teško srebro! SPASOJE: To može da bude lepa stvar. VUKICA: Pa zašto sam ja potrebna?

SPASOJE (Protiću): Išao si? LjUBOMIR: Da, ali teško se može uspeti. To je senzacija prve vrste, to se ne ispušta lako iz ruke. SPASOJE: I pisaće?

MARIĆ: Ljubavnih pisama? SPASOJE: Tako vi kažete, ali istraga drukčije kaže... To je bila krađa pisama koja vas teško kompromituje i koja otkrivaju svu vašu razornu akciju.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Gledajući njene plakate sa suknjicom koju podiže struja vazduha iz metroa, teško je bilo poverovati da je mrtva. Njeno lice i ruke, grudi i noge, ispod one podignute suknje bili su puni pokreta i

Moja oljuštena leđa s malim milionom plikova i pega teško bi podnela poređenje s opaljenim leđima Tome Snagatora, Saše Albrehta, ili čak Atamana, iako je on što se mišića tiče u

Rašidu je hvatao strah da neće ni stići do nje u prozivniku. - Ako ne stigne, teško tebi! Šta si joj jutros napisao? počinjala je inkvizitorski, kao i uvek ovih dana.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

pleća i prsiju, trup dugačak a noge vrlo kratke, malo ugnute kao lenče, ruke dugačke, jake, vidi se da od detinjstva teško radi.

Rado sluša o svom bogatstvu, i rado pripoveda kako se pomogao. — Ja sam bio siroma’, učio sam i tabakluk i trgovinu. Teško mi je bilo do tri hiljade doći. Dvadeset godina je trebalo da sam mogao reći: imam načisto bez duga tri hiljade forinti.

— Milane, u bokalu ima još dosta vina, al’ teško da će ko tražiti, no opet da ga imaš. Tako Čamča i gospodar Sofra odu, i maločas pa su kod Čamče.

Ne bi zgoreg bilo dve-tri lađe odneti. — Neću, vino se pije i uvek ga je manje, teško se pazi na njega. — ’Ajdmo gore u Slovačku, na Vag, da spustimo Dunavom splavove, pa od čamova da pravimo tačke, pa da

— Ja ne bi’ za to bila. Čula sam kako je to teško biti na „iskušeniju“, onde jako sekiraju, ne jedan je od toga već umro.

No ostalima je bilo teško, i što više ostrag, to gore. Bičevi pucaju, viju se oko ušiju, konji teško dišu, sustaju, a onaj poslednji od vodene

No ostalima je bilo teško, i što više ostrag, to gore. Bičevi pucaju, viju se oko ušiju, konji teško dišu, sustaju, a onaj poslednji od vodene strane sve klizi i pada niz bajir, katkad ga lađa trgne natrag, pa se izvrne.

To je Košica. Tu će stati dobro odmoriti se. Priprave prvo i prvo „provijant”, jer je u Galiciji teško bez njega putovati.

— A poznaješ li ti grofa? — Poznajem. — Al’ ako i ovde nasednemo, Čamčo, teško tebi. Koliko si me samo najedio kod armicijaša! — reče gospodar Sofra.

No čuješ, Čamčo, ako ti budeš kod kuće što govorio, teško tebi. — Ne boj se ništa, to ti je na diku služilo. Svi su na tebe lepo gledali, a nas u „trajdrotu” preko ramena.

— Mlad je još, valjda će se popraviti. — Da bog da, al’ teško. — Vi ste sami krivi. Ja sam ga htela na škole dati, a vi s njime u trgovinu, pa još kod kuće.

XV Kad je Šamika otputovao, gospodar Sofra brojao je dane, mesece, iščekujući sina. Teško mu je dočekati ga. Otišao je, daleko u tuđu zemlju, bogzna kakvo zlo može ga postići; mlad je, neiskusan, ali treba

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Izbio je iz žbunja, u bare i teško blato, do sapi, pred vatre, sa kojih su skidali pečene jaganjce. Smestivši se u širokim čamcima, koji su bili prokisli,

I zaista, tek što se vratio sa polaska vojnika, uspevši se, teško, uzbrdo, ukazaše se, sa druge strane, velika, šarena kola, koja odmah opkoliše sluge. Bilo je već sasvim vidno.

Urlajući od bola, a vezanih ruku, krvav, trčao je teško, vijući se, savijajući se i ljuljajući se, tako da je iz daleka, iz kola, otkuda ga je Komesar, sa svojim kirasirima,

Uzalud mu pritrčaše i pokušaše da ga umire, uzalud ga položiše na šezlong duž zida, kao kladu. Neprestano je teško, besno dahtao.

major i predvoditelj Slavonsko‑podunavskog polka, Vuk Isakovič, završio je dan u Pečuju, pred polazak na bojište, teško i zlo, što ostali nisu znali.

Za mužem svojim ogromnim i teškim, koga je gospoža Dafina volela nekad neizmerno i koji je sad bio teško oronuo, ostareo mada se katkad još činjaše, na konju, snažan kao medved.

pred šumom, primetio je još po koju usamljenu kuću, kao panj, i po koje drvo što je izišlo na proplanak, krupno i teško, kao neki medved.

Znala je da ih od muževljevog salona dele dve dvorane. Pošto je prozor bio uzan, on se nemoćno i teško, kao neki oklopnik u gvožđu, pribi uz zid, da ne bi došao u dodir sa njenim telom.

Utegnutima i oznojenima, nespretnima kao i njinom starešini, veče im je prolazilo teško i mučno. Držeći se na okupu, sve jedan do drugoga, oni su se klanjali, smešili, objašnjavali zajapureno i uslužno,

Pomodrelih usana, počeo je teško da diše, a bolove u stomaku snosio je već kao nešto neizbežno posle jela, našto se beše navikao.

Od hoda, vetrova i Sunca beše u licu došao kao bakar, zadrigao i očvrsnuo od napora. Opet se činjaše kao puno, teško bure, sa velikim svojim trbuhom.

Dišući brzo i teško, podignuta na jastuke, ona je pojurila još jednom, u mislima, po praznini svog ženskog života, što je, kao i te grede

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

„Srpske i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, operu ih u vinu ili vodi i tečnost daju

Tako, recimo, mladenci često obuku odelo naopako ili ga izmere na kantar, ali ne gledaju koliko je teško.³² Efikasno sredstvo su i tzv.

Dok je žena trudna ne sme na sebi samoj ništa šiti, da ne bi teško rađala, veruju u Praputniku. U mnogim srpskim krajevima kada neko uđe u kuću dok se žena porađa, ne daju mu da se

“¹² Ako žena teško rađa, veruje se u Bosni, treba joj dati da popije vodu u kojoj su jaja skuvana toliko da su popucala.

Magijska snaga dodira koristi se u sledećem postupku: Porodilju koja teško rađa, u šabačkom kraju, lagano udaraju po krstima štapom kojim je oteta žaba od guje.

²⁶ Osim spoljašnjeg izgleda, za predviđanje pola deteta važno je i ponašanje trudnice. Ako trudnica teško ustaje, biće žensko dete, a ako se diže lako, bez podupiranja, biće muško, veruju u Popovcu.

istoj logici, bremenita žena ne sme da jede „najedeno“ ili crvljivo voće jer će posle detetu izlaziti rane po telu koje teško zarastaju.

da ako bređa žena nije „u ljutosti mogla ili smjela izgovoriti sve ono što je htjela“, dete koje rodi biće „jecavo“ (teško će govoriti.

porodilja i njen muž stiču psihičku sigurnost i iluziju da čak i u ovoj kriznoj, opasnoj situaciji, koju realno teško mogu kontrolisati, ipak mogu nešto učiniti da očuvaju i usmere u željenom pravdu životni tok svog tek rođenog deteta.

Ko se razboli u utorak, teško će preživeti. U jednoj narodnoj pesmi se kaže: „Lijepu Katu zubak zabolio, u utorak u najgori danak, u ponoći, u

³³ Kad se ide na babine, ne valja torbu zavezivati jer će dete teško progovoriti i celog će života biti petljavo, već je treba odrešiti pa će i dete biti odrešito.

¹⁷⁸ Najčešće su amajlije skovane od gvožđa. Pošto je gvožđe tvrdo, otporno, teško lomljivo, smatra se da može uspešno da odbrani čoveka od zemaljskih i nadzemaljskih opačina.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Tada im se pruža retka prilika da izbliza razgledaju velikovarošane, strance, uopšte, osobe koje je teško videti u jednom takvom mestu kakvo je njihovo.

Gde mu je, u stvari, bila kuća? Kome je pripadao? Izgubio je čak i svoje prezime, pošto su Francuzi teško izgovarali Janjić. Janjich! Od Jan-jich, postao je tako Žan Žik. Bien!

zlobom svojih bivših kolega što ga vide uspelog; računao je sa zavišću, tako prirodnom kad se čovek vrati sa teško stečenim evropskim imenom, ali Beograd, izgleda, izabere uvek najnepredvidljiviji način da nas povredi.

Ništa nije smeo da rizikuje posle napornih meseci borbe za teško stečeni posao i mesto u krevetu sa još jednim kondukterom.

toga što si, igrajući s onim volom od bivšeg vaterpoliste, pomislila kako bi bilo lepo osetiti njegovo žilavo, dlakavo, teško, tamno telo na sebi i što nisi dovoljno hrabra da to i izvedeš!

Čovek, žena i njihov bledunjavi dečak teško dišu i još teže savlađuju uspone. Stoje dugo neodlučni pred nabujalim potocima, plašeći se da zagaze i pređu na drugu

iskustvo s muškim nasiljem; nije ga se, naime, plašila razumnim delom svoga bića, ali postojao je jedan drugačiji, teško odrediv egzistencijalni strah; tačnije, nelagodnost pomešana s osećanjem poniženja i bespomoćnosti, koja je u Nini s

Ali, šta bi to vredelo? Momak je najpre ne bi pustio da sama iziđe iz kafane, a onda »dijanin« motor se teško palio. Čak i da uspe da pokrene kola, ne bi daleko stigla; pred hotelom »Evropa« bilo je parkirano nekoliko snažnih

pokrene kola, ne bi daleko stigla; pred hotelom »Evropa« bilo je parkirano nekoliko snažnih automobila i motorcikla —teško da bi se izvukla iz kotline strmim serpentinama, a da je oni pre toga ne stignu. Možda bi muzičari pomogli? Ne.

Matavulj, Simo - USKOK

Njihove žene, sestre i kćeri, što pod bremenima ponizno iđahu za njihovim stopama, prikazivahu muku živovanja, kakvoj teško da ima jednake na svijetu! Što se većma penjahu, nebo bješe sve većma natušteno i kao da se spuštaše.

U Dubrovniku je jedna češka četa tobdžiska; neće, valjada, biti teško po njekom poslati pismo na dubrovačku poštu; naći će se, valjada, i njeki od trgovaca kotorskih, kakav prijatelj

Vidje li još gdje po svijetu ovakvog bogastva i raskoša! — Ta ima siromaštva svuda, ali, po duši, teško da ima gdje višeg i manje zasluženog!

djevojka bješe još u kolijevci vjerena s njekim Zalažaninom, koji pogibe pod Novijem, u boju protiv Francuzâ, pa će se teško ko naći da je uzme. Razgovor se povede o tome običaju crnogorskom — o vjerivanju djece.

Videći kako je Labudu teško, Krcun se uhvati s Jankom, ali nakon njekoliko udaraca prekidoše, jer uđoše svi stariji brastvenici: knez Drago,

Onda đakon reče: „Dobro, Milune, služi gospodina Janka i slušaj ga, ali teško tebi ako se potuži na tebe“. A ja sam rekao: „Neće!“ — A zašto baš hoćeš da budeš moj đak? — pita Janko dirnut.

I pokaza mi kesu zapečaćenu. Sad će, veli, da zida kuću u brastvu i da kupi zemlje. — I da se oženi — doda Gojača. — Teško i da se oženi, ali nije vjerovati! Gdje bi on uzeo Crnogorku? A prilika nije da bi doveo kakvu iz svijeta.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Nije li tako? MLADOŽENjA: Vi imate pravo. Ali tu mora teško ići, gdi nema poznanstva izdalje. PROVODADžIJA: He, he, he! Što ti je mlad čovek.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

ona nije ovo, ne sme biti ono: otrgnuta, na kraju, od svega što je zasenjuje i ugrožava, postaje skoro neuhva- tljiva: teško je reći šta zapravo jeste.

Kao da nekima teško padaju zahtevi umetnosti odraslih ljudi, i to baš ono što je u tim zahtevima najsloženije, najzrelije, najudaljenije od

se pri pokušajima da se deci, putem pisane reči, nametnu izvesne moralne i društvene norme, koje su, i inače, sumnjive, teško branjive, klasno obojene, dakle antipoetske, ili apoetske.

To je naročito teško kad je reč o predškolskom uzrastu. Zato se dobri dečji listovi, i uspele radijske, odnosno televizijske emisije, i u

i blagog ozračavanja nekim od procesa kroz koje pesništvo u HH veku prolazi, dečja pesma se u suštini ne razvija; teško je zamisliti u kom bi se pravcu ona i mogla razvijati, a da pritom ostane ono što je.

detetu kao čitaocu, i kad se ne bi zasnivao na nagađanjima i željama odraslih, nego na rezultatima ozbiljnijih izučavanja, teško bi nam bitno pomogao u razumevanju suštine jednog estetskog fenomena.

Pesma nastoji da saopšti posebna, neosvojena, teško osvojiva iskustva, na koja je upućena samom svojom ulogom otkrivanja novih značenja.

(Teško ju je zamisliti u obliku soneta, pa primer.) Ona neguje isprobane oblike stiha. Njena jednostavnost uliva pouzdanje; na k

Sa njihovim se izučavanjima dečji pesnik može upoznati, ali ta vrsta obaveštenja teško da će uticati na njegovo nadahnuće. Ali ona nam mogu pomoći da se oslobodimo nekih zabluda, što nije nevažno.

Stvorili smo specijalizovanu, lažnu književnost koju najmlađima uspešno namećemo. To nam nije bilo teško izvesti. Sva je vlast u našim rukama. Vlast u ime dece, ili vlast nad decom?

napomenuto je da Koča kreće na put „pod utiskom priviđenja“, a u epilogu se naglašava: Šta se posle toga zbilo Nije teško pogoditi, I, štaviše, neću kriti Sve što može dalje biti, Može svako, Vrlo lako, Svojom glavom izmisliti.

Možda je poema najtanja baš na početku, jer teško nalazi tačku koja bi dala puno ubrzanje radnji. U potrazi za onim što mu nedostaje da bi bio momak i po, dečak traži

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Oho! LEPRŠIĆ: Ta jedna reč „oho zaslužuje da se u novine stavi; a teško svakom, na koga počnu novine vikati. GAVRILOVIĆ: dobro, gospodine, teško svakom, koji ne želi svome rodu dobra.

GAVRILOVIĆ: dobro, gospodine, teško svakom, koji ne želi svome rodu dobra. Samo, kako će to biti? LEPRŠIĆ: Evo kako.

Ali Srbin je kukavica. SMRDIĆ: I ja kažem. ŽUTILOV: Kad nas sama reč „mađaron“ ne dira u srce, onda teško narodnosti! 5. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Evo i gospodina sekretara. Zašto tako snuždeni, gospodine Lepršiću?

ŽUTILOV čita u sebi.) ŠERBULIĆ. (Gavriloviću): Da su svi takvi rodoljupci kao vi, teško bi narodu bilo! SMRDIĆ: Više ste nam kvarili u odboru nego pomagali.

ŽUTILOV: Šta, lelkem? MILČIKA: Da Madžari dolaze. SMRDIĆ: Je l’ istina, zaboga? ŠERBULIĆ: Ej, teško nama! ŽUTILOV: Šta ćemo raditi! SMRDIĆ: Da bežimo. GAVRILOVIĆ: Kud znamo bežati?

obogatili, beže; a što će biti s onima koji ne mogu bežati, koji su stari, slabi ili bolesni, o tom se niko ne brine. Teško tebi, narode: ti stradaš, a oni se raduju; ti propadaš, a oni se bogate!

ŽUTILOV: Cudaršag! Pak jošt ima meni da prebacuje! ŠERBULIĆ: Ja bi se stidio takovo što učiniti. SMRDIĆ: Teško nama kad smo do toga došli! ŠERBULIĆ: I ja kažem teško nama.

ŠERBULIĆ: Ja bi se stidio takovo što učiniti. SMRDIĆ: Teško nama kad smo do toga došli! ŠERBULIĆ: I ja kažem teško nama. SMRDIĆ: Rodoljubica, koja je tako silno za narodnošću disala; ah, srce mi se cepa!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

To je teško doba, kada, po rečima mitropolita Stevana Stratimirovića, Srbima ništa drugo nije preostalo »nego da sa suzama očekuju

do 1750(?).4 Ali sve su to bili samo pokušaji koji su se teško držali. Duže je trajala »Pokrovo-Bogorodičina škola«, osnovana u Karlovcima 1749, koja je postojala nekih dvadeset

bili su pridvorni patrijarški duhovnoga čina, savršeni godinama ljudi, ali preke neznalice, jedva su umeli i čitati. Teško i nesnosno činilo im se da deca znaju pravilno čitati i pisati i bolje od njih pojati; zato su voleli dobronadeždnu

Slaboga zdravlja, razdražljiv, u zavadi sa ostalim kaluđerima, u sukobima sa Sinodom, on je poslednje godine nemirno i teško proveo. Umro je u Kovilju 11. decembra 1801. godine.

i Stыhi na novый godъ 1808. Svoje knjige Obradović je izdavao teško, i na svoju štetu. Publike je bilo malo, crkveni krugovi bili su neprijateljski raspoloženi prema njegovim delima —

Zatim, i da je imao književnih namera teško bi ih ostvarivao, jer u to doba u srpskoj književnosti nije bilo književnih tradicija i uzora, kao ni razvijenog

Inače, spev je pun usiljenih i mutnih alegorija, opširnih parafraza, bizarnih ideja, nejasnosti i tamnine, pisan često teško razumljivim jezikom. Knjiga je uopšte nepesnička, teško razumljiva, tako da su joj potrebni naročiti komentari.

Knjiga je uopšte nepesnička, teško razumljiva, tako da su joj potrebni naročiti komentari. Zato što je nejasna, dugo vreme mislilo se da je duboka, kao

1850. se razboli, radi leka ode u Italiju, gde u Napulju provede zimu. Teško oboleo vrati se na Cetinje i umre 19. oktobra 1851. KARAKTER. — Njegoš je bio vladika osobite vrste.

1832, Bjelice, Kavajka). Prvi njegovi stihovi, često ispevani uz gusle, imaju sva obeležja narodne poezije i teško ih je razlikovati od narodnih pesama.

i Milutinovićeve zbirke, i u kojoj ima vrlo verovatno i Njegoševih pesama ispevanih u narodnom duhu, ali tako da je teško raspoznati ih, ima znatan folkloran i dijalektološki interes.

Radnja je troma, izlaganje suvo, stihovi slabi, celi komadi krajnje dosadni. Danas je teško shvatiti kako su takvi komadi mogli imati ne samo pozorišnoga no i književnoga uspeha.

Milićević, Vuk - Bespuće

Tmasti oblaci miješaju se nemarno i smućeno. U vazduhu nešto teško što zaražava čamom i malaksalošću. Njihovi pogledi pratili su krupne kaplje kiše koja je škropila pločnik,

Gavre Đaković se silom osmjehnu i mahnu rukom. On se spusti na sjedište i bi mu nešto teško kad mu iziđe pred oči gomila njegovih zemljaka. Voz se međutim uzdrma i krenu.

Lagano ga je bolila glava. On osjećaše po sebi nešto teško što ga sažima pod svojim teretom. Sve ga je smetalo, bunilo, uzrujavalo.

šapatom; tek on prolamaše pokatkad tu tišinu svojim ječanjem, kad bi ga pekle , u kišovite dane njegove rane koje teško zacjeljivahu.

Brašnjavi ljudi izilaze iz mlinova i skidaju kape; sretnu se po koja kolica koja se teško odmiču po drumu, skoro nasutom oštrim i krupnim kamenjem.

On se teško digao, osjećajući se da nije ni zašto; misli su mu bile glupe, pokreti teški, pogledi prazni. Nije se sjećao da ga je

Kako je on teško snosio taj dan, pun potištene nejasnosti i nečega skrivenog, na svojoj duši. On je osjećao toliko tereta na sebi;

I ponovo mu dopiraše do ušiju neki šum iz hodnika, kao da se neko napreže da digne nešto teško; jednom mu se učini da čuje nečije stenjanje, nečije zadahtalo naprezanje. On zapali svijeću i otvori vrata.

I oboje se osjećahu teško i neodlučno u času kad se moradoše rastajati. Kad je izgubi s očiju, on iđaše lagano, s oborenom glavom, s očima

ruhu sjedi na divanu uplakana i naslonjena na lakat; — onda bi Irena poslušno sjela u koji ćošak, osjećala nešto teško, i umarala se plačući, i odlazila kod tetke da ruča.

svu studen ovog nerazumljivog, sanjivog rastanka; on razumjede zašto mu ona ne reče ništa pri odlasku i bijaše mu teško pri duši, kao da je iz ove kuće otišlo nešto što nije trebao ni smio pustiti da ode. Kunjaše čitavog dana.

Sremac, Stevan - PROZA

Sedim tako, pa jedva čekam da prođu ti dani, kao da nisam — bože me prosti — hrišćanin! Teško mi je kad me neko pozove na prvi dan, a još teže ako me miko ne pozove.

I zaista, mačor se još tri puta javio krećući se polako obešenoj pečenici, koju teško da bi mogao dohvatiti, i Jova ga sva tri puta užasnom larmom dočeka i baci se za njim motkom, koja ga malo dohvati,

Poče se kao kroz maglu prisećati svega onog što se desilo o ručku; mnoge slike mu iziđoše pred oči. I njemu dođe nešto teško, pade mu neki teret na dušu.

Radičević, Branko - PESME

Pa mu s' čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti, S kima dane prelepo probavi, Pa i sada mora da ostavi. Teško mu se, teško rastaviti, Ali šta će kada mora biti, Za nji srce njemu mlado tuče, Ali nešto na daleko vuče, On ne

Teško mu se, teško rastaviti, Ali šta će kada mora biti, Za nji srce njemu mlado tuče, Ali nešto na daleko vuče, On ne može više

Ovi ovde noga uštapljeni, A po vratu teško uvijeni, A na glavam' kape kalajbuće, A u rukam' ono vito pruće, Što čas tamo, čas amo s' gibaju, Pa prutićem

Medved beše — zaman on se brani, Nikako se ne mož' da odbrani, — Već noktima spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na zemlju hladnu ga obara, Već mu čupa srce iz nedara, Već — oh muko!

Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima. Još me čudno gledneš ponekada, Da me strava sveg spopadne mlada.

