Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Постали су тмурни и ћутљиви. Уозбиљио се чак и Танасије. Чекали смо дуго испред села Узећа. Покрај пута се дизала нека шеварика и
Ископана рака, а он убледео, стоји везан, блудећи погледом, не би ли сачекао нечију милост. А около људи тмурни и озбиљни, као да се стиде жалосне улоге. Потпоручник, важан и нарогушен, убеђивао је себе да извршује правду.
Питамо се, где ће се сместити тај народ, па још ако наступе они тмурни кишни дани. Ћарлија јесењи поветарац носећи из даљине шум покрета од народа, који бежи пред навалом непријатеља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Или им се наједном наметнула мисао о смрти, те су постали тмурни... Хтео сам да запитам Драгана зашто је паковао ствари. Али он је још увек писао, те не хтедох да га прекидам.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Наједном ми више није хладно у извешчалој тежиновој кошуљи. Али шта вреди његово слабачко светлуцање кад наилазе тмурни дани, блатњаве воде моравске и љути северац. Или ће га студени ветар развејати по реци или ће га прекрити ило.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пешаци ћутећи секу гране и стабла, и бацају на пут. Општа невоља као да је придавила људе, који су занемели и тмурни као ово сиво небо.