Upotreba reči tom u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Izgledaše kao četa divljih Avara, s tom jednom razlikom što u našoj gomili ne beše nijednog ratnika. Starci, žene, deca — iz takoga se društva sastojao naš

O, šta i šta puta sam ja baš za tim suzama plakala; šta puta sam za tom neopisanom tugom tužila! Ali sve prođe, a ja ostadoh sama!...

gospođa o praznicima i drugim raznim svečanostima na svome vratu nosila; pripovedali su kako se i sâm gospodin tom prilikom odlikovao, kako je pucao na njega, kako ga je ranio, i kako su ga panduri uhvatili, kako su mu posle oca

njihov gost iz daleka, primljen i ugošćen, a po tim mrkim planinama šetao sam se baš kao naša gospoda po parkovima, s tom samo razlikom što mene u mojim mislima nikad ne uznemiravaše muzika ili cerekanje bezobraznih varoških ženturina.

A to je, opet, njihovo načelo: lagati i živeti... I oni su se baš po samom tom načelu pobratimili. Od njih je daleko ona uzrečica: „Živiš, da radiš; jedeš, da živiš“; oni imaju sasvim drukčiju

Bolesnik pokazivaše bolnom svojom mimikom da bi se rad životne vodice napiti; učitelj uze jednu čašu, napuni je tom tečnošću, pa nagnuvši se bolesniku, prinese je pobledelim usnama. — Uzmi, pij!... Bolesnik je pio.

Življaše sam za sebe sa svojom jedinicom. Da li je on tom svojom samoćom bio zadovoljan ili nije? To nikome ne kazivaše.

I, zaista, jedan od starih zločinaca nije mogao a da mu tom prilikom ne uzvikne: „Sinovče, od tebe će čovek biti!... Hajduk, kome se neće ravan naći!...

Obradović, Dositej - BASNE

Ali stare bake kažu to i to, i drugo. Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute. „Nek ćute”, lasno je to reći, ali baba Čava zna i kaže tolike primere kako se je

Malouman čovek i visokouman, ono što ne zna o tom ni ponjatija ne mogući imati, ono što zna čini mu se da je to sve što se može znati; zato što je sebi jednom zavrtio u

A naša nas baka uči da ako što u srditosti i strasti i rečemo da ćemo učiniti, kad se gnjev i strast utole, o tom ni da ne mislimo.

A kad se napiju, onda jarac, obzirući se, reče: „Što ćemo cad? Kako će se ovo iziđi?” „E, o tom se ti staraš? Ne brini se“, — odgovori lisica — „samo ti slušaj mene, pak se ne boj.

Al' se je to dosad razumevalo da će se samo na drugom svetu iskati, pak su se mlogi pri tom esapu dobro nahodili. Ćuteći mislili su u sebi: „Nek' je nami dobro ovde, a odund se jošte niko nije došao tužiti da

” — „Ne govori više o tom,” — prišapće mu majstor — „jer vidiš da ti se deca smeju; a da znaš kako govoriš, i sam bi se sebi smejao”.

Mir moj ostavljam vam! Samo po tom ćete se poznati da ste moji učenici ako ljubov moju i mir moj među sobom budete imali.” Ali, veli taj i onaj: to! i to!

Car, koji ga inače ljubljaše i počitovaše i za najvernijega k sebi držaše, pođe da se sam o tom uveri. Ubedi vezira da mu otvori svoju tajnu sobu: ovi, prinuđen, otvori mu je. No šta tu vidi?

“ — „Štoje meni do proleća i do onih koji te slušaju? Meni je samo o tom starost kako ću ja moj trduh napuniti.” Naravoučenije Mudrost, nauka, slava i dobrodjetelj, — sve je to onima za

„Idi sve tom putanjom,” — kaže mu oni „pak ćeš brzo k jednoj doći.” A kad ovi to čuje: „Ha, ha! Nešto sam zaboravio”, reče, pak bež'

Ti si prosta žena, zar ti misliš da bog mari za konje i volove? Kaluđeri bi samo u tom prevareni bili, a malom li su zar i oni prevarili?

Zaludu se čine sveci, ja ti zadajem moju vericu da nisu baš kolik' ja i ti, van da su po tom što se bolje od nas hrane. Idi već, ne oklevaj, velim ti! Jaoj!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

KOPILUŠA I onom koji kroz mračne oblake, sevajući, raspiruje oluju, i onom koji se, gonjen tom olujom, pokisao, u zemunicu sklanja, - jača od klešta, slađa od košnice, od roja pčela gušća i brujnija, crnja no

Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka. Nemaš pojma šta se dešava, ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu. Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku.

On nas uči prosu i pepelu, on nas uči rogom, on nam put pokazuje kokošijom nogom! Na tom putu naše slovo bledi, naša nit se tanji, selimo se u krtice i mrave!

Pred tom silom s koca i konopca, i pred njenim gladnim kazanima, nestadoše s bedema topovi, iščezoše zastave sa kula!

Svoju ćeš decu u taj raj odvesti, šetaćeš ih od boga do boga, ali u tom raju nećeš sresti ni Blejkovog Tigra, ni Direrovog Nosoroga!

Najzad svu zemlju, trešnje u cvetu, čašu i bokal, obasjava - a pri tom je možda sjajniji svet ugasilo sunce sa Ovčara i Kablara.

BOG OLUJE U LUGARNICI Beše li jastuk napunjen oblacima? da li na tom jastuku snevah da grmim i sevam, ili zaista sevah, radosno grmeći kroz oblake i magle?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Turci Valjevčani izađu pred nji’ u Ljubostinju, dočekaju i’ i tu se potuku. No kad u tom boju turska poglavica Omerica pogine, a s drugi’ prazni’ strana Petar Rakarac i Mali Janko prodru u samo Valjevo i

” I kaže mi da mu je vezir po tom kavazu poručio, da sprema na Paležu konak za vojsku, koja će na Šabac poći i povući dva topa, ali to sve tajno.

Asan-aga nađe četiri Turčina, obrekne im dati novaca da ubiju moga oca, a on ode u Srebrnicu kući, da se pri tom ubistvu ne nađe. Moj otac dođe u Valjevo baš na našu Čistu Sredu 1794.

Naposletku bio se rešio potući se sa Aganlijom, a ne voditi blizu dve hiljade svoje braće u očevidnu propast, no o tom nije smeo nikome kazivati, nego je neprestano mislio, kako bi Aganliju od toga odvratio.

” — On je hteo skupljenom narodu govoriti, no Fočić poviče: „Vodite i̓ dalje”. Na tom pozorištu sveta je mlogo skupljeno bilo; jer i Srbi i Turci, da bi veći stra̓ od dahija imali, morali su doći da ove

— — —” O tom pismu koje su Turci u̓vatili, na drugom mestu kazaću prostranije. Kad se to pismo pročita, rekne Fočić skupljenom

dalje bi trpili, no dahije popisaše u svoj tefter sve koji su za cesarskoga rata bili oficiri, kaplari i soldati, a pri tom i najbolje kaluđere i popove da iseku, i već moga oca kneza Aleksu, Birčanina, ̓Adži-Rufima i druge po pašaluku isekoše

Pri tom iskao sam da nam dadu džebane, topova i oficira. I sad se smejem, kako sam onda mislio i pisao, jer sam tražio naposletk

No pri svem tom ja ću na moje prijatelje pisati i koliko mogu vas preporučiti, a vi pođite do gosudarja. Sčastliva doroga, praščajte!

Ove čelenke daju veziri onome koji kaursku glavu donese. To mu je na glavi nositi kao neki orden, i po tom se poznaje koliko je glava neprijateljski̓ osekao i koji je bolji junak. I ovo sam zaboravio.

— a on samo pogleda — i odo̓ pod jednu šljivu, nabijem džube na glavu, i tu ne znam koliko sam plakao i suza izlio; u tom i zaspim. Rekao mu Popović Pavle iz Vranića: „Javi mu se, gospodaru, crče plačući, žao mu je”.

Već naši Turci ne trčaše daleko za nama. Dođemo u šanac Milanu u mrak. Na tom boju pogibe naši̓ poviše 60, ali je Turaka i od 300 više, kako nam je posle Gača kazao.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ama, šta veliš, dok to pukne po selu, a? — More, gledaj ti samo posla... U tom razgovoru dođoše oba brata kući. Rogu ostaviše u Maričin vajat za vrata; spremiše i konopac.