Nje se seti, prepade se teško, Zaboravi poštenje viteško, Pleći dade, pa konjica savi Ka čadoru gde zlato ostavi, Da je uzme pa da bega s njome —

tio, Gojko u njeg' oči upravio, Za goricu zlaćano zahodi, Čini mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno i teško, Čudno kuca srce mu viteško, Da je jutros, kad boj zaplamtio, Lako bi se čudu još dovio, Ma su Truci u nevrat

Milun vidje e ih optekoše, I pute im sve već pohvataše, Vidi junak e mrijeti valja, Ali njemu mrijeti je teško Bez lijepe zamjene junačke: Jedna srpska i turskijeh deset, Tako Milun misli i hesapi, Pa ustavlja sebe i družinu,

Ne bi sad mi tako teško bilo! Krasno doba beše pramaleće, Posle kiše burne tio doba; Mi u polje izađosmo oba, Pa gledasmo oživljeno cveće.

“ 25. I meni duši nije bilo lako, A srce moje teško meni kuca, Ja gledeć u nju, sam sam s njome plakô, Što god sam rekô, jezik meni muca; A opet zato, bilo makar kako,

— Taj žubor ide od usta do usta, Al' niotkuda odgovora pusta, I svakom beše i teško i žao, Jer svakome je na srcu ostao. Al' najviše lepotice žale, O njemu zbore, pa divno ga fale.

Tako dugo vreme stade — No šta li je ovo sade? 108. Izdaleka uzdisanje, Sprva teško, pa sve teže, A uz njega to ječanje Što kroz dušu tako reže; Pa sve amo ide bliže, Da se njemu kosa diže. 109.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

BOJE Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naći.

— Sat živ?! — zabezekne se Sava. — Živ, bogme, i deset puta mudriji nego ti. Iako baš nije bilo teško ispasti mudriji od Save, starčić uvrijeđeno puše: — Mudriji od mene? O, vidi ti njega. — Da, da.

) kako je teško nabaviti dobre grablje, te ova se kuća raskućava, te ovo, te ono ...Najzad je toliko dosadio svojim zvocanjem da je

Pjesnik je nastavljao dalje, nadahnuto, ništa ne primjećujući: Teško stoci kad je gone vuci, sirotinji u žandarskoj ruci. — Stoj! Stoj u ime zakona! — razvika se Munižaba.

— Hm, ugarak. I ti bi sad s ugarkom tamo pod me ...medresu, a? Ej, teško meni. Hajd ovamo u ćošak, da ti pokažem kako se kreše šibica.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ko bi strepeo sedam godina da l će mu žena uopšte roditi? A Hasanaga je, vidiš, čekao. Nije ti teško da pogodiš zašto. I sad, kada je dočekao radost, vidi šta čini!

Zna se kakva je ovo igra. Tu ti se nikad ne zna šta se zna. Ko nešto ne zna na vreme, teško njemu! Ako se nešto krupnije nije zamutilo između age i bega, evo glave!

BEG PINTOROVIĆ: Tebi je teško biti dobar! Tebi je teško ugoditi! Oću da učinim kako je najbolje... HASANAGINICA: Kome najbolje? Tebi ili meni?

BEG PINTOROVIĆ: Tebi je teško biti dobar! Tebi je teško ugoditi! Oću da učinim kako je najbolje... HASANAGINICA: Kome najbolje? Tebi ili meni?

BEG PINTOROVIĆ: Ona je poludela! Napraviće mi scenu! MAJKA PINTOROVIĆA: Sad sve može i sme, teško njoj! Učini kako je kazala, nek vidi dete! Ne znam kako ćeš, ne pitaj me, ali snađi se kako znaš i umeš!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Zavuče se i poklopi ničke k’o neka klada. Pred očima, u glavi, snazi, kao da beše nešto tamno, teško i glomazno. Ni mišić mu se ne pomače, do samo što osećaše kako ga po telu, nogama, leđima, oko glave i po kosi nešto

Moj pogled ili mutan ili grozničavo svetao. Imah vrlo čestu glavobolju ili nesvesticu. Pa i samo učenje beše mi mučno, teško, neugodno. Kući sam dolazio svakog raspusta. Mati me dočekivaše sva presrećna.

Nisam znao šta da radim. Nisam hteo da te dâm drugome, da tu svu svoju lepotu, milinu, ljubav i sreću ima. Bilo mi je teško i mučno pri pomisli da će te drugi grlili i ljubiti; da će drugi piti ljubavi iz tebe, Tog čistog, još ne proteklog

— Ja te zovem, ja. Stani, kuda ćeš? Ti stade. — A što ti? — upita začuđeno. Pokajah se. Dođe mi teško i neugodno. Htedoh da se udaljim, ali nisam mogao. Ti spazi tu zabunu.

To beše ona! Krkljanje tupo, teško, retko i mučno izvijaše se iz njenih grudi koje se i ne micahu. Kad uđoh i nazvah: „Dobro veče!

Sagoh se. Uzeh je za ,ruku suvu, crnu, hladnu, i prinesoh je ustima da je poljubim. Stresoh se. Čudno i teško i neugodno, kao neki strah, osećanje obuze me kad osetih dodir te suve zategnute kože na kostima ruke.

Ona, ne dižući očiju, prelazeći hladnim, crnim prstom po mome dlanu, poče: „Duša ti je široka, srce crno, te teško onoj koja se u tebe zagleda. Vek ti šaren, put dalek, neznan i taman. Ako preživiš...“ Trgoh ruku. — Idi i naberi.

Odoh do višnje, naslonih se na njeno stablo sa ispucanom i savijenom korom. I kako mi teško pade kad se zagledah u sve što beše preda mnom.

i ostale zvanice koji se, već zagrejani pićem, zavalili, raskopčali mintane, bacili gunjeve i počeli da kašlju, krkljaju, teško uzdišu! Mlada ih i mladoženja služe. Samo je jedan fenjer, okačen o granu kajsijinu, osvetljavao ozgo.

Njih nekoliko izdvojili se, izvadili maramice, peškire, i, pognuti, pazeći da ne pogreše, počeli da igraju, ali polako, teško i silno. — A, bre, Mile, dušu da dâm, samo da sam ja — ti! — prepade me i trže od gledanja zagušljiv glas ispred mene.

— Vaistinu se rodi! ... — I kao da bi pre ona moju ruku poljubila, tako mi teško pruža svoju i celiva me u čelo, oči, obrve i obraze... Još bi htela, no ja se trzam.

Zato tada ni iz sobe ne izlazim. Ne da se bojim nje, njene grdnje, nego teško bi mi padao tada onaj njen plačljivi prekor lica, kad bi me gde jedva našla, uzela za ruke ne prekorevši me, već dovela

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

No gledaj te mi pošlji za moje molitve jedan salandar novaca; znaš dobro da su molitve za novce. Ako li prenebrežeš, teško tebi!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

I zato je Vuk još u početku ovog rada govorio: „Slabo će mi ko vjerovati i razumjeti, kako je pripovjetke teško pisati!

Tamo je vrlo teško doći: treba pripraviti dvanaest ovnova pečenih i dve metle i jedno uže. Jer kad se dođe u grad, na kapiji stoje

Imalo gde roda ne imalo, tu je moralo da rodi i da bude i zemlji teško. Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu.

Siromah seljak proda dom pa uhvati svet na glavu. Ova ga ala dopravi! Opet ih popita seljak: — Pa vama je teško da ga hranite, on će sve vas da pojede! Ja da sam na vašem mestu, ja bih ga utepao.

Žao čovjeku krave, a teško mu opet imati s vragom posla, stoga ode najprije sam da se osvjedoči i da vidi šta je. Mali, kad je vidio oca da pazi

Onda mu anđeo reče: — O! to je teško dobiti; u svemu svetu samo tri imaju: dve su žene a jedna je devojka, i nju prose dvoji prosioci.

A kad se navrši godina, reče bog opet anđelu: — Idi vidi kako one sirote žive. Ako teško žive, podaj im bolju hranu. Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče

— Pa, to nije ništa teško, — reći će sveti Savo — eto popni se na ovo drvo pa ćeš viđeti pravdu. Čojek se popne na drvo i pogleda, kad ugleda

I opet došao da je izvadiš! Ta ja sam u tu jamu upao prije toliko vremena, pa mi je iznajprije istina bilo teško, a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne crkoh od

Po zemanu u starije se izrodi lijep porod, a mlađoj se nešto, zar božjom voljom, nije dalo. Stoga joj bijaše teško što svog evlada nema, pa bi joj se vrlo ražalilo kad bi pomislila na svoju stariju sestru.

Ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku!“ hoćaše skapulati jer je vazda, teško mene, naučio uzimati a ne davati. KUDROV I KUSOV Poturči se jedan obijesan Vlah, a počne većma jade hrišćanima

Čoek, obazrevši se oko sebe i viđevši da je to mjesto u ravnu i široku polju bez ikakva znaka teško zapamtiti i pogoditi, zapita đavola: — Kako ću ja to mjesto sjutra poznati i naći?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Pa da ostavimo, da nam se svet smeje? Sramota je, devojko, i pomisliti to, kamol da izrekneš. Teško svakoj, koja ne ljubi čistoću. Šta si onu mast metnula na policu, da diraju mačke? Zar je njoj onde mesto?

Ti da ne diraš u moje stvari, jesi li me razumela? SOFIJA: Opet moram da zabeležim što se troši. MAKSIM: Teško meni i mom beleženju! Vidim ja moje dobro jutro. Žena vredna i uredna, a kad tamo, na svakoj strani crna šteta.

SOFIJA (usšane): Šta želiš da radim? MAKSIM: Sedi, sedi, pa šij, da ti ne izgori bijelo lice. Teško meni, to ja znam! (Odlazi.) SOFIJA (sama): Sam bog može tebi ugoditi.

MAKSIM: Dakako! Mora ključ od podruma da stoji u vrati; zašto je milostivoj gospođi teško svaki čas zatvarati i otvarati. SOFIJA: Od kućnoga pustaije ne možeš sačuvati.

MAKSIM: Šta marim ja za svet? U mojoj sam kući ja gospodar. SOFIJA: Teško svakom onome koji ne mari šta svet o njemu govori. MAKSIM: Kuvati se neće! SOFIJA: Ali ja oću! JEVREM: Pravo, snao!

MAGA: Šta govoriš! SOFIJA: Ono treba odma kuvati, kako se složi. A ovako mora prokisnuti. MAGA: O, teško si ga meni, šta ću sad da radim? 8. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, ajdete, zacenilo se dete od plača.

MAGA: Eto me odma. (Leposava odlazi.) MAGA: Pa ne može se pomoći? SOFIJA: Ne može. MAGA: O, teško meni, toliki eto šećer! Ako čuje Nikola, ubiće me. A došla bi bila ranije, nego sam se, eto, zabunila bila s pređom.

MAKSIM: Mago, zaboravila si za dete. MAGA: Ju, pravo kažete! Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom! Oh, teško si ga meni! (Odlazi.) SOFIJA: Šta bi radio, da ti je ovakva žena? MAKSIM: Opet je bolja od tebe.

Pa treba i tebi da kupiš jednu aljinu; sramota je tako ići. Ako je do štednje, uštedićemo s druge strane. MAKSIM: Teško meni i mojoj uštedi! Čuješ, Soko, nemoj se šaliti s balom. SOFIJA: Idi, boga ti, zar ćemo mi biti osim sviju ljudi.

SOFIJA: Trebalo bi i muževe upitati. Evo moj bi Maksa baš istinu kazao. MAKSIM: To bi zaista. Teško bi slagao. SOFIJA: Više se od muža ne može zahtevati.

Nije l ti stid? Došao kuma Mita, da crknem od sramote. MAGA: Pa ja sam rastrebila. NIKOLA: Rastrebila kao teško meni! MAGA: E sad se, eto, opet jediš. NIKOLA: Kako se neću jediti na takvu potrad.

Od Božića nisi bila u crkvi. MAGA: Kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Svako živo dospe, samo ti ne možeš. Ej, teško meni! MAGA: Ali nemoj da se ljutiš, molim te! NIKOLA: Idi, idi, pa gledaj decu.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Oćeš da te molim da govoriš? Jogunasti rode, neće me đavo od tebe nigda kurtalisati! PERSIDA: Kad vam je teško od mene, a vi me otpustite, ja ću meni naći službu. SULTANA (ćuši je): Oćeš da mi jednako ideš uz nos.

Šta će biti ako dođe milostivi gospodin? Evo nekoga! Ej, teško si ga tebi, Pelo! (Prebaci val preko šešira.) PERSIDA (stupi na prstima): Šta, ustala i obukla se jošt?

Ajde, sad me poljubi. SULTANA: Molim te, samo to ne! SRETA: Ali to mora da bude. SULTANA: Ej, teško si ga meni! (Poljubi ga.) U, kako smrdi na duvan i rakiju! SRETA: E tako, sad smo se pomirili. SULTANA (pođe.

Trifiću, neću više takva biti! SRETA: Pelo, danas moraju biti čizme gospodinu gotove. SULTANA: Jao, teško si ga meni, niko ne mari više za mnom. SRETA (pokazuje kaiš): Pelo, ajde kući!

Milostiva gospođa zapovedila mi je, ja sam morala činiti. TRIFIĆ (na Stevana i Persidu): No? PERSIDA: Ej, teško si ga meni! SRETA: Milostiva gospođa, Pelo ti, nemojte praviti od mene komendije.

Ali danas me je majstor Sreta naučio da je lako tući, ali vrlo teško trpiti. TRIFIĆ: Oh, oh, sunce moje, kako mi je žao! (Na strani.) Bog te živio, Sreto!

Lalić, Ivan V. - PISMO

Kad kucneš, glasi se praznina, Onako kako oblik kaže, Najčešće muklo. A duh vina S duhom se ulja teško slaže. Rub police je rub rizika: Jer pad bi značio nepovrat. Preostaje metafizika Krhotina i crepova. (10.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

komisijo, kako ste i sami mogli da se uverite, život rođenih Beograđanki nije tako jednostavna tema kao, na primer, „Teško stanje seljaka u devetnaestom veku“ — omiljeni motiv onih vazelinskih uštvi iz mog odelenja, stručnjaka za ulizivanje.

Muž dame u astraganu izgledao je kao i svi ostali muževi dama u astraganu, bez kojih bi se teško mogla zamisliti kriminalna hronika u novinama.

Već na samom početku, posle „dobar dan i sedite“, primećivalo se da je veoma dugo živeo u inostranstvu: teško je pronalazio naše reči. Zaboravio čovek!

To, mislim, nikako ne bi bilo u redu. Shvatate šta hoću da kažem? Išlo je prilično teško, to sa zaboravljanjem, ali ipak sam uspevala nekako da ga privremeno zaboravim.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

U opseni, teško tebi - teško meni. Moj Gorazde, struji pečal kroz Goražde. Hvatam senu, živa ptico u plamenu. ŽITOMISLIĆ

U opseni, teško tebi - teško meni. Moj Gorazde, struji pečal kroz Goražde. Hvatam senu, živa ptico u plamenu. ŽITOMISLIĆ Kukast oblak kraj

Tek devojka siluetu zgradi u jarinu, arhaizam mladi. KOLO SENTANDREJSKO Ni Brankovo vilovito niti teško Njegoševo, nego kolo što kroz sito trijeriše - vitlaj, plevo! toponimsku brojanicu.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: A! To se serbski i ne može izraziti, nego slavenski, i to ovako otprilike: mzdopreimčivost. JELICA: To je teško. ALEKSA: Zato se francuski jezik i zove izobraženi dijalekt. JELICA: Rihtig! Eіne gebіldete Ѕprache...

ALEKSA: Ha, ha, ha! Ti dobro govoriš, Dimitrije. MARIJA: O, zoljo, kad se jošt smejati možeš! Teško, teško meni, ali teško i ovoj dobroj devojki, u kakve je ruke pala! MITA: A, ovo je mnogo!

ALEKSA: Ha, ha, ha! Ti dobro govoriš, Dimitrije. MARIJA: O, zoljo, kad se jošt smejati možeš! Teško, teško meni, ali teško i ovoj dobroj devojki, u kakve je ruke pala! MITA: A, ovo je mnogo!

ALEKSA: Ha, ha, ha! Ti dobro govoriš, Dimitrije. MARIJA: O, zoljo, kad se jošt smejati možeš! Teško, teško meni, ali teško i ovoj dobroj devojki, u kakve je ruke pala! MITA: A, ovo je mnogo! Gospodin baron, možete li to otrpiti?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Saobraćajac obrisa znoj i pužev kućni zapisa broj, teško uzdahnu, palicom mahnu. „Idite, kume, vi s milim bogom zajedno s kućom i vašom nogom.

Jest, Afrikanac!“ „Doći ću brzo, za jedan sat. Kažite samo: na koji sprat?“ „Na kome spratu? Teško je reći, boli ga čitav — drugi i treći.“ Čudom se čudi naš doktor Jan: „Kakav bolesnik?! Jel trospratan?!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Vi se ne biste mogli vratiti večeras? — Ne, ne bih se mogao vratiti. — Bilo bi opasno da se vraćate? — Opasno i teško; mom sinu i meni trebalo bi više no duplo vremena za veslanje. — Ima li opasnosti pri odlasku?

Briše klupu gde ću sesti. — Čuvajte noge od džakova, — kaže čovek, — iz njih ispada cement i ako padne na vlažnu obuću teško ćete ga skinuti. Kiša počinje krupnim, retkim kapljama. Muž i žena odlaze po nove džakove.

Njegov sin skida kapu i gleda me smešeći se. On gleda naročito u jezero iza mene, tj. ne gleda ni u šta, pošto teško da tamo ima šta da ga zanima. — Ova se barka vraća na ostrvo; tako ću vama uštedeti trud.

Vrlo malo maslinjaka iznad sela pripada ribarima. — Je li voda duboka ovde? — Dosta. Teško je gaziti po njoj blizu obale pošto je kamenjar. — Evo sela, — reče žena.

Ispod trave je veliko kamenje; iz nje izlaze stene pokrivene mahovinom, tako da se teško korača. Uz ostrvo je vrlo živopisna šumica puna ptičije graje.

Kažu da je, kada je zimus bilo zaleđeno, bilo tužno i teško u pomrčini. — Sreća je za vas da niste bili. — Bilo mi je žao ujaka i ujne, i htela sam doći, ali sam se strašno

Kad odslužim vojsku, mislim da ću negde u varoši moći služiti kao lakej. — Sviđa vam se ta služba? — Vrlo je teško biti dobar lakej. — Dobro, Vaskes. Mora da je strašno teško. — Ja vas zadržavam, gospodine, od čitanja.

— Sviđa vam se ta služba? — Vrlo je teško biti dobar lakej. — Dobro, Vaskes. Mora da je strašno teško. — Ja vas zadržavam, gospodine, od čitanja. — O ne; vidim da umaram oči prema sveći, a i inače sam sanjiv.

— Ali je čitavo jezero između vas. Biće vam vrlo teško voditi taj rat. — Ni najmanje. Jednoga praznika mi ćemo se iskrasti rano ujutru u ribarske barke i otići na Malo

Celo njeno telo je u radu, čvrsto, teško, zadihano. Sam cvet kao kakvo živo biće, koje podnosi veličanstveno silovanje, trpi, drhće na tankoj stabljici od

Pazite! — Niste u ribolovu? — Ne, čekao sam brata i oca. Spremamo se da provedemo celu noć na jezeru. U početku je teško, jer se nasuče, ali sad ćemo odmah proći kroz ovaj rit. — Kako se zovete? — Pipo. — A vaš otac? — Kortec.

O, koliko je bio dobar, taj jadni mladić. Sećaš li ga se, Pipo? — Sećam ga se izvrsno, oče. — Teško mi je setiti se njegovog imena, ali ako bih se razmislio možda bih i mogao.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Traganje za znacima i jezikom tvorca prirode toliko je teško da se stvaranje mora ponavljati u malom, ne bi li u malom postalo jasno ono što je u velikom i izvornom obliku postalo

Ali je istina u svojoj istovetnosti isto što i bog koji je isto sa svetom kome je teško da bude istinit. Drevna reč il nova sveta reč il hulna koja je bliža ljudskoj puti da li ona što se

I neka njihova molitva sve nas podrži putevima teškim providnosti opšte providnosti zasnovane na svojstvima Duha teško je biti prozračan pa jasan i bezglasan oslonac je potreban u molitvi drugog za tu se molitvu molim i za molioce ako

Karpata i da l se starac opet ženi da li se žene stari Sloveni rodićemo se opet slični bilju manje sužni o blago nama i teško meni!

ćef dobre su naše šanse ako ne pitaju svakog od nas šta si radio za vreme mira i ko si ti u stvari teško je reći dok je tu prizor slamanja temeljan i bezobrazan kao da smo u filmskom gradu gde nas i skaredno pitanje

najbolja je stvar koja ima zastoj kad se daleko ode nema više šta da se kaže ni sebi ni njima u velikoj dvorani teško vidljiva ljudina sedi na stolu na prestolu zasuta slovima i solju ponekad mu se vidi samo kresta pod nogama

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA (kad je žito došlo pred nju, zaplače se). SARKA: Bože prija-Gino, ti kao da te je ko najmio. GINA: Teško mi je! (Prekrsti se, služi se.) Bog neka ga prosti!

DANICA: Ja ne – tetka, ali, dabome, stara žena, moram joj pomoći. MIĆA: To je teško za vas. DANICA: Pa to je samo za koji dan, dok se kuća ne preda naslednicima. MIĆA: Dotle samo?

A ako Agaton sad dođe i donese nam vest da se advokat primio da obori testament! SARKA: A zar je meni teško trknuti do kuće pa navući opet crninu? TRIFUN: A ti, Gino, samo baciš cvet pa udariš opet u plač. GINA: Pa jest!

!!!... AGATON: Eto, to što vam kažem. PROKA: Ama, propali smo? AGATON: Propali, dabome! SVI (teško razočarani): Au!!!... MIĆA: Ama, kako to propali, zašto propali? AGATON: Ne možemo oboriti testament.

GINA: Iju, zar bi i to moglo biti? AGATON: Pa, naslednica je, ima pravo. VIDA: Ej, teško nama šta smo dočekali! PROKA: 'Ajdemo, Gino! Neću valjda da čekam da me takva jedna nezakonita ženska izbacuje.

DANICA (zaplače se): Siromah otac! SIMKA: Bog da mu dušu prosti! AGATON: Kakav čestit čovek; teško će se još jedan takav roditi! SIMKA: Teško, boga mi! AGATON: Pa kažem ti...

SIMKA: Bog da mu dušu prosti! AGATON: Kakav čestit čovek; teško će se još jedan takav roditi! SIMKA: Teško, boga mi! AGATON: Pa kažem ti...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Majka je ostala da mi u toku noći spremi za jelo. Jer ko zna koliko ću putovati, a sad je teško ma šta kupovati na stanicama. Otac me probudio. Oni su već odavno bili ustali.

Uviđao sam koliko je teško njihovo duševno stanje, pa mi se činilo: lakše će biti i njima i meni kad se rastanemo. Pogledao sam na časovnik. — E...

