Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Postali su tmurni i ćutljivi. Uozbiljio se čak i Tanasije. Čekali smo dugo ispred sela Uzeća. Pokraj puta se dizala neka ševarika i
Iskopana raka, a on ubledeo, stoji vezan, bludeći pogledom, ne bi li sačekao nečiju milost. A okolo ljudi tmurni i ozbiljni, kao da se stide žalosne uloge. Potporučnik, važan i narogušen, ubeđivao je sebe da izvršuje pravdu.
Pitamo se, gde će se smestiti taj narod, pa još ako nastupe oni tmurni kišni dani. Ćarlija jesenji povetarac noseći iz daljine šum pokreta od naroda, koji beži pred navalom neprijatelja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ili im se najednom nametnula misao o smrti, te su postali tmurni... Hteo sam da zapitam Dragana zašto je pakovao stvari. Ali on je još uvek pisao, te ne htedoh da ga prekidam.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najednom mi više nije hladno u izveščaloj težinovoj košulji. Ali šta vredi njegovo slabačko svetlucanje kad nailaze tmurni dani, blatnjave vode moravske i ljuti severac. Ili će ga studeni vetar razvejati po reci ili će ga prekriti ilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pešaci ćuteći seku grane i stabla, i bacaju na put. Opšta nevolja kao da je pridavila ljude, koji su zanemeli i tmurni kao ovo sivo nebo.