Često je u razgovoru mešao po neku stranu reč. I to kad hoće da je izgovori, čisto zažmuri da bi po tom okolina videla kolika je tu učenost! A okolina obično tada šane među sobom: »Nuto, nuto! kako se naš učo pući!...

Dođe već da se svisne od tereta. Svoga ga mrtvi znoj probi... Čitav sahat borio se tako s tom nečastivom silom. Dok se čuše srećom i petli... Odskoči mu dete s leđa, pa naže uza stranu.

U tom razgovoru i planiranju stigoše već i u Vučevicu. Kapetan je odseo kod kmeta seoskog Stepana Stenčića. Odavno nije bilo

Njemu je lako — sedi besposlen po vas dan, pa izvoleva... Tako je bilo i s tom glavom šećera! Uđem ja jedno jutro u kancelariju a ona mu stoji na astalu. Ja se malo začudim, bogme.

— Bogme, vi ste tu mnogo zaradili! — Ja šta misliš ti, bolan!... Vidiš ovu kavanu? Nju je sazidao kapetan tom glavom šećera. Moj Pajo, padalo je tu novaca kao kiše!... — Ama, opet ti ne kaza meni kako se zavadiste.

Htede se lepo iskobeljati. Ali, ne lezi vraže, to nekako prokopkaju kapetan i Uzlović pa poteci tom čoveku. Kao za nesreću Radanovu, desio se taj čovek — kapetanu brat od ujaka.

— Nemoj da se pretrgneš, ćato! — reče momče zajedljivo. — Vi'š ti bezobraznika! Ne kažeš hvala i na tom! — obrednu se pisar. — O, o, gle ti šta je ovaj nakupio! — začudi se gazda Milun i mahnu glavom. — Bogami lepa para!

— Ono ima još svirača ovuda u nas, ali od Sreje boljega nema. — Da je majstor u tom poslu, to znam, ali nisam znao da mu se toliko plaća. — Plaća da vidiš, gazda Milune, dosta dobro! — nastavi pop.

Čeljad istrča i udari u dreku. Njih dva nose se kao besni — ne da se Milun, ne da se Sreja. U tom rvanju doguraše se do ambara. Ono momče skoči bunovno, pa nadade dreku i uteče nekud u korov.

Pupavac samo užagri očima kad advokat pomenu toliki miraz. I na tom se razgovor prekide. Nije, vala, prošao ni dobar sahat, a već je advokat sedeo u kući Nikolinoj i uveliko se

ćeri i snaje mazale perčin prosedi, te kroz ovaj prolazili milionima puta i to tako da se ne zna upravo koje će se ime tom obliku fesa dati, fes ili smese miliona znojeva sa mašću itd. On ne plane, jer to te smese ne dopuštaju.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ta sloga njihna već beše prešla i u poslovicu. Druga im sela zavideše, a oni behu ponositi. Nego, u tom ponosu bilo je i taštine.

I mislio je: niko o tome n zna! A osećao je da se mora nekome poveriti; morao je imati nekoga s kim bi mogao o tom govoriti da bi mu duši laknulo. I naumi da sve kaže Lazaru.

— jeknu Lazar. I samim pogledom izazivao je. Stanko se ljutnu. — Šta je tebi, jarane? — upita on, a u tom glasu zvonio mu prekor. — Šta tu vazdan!... Smeš — ne smeš?! — viknu Lazar, a beonjače mu od zala zakrvavile.

Video je kako je njegov babo prosi, kako ih popa Miloje venčava... Srce mu se razdragalo, pa igra, igra u prsima... U tom slatkom zanosu zaboravi i gde je, i šta je učinio, i šta sad radi...

Srce ga je bolelo za tim mirnim i tihim životom... Znoj mu oblio čelo... On je stojao kao okamenjen pred tom svetom slikom domaćom.... A ta slika, živa slika, kao da ga je mamila k sebi, kao da mu govori: Hodi k nama!

Pa kad mi čovek veruje, je li pravo — pitam te — je li pravo da ga slažem?!... U tom izidoše na put. Lazar vide da su blizu hana... Napreže svu snagu i jurnu da pobegne...

Beše im teško gledati čoveka gde se pred njima kao crv vije... Petra izide iz kuće. Ona nije ništa znala o svemu tom. Za nju beše samo čudno to: što toliki svet stoji. — Što ne sednete, ljudi!... Hajte ovamo, evo sovre!...

Njihni su ga pogledi vređali. On leže da bi ih izbegao... U tom mučnom ćutanju provede dva puna sahata. Najedanput otpoče život oko njega.

A sad... sad ću ja drukčije i drugom kazati. Kruški je igralo srce od radosti, ali se on savlada. — Nećemo o tom govoriti!... Nego... Lazar je meni na srcu!... Hoću da ga vidim srećna i vesela, pa ću onda i ja biti veseo!...

— Onda nosi. I gdje ga vidiš, gdje ga sretneš — ubij!... Jesi razumio: ubij psa! — Dobro — reče Lazar. U tom stigoše kući Ivanovoj. Ivan pozva Turčina i njegovu pratnju da se prezalogaje, ali Kruška odmahnu glavom i ode zamišljen.

Ići ću krijući. Ta, valjda, neće ni ovako doveka ostati!... Kad se Turci dignu, rasteraće ih kao vrapce... Teškao se tom mišlju, i ona ga malo umiri.

I slavni pesnik ustanka našeg, Višnjić, rekao je tom prilikom, posle boja mišarskog, jednu istinu, koja će ostati večita.

Dučić, Jovan - PESME

I kad opet izbi: s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće. Mir je na sve strane. Dok ponova kucnu: tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane.

Čekam i čekam sve noći Tog putnika s nekom vesti. PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je?

Sve su oči zasenjene Tihog mrenja tom lepotom; I svaka stvar što se krene, Zažudi da umre potom. Vaj, zna samo duh čoveka I za život i za mrenja: Dve

Mi smo svoju suzu krili u tom času, Onu suzu čednu, svetu, neumrlu: No ona se svagda javljala u grlu, I uvek se tužno rasula u glasu.

I da moja misô nikad ne zaluta U tom svome času svečanu i retku, Uvek svetu vatru noseć celog puta, Veliku i svetlu, kao u začetku.

A strepim pred tvojom podmuklom Lepotom — Da ne digne jednom, kao gladna vila, Dok žalosna srca i ne slute o tom, Dva svoja u suze zamočena krila.

No tom večnom bolu i toj tamnoj sreći I reč jednu novu ako bude dao — Ko će znati da sam nekad iščezao Jer tu reč čudesnu

I minuću noću kraj tvojih obala, Dok roneći suze i ne slutiš o tom; I poći daleko preko tamnih vala — Sve u bolnoj žeđi za novom lepotom.

Video je u tom času zamrkli Tibar na čijoj je matici plivao veliki štit julskog meseca. Noć je ovde međutim bivala sve ljubičastija;

Podjednako svirepi i silni lomili su se u tom očajnom zagrljaju u kome treba da umre jedan od njih dvoje. To je bilo zbog čovekove žene, koja je stajala na steni

2. OSTRVO PAPAGAJA Ostrvo bez ljudi, u predelu mora kuda brodovi nikad nisu prošli. Na tom ostrvu sijaju šume kao široki plamenovi u nebu.

Godine i zvezde su prolazile, a njegov duh bio je uvek zasenjen tom svetlošću zvezde koja nije htela da iziđe iz svoje tajne.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Idi, ako ćeš! — reče ona, i njen pogled razdvoji Crveno more. — Idi, ako ćeš! Bog ga ubio ko ti u tom stane na put!