A posle i zavet očev. Još i ta mogućnost. Bilo mi je teško. I požurih se da utonem u onaj narod, koji je već preživeo ove prve, teške utiske rastanka.

— Prolazi — odgovori stražar i ne gledajući me, kao da je hteo reći: unutra može svaki, ali je otuda teško izići. Zakoračih. Ugledah jednoga narednika kako postrojava vojnike. Malo dalje jedna grupa nosila je slamu...

Piskala je truba, uporno, tvrdoglavo, kao da nekom tera inat. Umoran od puta, a nenaviknut na ovako rano ustajanje, teško sam se budio. Trailo se već obukao i drmao me. Vojnici su razmeštali šatore i, dok sam se digao, trubač je svirao zbor.

Bilo je nemoguće upućivati konje u bolnicu, a teško ih je lečiti na maršu. I komandir se naljutio. Neko je morao biti kriv.

U jednoga raširene ruke, drugi zabio glavu u zemlju, a trećem glava prepolovljena. Teško je posmatrati. Prizor je upečatljiv i mučan.

Ali komandir uzviknu: — Nalevo-krugom... marrš! Na uskom putu teško je okretati top sa šestornom zapregom te poslužioci na rukama zaneše zadnjak topa i kara. Zatruparaše kopite konja.

o zemlju kao bačena klada i životinja je tužno gledala staklastim očima, dok su joj nozdrve bile raširene, a slabine se teško nadimale. Za jednoga komandira veće nezgode nema. Ama da je deset ljudi palo, lakše bi podneo.

Ležao je nepomično. Usta su mu bila poluotvorena, a oči svetlele čudnim sjajem. Disao je teško i iz grudi njegovih je dopirao neki čudan šum. Vojnici mu otkopčaše brzo koporan i ugledaše veliku ranu na grudima.

Ljudi osećaju, svaki na svoj način, da se odigralo nešto teško i sramotno, iako je svaki uložio celog sebe da bi poduhvat bio krunisan uspehom.

Pokraj puta vidimo mrtve. Sigurno su bili teško ranjeni, pa su pri prenosu umrli i bolničari ih ostavili tu. Pešadija je zamakla.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

»Pa on bar da je drukčiji!«... da je onakav, kako je ona zamišljala svoga neženjena kolegu, ne bi joj teško padale ostale nezgode.

govori, ali odmah pomisli: neće li biti i nezgodno i opasno, da ga pusti na taku blizinu k sebi, a još više joj pade teško, što se ovaj prostak podsmeva njenom drugu, te mu odgovori dosta oporo: — Ne znam šta vi govorite. — Ehe...

ćorav ili sakat. More, znam ja: da ja nisam samo privremeni, da vi’š kako bi obletala. A ovako, baš mi je teško. Eto, svršio sam više od nje: ona iz osnovne škole pravo u inštitut, pa za šest godina gotova, a ja — četiri gimnazije,

— Gde vam je čiča Stojan? obrte ona razgovor, videvši da mu to pada teško. Kako vam se čini? — Smešan čiča. Ne znam samo da li će moći raditi.

Ljubica ga pogleda sa nemim poštovanjem. — Da li je mnogo teško postići takav uspeh? — Pa nije lako... Treba raditi neprestano i o voljom.

Treba raditi neprestano i o voljom. A sa samim prvim razredom treba svakad postići odličan uspeh; To nije mnogo teško. — To znači da ja do godine na ispitu treba da dobijem peticu? — Pa.. trebalo bi...

»I otkud je baš tako težak život? stade Ljubica misliti. Teško je neradnicima i onima koji bi hteli samo da zapovedaju, a meni, što ?... šta ima da mi bude teško.

Teško je neradnicima i onima koji bi hteli samo da zapovedaju, a meni, što ?... šta ima da mi bude teško. Mojoj deci ja zapovedam, a druge starije moram slušati, nije vajde.

Mislim baš da bih mogao, kad bih se odlučio. Što, zar je to teško : vrd... vrd tamo amo, pa ništa... Ali ne ide, badava, znam ja sebe«.

Da pustiš decu kući. Ona opazi da je Stojan gleda nekako ukoso, nekako neobično, ljutito. I to joj pade teško. Otpusti decu kućama, pa zastade pred čičom i pogleda ga slobodno, pravo u oči. — Boga ti, ko je ovo...

Ali posle šta ono govoraše o nekakvom nakitu, ukrasu, šta li? Pa o plati... i to već nije ništa. Nije mi teško ići u srez. Pa o onim učiteljima... A ona učiteljica. veli, biće otpuštena... Ah...

zapita Ljubica uzbuđenim uzdrhtalim glasom. — Eh, Savet!... odgovori Velja sa nekom gorčinom u glasu. Teško nama! Oduzeli su nam i taj jedini zaklon: da nam je bar hleb obezbeđen, kad radimo posao valjano.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

po gori; Što su mi osam jetrva, To su mi zv’jezde po nebu; Što mi je jedna za’vica, To mi je majka u majke; Teško si mene bez tebe! Kad nije tebe kod mene!“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87.

mome, jal’ u tvome dvoru, Jal’ u bašči pod žutom narančom, Ćeno cvati čemin i ružica, Čemin s ružom lijepo miriše, Teško onom, ko za kim uzdiše! Kako, dušo, i ja za tobome, Đe te gledam, ljubit’ te ne mogu, Ali hoću brže, ako Bog da!

“ Govori care Lazare: “Neka je, nek se udaje, Kad prvo jutro ustala, Za Lazom teško uzdahla.“ 213. Muška glava i šušnjata grana — Udri granom po zelenoj travi, List otpade, a grana ostade; Onakva

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Oću li ja doživeti da te bar pet minuta u životu vidim treznog? BLAGOJE: Ne pijem ja od besa, nego od muke! GINA: Teško je tebi da nađeš razlog za pijenje! BLAGOJE: Nemci su izbili na Volgu, ženska glavo!

GINA: Jesam! Dodaj mi nešto da ubijem kurvu! SIMKA: Gino, ne budi luda! GINA: Dodaj mi nešto teško, tako da ne moram da je udaram dvaput!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Što drhte, protkani, mutnom tišinom, u kojoj su osmeh i tuga pomešani nesigurno i tamno. Klatno zvona teško i tmurno u grudi udari me.

Treba umeti umreti. Izvinjavao se i meni što mi brige stvara, sad, kad sam počeo da učim grčki. Veli, to je teško, zna. Savetovao mi je da učim, dobro, i da se lepo ponašam prema materi.

Uštogljen. On je završio kao general, Nedića. Završio je pred puščanim cevima. Lunačarski je, jednom, pričao kako je teško iskoreniti poštovanje starih ikona. A Gorki je branio Mirskog, da nije kriv što je potomak knezova.

Crne i teške ribarske prilike, kojima sad ne raspoznajem više likove, rade teško, previjaju se, vuku, dripče. Pošto je mreža puna i pošto će uskoro da sviće, brodovi se približuju i mreža počinje da

Ljudi su kao od gline. Užetom biju blato sa mreže. Čuje se samo, naporno: „Riva‑hola, riva‑hola“. I kad se pojavilo teško i puno dno mreže, sve je u blatu. Jedna ogromna kesa, puna riba, u vrednosti od više hiljada dinara.

Ne verujem da bih to bio preživeo. Isto mi je tako teško bilo i to što sam preživeo – da sam se okupao, pri ulasku u bolnicu, u Vukovaru, u vodi, u kojoj se, pre mene, već

Obrijane dlake plivale su u basenu. To mi je bilo teško, jer sam, u ono vreme, bio vrlo osetljiv, osetljiv poetično. Pomenuta mlada devojka sa kojom sam se bio verio uhapšena

Dok je tukao, po glavi, štapom sa konja, pred strojem, stao bi kad bi stigao do mene. Kažnjavao je za svaku sitnicu, teško.

U visini, jedna polovina artiljerijskog metka pretvarala se u šrapnel, druga polovina u granatu, na zemlji. Ranjenici teško umiru od puščanog metka. Od artiljerijskog brzo. Žvaću krv i zubi su im, kao i čela, razbijeni.

Ako pokušam da pređem granicu, kod Segedina, uhapsiće me. Ja onda pitam železničare kako je u Pešti. Vele, teško je. Mnogo je sirotinje. Nisu još pali tako nisko kao Bečlije, ali ima mnogo bede.

da komplimentiram rmpalije Colovića na njihovom gonjenju neprijatelja, od Soluna do Temišvara, pa velim: mora da je bilo teško. Oni se uspijaju kao nova mlada i vele: dobro da se jednom svršilo. Okilavilo se.

To mora da je teško. Materinsku ljubav nije niko izmislio, ona je tu, kao zvezda na nebu. Sa mnom ručava i jedan stari profesor crtanja,

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

da li da se odazove tom pozivu i molio se Bogu da ga on uputi šta da čini, jer je voleo pustinjski život pa mu je teško bilo da ga napusti.

(Grči se.) Vetar... Zima... Zima kod kuće, zima ovde, na groblju zima — svejedno je... Idem kod mame moje. Kako mi je teško bez mame!... Da je živa, danas bi je vezala, a ona bi mi dala poklon... Ko će nju sad vezati?... Anđeli?...

me!... Siroče: Pa kuda ću? (Plače.) Gospođa u crnini. Ajde sa mnom!... Kod mene je toplo... Meni je teško na današnji dan... Siroče: Teško ti je? Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama...

(Plače.) Gospođa u crnini. Ajde sa mnom!... Kod mene je toplo... Meni je teško na današnji dan... Siroče: Teško ti je? Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče. Imala si kćer?... Umrla je?

Ajde sa mnom!... Kod mene je toplo... Meni je teško na današnji dan... Siroče: Teško ti je? Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče. Imala si kćer?... Umrla je? Gospođa u crnini: Umrla...

Kod mene je toplo... Meni je teško na današnji dan... Siroče: Teško ti je? Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče. Imala si kćer?... Umrla je? Gospođa u crnini: Umrla...

Ajde sa mnom... hoćeš? Siroče: Sad nema ko da te veže, je l pa ti je žao? Gospođa u crnini: Da... teško... Siroče: A meni je žao što nemam koga da vežem... Gospođa u crnini: Ajde sa mnom pa ćeš mene vezati... Hoćeš?...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Evo kako on dalje priča. Pre čitavog veka moj je otac teško ranjen i zarobljen u ratu, a zatim odveden u tuđinu iz svoje domovine, gde se opet oženi devojkom robinjom, svojom

deputacije iz naroda da pozdrave velikog stranca, a već još u zoru pred kuću ministra predsednika dokrckaše lagano teško natovarena kola raznih odlikovanja za vrlog stranca.

Vaše nade koje su položene na mene i suviše su laskave. Teško je rukovoditi narodnim željama u ovako važne dane, ali ja ću uložiti sve svoje sile da poverenje vaše opravdam, da vas

Vaše nade koje su položene na mene i suviše su laskave. Teško je rukovoditi narodnim željama u ovako važne dane, ali ja ću uložiti sve svoje sile da poverenje vaše opravdam, da vas

— Deco, — otpoče on, a suze se skotrljaše niz blede, smežurane obraze i padoše na belu bradu meni je teško i skoro ću umreti, ali mi se čini da je bole ne dopustiti takvu sramotu. Meni je stotinu godina, i živeo sam bez toga..

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Opet lezi pod dunju, pa kad se odmoriš, oči ti se otimlju na gust voćnjak, u dolini pod vinogradom. Teško se dići, al' te mame debeli hladovi, zelena trava i slatko voće.

Kamara se razvršuje; veliko, teško snoplje pada na gumno, odakle ga dižu snažne ruke i nose na red oko stožera. Šire se krugovi snoplja sve više i više i

To je petao iz najsiromašnije kuće, mršav, a hitar i okretan, k'o vidra. Njemu se nije teško nakaniti. Dok je se samo javio, već mu se odaziva drugi, a ovome treći, pa sve jači za jačima, dok, najzad, ne

ka' i svaki kaplar, — odgovara Ljubiša i začkilji svojim malim, zelenim očima. Ljubiša je nerazvijen i trom, nekako se teško kreće, pa mu svaki posao što ga radi izgleda kao da ga na silu vrši.

ovi se provlače kroz trnje, šiblje i korov, i cela ta masa, odlučno i brzo, s punim i zapetim puškama, ide napred... Teško onome, na koga su se digle ove stotine gvozdenih cevi!...

U takvu stanju nije teško bilo doći do misli da se svetac ogorčio na čiča Perine teške grehe, i da, zbog toga, ne prima ni molitve od njega.

Na duši mu beše teško, a na srce legla nekakva studen koja mu izazivaše mučno osećanje. Beše mu zima, kao da nije leto.

Pominješ Boga uza svaku reč, a tuđe otimaš, — reče mu Spasoje podrugljivo. Čiča Peri klecnuše kolena. Pođe mu nešto teško od srca, pa se razli po celu telu i zaustavi se pod grlom.

Dim od cigara koluta se, stomak usrdno vari i izaziva drem, od koga se teško braniti... — Pero, pričaj štogod, da ne zaspimo. Za tvoga duga učiteljevanja, valj’da si doživeo štogod zanimljivo...

— Gde je ta... Kruševica ? — oseče se on. — Daleko je odavde, a i teško je pogoditi put. Ima da se prolazi i kroz šumu i kroz vrleti — rekoh mu, i taman da mu ponudim školskog momka da ga

Tom prilikom se svi žale mojoj ženi, kako im se ne mili svoja kuća, kako ih sve nešto vuče ovamo... Istina, i teško im je, nije vajde.

Dete se zbunilo... Ali zar je teško umiriti rasplakano, ožalošćeno »malo mače«?... — Vole nju teta... srce moje! I vrući, uzbuđeni, nervozni poljupci

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

I to ti je, brate, artikal kao i svaki drugi artikal. Metneš ga na kantar, vidiš koliko je teško, odrešiš kesu pa platiš.

JEVREM: Sreta? Je l' baš on ti dade? MLADEN: Jes'! (Odlazi.) JEVREM (radoznalo razvija i teško čita): „Sad sam razgovarao sa Sekulićem. Načelnik mu kazao da će te zvati da razgovara s tobom.

Zato valjda i govore uvek lepo oni koji grde vladu. A deder ti, sinko, brani vladu, pa da vidiš kako je teško da se lepo govori. A ovo, znaš, ja počeo, pa podufati me nešto i kao otvori mi se srce... Pa tako...

Ta već znaš valjda toliko. JOVICA (polazeći): Znam. Ne brini. Teško je meni bilo govoriti dok sam bio uz vladu, a sad — ne brini, umeću ja.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Da je to čovek besposlen, pa da se bavi pesnicima našim, izvesno bi mu pale na pamet one reči pesnikove: »To je sudbe teško prideljenje«, i on bi se utešio njima.

Tako beše i sa Sretinim poslom, jer je bio spočetka, što kaže pesnik, »slamka jedna među vihorove«, pa išlo teško. Imao je dosta žive muke dok je rasklimatao ono što su u dugom nizu godina i Milisav i drugi mnogi pre njega utvrdili i

A bio je pomalo i pismen, pa ko mu ga zna: stoga se valjda tako teško i nakanjivao da radi težačke poslove, nego je gledao sve tako neke omanje i lakše poslove.

— »He, he!« smeje se ćir Đorđe, »i onda teško bilo za ljudi za porez; da beše jošte ostao Milisav, ća’ i ja pritegnem opanci pa u hajduci! He, he!

novembra »Corr. Bureau«: Ministar marine u Rio de Žaneiru nije ubijen nego je teško ranjen. — E što si zborim ja?! Neće svet da radi, iska leba bez motiku, pa laže. E ubiše go, e ne go ubiše! He, he!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Kad je čuo kako je teško ući u carstvo nebesko Jedan se bogataš kao majčica natresko, I rekao: „Siromaštvu svaka čast i poštovanje, A ja ću,

Sve to nije lako — potrebno je držanje viteško, Biti lak kao perce, srca ganutljiva, Dedi, međutim, to ne pada teško: U tome i on joškako uživa.

ZVEZDE Zvezde — na nebu bradavice Boluju ponekad od padavice. U avgustu, nebesa teško dišu Prepuna zvezda ko uzreo dud. Katkada — poneke od njih zbrišu, I idu nekud A ko zna kud...

Kratki dani, duge noći, a sivilo Samo sebi nažao je nešto teško učinilo. Divlje guske u sumraku oštru zimu najaviše: Dođe vreme kad je svako sam sa sobom ponajviše.

kreč zgusnuo, Samo je kiša tanko muzla, I Krapinac je, gladan, usnuo; Niz obraz mu je jedna suza Potekla, dok je teško disao. Tako se rodila ljudska misao.

” „Teško je, al i lepo bilo voleti, I slatko u srcu nositi plam! Sad ostajem pusta, ko na goleti Vetrovnoj drvo!

I sada, hajde, pametan budi: Teško je s muškima, al ni sa ženama Ne ide, kao da bog neki suludi Zavodi nas i zameće pute pred nama!

” „Odmah, na početku, potegni-povuci! Teško je uhvatiti zakon ženstvu... Svak bi hteo starost u tihoj luci, Kod kuće, ne u inozemstvu...

od kuće, utoliko pre što sam se za vreme onog prvog boravka, godine 1950, u Beogradu, zaljubio u naš glavni grad. Teško mi je, sada, reći čime me je, onda, Beograd opčinjavao, kao što ne znam kako su, i kuda, te čari u međuvremenu iščezle.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Niko nikad nije video mladu jeguljicu drugojače do u blatu, sa kojim je izgledala kao srođena i u kome ju je bilo teško i zapaziti.

Brodski lekar morao je, teško bolestan, napustiti ekspediciju i vratiti se u Dansku, gde je ubrzo zatim i umro. Samom Šmitu ti su, gotovo

One pri tom iskorišćavaju i najmanje pukotine kroz koje je teško verovati da se mogu provući. Jeguljice na taj način dospevaju i do vrlo udaljenih slatkih voda, za koje se ne bi moglo

po površini ovoga tražeći hranu, imaju naročito podešene organe koji ih sprečavaju da upadaju u mulj iz koga bi se teško izvukle i po njemu se kretale.

Jedan od kablova i ako tanak, mogao je izdržati teret od 7000 kilograma i bio je određen za vučenje velikih i teško opterećenih ribarskih mreža po dubinama od nekoliko hiljada metara.

Jedan od istraživača teško se razboleo na brodu, pa je sa ovoga radiogramom traženo da se sa američke obale hitno pošlje hidroavion da bolesnika

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Nebo nema bez groma cijenu. U fukare oči od splačine. Pučina je stoka jedna grdna — dobre duše, kad joj rebra puču. Teško zemlji kuda prođe vojska!

dvoje đece tvoje ludo, siročadi? Što će jadni đed ti Bajko, moj Batriću, koji te je odnjivio? teško njemu! Proste tvoje ljute rane, Moj Batriću, al' neprosti grdni jadi, kuku rode! e se zemlja sva isturči, Bog je kleo!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

jako zapržavana, masna, preljuta, već uvek blaga, slatka, i pržena samo na maslu; nikako svinjskom mašću, pošto je to teško za stomak; pa onda, u načinu govora, jer usled jednakog druženja sa Grcima, Cin|carima i Turcima, svi su, pokraj

Čakšire, istina, i njihne su bile široke, čohane koje su im ostrag u borama teško padale, ali nogavice nikad nisu bile dugačke, još manje široke i ispunjene gajtanima, već uske, kratke, da bi im se što

Ali ona vide kako se mati, pošto otprati Arnautina i za njim zatvori kapiju, vraća polako i čisto teško dođe do bunara i Tu ostade dugo, dugo. Posle skrenu i uputi se podrumu.

Sofka ostade i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja, dodiruju. Ali odjednom se trže.

Ali međutim iz bašte poče da bije svežina i to tako slatka i bujna. Sa groblja jednako je zvonilo, a nekako čudno, teško, odmereno, da od toga Sofki bi tako mučno. I ne znajući ni sama zašto poče da je podilazi vatra.

I njima dvema pridržavan, poče se peti. Prvu bi nogu lakše digao na stepenicu, ali je sa drugom teško išlo, dok bi je digao i metnuo do one prve na stepenici.

I molim se Gospodu, ali on neće, pa neće da me uzima. A teško je, Todoro. Ne može se više. Već i ne vidim, i ne čujem, a i na smetnji sam onim mojima.

Sigurno je sada tamo teško bolestan, pa, predosećajući skoru smrt daleko u tuđini, u usamljenosti, hoće time jače k njima da se približi, da im dâ

I uđoše unutra. A svima je bilo mučno i teško. Mati, kao ukočena, išla je za njim. On se jednako okretao i unezvereno gledao po kujni, po redovima posuđa na rafu,

Marko pokaza slugi glavom da prozore zastre kakvim pokrovcem. I kada u sopčetu nastade mrak, on se polako, teško spusti u postelju i pokri da spava. | H Ovamo, kod Sofke, sutra, ceo dan, bilo je tako dobro.

Po čitav sat gubi se, ništa ne zna za sebe. A zatim teško, dugo, jedva se povraća. Ali što je dan veći bivao i više prolazio, a ona jednako ovamo sasvim usamljena bila, sa

Brzo pređe česmu i fenjer, koji je mutno osvetljavao oko sebe. Voda je sa česme teško padala. Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih koraka.

Pandurović, Sima - PESME

„Vi, želje moje, ja ničega nemam... I ja se s vama hladnom grobu spremam. Ovde je tužno, opako i crno, Ovde je teško...“ Al’ otkuda suze, Oproštaj nemi životu za bede? — Seni mi hladno i prezrivo glede; U njima život istine utrn’o.

Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako. Sad mije na sve žao, I teško, teško tako! Život u snu ne buja U ove čase gluve; Večernji dah leluja Umorne grane suve.

Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako. Sad mije na sve žao, I teško, teško tako! Život u snu ne buja U ove čase gluve; Večernji dah leluja Umorne grane suve.

Osećam da mi danas već vrlo teško pada Da volim ono što sam toliko nekad vol’o! Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada.

Mom duhu, kao i mom telu sada Grub dodir samo stvara radost neku; Osećam nešto teško kao klada U duši, neku odvratnost daleku... A govor duša i prirodne zvuke Ja danas teško mogu da razumem.

A govor duša i prirodne zvuke Ja danas teško mogu da razumem. Večna je sila vezala mi ruke I duh, i sâm se spasti već ne umem.

Je li to večna veza, stari kraj Svih trošnih nada što klijaju sad? UDES I oko se naše teško suzom vlaži U iskrenom bolu, i sreći i tuzi; Naš je bedni život zamršen splet laži Gde se tajno ropće, pretvara i

sviju nada, sviju moći, Kad se čudni vetri u šumama hore Horovima strašnim svih duhova noći; Kada moćni orkan teško more ljulja, Kad oblaci grme ispod neba plava; Kad buntovni poklič uzrujanih rulja Preti pâdom greha, nasilja i gláva.