Sve je složno, veselo, i ljupko, i svako gleda tom prilikom da se dobro išali i ismeje. Kako se, pak, koje od njih troga pojavi na vrata, odmah nastaje red, ozbiljnost i

Ostoja bogoslovac priča da se sada rastavlja sa tom ženom, jer ga ona tuži da je bije i zlostavlja. Neće on, seljače, nikad sreće imati! Uđosmo već u selo.

maže kolena petroleumom, i kad god, sirota, jutrom dođe s trga, huče i pri tom nama, svojim pitomcima, demonstruje sadržinu kotarice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napišem pismo, i ne znam mu više sadržaja. Znam samo da je počinjalo jednim snom, i u tom sam snu otprilike nacrtao kako sam ja zavoleo Nemicu koja nije lepa, koja je puka sirota i kojoj su već dvadeset i

Ne ja, ne moja, nego tvoja sreća, tvoje spokojstvo. Reci samo, ako misliš da pri svem tom naš brak ne bi imao negda, možda, posledica... kako da kažem?... Promisli — ja sam ipak na sve gotov!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I jedan i drugi odavno su u tom selu, još otkako su se oženili, a oženili su se čim su svršili u Karlovcima bogosloviju, a ovu su svršili pre dvadeset

Arkadija je baš svakojakih čuda video: s pokojnima se razgovarao, poznavao nekoliko veštica u tom i okolnim mest a, bio posrednik između ugodnika božjih i ljudi grešnih, — ali ovo čudo je prvi put sad doživeo!

Mogli su se siti najesti, pa čak i napuniti šešire i poneti kući svojim ubogim roditeljima. Zato su dečji šeširi u tom selu i bili iznutra kao kalajisani.

Jer isti iako je bio od râne mladosti kod njega, iako je vaspitavan ciglo u tom pravcu da bude, takoreći jedan stup kuće — ipak se on izmetnuo u nešto sasvim drugo, sasvim suprotno.

Zaustavljali su se kod nekih kasapnica od kojih je crkva primala lepu kiriju, iako se kasapi tuže na pacove. Tom prilikom mu je ispričao istoriju jednog matorog kusog pacova kome je pre toliko godina rep odsečen kad je kasapin

— Klanjam se, gospođice Melanija — reče i rukova se, pa kuražan kao svaki bogoslovac u tom raspoloženju, dodade plašljivo i polako: »Laku noć, i milo i drago«.

— ’Ajd’, ’ajd’, vidiću i tvoju pamet — manu rukom pop Ćira dosadno. — ’Ajd’ ukloni se s tom luletinom — veli gđa Persa — da izluftiramo malo sobu. — Šta će samo taj mladi čovek pomisliti?!

— Ovo sve k’o da se najelo bunike danas, tako gogori! Sevaj napolje, što si mi zadimio tu s tom tvojom lulekanjom! I ovoga drugog popa isteraše u avliju da puši.

kolike su u staro doba velike bile, a kolike su sad; o mesečarima kako idu uz visoku dvokatnicu k’o po patosu, pa tom prilikom spomenuli i o Gliši, koji je bio dvanaest godina u soldatima daleko tamo u Bukovini čak, kako je i on ili

Toga istoga dana posle podne, pripovedale su se čudne i neverovatne stvari o tom događaju. Uveče toga dana znalo je celo mesto, i levo i desno od Velikog sokaka pripovedalo se u svima kućama o tom

Uveče toga dana znalo je celo mesto, i levo i desno od Velikog sokaka pripovedalo se u svima kućama o tom zbitiju. A zasluga za to pripada gđici Gabrieli. Ona je bila kao neka vrsta mašamode u selu.

Ta ono... znate... ne treba se baš mnogo ni čuditi; u tom joj je, što kažu, i vek prošao! A posle, i nemecko vospitanje... šta ja furt predikujem i govorim... al’ nemam kome.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Voli me. — Pa dobro, dobro, uzmite se. Ko vam brani? — prekinu je pop odobrovoljen tom njenom ljubavlju. Ali Naza još zbunjenije nastavila: — E, ali ja iskam da se venčam. Hoću u crkvu kao i svi drugi.

Jedva bi išao i vukao se, ma da je u tom nagomilanom, većinom novom, pustinjskom, odelu, a još onako krupan i koščat, izgledao dosta i lep.

Taja je sve jeo. Ali više od varošanke, nego od svoga i Vejkinog. tom prošenje prošlo. Groblje se ispraznilo. Svi drugi prosjaci otišli, samo oni ne.

Gazdi se dopao i uzeo ga kod sebe, posle ga oženio, dao mu svoju sluškinju. S tom ženom imao i kćer. Ali ga žena toliko volela da ga nije mogla gledati da tako on trpi, posti, gladuje, već je radila,

same one iz zemlje izlaze čim se raskovnikom dotakne mesto gde su bile zakopane... Tom travkom se ima sve što duša zaželi, čovek pomisli... Ali nju je teško naći.

I onda bi nastala ona njegova zbrkana, ubezeknuta priča: o tom begu, o kupljenju njegova desetka u selu. A to bi nagnalo čaršilije da se sete njegove nesreće od koje je Menko tako

Seda tamo u kraj. I, pošto metne ispred sebe kapu, presedi ceo dan onako klateći se, s lulom u ustima i ogrnut tom svojom dugom kolijom.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Dođe sestra, umeša se u razgovor i dâ mu na znanje da miraz neće faliti. Ona već na tom nastojava. Gospođa Jelka rada je da se malo provozaju.

Zato bi' bio rad otprilike znati... — Kažite mi pravo, otprilike, koliko vi ištete? — Koliko bi' ja hteo iskati, o tom nemojte ni pitati, no samo: koliko se mogu od vas nadati?

— Dođite vi, dakle, opet k nama, a mi ćemo opet k vama. Je l’ dobro? — Jeste. — Mi ćemo, dakle, na tom ostati — Ja ću i onako skoro ovde prolaziti; imam nešto u okolini kupovati. — E, baš dobro. — Sad se preporučujemo.

Tatijana Skorićeva u P. bila je fina prosta devojka. Od svojih drugarica se samo u tom razlikovala što je bila najbogatija. Ima sesiju zemlje i vinograd. Oca nema.

Prespavao je jutro. Premišljao je da posluša majku, pa da još ostane. Majka i Mileva o tom ništa ne znaju. Drže da je Ljuba otputovao. Pre podne eto Ljube opet u kuću Mileusnića. Pita za frajlu.

Frajla se morala na to nasmejati. Čika-Gavra sedeo je već na tom divanu, pa znao je kako valja sesti. — Ded sviraj, devojko! Sad frajla sedne kod klavira i počne svirati.

Gospođa Makra se vrati u sobu, pa zabašuruje celu stvar. — Neće da uđe moja Paulina. Znate, u tom vraškom inštitutu naučila je na mider. I sad je jako utegnuta, pa joj je pozlilo. — Al zašto je tako istrčala?

— Ja idem na lustrajz, ako oni dođu. Tako su se gospođa Makra i frajla Paulina razgovarale, i u tom su se složile da se ne udaju za čika-Gavru i Čekmedžijića. Čika-Gavra i Čekmedžijić putuju.

— Ta znam, mora ona mene rado imati, kad me je još devojkom dobro gledala! Mora ona još moja biti! — O tom, čika-Gavro, nemojte račun voditi; ona se s vama samo titra. — Nije baš ni tako!

Posle mesed dana puče glas da će na proleće biti prsten frajle Julke sa notarošem Ružičićem. Ljuba se tom jako začudi.

Dakle, kaži, ako hoćeš. — Ne branim. Ja ću poći za njega. — A ti ostani pri tom. Sad se napolju Steva o tom sa Gavrom razgovara. Posle ću opet ja Čekmedžijića uhvatiti, pa ćemo još danas sve svršiti.

Dakle, kaži, ako hoćeš. — Ne branim. Ja ću poći za njega. — A ti ostani pri tom. Sad se napolju Steva o tom sa Gavrom razgovara. Posle ću opet ja Čekmedžijića uhvatiti, pa ćemo još danas sve svršiti. Sad gledaj posao.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ali baš u tom trenutku neko spusti ruku na njegovo rame. Jurišić se naglo okrenuo i kad je ugledao ženu, uz visokog čoveka vojničkog

— E pa gotovo je! — Fіnіta Ia comedіa! — Dakle mobilizacija, rat! — Nek je sa srećom! Ali kako u tom momentu naiđoše odnekud ona teška gvozdena kola za polivanje, vučena ogromnim meklenburškim konjima, koji su tromo i

„Kako je to sve i čudno i smešno sa tom čovečijom dušom — pomisli Jurišić. Do malo čas ponizna, ponižena i jadna evo je kako se nakostrešila, gorda, prkosna,

Tamo dole, u tesnim i bednim prostorijama najosetljivijeg u tom trenutku, nerva u delikatnom mehanizmu mobilizacije, jedan pust jarosan haos besneo je orkanskim besom.

Međutim, i u tom najkritičnijem trenutku i kad su i poslednja creva pešadije zamakla za kukuruze, peta baterija, koja je dejstvovala

U tom trenutku jedno čudno talasanje na njegovom mračnom i užasnutom licu odavalo je neku strašnu rešenost. On se brzo spremi i

u poslednje vreme, šalju i određuju na sve rizičnija mesta i da bi on jednoga dana, pošto niko kraja ne može sagledati tom strašnom razračunavanju, najzad morao platiti glavom. To je sigurno.

dva mršava, slabunjava mladića dižu nosila sa njegovim teškim telom, mučeći se da ga iznesu iz vagona; i kad ga tu, na tom izlazu, opkoli njegova brojna porodica sa izrazom onoga nemoga straha i očima punim suza.

I tek tu, tačno na tom izlazu iz vagona, dođe mu najednom da se napregne i uspravi, pa da onom skupljenom brižnom ali ponositom svetu, koji ga

Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog puka, poginuo je na položaju tom i tom, toga i toga dana, o čemu izvestite njegovu porodicu. Sahranjen na položaju.

Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog puka, poginuo je na položaju tom i tom, toga i toga dana, o čemu izvestite njegovu porodicu. Sahranjen na položaju. Stvari njegove i novac poslaće se naknadno.

sumnju, smesta odbacio mogućnost svake pomisli o njegovoj stvarnoj krivičnoj odgovornosti, pa je tražio da gnušanje pred tom optužbom izrazi na način koji bi ostavio utisak da je zadovoljenje jedino što se njemu duguje da pribavi.

Afrika

Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu. Pri tom kod ovog Švajcarca, koji je stari kolonijalac, postoji još i surevnjivost da se jedan novodošli bez velike muke

Da čak prvo putovanje kroz jednu zemlju više upozna čoveka s tom zemljom no i jedno iduće, koje još slabi i prvobitno stečena ubeđenja.

Istim ritmom, ujednačeno, i grudni koš mladića i grudni koš devojke širio se i skupljao. Oboje su izgledali tom tišinom i tim mirnim ritmom tako prostrani i tako večiti, da bi čovek i nesvesno zamislio kako se njine tamne pleći

moju poljsku postelju, komornik, stolove i stolice, dok sprema ručak od konzerve, ja imam neprestano pred očima kako tom ugasito crvenom stazom silaze tamni seljani uvijeni u plave marame.

U jednom trenutku osvrnuh se da ih fotografišem. To ih baci u urnebesni smeh, okovan samo tom pažnjom da ne izgube vlast nad čamcem.

Stegnutog srca, kao deca u noći, ja osećam skoro nelagodnost od ovog džinovstva u prirodi. Osećajući još pri tom da ću, sasvim brzo ostavljen od Vuijea, biti bačen na veliki put koji vodi kroz Afriku (na ovaj crveni, purpurni put,

Tako za petnaest samo franaka dobijam masku za koju sam docnije doznao da je kao tip od najstarijih u tom kraju. Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...

Poći sad, kad put postaje najteži, bez dobrog kuvara, i pri tom još poneti njegove stvari koje su tu a koje ma kome da ostavim neće mu ih više dati, sasvim je dosadno.

član najdivljijeg plemena što se da zamisliti. Ne može se pretpostaviti da jedan belac opstane jedan dan u tom narodu ljudoždera, i poluzverova, koji, dok belac prolazi, skriveni iza stabala, dočekuju ga otrovnim strelama. N.

Rat se vodio pre naše Kosovske bitke, od ovih krajeva pa sve do Nigera, i legende o tom porazu još uvek uzbuđuju tamne narode ne samo u Africi već i po svim ostrvima, i američkim plantažama.

Toliko je gospodstvo načinjeno svuda od istih elemenata. I ne ograđuje se samo na tom pokretu ruke kojim me je zadivio, već kada ga još pitam da li bi se protivilo njihovim običajima ako bi se i on slikao

bi ličila na ono što se kod nas zove „čarlstonom“ da one i trenutka odvoje stopala od zemlje; ali je cela igra baš u tom grozničavom ritmu celoga tela, sasvim isturenih bokova i sasvim uperenih grudi, u ritmičnom trešenju i savijanju, u

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

da se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove briga i domašnji nezgoda pune razgalilo, a pri tom — ako uši slišati ima — i nauku živlenja pridodalo.

More, propadniš, more, propadniš, kukavico! JUCA: Nisam se ni tom nadala da ću kod vas propasti. JANjA: Nisi si nadala, što si si nadala? Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu?

Nisi jošt ni opravljena kao što valja. A drugo, nisi nigdi ni na vospitaniju bila. Baš treći dan Uskrsa na jutrenju je o tom bio razgovor.

JANjA: Zašto? Ja sum čovek pošten... O, moje lepe dukate, o, moje lepe dukate! MIŠIĆ: Da ste vi pošteni, o tom nema sumnje, no vidite, kod vas se našle fališne banke, vi morate odgovariti. JANjA: O, tihi, o keros!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

U tom kraljevstvu tekle su reke bogate ribom, a duž tih reka prostirale su se beskrajne, zelene ravni. Leti su se te ravni pre

Nebo se posle, opet, spusti na tu praznu zemlju kao plava zavesa. Sve do kraja XVIII veka, u tom kraljevstvu ratovi su bili česti.

Svojim belim zubima, kao nizom bisera, on se cerio, ne bi li se umilio tom strašnom čoveku. Pošto je on bio u vojsci isprednjačio, a najbolje, među njima, znao nemecki, braća su ga izabrala da on,

„Pravi lepotan“, pomisli Garsuli. U tom trenutku, kad je Garsuli već mislio da je sve svršeno, taj Isakovič progovori, na nemačkom, odlično.

Svi su bežali. Svi su bili ustuknuli pred tom nabujalom, crvenom, rekom, koja je valjala, kao poplava, konje, barjake, puške, klobuke, za kolima, u kojima se bio

Jedan ga je bio ujeo za ruku. U tom zatvoru, apsenik bi brzo naučio kako je u mrtvačkom sanduku, a izgubio bi i pojam o vremenu.

Ono što je on rekao tom škopcu sa Krfa, kazali bi mu i svi oni iz Mahale. Pavlu se činilo da čak čuje, kao neku grmljavinu, u daljini, Trifunove

Ali se prevario u tom sanjalu, zato što se činio tako tih, i tužan. Međutim, Pavle je imao onu bezumnu hrabrost, koja se, katkad, sreće kod

Zaboravljena skoro više od godinu dana, ta slika njegove mlade, pokojne, žene, pojavi se tako, u tom providnom, plavom mraku zatvora, i on je vide kao da stoju tu, pred njim, u zidu.

Isakoviči se tako razmestiše, po klupama, na tom doksatu, u hladovini, u kojoj su visili čitavi grozdovi lanjskih klipova kukuruza i paprika, kao crveni venci.

U Ane, sestrinska naklonost, prema tom nesrećnom čoveku, bila je vidna, mirna, jasna. U naklonosti Varvare, međutim, bilo je nečega plahovitog, strasnog,

Punctum. Garsuli je o svemu tome poslao svoj izveštaj Ratnom veću, u Beč. On je po tom izveštaju šetao – svojim lepim, kaligrafskim, rukopisom – kao paun.

Teodosije - ŽITIJA

U Gori Svetoj, u oblasti tvoga manastira, na tom i tom mestu, potražićeš i naći ćeš dva skrovišta zlata, koja uzevši sve što ti je u Bogu potrebno ustrojićeš.

U Gori Svetoj, u oblasti tvoga manastira, na tom i tom mestu, potražićeš i naći ćeš dva skrovišta zlata, koja uzevši sve što ti je u Bogu potrebno ustrojićeš.