Jer u tom nemiru prirode i neba I nemir se moje duše jasno zrca; Jer sa svakom bunom osećam da treba Poći s bunom teško ranjenoga srca.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Stariji im, i brat, i gotovo svi ukućani u to doba spavahu. Dva puta u nedjelji išli su i u dvorac, a uvijek im je teško bilo otuda odmaći se.

“ „Nijesu mravi navukli, no moji zubi natukli!“ odgovori medik, kucajući se po prsima. „Znamo, znamo... Nije teško ni zubima natući kad je šta, a za te ima, Bogu fala! Prostrana je tvoja inorija, a dočekuju te svuda...!

“ prihvati serdar, ustavši na noge i skinuv kapu. „Poslušao bih te i da si drukčije rekao, ama bi mi teško bilo!“ „A kao zašto!?“ razdrije se Miraš, klisivši i on na noge. Oči mu sinuše divljim izrazom.

Janko opet uzdahnu i to prekide njezino ščinjane. Ona mu se primače. „Janko! Ja znam da ti je teško, da...“ „Ti ne znaš kako mi je!“ prekide je on, dignuvši se i pogledavši je čudno. Bješe to očajnički pogled.

„Kako ne bih znala da ti je teško!“ poče ona čisto materinskim glasom i načinom, držeći ga za ruku. „Kako ne bih razumjela.

I nama, koji smo nikli u ovijem kršima, teško je ovdje življenje, a kamoli tebi, čoeku iz svijeta, naučnu, i viklu na gospodstvo...“ „Nije to, nije to!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

VREMENU 137 O SMRTI 139 O SUDBINI 141 O BOGU 142 O RAZNOM 144 B) STIHOVANE 148 1) ŠTA JE LAKO (LASNO) 149 2) ŠTA JE TEŠKO 151 3) ŠTA JE BOLjE 154 4) ŠTA JE ZLO 155 5) ŠTA JE NAJGORE 156 6) RAZNO 157 V) DIJALOŠKE 164 G)

verovanja (Lep kao vila, Prazna (kuća) kao vilina pećina, Crven kao vampir, Jak kao vjedogonja, Čupava kao veštica, Teško kao mora, itd.). Poređenja za boje naš je narod uzeo iz svoje neposredne okoline, i to putem asocijacije.

U stihovanim poslovicama naročito se kazuje ono šta je u životu — po narodnom shvatanju — lako a šta teško, šta bolje, šta gore, a šta i najgore, i ne retko nizovi takvih izdvojenih ili i izmešanih deseteraca služe guslarima

pri pevanju junačkih pesama (Lako ti je pijan zapjevati, / A žalosnoj majci zakukati, / Mladom momku poljubit’ djevojku; Teško vuku s psima drugujući / i junaku s rđom putujući; Bolje ti je izgubiti glavu, / nego svoju ogrešiti dušu; Sastalo se

Zbog svoje kakvoće: da ih je teško bez pažnje i napora izgovoriti, one su pogodno sredstvo da se i normalno dete kroz zabavu uči pravilnom i smišljenom

izgovoru, lomeći jezik i kazujući stvari po logičnom redu; osim toga naročito kod defektne dece, kod one koja teško izgovaraju pojedine glasove kao r, š, s, ć, i tel.

Kuni mi kuću đe stoji (reče se u šali onome, koji se žali da ga zub boli). Lasno je tebe, al’ je teško poštenom čoveku. Mogao si za te pare i novo kupiti! Možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe lažem.

Sit veseo, gladan plakao. — Odgovori onaj koga zapitaju: kako mu je ime, a on neće da kaže. Teško tome koga vode, a još gore koga nose. — Odgovori u šali onaj koji se vodom ponudi. Štakara na dvije noge.

— Niko ne može natkati mahrama, da cijelom svijetu usta poveže. — Komu vašar kapu kupuje, onaj će ići gologlav. — Teško onome po komu se svijet svijesti. — Ko za svetom plače, bez očiju ostaje. — Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi.

— Po delu se čovek poznaje. — Čovek bez poroka nije čovek. — Ko ljude ne sluša, ni čovek nije. — Teško je čoveka naći, a lako poznati. — Muka je do čovjeka doći, a od njega ti je lako. — Dobru čovjeku sve dobro stoji.

— Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro. — Ni zlu teci, ni dobru ostavi. — Tri je dobra teško sastaviti. — Mučno je sastavit’ dva dobra zajedno. — Dobru se nadaj a zlo ti ne gine.

— U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi. — Zlu se ukloni, dobru se pokloni. — Teško je dobro videti, a lasno ga je poznati. — Ne bi bilo dobro, da je uvek dobro. — Dobro se ne pozna, dok se ne izgubi.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

nego da bi mogao i učen čitati, i prost slušati; a ja sam kazao u predgovoru k Srpskom rječniku, kako je to za mene teško! Pa još vidim, da i pored sve muke i truda, opet ostaju pogrješke!

I opet došao da je izvadiš! Ta ja sam u tu rupu upao prije toliko vremena, pa mi je iz najprije istina bilo teško; a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne crko od

nego da bi mogao i učen čitati i prost slušati; a ja sam kazao u predgovoru k Srpskom rječniku kako je to za mene teško! Pa još vidim da i pored sve muke i truda opet ostaju pogrješke!

” Onda mu anđeo reče: „O! to je teško dobiti; u svemu svetu samo tri imaju: dve su žene a jedna je devojka, i nju prose dvoji prosioci.

A kad se navrši godina, reče Bog opet anđelu: „Idi vidi kako one sirote žive. Ako teško žive, podaj im bolju hranu.” Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče

Jedan put svekrva se teško razboli, i ležeći molila je Boga: kad umre da je pušta opet na ovaj svet, da ne da snasi kojekakim bitangama deliti.

Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledim.” Na to zet reče: „Onaki je raj onoga sveta; ali je teško do njega doći.” — Posle toga još su se dugo dana gostili i veselili.

I opet došao da je izvadiš! Ta ja sam u tu jamu upao prije toliko vremena, pa mi je iz najprije istina bilo teško, a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne crkoh od

Tamo je vrlo teško doći: treba pripraviti dvanaest ovnova pečenih i dve metle i jedno uže. Jer kad se dođe u grad, na kapiji stoje

Kad doma dođe, upita ga mater: „Kamo ti kola i konji?“ A on joj odgovori: „Teško svuda bez prijatelja, moja majko! ostavio sam ih prijateljima tvoga muža i moga pokojnog oca.“ 15. KAFA I NjEZINO CRNILO.

ja kukava kukavica“ reče popadija „da je tako, ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku, hoćaše skapulati, jer je vazda (teško mene!) naučio uzimati, a ne davati.“ 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA.

“ 41. KAKO CIGANIN NAUČI KONjA GLADOVATI. Nekakome Ciganinu učini se teško hraniti konja, za to namisli da ga nauči gladovati, i tako mu prestane davati i što za jelo.

Sveti Sava - SABRANA DELA

se neko ne prikloni tome, trebalo bi ga i iz manastira odagnati i odrezati kao zagnojen ud i uklopiti i odbaciti kao teško zalečivu ili sasvim nezalečivu ranu.

Kao kada neki bolesnik ili ko ima rane, te taji to od lekara, teško dolazi do zdravlja, tako će i mnogo teže doći do zdravlja duše onaj ko se ne ispoveda.

Ako li se ko od vas, o teško njemu, nađe da zbog ovoga gneveći se izazove slučaj, ili odlaže obaveze, ne čeka zapovesti igumanove, i nije na

savest misle sakriti se, što me pogađa u samo srce i oplakujući ih ne prestajem, jer takvo zlo imajući ne osećaju, teško meni, i greh ne otkrivaju! Neka im Gospod bude milostiv i neka ih pouči, tako da znaju kuda ih vodi.

Ni ovo nije pohvalno, da se zbog neopravdanog uzroka izostaje od jela. A to, ako bi i bilo teško, treba po mogućstvu odstraniti.

Domišljam koji bi odgovor bio ako, iznašavši ga, osudi pobeći možete. O, vi, dakle, teško zlom i pogibeljnom, pre suda zlo izabraste, i naneste toliku štetu ne toliko njemu, nego i sami sebi, a sa vama i

A tim i takvim protivoslovnicima zapoveda moja smernost da ne budu protivni zbog razne gordosti, jer se kaže: „Teško onima koji se odriču i koji nisu smerni, jer će ih Gospod gnevom svojim smiriti.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Oću da je iznenadim! Samo ispitajte, onako izokola, kao slučajno, gde živi, i to. Ako vam nije teško. IKONIJA: Što da mi bude teško! Mogli ste nešto i popiti, dok stojite! SKITNICA: Drugi put.

Samo ispitajte, onako izokola, kao slučajno, gde živi, i to. Ako vam nije teško. IKONIJA: Što da mi bude teško! Mogli ste nešto i popiti, dok stojite! SKITNICA: Drugi put. A nisam vam za piće, imam jetru.

(Svi izlaze. U kafani je ostao samo Mile: spava, s glavom na stolu. Na kuhinjskim vratima pojavljuje se Anđelko. Teško hramlje, podupire se batinom. Posmatra Mileta, gleda prema šanku. S mukom se spušta na stolicu. Vraća se Ikonija.

IKONIJA: Je l te to boli? ANĐELKO: Ovo na nozi? Naravno da boli, a i teško se krećem. Nigde ne mogu bez štapa. Dao bi đavolu dušu da me prestane! IKONIJA: Nemoj dvaput da kažeš!

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA Da nisi što strašno sanjala? VASKA (trza se): Eh, ništa to! JOVČA Da nisi bolna? Da ti nije teško? VASKA (ponizno, stidljivo ali ubijeno i bolno): Ništa mi nije.

(S gorčinom): Vidim ja, vidim. (Teško mu da je gleda takvu, hoće da je obraduje i ukloni, da bi ostao sam sa mislima koje ga spopadaju): Da vidiš što ti je

A, šta ima i da crveni? Pravo ima. Šta sam ja? Sluga. Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem. Borim se. Šta ja znam, i otkuda smem da pomislim na to?! Gazdarice su mi, snaške!

MLADEN A, pa to. Jest, to. Služim, ali nije to služba. Tebe kad služim, to nije služba. Nije teško... i celog veka ću te — služiti!...

deset oka zejtina, voska, kandilo, ikonu. Pare ne žalim. I moli, preklinji, da navrati sutra sâm ovamo, ako on... Oh, teško nama! TOMA (predano): Hoću, nano, hoću za nju, sve, sve.

Vetrovi sve bešnji. JOVČA (penje se teškim koracima, zamišljen, umoran, seda kraj vatre na stolac. Odahne, hukne, teško).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Razmišljavajući šta su stradali mučenici, ja bi[h] teško žalio što i sad ne muče hristjane, te bih se ja nama[h] dao za zakon ispeći; a kad bi mi palo na um šta su pustinjaci

uzmemo u ruke, nije nam dosta da nam ko kaže da je zlato, no sami razmatramo ima li u sebi znake pravoga zlata: je li teško i savija li se kao čisto zlato. A za istinu, koja je sama zlato uma našega, ne staramo se toliko.

Što vele? Mole se bogu za nas. E, moja braćo, teško onom ko hoće da se za njega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede i spava, nisi rad; a ono što ti je najpoleznije i

Episkop: „Dosta već, Malenica kukavče! Ala si, brate, kao oluja; teško onom koga ti okupiš i zapopadneš! Lašnje bi ko od gladna medveda utekao nego od tebe!

A navlastito, ako te gdi kaluđeri u’vate, teško tvojim leđˋma! Nemoj reći da ti nisam kazao. Ali ništa, s prebijeni leđi dobiti čest da se srpski Sokrat nazoveš, opet

sav narod smirnejski, hristjani, nego i isti Turci više su ga počitovali i ljubili nego sve kaluđere na svetu; i zato teško bi onomu bilo ko bi u njega dirnuo.

Ali bi teško mojoj duši bilo da sam sasvim Korf ostavio ne spomenuvši mater Andrejevu i dve sestre njegove. Njegova roditeljnica da me

U Kninskom Polju nisam te radosti imao, jer moj ljubimi protopop Novaković teško bolovaše. Na nekoliko nedelja zovne me iz Plavna sin njegov, pop Lazar, da mu dođem na pogrebenije, gdi sam mu

No, zna se i ovo: da teško onom opštestvu gdi se nikakvo ispravljenije ne uvede dogod ne soizvole i ne ushoćedu i kasapi, i bakali, i lončari i

Milostivi blagi bože, mišljah u sebi, teško li su ti ljudi sagrešili bili kad si im tolike i tako različne jezike dao! To ti je njima nji[h]ov toronj doneo i pre

I ja sam teško sožalio. No nepreodoljena želja da jošte što za života na štampu izdam, sve je pobedila; zašto u Beču i lekcije predavati

neiščislim — nebrojen nekamo li — a kamoli, nego li nektar — božansko piće koje daje večitu mladost nelasno — teško nelestan — iskren; čedan; bez prevare neložan — istinit nemecki — nemački nemošt — nemoć, slabost nenavideti —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Nećemo tako! — umiješa se Bujas — nego ćemo da budemo pravi drugovi. Šta je tebi teško, to ja razumim, jer je i meni teško bilo spočetka.

— umiješa se Bujas — nego ćemo da budemo pravi drugovi. Šta je tebi teško, to ja razumim, jer je i meni teško bilo spočetka. Ti misliš da je veliki gri proveseliti se malo u ova doba, uz mesojeđe, a u našim godinama!

“ A svršava se: „Teško tebi, Todorino kleti, Kad oćutiš kako s’ Frane sveti!“ Tijem načinom Bakonja ponovo napredovaše u stričevoj milosti,

Proklet čovik koji viruje čoviku, kâ što je jopet rekâ Job. Teško onomu, koji dobra čini, kâ šta kaže puk. Dakle, do toga se došlo da vas manastir uzbuniš, ako te ja pokaram!?

Šta ti je jopeta? — Da rečete tamo, da... Nije vajde, triba najprije šta izmisliti. Recite da se fra-Brne jopet teško razbolija da ga ni za trenutak ne mogu ostaviti, pa onda molim Jelicu da malo-pomalo...

(I ona je o tome buncala!) Ti bi to učinija, ali bi se pokaja posli nikoliko miseci. Ne znaš ti kako je teško živiti! A šta će faliti ako ti nju lipo udaš, kâ što smo i mi činili, kâ što svi čine?

da se sve te osobine nalaze pri jednome čovjeku, to je teško bilo vjerovati, ali i one koje bijahu na prvi pogled vidljive zanošahu njegove parohijane.

bješe u godinama i ružan, a žena mu ne samo mlađa dvadeset godina od njega, nego i tako neobično lijepa da bi joj teško mogao para naći, te, u svoj nalozi, ona veoma upade u oči, a i on zbog protivnosti.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

O svi smo lomni ko štap Na prvom rubu greha Kad padne pregorka kap U plavi zumbul smeha. Teško je: drhtiš ko bor. Pa ćutiš... Što sklapaš vid? Zar nije crno ko flor? I pesma: da l plavi vir? Ili kap pala na zid?

Sad je više mesta, al stajemo na čkalj I čičak. Neke bare nam se preče. Još teško nam je da priznamo da je veče Iako se mešaju blizine i dalj. Mi zastadosmo (tek za puki tren) Al — evo gde stojimo.

Stajao sam kraj mora: zurio u jedra bela. Svaka mi reka oči po malo odnela. Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela. Noću, kraj puta: od zvezda i umora otežao Na panjevima ili u žitu sam ćutao, ležao.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Dok je bio mlad, nekoliko puta je sanjao tu šarenu, iskeženu glavu. Posle, mladić se na putu, uz teško roktanje svinja i škripu kola, pretvorio u ćutljivog i strogog gazdu, koji je mladića dobro pamtio i o njemu, pod

— Nije ti lepa? Đorđe jeknu. — Čija je tvoja izabranica? — čvor je Aćimovo lice. Vukašin teško izgovori: — Tošićeva ćerka. — Tošićeva ćerka?! Naprednjaka Tošića? — Jeste, njegova.

Pravo... A šta se to tebe tiče? Otkud ti znaš šta je pravo? — Tvoje je, Đorđe, tvoje, nemoj da se ljutiš. Meni je teško... Žena sam ti, uvek smo se lepo dogovarali. On je moj brat. Nije Aćimov pastorak.

siromah mora da sluša gazdu, šta se njega tiče ko vlada, otkinuće se konopac i zvono će mu smrskati glavu, sto oka je teško, neka. i Turci vladaju, samo njega nek ostave na miru. Šta. li je to Simka htela da mu kaže? Đorđe nije kod kuće.

Onda je legla, opružila se, voda joj došla do brade: teško i glasno je disala zagledana u nisku pepeljastih mehurića poređanih na površini vode uz ivicu korita.

Sad igram ja. Aćim povede polako, gospodstveno, sa štapom preko ruke. Stiska usne, žmuri, teško otkida noge od zemlje, u stopalima mu celo Prerovo.

Tromo i teško uđe Nikola. Dade mu tronožac da ne bi seo uz naćve, u senku. Sme li da se raduje? pita očima Nikolu i ne opaža kako se

Da je pčela, pa visoko, povrh drveća da odzuji. S vilama na ramenu išla je brzo i teško preko njiva, kroz kukuruze. Aćim je u Palanci: kasno će doći.

„Mnogo si se zamorila, gazdarice“, rekao je na njeno teško i ubrzano disanje i podsmešljivo gledao u zajapureno lice i ruke gole do lakata. „Jesam.

“ Andra je slušao kako ciči pomrčina prignječena uz tavanicu i zidove od grubog, netesanog kamena i gledao teško i sve mrklije njihanje nad sobom.

dahće, u lugom znoju istopiće mu se oči, mrtvo lišće kukuruza seče ga po licu i rukama, skida i gunj, mlatara rukama i teško gazi, da ne bi čuo tišinu u selu u kome pomor satire decu.

Kao što vidiš, Tola je tvoj otac, a njegovi sinovi su tvoja braća po odu. Psuj i mrzi me koliko ti je na srcu teško, ali tako je, Adame. A ti sâm misli što čovek mora o ovome da misli. Moram da pođem.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

A onda poteče vreme kao kiša niz oluk, ali vrabac se sporo i teško oporavljao. Već. je proleće izvlačilo travke iz zemlje kad je prvi put zalepršao krilima.

Ali do nje je teško doći. 3ato je onih koji znaju tajnu reči tako malo! — Ako uopšte i postoji Srebrna ruža? — obrati se dečak Večernjem

Više ga niko nije sreo, niko čuo. Ali od toga doba sva deca, kada su teško bolesna, vide kako sa zvezde na zvezdu skakuće dečak svetlokos i svetlook sav prozračan, ali malen i živahan kao

Ležao je tako sve do noći. A kada iza peščanog brega izađe mesec, pustinja postade srebrnasta, titrava. Teško je bilo odrediti gde ima više svetlosti, više iskrenja: na nebu ili na zemlji!

Teško je bilo odrediti gde ima više svetlosti, više iskrenja: na nebu ili na zemlji! Teško je bilo ne udahnuti punim grudima bistri vazduh! Iznad njih treperile su zvezde.

Okrete se i pogleda oko sebe. Nigde nikoga. Napreže Bela žaba sluh. Gle, pa to lokva uzdiše, teško, preteško. Zagleda se u lokvu. Sa dna, iz mulja, dizali su se mehurići zajedno s nečijim tihim glasom.

Ali, kada je otvorio oči, sve oko njega blistalo je u mesečini. »Gle kako sam žedan!« — pomisli, ali teško mu je bilo da ustane. »Ni žive duše nema da mi donese čašu vode!

Na njima nije bilo srebrnog odsjaja planine, niti cveća, i reka poče da tuguje. Naročito joj je bilo teško u zoru i u suton kad se u njenim vodama kupalo Sunce i samo nalik na krupan, rumen cvet.

Nekima on neverovatno liči na princa iz Zemlje Bisernih Čaplji, ali teško je reći bilo šta pouzdano: princ se nikada nije osmehnuo, a ovom osmeh ne silazi sa lica.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

je dosta ubedljivo delovalo Vučićevo uveravanje da njemu koji je uvek, kao što se zna, bio od onih što su najbliži Knezu, teško pada što sa Knezom više nikako ne može da se složi.

(Prvi put se a dugo, i Sima terdžuman muči sa rečima.) Čim je Sima ubijen, i Nišlija je teško ranjen; umro je za nekoliko sati. Na padinama i prema Dunavu i prema Savi, pukle su stare mržnje.

zasuti pramenjem vremena, i on i njegovi suvremenici ponekad čine, oku novog doba, kao jednostavni ljudi kojima nije bilo teško da sebi ne priznaju zebnju od života.

U Beograd se, kroz Stambolkapiju, teško ulazilo a još teže izlazilo. Slika Đure Jakšića nastala je mnogo posle Vasine smrti, u epohi u kojoj je tek oslobođen

Pomogli su im ali su i izginuli, svi. Pored savladane straže ostali su samo teško ranjeni Konda i lako ranjeni Mirko. Kondu su odneli u Aganlijin konak a Mirko je, obuzet nekim predosećanjem, žurio

Na reč „činovnik“ odmah vidi sebe, uspravnog starca koji teško hoda, kako prolazi kroz gungulu Velike pijace. Zimski je dan godine 1843, Velika pijaca je tamo gde su danas deo

Tako je počelo. (OVO JE PRIČA ZA TEBE, TI IZ ORANA, U ALŽIRU.) Ubrzo se uverio da mu nije teško da odigra i nekoliko drugih, različitih uloga.

A iščitao je, više iz ljudi nego iz oblaka, da se primiče nevreme od kojeg će ce teško naći zaklon. Zato je sve manje bivao po putu a sve više kod kuće u Gruži.

Sve joj to nije padalo teško, ali je igru koja je trajala između Miloša i nje jedva podnosila: neprekidno se gradila kao da ne primećuje njegova

Pokušao je da je ne ranjava preterano, ali je teško išlo. Ljubica je uistinu sve i smirivala, ali nije mogla da ne primeti kako razlika između Gospodarevog i njenog

Osetio je da je stigao na jedno od mesta velikog blaženstva na kojima nastaje dosluh između mira i umora. Iako se teško otkrivaju, viđao je takva mesta, jednom ili dvaput, na svojim putovanjima, ali je onda morao dalje a sada više nije

Ispalo je još i ovo: sa strancima se Dositej gotovo lako o svemu dogovarao; sa Srbima se teško dogovarao o bilo čemu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

mu s’ čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti’, S kime dane prelepo probavi, Pa ih sada mora da ostavi. Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta će, kada mora biti! Za njih srce njemu mlado tuče, Ali nešto iz daleko vuče... .........

Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta će, kada mora biti! Za njih srce njemu mlado tuče, Ali nešto iz daleko vuče... ......................

Ni vazduh tako tiho ne gazi; K'o da sa onog sveta dolazi. Il' kradom oblak ide na više? Il' bolnik kakav teško uzdiše? Il' anđ'o melem s neba donosi? Il' oštru kosu, da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?...

Ko zna od kad tako. - No, u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista. J.

Jedan je slavuj baš tad priželjkiv'o, u tome času večernje tišine; A Timok jec'o, teško zaogrnut Mrakom, k'o adskom zlokobnom haljinom... „Nad čim uzdišeš?“ - upita me ona.

Zajeca tiho, teško, k'o siroče. Nu namah stane kiša divnih suza; S mirnoćom onog kom nešto predoče, Ja vere, s nečim mladih kukuruza, Zag

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

I Teško li se u polet puštati na lađici krilah raspetijeh, bez kormila i bez rukovođe, u beskrajni okean vozdušni, đe su su

usku sferu bezumnog meteža, ja sam tebe paziti počeo, kroz gomile proveo gromovah, kojima je vaše podnebije vazda teško i pretovareno.

Popa, Vasko - KORA

crvenim talasima Par nedozrelih reči U oblačnom grlu visi Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali sam već daleko Teško da će me stići PUTOVANjE Putujem I drum takođe putuje Drum uzdahne Dubokim tamnim uzdahom Za uzdisanje vremena

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

bio sam u Atini, popeo se na njenu Akropolu i onde doživeo jedan od najjačih utisaka svoga života. Zato mi nije bilo teško da se uživim u onaj trenutak kada se mladi Aristoteles našao pred Partenonom i Erehtejom; imao sam samo da opišem

Ne beše mi teško da i ja stignem onamo, da naučim egipatski jezik i da proputujem ceo Egipat“. „O, srećni čoveče!“, uzviknu Glaukos,

Sazidana je od tesanog krečnjaka i granita, a svaki takav tesanik duži je od pet ljudskih stasova. Teško je i zamisliti kako je to kamenje dovučeno iz daljine i podignuto do one visine“.

Zato prihvati Milonov predlog. „Mi možemo sada, gospodaru, poći kući“, reče jedan od njegovih teško natovarenih robova. „Ako vam ne treba!“, odgovori mu nomofilaks. „Poći kući i usput pojesti najlepše voće!

Ali našem nomofilaksu beše teško oko srca. „Šta onda“, razmišljaše on, „ako ribolov ne uspe? Prepredeni Milon svu odgovornost za to svalio je na mene,

a naročito njeni lovorovi listići, behu nejednaki, nepravilni, uvijeni, izrezuckani, čas tanji, čas deblji, pa je bilo teško da se premere.

„Teško meni!“, zakuka kralj. „Kako ću bolan, ostareo i iznemogao da vladam u svojoj državi gde varalice vuku mudrace za nos, a

„Mogu li taj spisak poneti sa sobom?“ upitah Mardohaja. „Bogme teško! Imam samo taj jedini primerak, nabavljen za gotove pare“. Položih pet zlatnih forinti na sto.

Onde ću ih, nadam se, naći obojicu. A neće mi biti teško razaznati se u toj varoši u kojoj sam proživeo najlepše dane svog života, od svoje sedamnaeste pa do tridesete godine.

Po njegovoj ukusnoj odeći, otmenom ponašanju, odabranom govoru, učtivom ali pronicljivom pogledu ne beše teško prepoznati u njemu okretnog diplomatu, ali kroz tu uglađenu spoljašnost zračila je i energija inženjera i poslovnog

„Da tako je to bilo“. Hemfre odmeri od glave do pete besprekorno odevenog mladog čoveka pa uzdahnu: „Teško je, dragi moj gospodine, zlopatiti se; znam ja to iz vlastitog iskustva“. „Tako?“ „Jeste, bome.

A ta zgrada leži u neposrednoj blizini Bastilje; neće mi biti teško da je pronađem. Već pre no što sam pošao ovamo, proučio sam plan Pariza kako je izgledao u doba francuske revolucije

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

“ „Ona je silnija od svih ranijih, veruj mi. „I to može biti i ne čudim se, najzad, jer te poznajem. „A zar je mene teško upoznati? Ja sve kažem što mi je na srcu.

Videli smo se samo jedanput pred veliko odstupanje. Teško ranjen u grudi on je ležao u kruševačkoj rezervnoj bolnici, gde sam otišao da ga posetim.

Došao si baš kad treba. Pa pošto sedosmo on otpoče ovako: — Bolestan sam ti; teško spavam, svaki čas budim se. Bolovi u nogama... noge su mi propale, a glava...

drugog bataljona, što sam pred skupljenim vojnicima kazao: lako je komandantu i oficirima što imaju konje, ali je nama teško što pešice gacamo po blatu i vodi, te nam mokre noge i obuća, a to sam...

klupe do klupe, od hladovine do hladovine, sluša kako hrču majstori na tezgama, u polivenim dućanima, i gleda kako se teško gegaju i šiču guske po vrućoj kaldrmi, a u hladu bosa i goluždrava deca igraju piljaka i čavrljaju kao i vrapci pod

Tada ga pustiše, i teško ranjen u jednom od prvih većih sukoba, on se nađe u bolnici, iz koje izađe jednoga od onih strašnih dana kad potpun

— More! — Gle! Gle! — Eno mora! REKONVALESCENTI I danima tako sipi, rominja, kisne, pa mokro sve, i teško, i uvijeno gustom kišnom maglom. A gore, na uzvišici, sedam crnih paviljona sve više tonu u glibu.

— meni jadnoj, zarobili su ga, prokleti da su. Ne znam, jadna, ni gde ni kad., niti je pis'o. — A teško čekati, je l'? — Teško, nije vajde, šta ćeš! — I vi žene čamite i mi ljudi čamimo, a mladost nam prolazi.

Ne znam, jadna, ni gde ni kad., niti je pis'o. — A teško čekati, je l'? — Teško, nije vajde, šta ćeš! — I vi žene čamite i mi ljudi čamimo, a mladost nam prolazi. — Ja, šta ćeš, prolazi...

načelu prouzrokovala novu podvojenost među ljudima i nove i krvavije raspre, koje bi svako drugo stanje stvari teško moglo izazvati. Hoću da kažem da je nacionalno načelo jedna ideja koja je nešto veštačko.

— A ko to kuka, ko to kuka? — To je seljanka jedna iz Makova, teško ranjena šrapnelom, i tu joj deca, pa joj operišu glavu. Grozni su doktori.

Nešto zamršeno i teško vrtelo se po bolesnoj glavi i neizdržljivo raspinjalo mu i kidalo nerve, pa ga udaralo i seklo po slepim očima i mozgu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Kasnije je poslao, u znak visoke pažnje, svoju fotografiju (teško alkoholičarsko lice u svjetložutom okviru od jelenje kože s tankim zlatnim rubom), koja je otada uvijek visjela nad

Upregnute pod bilo što, vođene bilo kojom ucrtanom stazom i uperene na bilo kakvu poentu, one teško nailaze na pravu poeziju. Punio bih mu uši svakojakim buncanjem i maštanjima.

) I sve bi, vjerovatno, na tome i ostalo, da Ivan nije nabacio: — Izgleda da je tebi teško nazvati ga Glavonjom. Sažaljevaš ga. — Nije istina! — reagovao sam i odveć žustro.

Ili se, moguće, to samo meni događa, zbog nevještine, zbog nedostatka svake majstorije. I teško mogu da iskažem do koje me mjere to poražavalo, do koje mi je mjere unižavala čitavu stvar pomisao da baš sve, lepota

„Pazi! to su ozbiljni ljudi! Pred njima ne smiješ da djetinjiš! Oni bi to zamjerili, teško zamjerili, i ostali bi jako, baš jako razočarani!

A možda je baš to ono što ne valja. Teško podnosim tuđu ruku, ma i blagonaklonu, na mom ramenu; ne iz kakve oholosti, daleko od toga; prosto iz neke, gotovo

— A koja je tvoja Mama-Jumba? — Oh! Ja ih pak imam toliko da ih je teško i nabrojiti!... Nastavio je miješati batićem u porcelanskom avanu. — Ti bi morao pisati priče za djecu, dragi moj!

Imitovao je čovek sam sebe, ponešto pri tom pregoneći. Žrtva za umjetnost, kao i svaka druga. Teško da je previdio moje ime na listi u kancelariji direkcije. A sobičci su nam se nalazili u istom hodniku.

dobro je i ovako!” Bio je zadrigao, pletoričan, teško je disao. Prošlo mi je glavom: ovaj će umrijeti od kapi. „Sličite mi na Krilova“ — rekao sam mu.

Međutim, masa, oni kakvih uvijek i neiskorjenjivo „ima najviše”, veoma je teško dolazila do spasonosne ampulice... I eto, odjednom je pukla nejednakost, dublja i veća od ma koje druge, nejednakost

A i ranije, prije nego sam se s njom sreo, bivalo je tako. Kad god mi se u životu nešto teško dogodilo, ja sam u neku ruku bio odsutan. Često sasvim neskrivljeno, sasvim slučajno, katkad i zbog više sile.

od najdubljih i najprisnijih, pa možda i najtrajnijih osjećaja u nama, ono je svakako jedno od najmanje djelotvornih. Teško da se na njemu ma što može graditi.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

On se staraše samo da ne pokaže kako mu to teško pada, a već sa svoje strane davno je resitio račune sa društvom. Ugušio je u sebi i najtajniju žudnju za društvom i

Pisar se gromko i slatko nasmeja, a kmet pocrvene. — Uh, pos' joj ženski, đe me orezili! Njemu sad beše teško da vređa ovu babu, koja mu je, kako je on tvrdo verovao, dete izlečila vradžbinom, ali ga još više obuze sramota od

Jad i nemaština bili bi mu večiti drugovi... A ovako, zar je bolje?... O, teško li je to!... I baš se mora, baš nema drugog izlaza, do u goru? Nema, jamačno nema.

Đuricu još više začudi ovo nadlagivanje seosko, i taman da zausti odgovor, a Stanka upita: — Je l’ ti teško tako, bolan? — The... šta mi vali? Samo mi je jedno teško — što ne mogu često da se viđam sa vama.

— The... šta mi vali? Samo mi je jedno teško — što ne mogu često da se viđam sa vama. — S kime to, sa nama? — Sa svima, brate, pa... i s tobom najviše.

Đurici beše po volji i ova misao, samo mu je teško, mnogo teško bilo da iziđe pred popu, koga je, još iz detinjstva, veoma voleo i poštovao.

Đurici beše po volji i ova misao, samo mu je teško, mnogo teško bilo da iziđe pred popu, koga je, još iz detinjstva, veoma voleo i poštovao.

— Znam, ali me tamo čeka kuršum. — The... kuršum ili robija... ne znam, ali je to za tebe sve jedno, ako ti je teško u samoći, ako ti je duši teško... — Mili mi se još živeti, popo! — Jadan ti je takav život, sinko! — Šta ću ! ...

— The... kuršum ili robija... ne znam, ali je to za tebe sve jedno, ako ti je teško u samoći, ako ti je duši teško... — Mili mi se još živeti, popo! — Jadan ti je takav život, sinko! — Šta ću ! ...

pojmi, da od njegove namere ne može ništa biti, pa, da bi se što pre uklonio od sveštenikovih saveta, koji mu veoma teško padahu, prenese razgovor na neke obične stvari, pa se odmah i udalji.

On je osećao da je teško nadavati svima i svakoga zadovoljiti: od tolikih pohara još nije ni polovini dao prvi »peškeš«, koji se obično smatra

Kroz nju se možeš vratiti slobodan. — Onda... ništa!... — reče on uzdahnuvši. — Teško mi je, Đuro, što ti ne mogoh ni u čem pomoći... — Kako ?... Hvala ti, popo, do neba. Ti si mi otvorio oči.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad je čuo Petar šta mu ove devojke rekoše, on im onda odgovori: — Teško vama i vašem životu! Kad ja opet ovuda pređem, sigurno ću naići samo na vaše kosti.

Petar im na to odgovori: — Teško vama i vašem životu! Da ja nisam ovamo došao, vaše bi kosti još i sad rasute bile. Nego čujte: zadržite smrt dok ja

Imalo gde roda ne imalo, tu je moralo da rodi i da bude i zemlji teško. Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu.

Siromah seljak proda dom, pa uhvati svet na glavu. Ova ga ala dopravi. Opet ih popita seljak: — Pa vama je teško da ga hranite, on će sve vas da pojede. Ja da sam na vašem mestu, ja bih ga utepao.

OČEV TRS Ono bio u staro doba starac i imao tri sina. Djeca se zamjere nešto ocu, i to njemu bilo tako teško da je sagradio sebi malu kućicu odmah do velike, zajedničke, i tu živio sam za se kao kaluđer.

te će stati kraj carskijeh dvora; on s djevojkom sjaši, a teta lija će mu reći: — Znaš šta, ja vidim da je tebi teško rastati se s curom, zato i tu hoću da ti pomognem.

Kad biše blizu carskijeh dvora, al̓ se zamisli momak opet: teško mu dati zlatnog konja za zlatnu jabuku, a mora ga dati, jer bez zlatne jabuke neće mu onaj car dati očev trs.

To osjeti lija, pa će mu reći kad biše sasvim blizo kod carskijeh dvorova: — Ja znam, pobratime, šta je tebi: tebi je teško rastati se sa zlatnim konjem, zato ću ti i tu pomoći.

Ja znam šta je tebi teško: tebi je žao izgubiti zlatnu jabuku, ali ja ću ti i tu pomoći. Sjaši s konja, priveži ga za plot, na njenu neka ostane

Onda reče srednja vila: — Mama, ovđe miriše krst. — Jest, kćeri, carev sin i Oštar Dan traže kraljevu kćer, ali teško da je nađu; jer da znadu što ne znadu lasno bi je našli.

Mati joj odgovori: — Da, kćeri, carev sin i Oštar Dan idu tražiti kraljevu kćer; ali teško da je nađu, jer kad prijeđu divlju planinu i veliko more, onda će ih sresti gvozdena planina, koja je svezata sa nebom

Žao čovjeku krave, a teško mu opet imati s vragom posla, stoga ode najprije sam da se osvjedoči i da vidi šta je. Mali, kad je vidno oca da pazi

Petković, Vladislav Dis - PESME

1904. POGREB Polagano sprovod ide... Kiša sipi, prska blato; Lica vlažna, setna, bona; Tiho, teško zvone zvona. Sa pogledom, k'o sanjivim Moja draga bleda, nema, Ide tako... Sprovod ovaj Njenog dragog grobu sprema.

Kako l' će ti sutra biti... 1904. ŽIVOT Usta se smeše; oči glede boje, Ljude i daske. Već klonulo telo; Diše se teško; drhte ruke moje; Oči gledaju... čeka se opelo.

Lepo me primi tuđina ta: Sve neki dobri, od srca ljudi Al' biti raspet na krsta dva, To je tek teško, ne leči se tudi Otadžbina prvi, a dom krst je drugi. Još bolovi sasvim novi, ali dugi.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ali, slobodno crtanje kome je bilo posvećeno dosta časova bilo mi je dosadno i teško sam ga podnosio. Bilo je to prilično neobično, jer se većina članova moje porodice isticala u crtanju.

Čitalac će se nasmejati. Plan je bio teško izvodiv, priznaću, ali ni blizu tako loš kao što je bio plan poznatog njujorškog profesora koji je želeo da upumpava

otišao sam kući na kratak odmor, očekujući trijumf, ali me je uvredilo to što je moj otac smatrao nevažnim ove teško stečene počasti.

Shodno tome je napravljen transformator da bi proverio teoriju i prvi test je dao izvanredne rezultate. Teško je oceniti šta su te čudne pojave značile u ono vreme.

Ali, shvatio sam da mi je suviše teško da napustim laboratoriju, pa je prošlo nekoliko meseci dok nisam uspeo da oživim sve utiske iz svog života do proleća

su brojni i složeni a spoljašnji utisci na naša čula su u tolikoj meri delikatni i nedokučivi da je običnom čoveku teško da ih razume.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

i čekali da neko goveče tamo zađe, a onda bi ga odveli na svoja obližnja kukuruzna polja, na drugoj strani njihovog sela. Teško je bilo čuvati volove da ne odu noću u kukuruze i zato je iskusni vođa govedara trenirao svoje momke preko dana za

Zato srpski zaljubljenik peva svojoj dragani: “Kose tvoje su crne kao ponoćno letnje nebo”. U vreme takvih noći teško je bilo uočiti naše volove na ispaši ni na nekoliko koraka od nas, ali smo ih mogli pratiti no hodu, ako bi naslonili

Tada sam prvi put posmatrao ovo brdo iz blizine. Jedan istorijski prizor smenjivao je drugi i bilo mi je teško da ih sve složim u red, uprkos nesebične pomoći mojih prijatelja bogoslova.

Veran tradicijama srpskog vojnog graničara, ništa nisam više voleo od dobre tuče i nije mi bilo teško, s obzirom na fizičku snagu i dobru praksu koju sam stekao na pašnjacima u Idvoru, da izbijem bilo kog nemačkog dečaka

Moja mala spavaća soba na tavanu, jedino što sam mogao sebi priuštiti, teško je odudarala od života u beskrajnim banatskim ravnicama, gde sam čitavih šest nedelja svakog leta, živeo pod nebeskim

Dobro sam znao koliko bi joj bilo teško da nastavi da me izdržava na školovanju, a ocene u školi mi nisu davale za pravo da se obratim proti i zamolim da

odjeknula čuvena pesma nemačkih iselješka , čiji sam poslednji refren, mada teška srca, i ja prihvatio: ”Oh kako bi teško bilo ostavljati obrsie rodne zemlje Kada ne bi živela nada da ćemo ih uskoro ponovo ugledati, Zbogom, zbogom, dok se ne

Jednog dana mi reče da bi me uzeo za pomoćnika, ako mi ne bi bilo teško da ubacujem ugalj u ložište i pazim da vata uvek bude dovoljno jaka.

Na to mi on odgovori da to ništa nije teško, samo treba to da postane navika. - Pogledaj samo moju ložionicu i videćeš da u njoj sve ide svojim redom: centralni

Rekao sam im da to za mene nije bilo teško jer se Srbi oduševljavaju pamćenjem lepih misli. Crnogorci, na primer, znaju napamet skoro sve što je napisao veliki

Ovaj eksperiment pomogao mi je da rešim jedno vrlo teško pitanje. Profesor Rud me je obavestio da, s obzirom na moje visoke ocene iz grupe predmeta prirodnih i društvenih

Moj pratilac je bio ribar i lovac pa mu nije bilo teško da zadovolji i mene i svoga župana. dve nedelje lutanja po ritovima oko Tamiša ublažilo je moju želju da dovedem u sklad

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

dimom i parom; vazduh zaudara mlakom gnjiloćom i jetkom žestinom što omamljuje i zadržava dah tako da, ko nije vikao, teško bi izdržao. Na prvi mah im se smuči, no što dulje buljahu uz vatru beše im ugodnije. Žena je vremešna, pristala.

Teщki kamen melje masline; pucaju koštice; testo masno, lepljeno, puno ulja, izmiče ispod njega i svaljuje se teško u žleb. Devojke s pognutom glavom, zamorene, naprežući se upiru u držak svom snagom i tužno, zamoreno pevaju.

Vejavica, prsak i vetar izmenjivahu se na mahove. Sunca ni za lek. Cela priroda teško je omrtvila gnjiloćom i kalježom. Noge su skoro uvek mokre. Studena vlaga uvukla se u kosti i u mozak.

—A kud je Pero? — napokon brižno upita i zagleda se u čeljad. Svi zamukoše, niko ne mrdnu. Ona pretrnu, nasluti nešto teško. Zastravljena, dršćući prihvati starijeg sinčića za glavu i upita ga naglo: —Što bi s ocem?

” Braća ga u čudu gledaju i ne odgovaraju gledaju ga kako teško korača i prezavo se na sve strane obazire. —Ispričaj sve protu, — nuka mlađi brat Spasoja, kad je Mitar odmakao.

I ono nešto teško, pusto, slično njihovim životima, osjeća u sebi, pa u trenutku u pameti sinu mu sva tragika izmorena naroda, i jaki

Toliko dana otezala je i trgla se sama sobom u dvoumici: bi li je izručila ili ne bi? Teško joj je bilo u duši i moraše je crna slutnja; toliko je puta pogledala u svoju sliku i pohitala k ogledalu da se u njemu

još jednom misao pozdravlja kraj gdje je djetinjstvo i mladost proživljela, i kao da joj se iz potresene duše nešto teško trga... Pa onda tugu zamijeni nadošla osjetljivost.

krcate potočina, špilja i gudura, čiji se vrsi ljube s natuštenim nebom olovaste boje, koje je boje i zemlja gdje se teško živi, a otkuda su nju dolje u grad doveli.

se dižu kao ogromne kule, prate ih pogledom dok se dižu i padaju, osluškuje fijuk udara vjetra o jarbole i konope i teško dihanje i cviljenje napadnutoga broda.

Mornari prišli bi na suho i obdan teško hodali po školju, sve dok bi vrijeme za odlazak ugodilo. Stoga se curica lako obikla na novom domu, pa sve ređe

Djevojka se skanjivaše: teško joj najednom prekinuti sa svojim djevojačkim navikama i zaboraviti na svoja slobodna poznanstva.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ali, u svojoj osnovi, teško da bi se teorija recepcije u ovakvome obliku uopšte mogla da pojavi da joj nije prethodilo strukturalnosemiotičko

Ovima poslednjim išli su naruku lingvisti, kojima nije bilo teško da za potrebe tumača književnosti izdvoje takozvano komunikaciono jezgro u jezičkome sistemu i ukažu na stilski

Naime, glasovi o tome da je poezija postala teško dostupnom, zatvorenom ili, s druge strane, da se preobratila u čistu prozu, ti su se glasovi pojavljivali u onoj meri u

Da nas jezik dovede do saznanja čitavom svojom strukturom, to je izuzetno krupan i izuzetno teško postižan cilj najznačajnijega dela naše moderne poezije.

celokupna transformacija u oba pravca moguća je zato, dakle, što se u poetskome viđenju doseglo do onoga dubokog i teško objašnjivog prožimanja kulture i prirode.

Nije meni, razume se, ovaj ponovljivi slučaj teško pao tek zato što sam starinom i rođenjem zaista Kosovac. Čoveku teško pada nešto drugo, mnogo dublje, značajnije i

Nije meni, razume se, ovaj ponovljivi slučaj teško pao tek zato što sam starinom i rođenjem zaista Kosovac. Čoveku teško pada nešto drugo, mnogo dublje, značajnije i sasvim daleko od uzgredne anegdote.

Čoveku teško pada nešto drugo, mnogo dublje, značajnije i sasvim daleko od uzgredne anegdote. Čoveku, naime, teško pada kad vidi kako nam se pogled na našu sopstvenu kulturu – na bilo koji njen deo ili na sve njene delove skupa uzete –

Ali ako je teško zaboraviti vezu, i paralelizam, kosovske devojke i reke Sitnice, još je teže odoleti jednom po lepoti retkom lirskom

kulturu osećajući je prisno, može se verovati da je dobijena izvorna slika kulturnih vrednosti, ali je zato za nju teško reći da je i „objektivna“.