A Ste fan, saznavši od onih koji su bili sa svetim za uzrok njegove potištenosti, nije ga smeo o tom pitati, nego sve ispitavši od vojnika koji su došli i saznavši za strašnu smrt protivnika, užasom obuzet čuđaše se i

Krst sveti i časni omivši, tom osvećenom vodom i toplom molitVom brata napoji, i svega ga okropi, polažući ruke svoje svete na časnu njegovu glavu, i

Jer u tom Nazaretu, vrativši se od telesnoga bežanja u Egipat, u njemu je telom bio othranjen hranitelj sviju, Bog moj Isus, zato se

Zato, dakle, i do sada jerej sa bosim nogama svetu i božastvenu službu na svetom mestu tom svršava. Bio je i u crkvi Svetoga proroka Ilije, klanjajući se sa mnogim suzama celivaše mesto o kome Gospod reče

Vretište oštro uz telo nošaše, i o tom ne znađaše niko osim matere. Zbog toga još više mati njegova nad njim plakaše, gledajući cvet njegove mladosti kako se u

Sve ovo videvši i po tom doznadoh koliko je veliki u postu i trpljenju prepodobni i vaistinu dostojno od Boga proslavljeni, i raspitah se kod

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Verovatno je da je u tom pogledu bio od uticaja na njega naziv „Ilirija“, koji su Napoleon i francuski administratori bili dali oblastima

Da nije bilo uzajamnog pomaganja, mnogi se ne bi spasli, a seljaci su se tom prilikom najbolje ponašali. Posledica ove duboke osećajnosti su i njihova duboka osećajna pravda i milosrdnost, kao i

I ono što je u tom pogledu najkarakterističnije za mnoge krajeve dinarske planinske zone, to je pojava vrlo jakih temperamenata,

Od nekog vremena Ere se sve više bave i zemljoradnjom. Ali u ovom stanovništvu dinarskih brđana, homogenom u tom smislu, što nije izmenjeno migracijama, što govori istim dijalektom i što živi od istih zanimanja, ipak ima psihičkih

To je niz veseljâ, obeda i poseta, i tom prilikom daju jedni drugima mnoštvo poklona koji ih urnišu. Ove su navike čudna suprotnost vrlo ozbiljnim navikama kod

Većina od ovih Aromuna bili su u tom smislu pogrčeni što su znali grčki, bili u vizantijskom smislu jako odani pravoslavnoj crkvi i ponosili se grčkom

Ali u njemu mora biti nekih uticaja aromunskog jezika. Zapadnomakedonski dijalekti nisu još u tom pravcu sistematski ispitani.

U tom pogledu Kosovo izgleda prema Moravi kao oblast ustaljenog stanovništva. Zbog nesigurnosti i pljačkanja mnoge su se moravsk

Po jačini nacionalnog osećanja Moravci su najbliži Kosovcima i u tom pogledu sa njima čine jednu grupu. Ali po realističkim crtama, po tipu kuća i po opštem utisku kao grublje stanovništvo

Veće je plodnosti i zbog toga što zemlja nije onolikim vadama i navodnjavanjem izaprana, kao u Podgoru. Ali je zemlja u tom zemljoradničkom delu Pologa bila begovska i sela mahom čitluci, kao što je slučaj i na Kosovu.

Ima dobro imućnih ljudi, ali su oni drukčiji no dinarski, i za njihov život i karakter potpuno vredi sve ono što smo u tom pogledu kazali napred za imućne ljude centralnoga tipa uopšte. I oni se uvek tuže i kukaju.

“ „U jelu su“, veli on, „proždrljivi i tom prilikom samo o njemu misle i ne uznemiravaju se: srče bugarin ne šali se, trista pasa da se pokolju ne bi ga zaglušili.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Zar se za ljubav žene koja vas je izneverila ide u smrt? Naprotiv, baš u tom slučaju valja živeti, valja postojati. Ako joj uspavate savest, smejaće se vašoj smrti; ne, moj Aljoša, ne ide se u smrt

PAVLE: Slušajte, ma ko da me tražim, nisam kod kuće. Razumete li? MARIJA: Razumem! IX LjUBOMIR, ISTI LjUBOMIR (u tom trenutku pojavljuje se na vratima noseći jednu veliku knjigu): Je li slobodno? PAVLE (malo zbunjeno i otežući): Da, da...

LjUBOMIR: Zar se i tom granom tehnike bavite? PAVLE: Da, arhitekta, građevinski inženjer... ali, mene je oduvek vrlo zanimala hidrografija i

Zar to može kako ko hoće? Ja mislim da u uređenim zapadnim državama mora postojati o tome kakav zakon i po tom zakonu: ko je mrtav, taj je mrtav. Kod nas, međutim... ANTA: Ne može država nikoga naterati da bude mrtav.

Dobro!... Ali vi ne možete sedeti skrštenih ruku, vi morate nešto učiniti... SPASOJE: Pa da! ĐAKOVIĆ: E, i u tom pogledu daću vam jedan savet! SPASOJE: Opet 1.000 dinara? ĐAKOVIĆ: I dve i tri i četiri...

Uostalom, ja i inače imam da pišem. (Polazi, ali u tom trenutku otvaraju se zadnja vrata i nailazi Ljubomir. Vukica se zaustavlja.

SPASOJE: Ne pretim, ali eto, vi kažete kad lađa tone, a zaboravljate da će sa tom lađom potonuti i vaših pola miliona gotovog novca. NOVAKOVIĆ (trgne se): Ne mislite valjda...?

SPASOJE: Na taj način bilo bi sačuvano imanje i ugled moj i vaš. PAVLE: I u tom slučaju vi bi priznali da sam ja živ? SPASOJE: Da, u ovako izuzetnom slučaju.

MILE (sedne). SPASOJE: A vi ste, kako mi gospođa piše, pisar kod advokata Petrovića. MILE: Da! SPASOJE: Tom se advokatu obratio takozvani Pavle Marić da ga zastupa? MILE: Da, da povede krivični postupak protivu vas.

Kako protivu mene? Zašto protivu mene! A vama je stvar, izgleda, bliže poznata? MILE: Da, ja radim po tom predmetu. SPASOJE (uznemiren): Šta radite? Kako radite? Recite mi, molim vas, u čemu je stvar.

VUKICA: To bi, izvesno, bilo nešto neobično. AGNIJA: Ja sam uvek sebi zamišljala bračnu sobu otvoreno plave boje. Tom bojom bi se čak morali obojiti i zidovi, naročito plafon.

Sa Švarcom? Pa da, sve sam pripremio i pozvao sam Švarca. VIII ŠVARC, PREĐAŠNjI ŠVARC (u tom času nailazi. On je elegantno obučen gospodin).

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Hoćeš li da ga neko drugi digne! Nisam imao neko određeno mišljenje o tom pitanju, i to je bilo ludo. Neizmerno sam želeo da odem, pruža mi se prilika, i šta? Ne znam hoću li je?

Idiot! I to idiot koji nije stigao da vidi kako u tom gradu jedino gradski deluju crkva i zatvor pred kojim jedan milicionar stoji tek onako: ovdašnji lopovi isuviše su

Ujela si me. - Ujela? Pa to je, ipak, nešto - prišla mi je i uštinula me, a onda se zasmejala i smeh joj je u tom sutonu punom mesečine i laveža pasa ličio na zvonce. - Ti se ne ljutiš? - šapnula je.

- Zakasnićeš na posao! - prilazi Timotiju, a on joj kaže da hoće, ali kako je već neophodno da neko očita lekciju tom mangupu. Mangup sam ja.

Na trgu sam se zaustavio, tom trgu ravnom i okruglom kao palačinka u čijoj se sredini nalazi nešto kao vodoskok. Uokolo su klupe na kojima su

- Ti, verujem, ne misliš tako? - podiže prema meni svoje modre oči i nasmeši se. U tom osmehu bilo je sakupljeno sve ono što je Karanovo pričalo o Crvenku profesora Galca, koji piše tamo nekakve stvari.

Rašida se uvređeno odmače u stranu. - Zar sam baš toliko dete? - reče okrenuvši mi leđa. U tom pitanju bilo je toliko usamljenosti da za trenutak osetih kako gubim dah. - Ti, mala ludo!

Upitah je šta će biti ako unutra, kad počnem da ga gutam, nađem neizleženo mlado, a ona reče da ću u tom slučaju jesti kajganu s mesom i nasmeja se. Mesec se kao u filmovima iz Indije polako i dekorativno penjao u nebo.