što je verovatno najteže za razumevanje Nastasijevićeve pesme – spajanje Majke Zemlje i Bogorodice – mislim da neće biti teško za književne znalce iz srodnih slovenskih kultura.

Ako imamo u vidu obe pomenute činjenice, nije teško predvideti kakve će se sve nedoumice i poteškoće pojaviti i do kakvih će promena u jeziku morati ranije ili kasnije

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Pa i nije. Dok odbiješ porezu, platiš kiriju, kupiš drva, tek vidiš: ostanu ti čiste šake. Teško je danas o plati živeti, ali ovaj moj ne ume. Ne gleda svoja posla i svoju kuću, nego se zaneo u politiku.

već znaš!... SAVKA: Teško je, bome, danas. ŽIVKA: Ti još ne dobi kafu? E što je bezobrazna, po tri puta čovek da joj kaže.

Bar je žena vaspitana, otac joj je bio činovnik Glavne kontrole. Ali gospa Nata! No, teško zemlji kad je doživela da ona bude ministarka!

ŽIVKA: Ju, teško meni! 'Ajde za taj bridž i za to pušenje kako-tako, ali za toga ljubavnika... NINKOVIĆ: Pitali ste me i ja sam smatrao

Đavo će me znati šta mi je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka! Nisam ni ja znala da je to tako teško. Idem da prilegnem, da se odmorim, jer mi se zavrtela glava. (Polazeći.) A vi baš ništa?

Ja vidim i sama da nije red, ali ne možete prosto verovati koliko sam zauzeta. Nisam ni u snu sanjala da je to tako teško biti ministarka. Ali – zdravlje, bože – doći ćete vi opet, doći ćete i drugi put.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

”19 U konačnome svom obliku Nečista krv i započinje baš takvim podsećanjem na Sofkine pretke. Ali je čitaocu teško razaznati da je to podsećanje nekada - u prvoj verziji - bilo deo junakinjinog sećanja, premda su osetni tragovi ovoga

Stoga bi se ona s jednakim pravom mogla naći i na kraju romana: kao sažeto poentiranje. Sada neće biti teško da na osnovu obavljene paralelne analize istog književnog postupka u dva romana, jednako kao i u njihovim verzijama,

I to, uostalom, nije ni nepoznata ni retka pojava u umetnosti pripovedanja. Ali čovek ovde teško može odoleti iskušenju da ne potegne i jedno u teorijiprozevaljda najzanimljivije a , kako to obično biva, i najteže

(invarijantna) jedinica jezičkog sistema koja po prirodi stvari ulazi u njen naučni predmet, a sa strane teorije proze teško se utiru putevi ka otkrivanju primamljivog izomorfizma među tipom narativnog (tekstovnog) sklopa i tipom upotrebljenih

nije slučajno što se u srpskoj književnosti upravo u to vreme, na prelazu vekova, formirao koliko značajan toliko i teško odredliv beogradski stil.

A da se objasni čime je ulom oba puta izazvan, čini se, nije teško. Jer su zadnje polovine, koje smo podvukli, očito sintaksički drugačije uređene nego prednje.

A tako sklopljena rečenica, čak i kada bi pisac bio nesravnjivo veštiji u jeziku od Stankovića, teško da može ostati bez nekog odstupanja, bez uloma u gramatičkoj konstrukciji.

Tako je, na primer, teško prevideti da Nečista krv počinje ne samo pominjanjem kuće nego i njenim proširenim opisom. Sem toga, kako se radnja romana

Voda je sa česme teško padala. Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih koraka.

sa ženama „gubi se ispred Sofkinih očiju”, a „Sofka ostaje i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja, dodiruju”.

pa o jedva uhvatljivoj razlici između ravnoteže koju telo održava i teže koja se oseća u samoj odeći (otuda „šalvare teško padaju”); najzad, o onim neponovljivim, za tuđe oko nedosežnim unutarnjim opažajima koje čovek ima o pomeranju i doticaju

Jer ima nešto u tom opisu sobe što ga čini toplim i bliskim, a teško je otkriti šta sve. Sada je barem prostorni činilac malo jasniji.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ali Čemerikić se seti da su njegove bisage najpunije, da je to već narodna navaka. Sjaha i on, pa uzdahnu teško i bolno. Gle nesreće! Uz njegovu glavu, koja više nikomu ne treba, otide i ono što je narodu namenio kao da je prokleto.

— Ne znam, aga... — Ne, ne — zbori pravo. Ako si ti Spasa Čemerikić od Prizren?... Teško beše jedan put i Sulj-kapetan vo Gora. Rezil će se napraveše. Ama ti mu go donese obraz na mesto. So junaština.

Hoće da se napevaju za čitavu godinu dana, čak do drugoga Petrovdana. Jer u zavičaju teško kad to rade. I da pokažu ostalim planincima, tvrda uha za ovaku pesmu. Pucaju, puste, od zdravlja i ustreptale mladosti.

Piju i o ženama ne vode brigu: teško tima ako ih na saboru ne časte majke ili tetke!... Gore u novim konacima četa nizama sa zapovednikom, bezbroj zaptija

Možda baš zbog ovake malo vidljive privlačnosti, Hamza Vukašinović se na nekoliko dana pred branje požalio Durutu kako teško nalazi rabotnike i kako će mu ove godine vinogradi ostati nepobrani.

Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće.

Za jedno zrno u ovoj ljutnji za njome pušteno ne bi odgovarao ni običaju ni njenom rodu: teško među ljudima progovorila žena mužu. Zato ga brzo uvedoše u mlin, da se I To zlo ne bi dogodilo.

čini joj se da na svetu još ima duše i osećanja za poštenje: gle, kao da je malo pobeđena, pa joj od toga nije tako teško... I žena Arnautka za crnom sramotom svojega muža. Potkošena, kao po srcu udarena, kao da ide za istin– skim nosilima.

No star sam, dece nemam više, unučadi ne. Će ostane pusta zemlja. A nju žalim. Pritisnuće je dušmanin, pa mi je teško da umrem, a niko moj da ne dočeka majku Srbiju, te gde mi se rodija dedo i tatko, gde smo svi plakali i molili Boga —

A ceo svet je mislio da je zlica i opak i da je u stanju lakše ogrešiti dušu, no se napiti vode posle teško prevaljena otkosa u petrovske vrućine. Zato se okolina i bojala od njega.

Zato se staraše da prema njemu bude pažljiv i ljubazan i da mu kako ne pozledi ranjeno srce. Jer je ono svakako teško ranjeno, kad ga je opet povuklo ovamo. Nema druge...

da idu po mesečini na mobe čak u druga sela, ali će to sutra raditi njegove kćeri i njegove snahe, ako ih bude imao. Teško njemu da to vidi s očima! Zato je prikrivao nekoliko dana jadnoga efendiju i onda ga krišom otpratio do mora.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

ORKAN Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Od tud dalje — kâ da riče: Teško tebi, jadni svete! Podigô se u visinu Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu reče: „Eto, vidiš, sad si pao!

Nene oči i gledat’ je teško, Iskre biju, oganj u te liju: Sve je živo, ljupko, primamljivo, Munja žêljâ kroz srce te strelja.

— Ali svati tvoji ćute. I na tvome bledom čelu Oblaci se neki mute. Daj ti, Bože, dobru sreću — Al’ meni se teško diše. Ruzmarine sluga deli, A ruzmarin ne miriše. Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali kolo ne hvata se.

Trgujući židski, rana se ne vida: Na poštenju samo budućnost se zida. Danaske nam braća na prelomu pate, Teško im je reći: pomozi nam, brate Al’ mi razumemo i ko zbori nemo — Budućnosti našoj mi to dugujemo.

On svlađuje svoje bole, Sakriva ih u prsima; Diže gore oči svoje — Teško j’ dobrom među zlima. Ne mož’ rulja da ga shvati Od grdobe i pakosti; Njene oči, vične mraku, Još zaziru od

Klete ruke na nj se dižu, Eno kamen na njeg’ leti — Dugo će ga tako mučit’, P’ onda će ga razapeti. Teško j’ dobrom među zlima! Al’ on ima pouzdanja. Opačilo i grdoba Za njega se ne prianja. Teško j’ dobrom među zlima!

Teško j’ dobrom među zlima! Al’ on ima pouzdanja. Opačilo i grdoba Za njega se ne prianja. Teško j’ dobrom među zlima! Oseća se u samoći — Al’ da nema jarka sunca Do veka bi bilo noći.

A znam, ima mnogih, mnogih Što su bili otac, mati. Umrla su deca njina: Ojadi ih žalost velja; Njima j’ teško, tebi teže Bez obrane roditeljâ. Tužni oci, tužne majke, Na što crno ruho nosit’.

Dok istinu ne doznamo (A ta će se teško dati), Ja ću ono što najlepše Najradije verovati. Onih sedam Daničića, Što ih srpski guslar gudi — Ima l’ koga da

No ti si, sneže, zastava bela, Znak da ne preti gromovska strela; Ti si nam jaka zaloga mira, Jer snegom vojska teško mašira. Ti dok si krovu straža golema — Požara nema.

Na Krstov-dai se vodica sveti, Sveštenstvo rado Dunavu hodi, Nije mu teško, jerbo se seti, Kečigo, da si i ti u vodi.

„Šta će mi srce? — Meni treba zlata!“ E sad si skučen, ne znaš ni sam kako. Al’ ove kandže ne puštaju lako. Teško si tebi u njegovoj vlasti I svakoj žrtvi kamatničke strasti!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Taka drnda i ne može, nego koje su dobro vospitane. (Zateže se.) Ja mogu, vidiš, a tebi je teško. EVICA: Kad se stegnem, moram da stojim kao ukopčana, ne mogu da se sagnem, niti što da privatim.

FEMA: Žan, to mora biti; barem deset reči. JOVAN: Gdi ću ja sad pod starost da naučim, to je teško za mene. FEMA: Sapr tuder fo. Vidiš kako nije teško... Znaš šta je božur?

JOVAN: Gdi ću ja sad pod starost da naučim, to je teško za mene. FEMA: Sapr tuder fo. Vidiš kako nije teško... Znaš šta je božur? JOVAN: Kako ne bi znao kad nam je puna bašta božura.

EVICA: A gde je burmutica? RUŽIČIĆ: Otišla je vo svoja si. EVICA: Ej, teško si ga meni! (Otrči.) RUŽIČIĆ (sam): Njest li sija bolja od matere jeja?

JOVAN: A, to ija ne razumem. MITAR: Ko će razumeti ludog čoveka. Ej, Femo, ej, Femo! Teško tebi, teško tebi! RUŽIČIĆ: Gore tebje Izraile! POZORIJE 11.

JOVAN: A, to ija ne razumem. MITAR: Ko će razumeti ludog čoveka. Ej, Femo, ej, Femo! Teško tebi, teško tebi! RUŽIČIĆ: Gore tebje Izraile! POZORIJE 11.

Krakov, Stanislav - KRILA

Major je ležao na leđima. Crna grana bagrema mu je zaklanjala zvezde. Nešto se teško nadnelo nad njime. Oči su sijale u mraku. Odjednom se zamagliše.

Po njima je trava bila žuta i klizava a cveće bodljikavo. Sa crvene stene je još neko pucao. Nešto teško lupi o kukove. Puče. Mija se sruši ničice na zemlju. Iz probijene čuturice rakija se proli.

Vojnici idu zbijeni i mračni. Odjednom zvečanje, tutnjava. Nešto se teško valja njima na susret. Slamom uvijeni točkovi topova potmulo tutnje po kamenu. Omiču se i zveče kopite konja...

Kapetan šapće sam sa sobom sve ređe i lakše. Hteo bi da se digne i pogleda duž pospalih vojnika, ali se nešto teško spušta na očne kapke i glavu. On klonu, zaspa. Samo jedan budni vojnik zamota pospale oficire u krila šatorska.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Nešto se teško ruši, tutnji, riče, grmi, gazi. Prigušeno dreknu zgaženi oficir i skoči. Krilo od šatora zamotalo mu je glavu.

Teška crna kiša zemlje sruči se na njega. Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu. Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega. Od nje su pune uši, oči, usta i odelo.

Tada ništa nije pucalo i belac je zadovoljno razgonio repom krlje. — Teško je, ali ste čelik, pa ćete izdržati... Prljavi vojnici su ćutali, i čeprkali po prašini. Pravili su zaklone na padini.

Orkestar je neprestano svirao savezničke himne, te je već bilo teško ustajati. Posle je jedan muzikant svirao u citru, a stari glumac Dile, sada posilni u eskadrili, namršten i svečan,

Kolona odjednom stade. Umorni su vojnici, ali bi ipak radije napred, jer je ovako nekako neugodno, teško. Kuršumi su sve češći.. Opet jauknu neko. Samo da se već jednom dođe. A zato sad stoje ovde? Vojnici gunđaju.

meso noge i počeo da seče, i kako je riknuo od bola, posle je ućutao, samo su mu grudi visoko skakale i disao je teško. Skočio bi, otrgao bi se, da ga deset ruku nije prikovalo za sto.

Znaju jedino za Bitolj. — Ne, sa Kajmakčalana... Žena ga je smešeći se gledala, jer još nije čula to teško i dugačko ime. — Kajmakčalan, 2525 metara... — Kakav ste vi lep dečko...

Smenjeni vojnici spuštali se uzanim kamenim stazama, pregazili su Bele Vode, skačući sa kamena na kamen, peli se teško uz šumovitu Miletinu Kosu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

On o svakome zrnu zna legende. Skupljanje je teško jer se crnkinje nerado odvajaju od nakita, kojim bi se odrekle i jednog dela svoje ličnosti.

Do pred podne skoro nebo je teško, sumračno, od silnih isparenja; nad vodom vrela i zagušna para kao u kupatilima. Ova ubistvena svetlost oblačnog

Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala? Ali koliko je uzaludno i teško objašnjavati se sa crnima. Trebalo bi čekati do sutra.

Zovem ih da im dam poklone i one prilaze stidljive, tihe, spuštenih trepavica, povijenih glavica, sa nakitom koje kao teško cveće pada iznad visokih zaobljenih čela.

Najverovatnije je da se vlastima niko ne bi žalio, a da li je jedan crnac manje ili više na svetu teško je utvrditi u Basamu a skoro nemoguće u Zegelu.

Iste noći dvojica od uhapšenih bili su otrovani. Uopšte je teško uhapsiti „pantera“ a da on ne bude otrovan od drugova koji se boje da ih ne izda.

pokazala mi svoje bilo, kroz koje bije krv vruća i tamna; svoje srce, čiji oblik nije kao našega srca, već je mračno i teško, teže od njene zemlje i bolnije i neprijateljskije od njenog neba.

Nekada mora da je bio izvanredno lep: njegove oči čijim je pogledom on teško upravljao, bile su tople kafene boje; kosa, neobično crna i duga, padala je niz čelo gustim pramenima.

Ako pođete sa miom mogu vam pokazati stvari sasvim interesantne, do kojih jedan putnik teško da može doći. Samo, ja putujem na neverovatno uprošćen način: bez slugu, bez kuvara, bez boja, jedino vodeći jednog

N. je govorio sasvim rasejano, nevezano; teško razvijajući misao; sa podsmehom. Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke

O, crnci me se grdno boje; od mene teško šta mogu sakriti. Beli me se boje takođe i još mnogo više: ja znam sve njihove tajne.

I da mi to nije rekao, ja bih znao da je vrlo teško da mu se tako šta događalo, jer iako ne saznamo uvek zbog čega je jedna stvar izuzetna, mi smo uvek I od prvog

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

STANA: Jesi li mahnit?... Il’ je besnilo Što te o méni, možda, snalazi?... Vezir nas čeka, more, Sulejman! Pa teško tebi, ako dočuje Da si nam puta trenut jedini U ovoj gori silom prečio! Dete mi puštaj!

“ JANjA: O, teško meni! O, smiluj mi se, Rade, nesrećnom! RADAK: Ja čamac hoću: Glavu il’ čamac!... Ili oboje! JANjA: Al’ je utopljen!.

Noćas će biti posla ozbilja! Biće: potegni, vuci, nastavi, Sa jednim bregom drugi sastavi! JANjA: O, teško meni!... Pa kakva crna noć! RADAK: A ti, momče, Bi l’ malo cujke srknô, umoren? PORFIRIJE: Da ti je nazdravlje!...

GLAVAŠ: A je li Turčin taj vaš muselim? KOLEBAN (spolja): A da! GLAVAŠ: Ako ti, Kôle, teško ne bude, Ovaj mu danas nosi odgovor! (Puca.) KOLEBAN (spolja): Promašio si. U krvi svojoj Jusuf izdiše.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

i Hrvatović vrlo su važni, jer kad bi Turci prodrli do Paraćina i Ćuprije, oni bi bili tako reći u srcu Srbije, I mi teško da bi ih igde mogli zaustaviti do Beograda.

Posvršujem neke najnužnije poslove pa i sam legnem. Mesto sna dođe neko teško, bunovno sanjanje. Naskoro se trgoh. Černjajevljev sobar tumarao je ca svećom po sobi. — Šta tražite? — Đeneralov dogled.

Dok je Bajloni ovo pričao dobrovoljci su, istina ređe, ali tek još pucali. Kad se pucnjava jednom otvori, teško ju je zaustaviti. Komarov pošlje vojnike da prekinu pucanje. Paljba prestane.

Dok ce y šancu svetkovalo, ja izađem na bojno polje u šumu, da vidim izbliže ovu tursku kasapnicu. Teško je i nagovestiti samo, a kamo li opisati užasan prizor koji nađoh u šumi.

neko ulevo od mene jauknu, mi skresasmo puške, dim kao gusta magla napuni šumu (jer se iz: sklopljena zelenog gustiša teško razilazio), a mi se u tome mraku proderasmo nekakvim promenjenim, rekao bih tuđim glasovima, rapavim i strašnim, kao

Mi nismo deca. Ako budućnost Srbije zahteva da ona sad ratuje, mi hoćemo svesno da uzmemo to teško breme na se, a ne da nas vlada nekim svojim doskočicama i nameštenim izveštajima postepeno, sve pomalo i neosetno,

— O, znam, znam; vi ste amo došli upravo iz apsane. Ali ti se ljudi varaju. — Teško. — Šta?! — Teško, velim. — Šta?! — Velim, teško da se varaju.

— O, znam, znam; vi ste amo došli upravo iz apsane. Ali ti se ljudi varaju. — Teško. — Šta?! — Teško, velim. — Šta?! — Velim, teško da se varaju. — Razumem, razumem već svu tu katavasiju revolucionara.

Ali ti se ljudi varaju. — Teško. — Šta?! — Teško, velim. — Šta?! — Velim, teško da se varaju. — Razumem, razumem već svu tu katavasiju revolucionara.

A nekako je y prirodi čovekovoj da teško usvaja one ideje koje se okreću protiv njegovog otmenog društvenog položaja, protiv preimućstva i privilegija koje on

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ XXI Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Otud dalje — kô da riče: Teško tebi, jadni svete! Podigô se u visinu, Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu reče: „Eto vidiš, sad si pao!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Artiljerija povremeno gađa i vidimo zasenjujuće odbleske topova. Ljudi su ćutali. To je ono mučno i teško stanje neizvesnosti, šta li će nam doneti sutrašnji dan.

Kad udari u zaklon, ono pusto kamenje rasprsne se na sve strane, pa doleće čak i do naših rovova. Bilo je teško posmatrati. Kukali su, grešnici, ali im ništa nije vredelo. Oko podne utiša se artiljerijska vatra. Ležao sam u rovu.

“... „Ne daj da beži! „ „Jaoj!“... „Predavam se, bratko!“ U njihovim rovovima ostali su mrtvi i teško ranjeNi. „Sanitet!“ — jauču ranjenici. Na svima stranama odječe prasak pušaka. „Napred, napred!“... „Ura! Ura!“...

Komandant odreda traži od nekoga komandanta artiljerije da prati osmatrače kod nas, u rov. Ovaj dokazuje kako je teško dejstvovati kroz maglu. Priča o nekim nišanskim tačkama koje nišandžije ne mogu da vide.

Došlo mi je nešto teško. Bojović objasni desetarima kako ćemo sada izvršiti prelaz. Smatrao je ipak za potrebno da to isto i vojnicima ponovi.

poginuo kaplar Stojadin, onaj... i Marko, i Radovan. — Njegove oči napuniše se suzama. On tužno mahnu glavom i teško prevali preko jezika: — Ostalo nas je malo, pa i to će izginuti. — Živeo! Živeo!

Svaki bi hteo da je malo više napred i tako su prešli označenu liniju. „Fikus“ ih vraća. Na uskom prostoru konji se teško kreću, i onda sudaraju i propinju.

Dežurnom oficiru nije bilo teško da ih pronađe. — Gospodine kapetane... gospodine potporučniče — drmao ih je redom — na raport kod gospodina upravnika

— Da... jedan od vas mora ići. — On je nas podjednako voleo i bilo mu je teško da upravi prstom na nekog od nas. — Ova dvojica su bolesni. Ići ću ja — reče Luka.

— Moraćemo da mu smrsimo konce što pre. Ovako se više ne može. Dakle, i njima je teško, mislio sam. Osetio sam neko zadovoljstvo zbog svoga straha... U blizini našoj učestaše puščani pucnji.

— Kako je sa ishranom? — pitao sam. — Dok nismo iskopali saobraćajnicu koja vodi u našu pozadinu, bilo je, bogami, teško. Hranu su dobijali samo noću. Sada je već ishrana redovna.

Sigurno sada posedaju rovove. Opet me mučila osamljenost. Iako sarađujemo na istom poslu, artiljerci se teško privikavaju na ovaj život među pešacima. Ili je to valjda strah od smrtne opasnosti.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

U svome krajnje nezavidnom i teškom položaju naši pesnici predbrankovske epohe teško su se snalazili, još teže odlučivali. Bilo bi neumesno međutim, danas, prebacivati im tu sporost.

uvek; zlo je što je kod Čikoša nebo zapravo nepce; i bolje bi bilo da u lepoj Borojevićevoj pesmi ne stoji ono mzda... Teško je ne sažaliti se nad mukama ovih pesnika. Kako su se intimno osećali na ovom poslu, o tome bi se moglo samo nagađati.

a bez ikakve sumnje i Vuk sam, imaju za njega samo prezriv osmeh i podsmeh, njegovih dvanaest pesama u ovoj Antologiji teško bi se odrekla i književnost bogatija i na višem stepenu razvoja no što je bila naša u godinama 1816—25, kada su te

Ili bez nje ili s njome, Teško bednom sercu mome! Pri sastanku tajno stenjem, Pri rastanku plačem, ginem, venem. Drugi koj' u ljubvi strada, On se

Drema u miru i lav. 11. decembra 1818. Lukijan Mušicki ODA K SAMOM SEBI Teško meni bez mene! Misli, o Lukijane, sred zloba, pakosti zverskih, Šta bi činio tu Seneka, šta l' Epiktet.

Ljudi su vesnici, nosci toga! To ako umu ceniti, polzovat Se njim, onda su božije volje, pa I sile snaslednici. Teško Tome bezdejstvije kom je slatko! Zaželi, smisli, ljubavlju vnutreni Zažeži organ k nameri polaznoj.

— Ona Verni svud će ti biti drug. Il’ išao po moru, il’ ćeš po suvoj ti, Brate, zemlji poći, njoj sa tobom nije Teško; ona je svagda S onim koj’ je ljubi, lepo Il’ ga sunce greje, ili oblaci mu Mutni groze.

” Ognjenom Đorđu je veće uskipila žestoka krvca: Triput je podig’o, spustio desnicu snažnu nedvižim, Teško jer srcu je slatku raskinuti prirode svezu.

Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše. Oblak se vije, Sunce se krije Serbiji.

1841. Nikola Borojević TVRDICA Razboli se ćifto (goleme nevolje!), Bez lekara teško da će biti bolje; Napade ga oganj i groznica ljuta, Kažu: — Meći ocat s kvasom više puta, Al, on veli: — Volim od

Koj’ zmiju ljutu u nedrima goji Pa od nje pomoć u nevolji čeka, O, teško njemu, i sene se boji, Jer smrt mu grozi nenadna i preka, A rođeno kad majka čedo doji, Tad pravu ljubav uživa

Pričaće mi mloge radosti i jade. Salomljenu veru, pokošene nade. Teško će mi biti slušat priču tu, u trenuću jednom snoseć sudbu svu.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Od hijene se lakše pitomi Vladar pustinje — lav. KNEZ ĐURĐE: Ali i pitom — vladar ostaje! I teško onom koji pokuša Sa proždrljivom rukom mahnuti Na silnog cara žarke pustinje... JELISAVETA: Dakle — da te razdire?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Starac je stupao pognuto, vukući teško nogu za nogom. Sijed je sav, koštat i krupan kao odvaljen komad onih grđenih i neprekidno mračnih i turobnih planina,

Kad biše nasred čaršije, snijeg poče propadati. Ljuto i kao na silu odvaljivaše se lepirica za lepiricom, isprva teško, kao da se muči i nateže, pa onda lakše, učestanije i gušće.

— Ideš li, rode? — okrenu se starac i jače povuče privuzu. — Idem, idem — teško mali rastavi vilice. — Je li ti studeno? — Da — jedva čujno i s naprezanjem odgovori Vujo.

Prijatan miris skorušenog planinskog sijena, s teškim smolastim zadahom mrtvih, sparenih jela i omorika, nekako teško pada čovjeku na dušu u ovoj zagušljivoj planinskoj žezi. Sjedimo ja i Dule pred kolibom. U hladu smo.

— objesi se Mijo o vrat jednom đendaru, pa stade plakati. Teško li je gledati, brate si moj slatki, kad star insan plače!

ako Bog da? — pitam ja. — Pošli smo tražiti svoju právu... svoje staro ognjište i zemlju. — E, moj Mijo, teško da ti to... — Ma, što teško?! — Na onog je, brate si moj slatki, sve prepisano.

— Pošli smo tražiti svoju právu... svoje staro ognjište i zemlju. — E, moj Mijo, teško da ti to... — Ma, što teško?! — Na onog je, brate si moj slatki, sve prepisano. Tebe i tvog Stole nema kod ovog suda ni u kakvom tevteru.

stupa preda mnom uskim, utabanim putićem, koji se kao isprebijana zmijurina vijuga ispred nas kroz zasijane njive. Teško, gusto, ovlaženo žito mračasto se prelijeva i povija.

Uđosmo u avliju. Nigdje života. Mrtva, duboka tišina. Sve pusto, sumorno, teško. Samo negdje u pčelinjaku bruje potmulo i ujednačeno pčele, i tek katkad po jedna, po dvije prozuje pokraj nas, pa ih

Na koštatom, podbulom licu i u mutnim, prestravljenim očima ogledalo se nešto nemirno, rastrgano, nešto teško, su morno.

Onda teško uzdahnu, opet se podnimi i nešto se duboko, duboko zamisli. Najedanput ustade i poče nemirno gore i dole hodati po

Najedanput ustade i poče nemirno gore i dole hodati po divanani. Nešto je u sebi šaptao, teško, umorno prevrtao očima i mlatao rukama, kao da se s nekim prepire. — E, jadni i čemerni proto! — viknu promuklo.

Bojić, Milutin - PESME

(1912) POD LETNjIM SUNCEM Kako opojno miriše lipa I tihe noćne seni mru, Dok crven bakar zrake sipa I teško diše vlat u snu. Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast.

Zaspala sreća teško spava, A nad njom žudi jasmin snen, Licem joj bol se razigrava I strašću diše zreli klen. Pohotno šumi jasmin snen.

Mrak teško spava u hrašću i klenju I prožima me pesmom davno snutom A u vazduhu pepelom posutom Priviđa mi se odsjaj tanke duge.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

) Ne znaš, dabome! Sumnjivo lice, to je, prvo i prvo, lice bez ličnog opisa, a drugo: to je lice koje je teško pronaći, a državni interesi zahtevaju da ga pronađeš! I kako da poznaš, meću tolikim licima, koje je sumnjivo lice?

Treba mi, znaš, ovde jedan građanin koji nije osuđivan, a kako je u ovoj varoši teško naći građanina koji nije osuđivan, to još ako i tebe osudim...

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

ili uzurpatorstva prestola, ubice ili izdajnika primenjena na određenu ličnost tako se žilavo održava u tradiciji da je teško potiskuju gole istorijske činjenice.

"). U tom smislu se Karadžić i poduhvatio stilizacije priča. Koliko je to bilo teško, požalio se još u Rječniku. KNjIŽEVNOST 18. I 19.

književno stoleće otvara nesuđeni srpski despot Đorđe Branković (1645-1711) opsežnom Slavenoserbskom hronikom, pisanom teško pristupačnim jezikom ali vrlo značajno po uticaju na razvoj naše istoriografije i političke misli u 18. v.

Po vrednosti neujednačen i teško čitljiv zbog zamršenog jezika punog neologizma, tumač epske tradicije i ustaničke heroike, pesnik romantičarskog

Tome je blizak Petar Kočić (1877-1916), kod koga je ponekad teško povući granicu između pesme u prozi i pripovetke (S planine i ispod planine I-III, 1902-1905).

je bio "Srpski književni glasnik", pojavilo se više novih, najčešće kratkovekih, ali sa svojim zasebnim, međusobno teško pomirljivim programima. Osporavanju je postepeno podlegalo sve, ili gotov sve, što je pripadalo ranijoj književnosti.

Od 60-ih godina razvoj proze ne samo što je dinamičniji no ikada ranije nego je i složeniji. Teško je dati celovitiju sliku a da ne bude veoma uprošćena.

Na kraju je svoj obimni roman Tutori (1978) sveo na igru gradnje i ironične samorazgradnje, u čemu se čitalac teško snalazi. Tu liniju produžava nešto mlađi Marko Kovač (1938).

Jakšić, Đura - PESME

Ni vazduh tako tiho ne gazi — Kô da sa onog sveta dolazi. Il’ kradom oblak ide naviše? Il’ bolnik kakav teško uzdiše? Il’ anđô melem s neba donosi? Il’ oštru kosu da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?...

„Ja te ljubim!...“ tvrdiš, mlada, Puna jada, puna nada — Ali ljubav sedom starcu Veruj, dušo, teško pada... Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i goriva. 1875.

Digoše se ćelepuši, Kô da druga kosa niče; Pa kô zmija kada siče, Sav se sabor zapenuši: „Teško tebi, nesrećniče! Teško tvojoj gršnoj duši! Oporeci knjigu gada, Knjigu greha, knjigu jada!“ „...Ja nikada!

se ćelepuši, Kô da druga kosa niče; Pa kô zmija kada siče, Sav se sabor zapenuši: „Teško tebi, nesrećniče! Teško tvojoj gršnoj duši! Oporeci knjigu gada, Knjigu greha, knjigu jada!“ „...Ja nikada!“ „Na spalište! Na spalište!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Živ premrem tobom, mrtva pregoriš mnome do spasenja. Oh, to je, to. BRATU Oslušni, zapojem, preni tajnom. Teško mi srce, previre tišina u vino, do dna iskapi. Jer nije ovo setva, kukolj ni klas.

REČI U KAMENU І I bude, na vodi čudu, gojazna glad, beskrajem nebo, nebo zar? teško priklopi svarenje. I jeste, tma kotlova u kotlu. Boga li radi pristavi vrag, vraga li Bog?

U srcima tama, Bogu na izvoru vri, poteklo na reke, u žilama mesto krvi greh!... Ide noć bez svanuća, o, teško tebi stvoru! Smolu niz obraze, mesto suza, proliće očajanje, prskajte, ogledala, crnom liku crnje ogledánje!...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

U kujni sudovi, posuđe; ovamo po sobi nameštaj, oni isti pokrovci, jastuci, u istom redu, isto onako sigurno, teško poređani, namešteni...

I to Mladena iznenadi. Da se ne bi odao on... I baš zato bilo mu je teško, ne, nego krivo na nju. Kao da nije znala, osećala da ne treba toliko baš da ga muči, da mu baca odgovornost...

Sažaljevao je. Ali ipak za ta dva-tri dana što je imao da im javi za valjanost prosioca, ipak bilo mu je teško. Ne što je gubi. On se s time bio odavna izmirio. Nego što pored toga traže, ištu još i tu žrtvu.

Ne što je gubi. On se s time bio odavna izmirio. Nego što pored toga traže, ištu još i tu žrtvu. I zato mu je bilo teško. Zašto baš i to od njega? Zar nije dosta što se odrekao nje, nego još i on sam da reši da pođe za drugog?

Zar nije dosta što se odrekao nje, nego još i on sam da reši da pođe za drugog? Zato mu je bilo teško. To je i njegova mati kao osećala. A i ona kao da je znala, bila je u nekom dosluku s devojkom i sa svima njima...

— Jedi, sinko! — poče ga nuditi baba. — Neka, dosta. A imam posla, pa teško će mi biti. — Kusni, kusni ti, a posao imaćeš kada.

Ne za njega. On je sa sobom već bio svršio, bio načisto. Ali bilo je teško u kući. Čudna, puna straha, zebnje bila je neka tišina, neko mrtvilo. Kao da se nešto otkinulo od kuće.

joj očekujući svekra da dođe iz čaršije, navlaš, da ne bi dao babi da posumnja da i posle toga možda on misli na nju, teško mu je kada je vidi, pravo bi se k njima na kapiju upućivao. Muž joj, instinktivno dizao bi se i stojeći ga dočekivao.

Da mu nije teško viđenje, govor s njom. I zato gotovo uvek, kad god bi došlo vreme ručku, večeri, kad se znalo da će on doći, ona bi

htela da je on stariji, gospodar, već uopšte što nije hteo ni pred kim i ni za šta da crveni, kriv da je, obavezan. Teško mu je bilo. Kad ču da je baba već sve pregledala, vratila se, legla i već morala da zaspi, on se diže.

svi oni kao povlače se, ograđuju se, ne smeju na sebe ništa da prime, da on ne bi posle, ako mu bude rđavo, možda bude teško, oseti se nesrećan, da ne bi imao koga za to da krivi, i time manje bude osećao nesreću.

Smrt babina čisto kao da olakša i celoj kući skinu neki, ne teret, nego nešto staro a pri tom teško. Naročito je to bilo za majku Mladenovu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

bolésti) uopšte, ma u kom se obliku javljali. »Bez glogova koca ništa mu biti ne može«, kaže se o nekom kome je teško dohakati (Vuk, Posl., 178). Noću treba sobom poneti g.

), ili je to stvarna zakletva svetim drvetom (upor. Sofrić, 75), teško je reći. Da g. može biti senovit, daje se naslutiti i iz jednog običaja iz istočne Srbije.

(SEZ, 13, 1909, 338). 3. se inače leči i vodena bolest, reumatizam, teško mokrenje, izlučivanje mleka iz dojki (GZM, 4, 167). »Zova ti na ognjištu niknula« (kletva), Karadžić, 1, 1899, 97.

, ali j. koje je teško ili nemoguće dobaviti (v. prim. malo docnije). Vuk spominje običaj, kad se j. kome svom šalje, da se malo zagrize,

muke (kako joj je teško u zemlji, kako joj crvi podgrizaju korenje, kako se muči u vodenici između dva teška kamena, pa onda u peći, i najzad u

Ako mu to pođe za rukom, oženiće se; samo je takav kotur vrlo teško naći, jer koren pri kopanju ide sve dublje i dublje u zemlju (Karadžić, 3, 175).

Ali teško je doći do semena, jer b. uoči Ivanjdana »obnoć naraste, cvijeta, sazori joj cvijet i opane«. Sem toga, ako se ispod b.

P. je mitska biljka po čudotvornom cvetu i semenu: po narodnom verovanju, ko se njih domogne znaće nemušti jezik. Ali je teško domoći se, jer p.

, donese ga i metne na ogradu, koja se od njega sruši, i ona dođe do svojih jaja. Ali teško ko može ugrabiti r., jer ga ona proguta čim sruši ogradu (SEZ, 72, 1958, 204). U pričama iz okoline Zaječara do r.

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Teško je mladu umrijeti! — veli Ždrale preko zalogaja. A Ilija veli Radi: — Idi, sine, popu: reci mu da dođe k bolesniku, d

Na prvi mah sestra je kojekako odbacivala: čovjek joj nije kod kuće, već na radnji, a bez njega teško joj se odlučiti. I starci su se kolebali, sumnjajući da im Petar ne bi postavio Stupicu: nije mu puno vjerovati!

I kod te pomisli opet mu se predstavi živa slika: čini mu se i teško mu je, kao da ko trga Radinu desnu ruku sa živoga tijela.

Ali otkada ono u planini sjaranismo se nas dvoje, ne marim ga na oči! Ne znaš ti kako je to teško ! ... Čini mi se tuđ ..... prljav... Ma'ni... i zakrene rukom kao da se od nečega brani.

A čisto žao joj je Rade, poznaje ga, i u očima vidi plamen želje za njenim životom; teško joj je, ali pop—Vraninu nalogu treba se pokoriti.

U dvorani silno je vruće, lampe gore, a prozori zatvoreni kao usred zime. Nevikao teško da podnese takovu vrućinu, kad se napolju može da uživa blaga, vedra, zagorska ljetnja noć. — Skuhaćemo se!

Griješi li s njime često, na koji način, na kojemu mjestu? — I hiljadu drugih sitnica, na koje upite žena teško i mucajući odgovara.. .A on u tome traganju osjeti začas neiskazanu slast...

— Što misliš, biće ti teško?. Zar nećeš moći odoljeti? —Da, teško je to... — odgovori žena. —Znam da jest! ... Ali, zar misliš da je tebi samoj

— Što misliš, biće ti teško?. Zar nećeš moći odoljeti? —Da, teško je to... — odgovori žena. —Znam da jest! ... Ali, zar misliš da je tebi samoj teško pregoreti se? ...

Zar nećeš moći odoljeti? —Da, teško je to... — odgovori žena. —Znam da jest! ... Ali, zar misliš da je tebi samoj teško pregoreti se? ... Da znadeš kako drugi trpe! Pregori se, i u tome naći ćeš utjehe, otjeraj od sebe griješne misli...

pa je toga časa slađa od ičega na svijetu; gdjekad pak, čisto obe žene su mu u volji, te mu je teško lučiti jednu od druge. I Rade bijaše po svemu zaboravio na uvredu nanesenu mu u crkvi.

Gazda veli: —Ti od poštena soja, pa da te ono bodulče popa sramoti pred ljudima! Rade u neprilici sjeti se: — Teško je, gospodaru, s njima parbiti se! ... Bojim se navaliće na me troškove... pa ko će i svjedočiti proti popu?

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Upita me i za našeg igumana Makarija. Odgovorih da je iguman teško bolestan. Makarije Samo ja znam da je Dorotej stigao ovamo da me izleči.

Već u toku drugog dana molitve su mu postalo razvučene i trome. Odebljali jezik mu se teško pokretao, reči su postajale sve nerazgovetnije. Mučila ga je žeđ.

isprepletano debelim hrastovim žilama pa će biti teškoća oko kopanja dobre i prostrane reke a pogotovo će biti teško tu stanovati tih sedam noći.

Hteo sam još ponešto da ga priupitam, pa sam ga pratio u stopu. Bilo ga je teško stići. Krakat i viši za glavu od mene, iako se probijao kroz gomilu.

Da li mu je teško da dolazi uz strme padine do Kule? Možda sam i ja preterala. Možda sam bila nametljiva. Obukla sam suviše tanku haljinu

Strepim od dana kad se bude otisnula od jednog do drugog, tražeći utol svojoj pohoti. Jadni, jadni moj gospodar Lauš! Teško Vratimlju kad se u njoj usnula ala razbudi. Prohor Noć sedma. Noćas smo ovde samo nas dvojica, Gospode.

Danima je bez hrane lutao šumom, potamneo od bola. Kad se vratio, bilo ga je teško prepoznati: mršav, kost i koža, iznuren nesanicom, izgreban trnjem, pocepan, prljav, razrogačenih očiju koje su bile

“ Teško je reći kakav su utisak na osramoćene Vratimljece ostavile Prohorove preporuke. To sa batinom nije bilo baš tako lako iz

Zar mu je teško da preskoči tih nekoliko stepenica do njene odaje. Neće mu oči izvaditi. Zar bi bila toliko luda da ga ne primi, onako

Sve sam to izgovorio lagano, mirno, nastojeći da je urazumim. „A, ako ga uhvate razbojnici?“, pitala je. Teško je sa ženama.

tad me muči radoznalost, hteo bih da saznam ko je pobedio, a ko izgubio, koliko je mrtvih, koliko ranjenih. Teško mi je, kažem, da nađem malo spokoja, nekoji od zbrke i suludog meteža otkinuti delić vremena da bih u mislima nastavio

Posle sam zaključio da prave mnogo lestava i da će njihov sledeći napad biti neuporedivo žešći. Bilo ih je veoma teško izbrojati. Mnogi su se kretali po celom predelu, bili su čas ovde čas onde, a mnogi se nisu ni pomaljali iz gustiša.

Ilić, Vojislav J. - PESME

O, pusti da njom pevam ja I sreću, bol i jad: Jer teško tebi ako ta Izumre pesma kad! 1881. LjELjO U čudnoj cpeću milja svog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz

Ostajte zbogom, teško mi je: Mladost i život san je, san! 1886. (SIVO, SUMORNO NEBO...) Sivo, sumorno nebo... Sa starih ograda

I ja, umoran teško sa daljna nekakva puta, Na pustu obalu sedam. I tada pored mene Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu, A maske

A granje treperi mirno... Ja snove čudesne snujem I teško jecanje neko u vrtu daleko čujem. O plači, statuo tučna! Jer on je u tebi gledô Poslednje, možda, čedo. 1892.

Potom ću da viknem, nek se nebo stresa: „Krvi, samo krvi, i još više mesa! Ta to nije teško to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja

Kô kedar oboreni, Kô cvetak mirišljavi, On ćuti... Teško meni! Njegove bujne kose Nestašni vetri nose. A ruke, što su sretno S divljim se veprom bile, Bez moći i bez sile, Na

Jarosno uzviknu ćata i burno na kmeta naže, Nogom mu udari trbuh, i kmet se od bola saže, I samo zajeca teško, silno se zaljulja tade, Izdiže palicu gore, al' pijan na zemlju pade.

Ljubavnoj zabuni celoj, koju je s nasladom sejô, On se je, razdragan čisto, u duši božanskoj smejô, No, ipak, umoran teško od bdenja poslednjih noći, A nešto i ljute žege, morade na reku poći.

I ona, umorna teško, sad k nebu podiže ruke, A vetar, u tome času, pronese potmule zvuke, Nalik na zvuke zvona. Oluja strašna se diže, No

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Najsjajnija pojava na nebu je Sunce; no, baš zbog toga što ono svojom svetlošću zasenjuje sjaj zvezda, teško je odrediti njegov položaj prema njima.

“ - „I to je vrlo jednostavno. Sve što je teško stremi ka težištu sveta, i naša Zemlja morala bi onamo da pada kad se ne bi onde već nalazila.

Pristajete li, draga prijateljice, da se i mi ukrcamo u tu lađu? To nije tako teško! Pre svega, treba da se bacimo u starogrčka odela, a za to ne trebamo ni krojača.

Ta želja ispunjava i sada ove naučnike Muzeuma, no ona će se teško ostvariti zbog godina Arhimedovih, a i zbog toga što se politički horizont jako muti.

Njemu se nikako nije odlazilo iz Egipta. Nije ni čudo: teško mu je bilo odvojiti se od lepe i mlade Kleopatre, a još teže vratiti se svojoj staroj ženi.

pored samog Dunava povukao sam žutim kanapom jedan deo njegove putanje; ostatak morate nadopuniti u mislima, a to nije teško: Sama planeta pretstavljena je ovim zrnom rubina od šest milimetara debljine.

“ - „Onako, kao što je to Kopernik učio.“ - „Budalaštine!“ Tiho pocrvene u licu, poče teško da diše, dobi napad besa, kakav su njegovi pomoćnici morali često da iskuse.

S vremena na vreme, posmatram Tiha. Njegova telesina dobro podnaša piće, ali se čini da teško diše. Čujem kako mu domaćin govori: „Danas dopodne primljeni ste od Njegovog Veličanstva u audijenciju koja je trajala

Sa Hukom je teško izaći na kraj. Nema naučnog problema o kojem on nije razmišljao, pa mu zato svaka tuđa ideja izgleda kao krađa njegove

To je jedna teško pristupačna, presvetla ličnost, pa se bojim da nas ne dočeka suviše gordo. Sigurno je da joj ne bismo smeli ni u oči

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Kako je čovek stariji, gubici postaju sve veći i neprebolniji: dečak uspeva da preboli smrt ptice, mladić teško prevazilazi smrt drage, ali roditelj ne može da preživi smrt sina.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Oh! Ne znam ni ja. (Hvata se za čelo.) MIRON (prilazi joj uplašeno): Šta je, Tašana? Pa kad ti je toliko teško bilo, što nisi kazala, i onda bih ja odmah došao, odmah, još prvi put? TAŠANA Oh, i ja, dedo, ne znam! Samo znam da..

Nisam hteo zbog tebe, da ne bi svet počeo svašta govoriti... Ali da sam znao da ti je ovoliko teško, mučno... Dakle, zato sve kaži! Nikako se ne boj mene! Jer ono što je nekada bilo, bilo je.

TAŠANA (zaradovano): Oh, hvala, hvala, dedo! Hoću sve da ti kažem, samo ne znam kako ću. Znam samo to da mi je teško, da ne mogu više ovako, i da me je strah... strah... Oh, čekaj, dedo... Ne znam kako da kažem.

Pa još noću, kad se ostane sam... onda je tek teško i strašno: tu je on, a nema ga, mrtav je. (Pokazuje oko sebe): Svuda je on: oko mene, oko dece, u postelji...