- Nadam se da će mi ova jaja dati inspiraciju za noćas rekao sam i nasmejao se, ali ona nije ništa primetila u tom smehu, jer je prosto spavala hodajući. Predložih joj da je otpratim do kuće, iako je to bio nepotreban predlog.

U tom trenutku gotovo sam mrzeo svog oca. Kako se samo uklonio bez reči. Bilo mi je nekako krivo što nisam bolje pogledao.

Tamo, u šupi, oni smrde kao đavoli, ali ona ne da ni jednog da ispečemo, a što je najčudnije stari joj pri tom povlađuje. Pre pola godine iz kaveza su nestala dva.

Mislila je pri tom na moje farmerice i crni džemper, ali je u tome bilo dosta licemerja. Ona nije želela da ih menjam, jer ma koliko egziš

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra je biodobar „pevac“, bar on se za takvog držao. Tom prilikom bi se nadmetali; osobito „treći glas“ je voleo gospodar Sofra.

— Šta ima novog? — Ništa, došli smo da se o onom jučerašnjem porazgovaramo. — E dobro, dakle kako mislite sa tom Krakovom? — Neka Čamča kaže.

A najvoleo je biti u šetnji, među konjima i kočijašima. Kuća, dućan i mehana bila je baš kod Dunava, baš na tom mestu gde staju lađe, vašarske, žitarice, belozanke. Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa.

Šljahtec je poziv učinio u ime grofa, ali o Čamči i Krečaru ni reči. Njih nije nužno tom formom pozvati, jer i jedan i drugi je samo „kupec”; dosta kad ih je nakratko grof pozvao.

Na tom krasnom kandilu izrađeni su svetitelji, među kojima glavno mesto zauzima sveti Nikola. Posle nekoliko dana spreme se na

Putuju vrlo lagano i vrlo dugo. Jedared već naiđu i na taj put, i po tom poznatom putu upute se Košici. Putuju lagano, i dođu u Košicu.

Gostioničar odgovara da su strani, ali da ih on nije pitao otkuda su; vašarsko doba, ko će koga o tom pitati, kod tolikog sveta.

Gospodar Sofri dolaze prijatelji da mu čestitaju. Kada se sasvim oporavio, idu Čamči u kanapu, pa jednako ga o tom putu zapitkuju, pa muka mu je dok ispravi ono što je Čamča njemu na revanš dometnuo.

U takvom izobilju, svud tako primljen, u društvenom životu bio je takav na kog je otmena publika računala, i on je tom poverenju odgovorio. Ako treba na igranku, u „tancšul”, tu je on. Ako treba kotiljon upravljati, tu je Šamika.

I Šamika, takav mladić, opet nije se nikad mogao oženiti, ne da nije hteo, no baš nije mogao. Šamika u tom raznovrsnom svom zanimanju nije imao vremena za nauku.

Dok je Šamika pred njenim očima, odvuče se od crnih misli, u tom magnovanju raduje se kanda nema tereta na srcu. Kako nema Šamike, njoj iz groba pred oči izlazi Pelagija, onako obučena

Otac ga otera, pa na molbu materinu opet primi, dok nije bio prinuđen istisnuti ga. Tom prilikom Pera reče ocu da mu što dâ, da će on sam gazdovati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Tako da, budeći se svaki čas, zastenje i odmah zatim opet zaspi, škrgućući zubima. Pri tom, za taj tili čas, dok opet ne usni, šta sve ne ugleda u polusnu! Reku što pod bregom šumi, ispunivši svu noć.

I, u njemu, zvezdu. Jednom zasta u tom ljuljanju i hujanje mu u glavi presta, tako da oseti da je budan. Ležao je u mraku širom otvorenih očiju, začuđen, i

su se bila dogovorila da prevare ženu pri oproštaju, jer stariji nije hteo da vidi ono što je bila u stanju da učini, u tom poslednjem trenutku. Zato je trebao mlađi, sa detetom, da dođe, kolima, pred kućerak kod obora.

Sagnuvši glavu nad svojom ćerčicom, ćutao je u tom strahovitom prskanju blata i odskakanju od grana, panjeva i džombi, sve dotle dok, zamaknuvši kraj jednog šumarka retkih

Osunčan, prosijan, oseti se topal, a ne težak, kao i da ne jaše, kao i da ne postoji, u tom nevidljivom vetru, koji ga je dočekivao s lica. Zatim potera konja kasom, kroz prazninu.

Isakovič je bio ljut, jer je osetio strah pred tom šarenom babetinom u vojničkom odelu, a Komesar, jer je Isakovič pretegao kola na levo, tako da je on sedeo sav

Dobošari počeše da lupaju. Za trenut širom otvorenih očiju, stade, u tom ga drugi ošinu posred lica, tako da usne prepukoše i da krv šiknu.

zvekećući pri svakom pokretu sabljama, pognuti, obasjani šarenom, mutnom svetlošću prozora, padali su ničice pred tom bujicom prijatnosti što ih obuze.

U sebi, on je već sastavljao izveštaj o svom neuspehu, istim oštrim, čistim slovima. Hteo je, naširoko, da pri tom opiše pravoslavlje u „svom vojnom okrugu“.

jer uzaludno je sve, prah, smert, sueta suetstva... prazdne reči... a kad se umire, umire se kao pas i konj. Pri tom pokuša da ustane i da pođe. Duše nema... kao što ni Boga nema... živimo uzalud... prah... smert... prazdne reči.

Tada se ona ispravljala, stegnula u pasu, visokih, pravih ramena, da izvadi dva krupna bisera iz ušiju. Pri tom njenom pokretu sav bi drhtao.

Istina, ona je tek sad bila lepa, upaljena, pri tom ugojena, bestidna, ali zar nisu takve i sve druge sa kojima je on imao posla?

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

sudbinu odgonetaju sledećim postupkom: Na Badnje veče devojka iziđe iz kuće „Da istrese ’troje’ (trohe, mrve), pa se tom prilikom malo zadrži i prisluškuje što se u kući govori.

Tako, na primer, devojka u Banatu uoči Đurđevdana seje bosiljak i pri tom govori: „Ja sejem a suđenik nek dođe prekonoć da vlači bosiljak.“ Onda će joj se, kažu, sigurno javiti suđenik u snu.

da sanduk s mladinim darovima bude zatvoren za vreme venčanja jer, prema široko rasprostranjenom varovanju u Srbiji, u tom slučaju mlada može ostati bez poroda. Iz istog razloga, mlada ne sme da se uhvati za trbuh za vreme venčanja.

Kada se kum vraća sa krštenja kući, on bi trebalo da unese kumče tako što ulazi u kuću desnom nogom i da pri tom kaže: „S desnom nogom naprijed, da se sinovi rađaju, a djevojke udavaju.

Trudnica se, piše Milićević, „čuva da ne vidi zmiju, jer će joj dete biti šareno“. Negde, opet, misle da će u tom slučaju dete biti „večito hladno kao zmija“.

⁵⁰ (U Gruži, pak, veruju da će u tom slučaju dete imati bolove u stomaku.) Ovaj neobičan skup životinja koje trudnica mora da izbegava, a koji sačinjavaju:

Ako se ne drži ove zabrane, dete će joj se neminovno kad-tad, makar i pod starost, udaviti. Negde, pak, misle da će u tom slučaju dete samo plakati kada se bude kupalo.

U Bosni, na Poklade (uveče) stavlja se stari opanak u vatru i pri tom se veruje da će od ovog neugodnog mirisa veštice pobeći.

(1) Skrivanje od zlog pogleda. „Najprirodnija i najlogičnija zaštita od uroka je u tom da čovek ne bude izložen pogledima zlih očiju.

U ovu svrhu posebno se koristi kamenje specijalnog oblika, u vidu strelice. Tom staklastom kamenju, koje naš narod naziva strelicama od groma, pripisuje se snažna magijska moć.