(Tašani, šaleći se): Samo na tebe se ljutim, kćeri, na tebe mi krivo. Zašto, kad ti je bilo toliko teško, toliko mučno, a ti meni prvo da se ne potužiš, meni ne kažeš; jer ja namesto moga pobratima, drugi sam ti svekar,

Ah, Tašana, da znaš kako je to strašno biti ne telom već dušom star. Da znaš kako je teško biti iznad svega, i ostati zato sam, sam... TAŠANA Dedo, ja znam šta je to samoća, pustoš!...

ali, ne »dedo«, ne »Mirone«, već nekadanji Stanko, druže, komšija, zar si ti toliko nesrećan? Zar ti je toliko teško? A mi, ja, sestra tvoja, i svi, toliko ti zavidimo što si tako veliki postao, što te svi, sva varoš toliko poštuje.

I zato, posle poštovanja, jače, više i dublje te mrze. Da, da, Tašana, da znate vi svi kako je to teško biti poštovan i biti ispunjen samo vrlinama.

Evo ti i moja ruka. MIRON Ne, to... TAŠANA Zašto, dedo? Kad god hoćeš, u svako doba, samo dođi i kaži: »Tašana, teško mi je, daj mi tvoju ruku da metnem na svoje čelo«. I uzmi je, dedo, drži je koliko hoćeš.

Dede, bre, čočeci! Svirka: »Teško oro«. Čočeci igraju. Naza baca jelek. Ispred izvaljenih begova igra po jedan čoček.

Čočeci igraju. Naza baca jelek. Ispred izvaljenih begova igra po jedan čoček. U strani Cigani muškarci sviraju »Teško oro«; čočeci ih prate dahirama. Begovi čočecima lepe medžidije po čelima. BEGOVI Saroše, gde si do sada?

NAZA (ponizno Rešidu): Beh na avu, pripade mi nešto teško, neka muka na srce, pa iskočih na dvor da se ohladim. REŠID BEG Ti na avu?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Onoga istoga dana kad je došlo pismo s vešću da je Rista izišao iz zatvora, umrla je predveče majstorica Ristana. Ali teško, s pitanjima i traženjem u očima do pred samo izdisanje. „Decu želiš, Ristana?” — „Tri majke umiru u meni.

— Zaboga, dijete! Otuda ne izlazi sunce. S te strane zalazi, pred veče, zar ti to ne znaš, teško meni! — Paula pocrvenela. — O, Gospode, moram i da se prekrstim.

I tako je Nola rasmejala još poslednji put svog oca. Hrabro se držala i tu. Teško joj je bilo ostaviti ga, jer se sad brinula za njega baš kao za neko dete.

Pred prozorima gvožđe, ukusno izvedeno u povijenim šipkama i ružama, ali duboko u zid zabiveno, i debelo i teško kao na apsanama. Cveće u tom gvožđu izgledalo je zarobljeno i tužno. Karanfili se promaljali kroz šipke žudno.

Jednoga zimskog jutra, nađen je Petar u svojoj sobi dosta teško ranjen, a starac u svojoj, vezan i zaptivenih usta. Švabica je, za svoju sreću, ležala u bolnici.

Ništa! Ni sad, ni posle. Dobro će biti ako sačuvamo što imamo. Jer je teško sačuvati, moj Todore, da ti ja, mlađa od tebe, kažem.

Nešto se mora zbiti, jer nije niko tek onako samo bogata udovica i univerzalna naslednica. A Julica, sirota, teško je nastradala. Devojčica je između dve zanesvešćenosti bila svedok najstrašnijeg momenta.

Naravno, ne smem zaboraviti da joj nisam sasvim rođena sestra, a nisam nikako majka... Svi su ljudi neprovidni, teško je čoveka dobro suditi...

— Srba se sagao, poljubio ruku gospa Nolinu, i stao da se smeje smejom za koji bi teško bilo odrediti da li je drzak, ili naivan, ili prosto mlad, jer mladost je tu da se svemu smeje.

Je li to Talijanka spremila neku smicalicu? je li Julici teško u kući? je li posredi račun, ili ljubav? Dosta je brzo ipak svela sukobe u sebi na sledeće: kao sestra, morala bi

To nam je od dedova ostalo, svi smo takvi. Nego karta ne valja, to Srbi nisu izmislili... Da, da, ko kocku zavoli, teško će biti valjan čovek. Ali, borićemo se, Srbo i Sokole! Još si u Naninim šakama!

Njegovo je, Srbo, sve što jedemo i trošimo, to ne zaboravljajte duše njegove radi, a i vaših duša radi... Idi sad, teško mi je... Nemirna je bila gospa Nola te noći.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— Ali taki pri početku moga sočinenija napada me nedoumjenije, koga bi ja po običaju prizvao da mi ovo teško delo svršiti pomogne. Muzu? — Nit joj znam kuću ni kućište, ni tko joj je otac bio, ni šta joj je mati. — »Oho, g.

na primer, koji žele da im sin trgovac bude, neprestano mu s krajcarama oko ušiju zveckaju, predstavljajući kako je teško novac dobiti; dobro ga s rečma pro cent, per meѕo obučavaju, uzajmljuju od njega nekoliko krajcara i posle kratkog

Ljubezna frajlice! Ja se sad sećam da vi taki kašljete kako ko o luli i spomene. Šta mora vaš nežni sostav tela trpiti! Teško, teško no ja mislim da ću moju pogrešku popraviti ako vam zagonetku razrešim, samo neka kod vas zaostane.

Ja se sad sećam da vi taki kašljete kako ko o luli i spomene. Šta mora vaš nežni sostav tela trpiti! Teško, teško no ja mislim da ću moju pogrešku popraviti ako vam zagonetku razrešim, samo neka kod vas zaostane.

Meni teško pada na dobrodetelj senku bacati; ali po dužnosti istoričeskoj istinu javiti moram (dobro bi bilo kad bi svi istorici

« Ugasito zelene, gospože, upravo ovakove kao što je vikler gospodične Sirene. (Sirena sakriva oči.) »Teško njima. znam da se ni pet u godini ne udaju.« Zašto, gospože? »Ne kažete li sami da su ružne?« Ružne?

Najposle kaže materi da njemu nije do njenog bapskog razgovora, jer on mora misliti. »Ej, teško si ga meni (misli u sebi mati), ali, ajde, moj je sin filozof.« So tim uzima preslicu i prede.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

i svaku drugu vladu, — David Mešulam iznese jedan slučaj međunarodnoga značaja, pri kome je jedan naš podanik teško stradao, radi čega moramo, ugleda našega radi, pribaviti satisfakciju.

Utvrdili smo ovo: moralno stanje vrlo rđavo, brojno stanje: svi na licu mesta, jedan teško ranjen i jedan mrtav. Ministra vojnog smatrali smo kao mrtvog i ja sam zato odlučio da se o državnom trošku sahrani,

Jauknućete, verujte, kao da vam se u mozak zarilo pedeset zmijskih žaoka, a ako zapitate šta je to što vas je tako teško ozledilo, dobićete odgovor da je to nepoznata količina.

Fakat stoji da se činovništvo jako namnožilo I fakat stoji da je teško naći način kako da se država toga tereta oslobodi.

Stoga je najbolje nemati posla ni sa nevinima ni sa krivima, utoliko pre što je vrlo teško znati ko je nevin a ko kriv pa se baviti samo prodavanjem saveta, jer to je jedina srećna profesija koja prodaje

U školi ti kažu: „Uči se, sinko, da misliš, jer teško tebi ako uđeš u život a ne znaš da misliš!“ A kad svršiš školu, ti stupaš u vojsku, kažu ti: „Nemoj misliti, nisi

Razume se, pod temperaturom 38 sa 6, nije mi bilo teško prodreti u tajnu i naći odgovor svome pitanju. Te noći, krčeći sebi put kroz oblake kojim mi valja krenuti na nebo,

– Ljudi koji duboko misle – odgovara Boža – teško se kreću u društvu i slabo se čuju među živima. – E, pa kad se ne čuješ među živima, ne mora da se čuješ ni među

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA DRUGA Sadržaj NOVO KOSOVO POLjE 2 ZAROBLjENI 7 „DANAS JE TEŠKO PRONAĆI REDOVE“ 18 JANKOVA KLISURA 24 LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU 32 MOJA, PETA BATERIJA 35 NA PRAGU OTADžBINE 45 KOD

— okrete se potpukovniku: — Javljvaju iz šeste da je izginula posluga trećeg topa, a potporučnik Vojin ranjen teško u glavu. — Uh, bogamu! — progovori neko. — Naredi da se potporučnik Vojin donese odmah ovde!

— G-r-r-u... g-r-r-ru — prolama se vazduh i jed no teško hrastovo stablo se povi, gotovo da nas poklopi. — Alo, alo, četvrta, javite komandiru da se na ivici šume opaža

Ali niko ne uzmiče, dok se neprijatelj ne pojavi da nas pobije. Valjda smo zato ovde i postavljeni. A teško je, neshvatljivo mučno. Glavu zanosi neizmerni teret, i u ušima neprekidno bruji od silnoga treska i potresa vazduha.

Osećamo se kao osuđenici na belom hlebu... — Javljaju, da je poručnik Janko teško ranjen — izveštava telefonista. Gr-r-ruuu! Ni broja se ne zna ovim eksplozijama. Drhtavica obuzima telo.

Ali, na moju sreću, komandir me preduhitri: — Pohvaliću vas komandantu za hrabro držanje... „DANAS JE TEŠKO PRONAĆI REDOVE“ U zemlji je gorelo.

Ovo srednje stanje, večito odstupanje bez borbe, teško se podnosilo. Da se slučajno našao energičan vođ, poslušali bi ga bez pogovora, ma u kojem pravcu ih poveo.

I uvek one poznate priče: severna i južna vojska. I teško komandantu južne vojske, ako za glavnu bazu odbrane nije izabrao bagrdanski položaj.

— Zar i ti?... E, moj doktore... Zemlja će lako naći jednoga kralja, a još lakše doktora... Ali danas je teško pronaći redove... Prostog redova, doktore — objašnjavao je Kralj drhtavim glasom. Umešao se i moj komandant.

Posle male pauze progovori Kralj: — Kako bih srećan bio, kada bi se ovako starali i o vojnicima... Teško mi je što narod toliko gine. Iza artiljerijske osmatračnice sjahali smo, i Kralj uđe u zaklon.

Masa je uzavrela... Jest, slabiji popuštaju. Ali dok odmaknemo, nadam se, ljudi će pregoreti trenutke rastanka. Teško je... mnogo teško.

Jest, slabiji popuštaju. Ali dok odmaknemo, nadam se, ljudi će pregoreti trenutke rastanka. Teško je... mnogo teško. Na položajima malo se zadržavamo, ili pojedine komande samo, kao zaštitnica da bi se glavna trupa spasla.

Petrović, Rastko - PESME

JESEN Snim, haj! kao puno grožđe da zrim Po dobrom čvrstom čokoću. Gle, bdim, Zrim kao teško grožđe noću, Haj! Haj! Pa tešku berbu čekam.

da zrim, Da me pokriva plava magla po čokoću, Da nosim u sebi sitost, plodnost, sve vrenje, Sve žute kiše jesenje, Ko teško grožđe noću; Ja bdim, snim, Ko teško grožđe noću.

po čokoću, Da nosim u sebi sitost, plodnost, sve vrenje, Sve žute kiše jesenje, Ko teško grožđe noću; Ja bdim, snim, Ko teško grožđe noću.

Sada razumem svoj plač kad vraćo bih sebe kući, Gde u postelju uz sebe spuštah i svoju smrt, Smrt, s kojom je teško u život se opet dovući, I zbog koje nigda nikada ne usnih ni jedan vrt: To je kao leći gorko u mirno zvezdano

Već više dana ležah na podu, u bunilu, Toliko je duša moja teško patila, Sve jedan i isti san stajaše na krmilu, I ludilo je noćno razvilo svoja krila, Dok se vrata na sobi nisu

Poljubi i tad mi ruke i moje stopalo, I teško se mrštio nad svojim okom, jer je plakalo, I sto puta poče onu misao da govori, Kojoj bejahu onda tolika bivstva

Gledaj, gledaj ovaj drukčiji Uskrs, gledaj ove drukčije Cveti! Teško krilo! ... Nikada više ne živeti, nikada. Veče, veče! Srce, bolno srce moje, umiri se ...

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

oko sebe, ne shvatajući zašto mu se smeju u lice, sve dok jedna suseda ne reče: — 3ar ne vidiš da jedva noge vučeš? Teško da ćeš i pred svojom kućom počistiti!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

«... Pa zar mene da ubijev... Tiki, pa i da me ubiše! Zar je ovoj kakav život? (Nabija fes. Teško, gorko.) Eh, Stambolke Redžepovice, mori, žalna pesmo moja! Stari Redžep na put, a ja kude njuma. Ciganka me vodi.

KOŠTANA (pokazujući na prsa): Ovde, ovde me probada! Da idem! TOMA (ubijeno): E kad tu... onda je to teško... (Koštana polazi): Koštana! (Prilazi joj grcajući.) Koštana, kćeri, sine... Daj bar... (Saginje se i miriše joj prsa.

Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto, moje se je srce iskubalo, snaga raskomtala, ostarela... Žalno, teško da mi pojete! KOŠTANA (sa sažaljenjem): Koju, gazda Mitke? MITKA Koju? Eh, Koštan, zar jedna je pesma žalna?

Šantić, Aleksa - PESME

Zar ne čuje niko: sve jače i jače Krv naših otaca kako ljuto plače I kako se tresu one kosti mrtve? Teško nama!... Eno, tuđin se veseli I sva blaga naša otima i hara...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

je imao prema sebi kao eksploatatora domaćeg feudalca, kmet je državu domaćeg feudalca osećao kao neprijateljsku silu. Teško da je kmet prema toj državi mogao imati simpatija.

No i Markova pokornost samom turskom caru je veoma čudnovata. Teško je reći da li je to više pokornost ili nepokornost.

“ Tad se Marko u sve misli snađe, pušti vraga, nek mu nije traga. Teško Srbljem đe im nije Marka! Nadmoćnost Markova nad Turcima, i nad svim drugim neprijateljima, izražena je ne samo u

To je nešto drugo. Kad Marko „ugasi žećcu“, posedne Šarina kao „ala na bijesa“, i teško tome ko mu na put stane! No Marko ima i jednu veoma ružnu crtu u svom karakteru.

Iako je ropstvo bilo dugotrajno i teško, narod je uporno verovao u oslobođenje i borio se za njega. Ta vera se prenosila od oca na sina, sa pokolenja na

Period mira od 1671. do 1683. godine uskocima je vrlo teško pao jer su bili željni sukoba s Turcima. I pre nego što je izbio novi mletačko-turski rat, neki od ovih neukrotivih

Petar Dobrnjac ima neustrašivo srce, mudru pamet i nesalomljivu volju velikog vojskovođe. Njegova vojska je teško izginula, njegovim vojnicima je „lice potamnelo od prokleta topa i kumbare od brzoga praha i olova“.

da od svih opštih mesta isti red izlaganja sličnih ili istovetnih događaja najviše umanjuje vrednost poetskog izraza. Teško je ne osetiti monotoniju, na primer, pesama koje su zasnovane na razgovoru između nekog lica i gavrana koji donosi

U prvoj gavrane, koji Milicu obaveštavaju ukratko i uopšte o srpskom porazu, smenjuje teško ranjeni Milutin, koji potanko opisuje junačko držanje i pogibiju poznatih kosovskih ličnosti i Vukovu izdaju.

Takvi su, na primer, ovi: Teško svuda svome bez svojega! (Ženidba Dušanova) Pomalo je takijeh junaka kâ što bješe Strahiniću bane.

Ali, pokadšto, i stereotipni završetak nije lišen izvesnog dubljeg smisla i prave lepote: Teško onom svakome junaku što ne sluša svoga starijega!

su u Ženidbi kneza Lazara ovi ponovljeni stihovi kojima se bolje nego na ikoji drugi način izražava koliko je Lazaru teško da pomene caru za ženidbu: Voljan budi, care, na besjedi!

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

I eto ti, stigni je sad! Stigni je! Lako je to bilo reći, ali zaista teško izvršiti, jer je Lunja kao krilata jurila pravo u Prokin gaj. Upala je u Gaj sa zapadne strane kud skoro niko ne zalazi.

Šta se može početi bez njih dvojice? — Da nijesu stigli prije nas pa nekud otišli? — upita Nik Ćulibrk. — Teško da jesu — posumnja Stric.

Vazdan se tu ima posla jer od pentranja, skakanja, valjanja i trke po logoru teško da bi izdržalo i krzno divlje mačke, a kamoli odjeća naših junaka.

— Ropstvo je teško i kakvoj šašavoj ptičici, a kamoli neće biti ovim bistrim stođavolima — gunđao je on srećan što će se već kroz koji

A šta li će nam donijeti to novo proljeće, proljeće hiljadu devetsto četrdeset prve godine? DRUGI DIO I Teško i sporo nailazilo je neko hladno i tužno proljeće. Sve više ljudi iz sela kretalo je u vojsku, u rezervu.

Treperio je, teško disao i obeznanjeno gledao u daljinu, a kad je najzad došao sebi i vidio okolo đake, učiteljicu i školu, on ih sve

— Pa dabome da leži! — nadureno promrmlja Stric i već je zamišljao sebe kako, teško ranjen poput starinskog junaka, leži pod jelom zelenom, a Lunja se naginje nad njegovo lice i tiho pita: — Hoćeš li mi

— Trči brzo s druge strane, dočekaj ih! — vikao je drugi glas. —Opkoliće Gaj — zabrinuto reče Nikoletina — teško ćemo se sakriti. Valja nam nešto izmisliti.

Mačak prvi skače na noge. — Avion! Huka motora sve je glasnija. Odjednom se, nisko iznad brijega Lisine, pojavljuje teško krilato čudovište. — Bombarder! — uzbuđeno muca Mačak. — Talijanski bombarder!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Strepim od smeha mi nisam hajao što nam za smeh preti Hristos: Teško vam za vaš smeh, doposle vrlo ćete vi plakati i jecati za to!

je more, s kojim no vode videše u Jordanu Boga i uplašiše se: more vide, te pobeže; položi na more svoju ruku, na to teško bi moru, te reče: Od snažne tvoje ruke odoh ja i nesta me! On more presušuje, a preko reka čini brod za prehod pešački.

EPITAF HRISTU U môrnome svome životu, Od moje mi mladosti Sve više u trudu, S mukom sam se teško boravio. Sad već valjalo počiva Hristos, prvi sveštenik, Na krstu, s pruženim svojim U vis rukama.

Ama eto krotki David bi taki pokoran. Ništa mu ukorno ne reče, nego proznade svoj greh i reče: »Zgrešio sam teško«... A glednite i o tom čudnu božju nad ljudma milost.

A ako li vi to nećete učiniti, znajte da ne damo, ako što bilo! Ako vam je što mučno i teško od nas, mi kako smo ovde došli tako ćemo uzeti što imamo svoje dobro, te lasno na stranu i otiti.

A ona poče u glas vikati i plakati i govoriti: — Teško meni, jadnoj i nevoljnoj siroti i do konca sam već poginula i s telom i s dušom!

I na to je pusti, dade joj mira, te je poče raspitivati što je i kako je, zašto plače, što joj je teško. I ona mu plačući progovori te mu reče: — Ja imam svoga muža, trgovca, ama je do konca spao u siromaštvo.

Z. Hram u Iliriku Jedan čovek onde imenom Leontije bijaše slavan na glasu vrli hristjanin. Razbole se teško do smrti, da se već nije više uzdao tome da ustane s postelje ili da ozdravi i svi ga već doktori bijahu pometnuli

I teško se onde zabrinu. Ne znade već kuda će, kamo li će putovati i onde mu se pak javi božastavni Dimitrije upomoć i razgovor

Takvo žaljenje je nevaljalo i dvoobrazno. Ama ti na samu, gde te niko ne vidi, teško se poplači za drugom ti i uzdahni od srdca.

A teško tome samcu osamilu se! Jošte ko po zli putovi hodi a i sam zlo čini, kad se u koju bedu, nevolju li uvali, ko da mu pomo

SVEŠTENICIMA Blud, taj kurvarluk, tako teško i gorko ocyđyješ kan' da su ljudi beztelesni i bezplotni, ili si ti samo s neba sišli angel beztelesan, te zato nisi

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

je baš kadgod i poveli, to je uvek bilo posle dužeg svađanja i pogađanja oko postavljenih uslova, na koje je uslove Doka teško pristajala.

Pričaše mi čovek sve... Sal što ne plače kol’ko mu žal dođe i teško! — E, e! Tuj mi se uvrte, — reče Jevda i pokaza čelo — ete, taj Mitka!... Pa što zbori Petrakija, dve ti oči?!...

I drugu igru, opet „Jelku tamničarku“, igrali su, jedno do drugog, Kalina i Mane. I Zoni dođe nešto teško. Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila.

To joj pade na pamet, i ona pogleda Kalinu kako je srećna i blažena! I Zoni postade nešto teško i dosadno. Sve joj beše dosadno, a najdosadniji joj se učini baš onaj Manulać — koga je malopre onoliko gledala — kad

Ali sastati se i razgovarati bilo je teško u ono vreme kod toga sveta koji je na trotoarske šetnje, parkove, koncerte, pevačka društva i škole igranja, — uopšte

I gledajući neprestano igranje one suklate Manulaća, pade mu teško; steže mu se srce i pomisli u sebi: „I u čem nisam bolji od ovoga zevzeka Manulaća, — i ona opet volije njemu nego meni?!

Ovoj su mađije!... Kuče kude je vodilo oro?“ pa nabi fes na oči i naže kroz svet da beži. Ali nekako ne može. Teško korača — smeta mu nešto; kao da gaca kroz duboku vodu i da hoće uz vodu — tako teško odmiče, a sve poletelo na njega, i

Ali nekako ne može. Teško korača — smeta mu nešto; kao da gaca kroz duboku vodu i da hoće uz vodu — tako teško odmiče, a sve poletelo na njega, i viče: „Ua!“, a on svaki čas pada, pa se opet diže i opet beži.

“, a on svaki čas pada, pa se opet diže i opet beži. I brani se rukama, a njih teško diže: malaksale mu; on pada i opet se diže i grabi napred, a za njim se jednako ori ono strahovito: „Lele, kuče u

Beše gola voda... Sede na minderluk, uhvati se za čelo i, teško dišući, gledaše unezvereno oko sebe i ne verovaše čisto onoj tišini i usamljenosti u kojoj se sada nađe posle

opet, postojale dve verzije: jedna, da je poginuo, a druga, da je samo ranjen; po jednima, lako ranjen, a po drugima, teško, — tek što je živ; bori se s dušom i prokleo je, vele, ćerku, koja mu je tako zagorčala njegove stare, poslednje dane...

Vrana vrani oči ne vadi... Teško sirotinji! Lako je njemu, nego muka je nama — meni i tebi, i onome tamo bratu, — i pokaza na zajmodavca Ljubisava — muka