“ Na Kosovu majka, kad ide sa detetom među svet, pljune sebi na dlan, i pri tom kaže: „Koliko na dlanu dlaka, toliko na tebe uroka“, pa tom rukom na koju je pljunula protrlja dete po licu.

kad ide sa detetom među svet, pljune sebi na dlan, i pri tom kaže: „Koliko na dlanu dlaka, toliko na tebe uroka“, pa tom rukom na koju je pljunula protrlja dete po licu.¹⁸⁷ Mazanje deteta sekretom vagine takođe je moćna zaštita.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Mnogi od nas maturirali su samo sa tom jednom jedinom sveskom, svaštarom, koja je lako mogla da stane u levi džep kaputa.

sam da kažem i to da su našoj ulici neprestano menjali imena sve to vreme, a pošto smo stanovali na prvom spratu, pri tom su nam uvek ulazili u trpezariju, otvarali prozor i zakucavali svoju tablu.

Pitam se koga će sada izmisliti moj ujak? IGRANjAC Igranke su počele već prvog dana pobede, koja u tom trenutku nije nimalo ličila na onu dobro poznatu damu odevenu u zavesu, sa zastavom, golim grudima i svačim, kako su

Upravo se ljubila s onim naduvenim Gregori Pekom, koji je u tom filmu igrao američkog novinara, kad se iznenada zagleda u parter desno.

Što jest, jest, neću da grešim dušu, dao nam najskuplja mesta u »Jadranu«. A znate li o čemu se radilo u tom filmu? E, sad ćete da padnete na dupe! O nama.

Tražim se po trotoaru. a ne mogu da se nađem. To je Helen. Pat. Megi. Lu. A ovo je mali Pjer. Mala Žoržet. Mali Tom. Mala Pat. Mala Helen. Mala Megi. I njihova deca me gledaju takođe kroz dvogled izvrnut naopačke.

Francuzi! — Da prošetamo? — kažu uspeli momci. Zašto da ne? Dok Helen, Lu, Megi, mala Helen, mala Lu, Megi i mali Tom nakupuju neke sitnice — svirale i papuče. Šetamo, a mene hvata strah za Beograd. On, nespretnjaković — ništa!

U tom oslobađanju kroz dodire ima nečeg što se ni danas nije promenilo. Čitao sam negde da se u najskupljim švajcarskim klinika

Ja od tuge progutam karamelu, mada uopšte ne volim bombone. Onda po ekranu Kinoteke počnu da se jure Tom i Džeri. Mladi čovek posmatra u treperavom mlazu svetla mladu ženu.

Mladi čovek voli da gleda kako se mlada žena smeje kad se Tom uhvati na lepak. Mladi čovek, inače, nije baš tako mlad.

Presedeli smo tako i ne primećujući gotovo čitav život u tom divnom, mirišljavom podrumu u Kosovskoj ulici, u kome su se okretali stari filmovi.

Ali, vratimo se u jednu današnju nedelju, u tri popodne! Kada se Tom i Džeri najzad izjure do mile vole, mladi čovek i mlada žena oblače svoju decu i izlaze napolje na Kosovsku ulicu.

Matavulj, Simo - USKOK

Sve su bile niske, pod slamenijem krovovima, sve ograđene suhomeđama; upravo u svakome tom dvorištu bjehu po dvije-tri zgrade: jedna glavna, kuća, a ostale staje, ili kujne.

Janko se nije mogao zanositi tom osvetom, jer, najposlije, Milun je poginuo odvodeći plijen. To toliko da nješto rekne, zapita: — Dakle, biće rata?

Po tome se vidjelo da je Marko četi glava; on jedini stariji čovjek među tom djecom, tuna je i prije zapadao. A po crnogorskoj ćudi, Marko je činio da se u svemu ogleda njegovo glavarstvo, njegova

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA: Dabom’!, kad niste bili lepi! MATI: Ajd bestraga; ja nisam bila lepa, nego ti s tom nogom! DEVOJKA (plače): Sad mi se još podsmevajte. MATI: No, dosta već, idi te gledaj za doveče!

(Odlazi.) TETKA: Jako se naljutio. MATI: Mani ga zbogom, ne smem više o tom spominjati. UGLED 7. DEVOJKA, PREĐAŠNjE DEVOJKA: Šta je tata tako vikao? MATI: Od Marića nema ništa.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Ali i u tom okviru dečja pesma, dečji roman i dečja priča privlačili bi naročitu pažnju, izdvajali bi se izvesnom lakoćom gradnje i

Sva ta dela se pozivaju na dečju čitalačku publiku, ali s različitim motivima, i s različitim stepenima iskrenosti u tom pozivanju.

To odbijanje se temelji na polazištu da „nešto jeste Literatura, ili nije”. Po tom shvatanju Literatura ne podnosi sporedne, manje važne i manje samosvesne oblike; ona uvek mora poštovati najviše ideale,

Toj presudi, međutim, izmiču retki stvaraoci, kod kojih je to ograničavanje uslovljeno nekim drugim nužnostima. U tom slučaju dečja publika nije grubi spoljašnji činilac, čije potrebe valja ropski zadovoljavati, nego tek jedan od mogućih

U tom su smislu rečiti slučajevi onih knjiga koje prvobitno nisu bile namenjene deci, ali su im se s vremenom nametnule, pronaš

oni ne daju ni lažnu, ni okrnjenu, ni glupo uprošćenu sliku sveta: ako je vizija izvorna, ona mora biti celovita i na tom nivou spoznaje.

tvorevine ne privlače, koji nikad nisu osetili potrebu da se u njima ogledaju, niti da svoju viziju do tog stupnja, i u tom pravcu, svedu.

Dostigli su majstorstvo na tom nivou; na jednom drugom, koji se, s pravom ili bez prava, smatra višim, majstorstva ne bi bilo.

onemogućavajući mu tako, zauvek, da se približi tom sebidovoljnom apsolutu koji niko i ne pokušava da ograniči kakvom funkcionalnom oznakom, i koji se zove Književnost.

najveći deo tekuće dečje književnosti u svakom pogledu bezvredan, određen za jednokratnu upotrebu, i da etiketiranje, u tom slučaju, nije samo proizvod kritičarske zlovolje, već pravedna osuda nečega što s umetnošću, ozbiljnom ili neozbiljnom,

Celokupna umetnost, sa religijom i filosofijom, nije ništa drugo do napor da se tom odgovoru približimo. Dečju književnost, međutim, taj tragični napor ne privlači; ona otvoreno nudi predah, opuštanje od

Vaspitna tendencija Dečja književnost otkriva svet i neposredne odnose u njemu, imenuje stvari i bića; u tom smislu, njena vaspitna uloga je neosporna.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Preterani, gospodine; mladi, pa preterani! NAĐ: Ali time škodu sebi čine. „Srblji su junaci!“ — Ko o tom sumnja? Ali valjda neće i Madžari leći da im seku duvan na glavi! ŠERBULIĆ: Mi ćemo za otečestvo naše i samu krv proliti.

ŽUTILOV: Ne brinite, gospodin Šerbulić, biće službe i za vas. ŠERBULIĆ: To ste mi jošt prvi dan kazali, pa na tom je i ostalo. Rodoljupci, vi rodoljupci! Šta ste za narod učinili? SMRDIĆ: A šta ste učinili vi? ŠERBULIĆ: Više od vas.

ŽUTILOV: I tako nam mlogo koješta kvari. ŠERBULIĆ: Već ako on nije mađaron, onda niko nije. ŽUTILOV: O tom nema sumnje. I oni su magarci bili koji su ga izabrali.

su se na račun tvoj obogatili, beže; a što će biti s onima koji ne mogu bežati, koji su stari, slabi ili bolesni, o tom se niko ne brine. Teško tebi, narode: ti stradaš, a oni se raduju; ti propadaš, a oni se bogate!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

naročito obeležje životu pravoslavnih Srba u Ugarskoj, i ništa nije toliko uticalo na stanje duhova i stvaranje ideja u tom delu srpskog naroda koliko ta neprekidna verska gonjenja kojima su bili izloženi od prvoga dana svoga dolaska pa,

U tom cilju prekinute su crkvene veze između Srba u Austriji i u Turskoj, odvojena je Karlovačka mitropolija od Pećke patrijar

Ali, pri svem tom, osećao se stalan i znatan kulturni napredak u svima pravcima narodnoga života i u svima slojevima srpskoga naroda.

Tu školu i tu teologiju učio je Jovan Rajić. U Kijevu on se dobro upoznao sa svom tom polemično-dogmatičnom crkvenom književnošću, koja je bila postavila za zadatak da dokazuje čistotu učenja pravoslavne

1761. izišla je u Mlecima knjižica Plačъ Serbii, eяže sыnы vъ različnыя gosudarstva razsъяlisя.25 Uporedo sa tom knjižicom, u istoj mletačkoj štampariji i iste godine, izišla je knjižica: Gorestnый plačъ slavnыя inogda Serbіi, svoihъ

Orfelin je i pravac, i osnovne ideje, i terminologiju, i format, i štampu, i raspored radova udesio po tom ruskom časopisu, i iz njega je preveo nekoliko članaka.

Ali trezveni iguman predskazivao je blizak kraj svem tom »svetinjičenju«. Stalni podsmesi sa sviju strana, nizak život manastirske bratije, prozaična stvarnost, razbijaju

i u proleće 1761, preko Like, ode u severnu Dalmaciju, sa namerom da tu učiteljujući zaštedi nešto novaca, po posle sa tom uštedom da ode na školovanje u Rusiju. Od 1761. do 1763.

On isto tako traži i vaspitanje ženske dece, i još i u tom pogledu on visoko stoji nad svojim dobom. U srpskom narodu su vladali uvek patrijarhalni i orijentalni pojmovi o ženi,

Dositej prekida sa tom srednjovekovnom tradicijom i osniva modernu i svetovnu književnost, koja se obraća građanstvu i narodu, koja je u vezi

Sve do njega Srbi su živeli u duhovnjoj atmosferi srednjega veka. On prekida sa tom nekulturnom istočnjačko-pravoslavnom tradicijom i odlazi neposredno u školu prosvećenoga Zapada i njegove slobodne,

I u tom cilju izdao je on u Mlecima 1804. veliko delo Novo graždansko zemleopisanie, prvu geografiju na srpskom jeziku.

Milićević, Vuk - Bespuće

Nije ni sam znao zašto ga je slagao. I on sleže ramenima. Svejedno. U tom času zabrujaše zvona sa katedrale Zdravu Mariju i prolamahu vazduh svojim punim i širokim zvukom.

I on se smijaše samome sebi, svojoj radoznalosti da se upozna s tom devojkom koju je naravno zamišljao sasvim drukčije, bolje ili gore, koja nije bila rđava, koja je bila kao i sve ostale,

Sremac, Stevan - PROZA

Zato ćuti pa idi; pa fali boga što se samo na tom svršilo! — Pa jeste — veli Jova jetko, uzimajući šešir i kriveći ga na desno uvo — male lopove vešaju, a velikima

Bratsko pozdravlje!« A njemu je toliko i trebalo. Tek neka se zna »da u tom i u tom mestu živi Petar Ivanović Bopčinski«. Jedan mu je dopis bio i štampan ceo, a drugi u izvodu.

Bratsko pozdravlje!« A njemu je toliko i trebalo. Tek neka se zna »da u tom i u tom mestu živi Petar Ivanović Bopčinski«. Jedan mu je dopis bio i štampan ceo, a drugi u izvodu. Njegove, bože, radosti!

tu u blizini je sedeo i gospodin garnizonar, pa je Jova kao stari vojnik imao rešpekta, pa ne bi bio rad da se mrazi s tom kućom.

Čekao je samo da čuje makar jedan pucanj u komšiluku, pa da se odmah i on pridruži tom junačkom toržestvovanju, da i on ispali.

Levom rukom napravi pola »ferta«, a desnu s pištoljem diže uvis i ispali. Izgledao je u tom trenutku kao kakva statua, kakav spomenik junaka nekog, onako od tuča saliven. Jovan okide.

Domaćin stade sada, razdragan pogledom na pečenicu, hvaliti i jelo i domaćicu; tom je prilikom ispričao kako se u svoju domaćicu upravo zaljubio pre no što je uzeo, a uzeo je bez para, a i sam nije tada

Nastade strašna galama; domaćin se derao i galamio za šestoricu. Digla se u tom inače mirnom domu veća galama nego da si poterao čitavo tuce žena u aps.

Jovan je imao neku čudnu narav u piću; dođe mu, tako, u tom stanju, pa hoće šlifovanu čašu da grize i jede, a žena mu ne da to nikako.

Ne znam kako je toga dana bilo po celom srezu i okrugu, ali u selu gde je učitelj Maksim već evo četiri godine, u tom selu baš beše osvanuo krasan dan. Da mu je sam pesnik nameštao dekoracije i držao scenariju, ne bi, vala, lepši bio.

Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene! U tom selu, na brdašcu leži škola. Ja nisam revizor, pa je baš i ne moram opisivati kakva je; kakva joj je, to jest, zgrada,

Tada Maksim započe: — E, deco, prekinuću da vam pričam dalje o caru Dušanu, tom neustavnom vladaru. Sreća njegova što nije vladao u doba Marata, Teroanje i Hero Sešelja, pa da ga onda vidim da li bi se

Radičević, Branko - PESME

Stado, vrelo i planinu, Tiju reku, silno more, I pod nebom orla gore, I nad orlom šarnu dugu, I slavuja u tom lugu, I još njegov glas umilni Ti satvori, Bože silni.

“ Pado, lupi o kamenje dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide čudo drugo: Vika, jauk: „O pusti nas, pusti!

Ko bi rekô oko tvoje sjajno Da je sjanje ognja onog krajno, Kad s' u jedan plamen skupi noću, Pa zasjaje tom poslednjom moću; Rekao bi da će sad iznova Buknut sila pređašnja njegova — Plamen sine, pepô skrije žar, Pa za malo

zbilo, Kô što je svuda de je kupatilo: Taj zdravlje traži, jer ga nema dugo; Al' najviše je došlo po što drugo: Tom srce mlado od milosti puče, Pa došô amo da dočeka luče; Taj opet milog ogrlio keca, Pa došâ amo da koga upeca.

Na jednom konju tu jedan jaaše, Ma na tom drugom nji dvoje bijaše. Još žensko beše jedno od to dvoje, Već ako oči svaraše me moje.

puta mu zgrnu; Al' može biti da se samo smeši, Da srce jadno malčice uteši, Il' valjda je jošte štogod drugo, Ma o tom mislit bilo b' sasma dugo.

plove, Pa zato opet nećeš da pokažeš; O kaži, kaži, molim tebe, brže, Lađica puna vrlo mi je trošna, Utopiće se u tom moru tuge.

Sa Milanom je bašte tako bilo, On nije mogô sili toj odolet, Potonuo je u tom moru sladi. Na vernu svoju on je stiska grud, Nebeskom slađu veće opijenu — No je li i njoj kao što je njemu?

dugo ne trajalo, Al' Turčinu na jade se dalo: Udario vojvoda Mileta Baš po glavi Turčina prokleta, Razdvoji ga na tom sedlu bojnom, I sedlo mu na konjicu gojnom, I konjica na polju krvavu — Četir trupa padoše u travu.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Šta je, dohvatiste li mjesec? — To tebe ne budi briga — otresa se samardžija. — Ti samo sjedi pod tom tvojom kolnicom i peci rakiju, a nas dvojica znamo svoj posao.

— Pa zar ti nijesi onaj koji slika svece? — Jesam, pa šta? — A tom istom rukom slikaš i konje, a? — Slikam. — Pa kako to? — Lijepo, brate. Šta tu ima neobičnoga?

Još prije četrdeset godina on je prvi put krenuo s tom istorijom, ali nikad nije stigao da je ispriča do kraja, i tako se grešna kuma Staka već skoro pola vijeka boči i

ali nikad nije stigao da je ispriča do kraja, i tako se grešna kuma Staka već skoro pola vijeka boči i putuje s tom svojom srećnom krmačom, a nikako da obavi posao.

Kao da se tom slikom otkupio od svog veselog društva, bradonja se diže i krenu prema potoku (znao sam: ide da gleda ribe u oplićaloj,

kad kobila osjeti da joj je ždrijebe negdje u blizini, pa mu se javlja, nježno, preko punih usta, ne zaboravljajući pri tom svoj najvažniji posao, pašu. — Inji-nji-nji, ihi-hi ... Prigušeno rzanje ubrzo preraste u glasan, grohotan smijeh.

I uvijek bi, tom prilikom, pogledao svog starog konja, mučenika, koga mu je sama sudbina poslala da se preko njega koliko-toliko iskupi i

je običaj u ovim krajevima oko ličko-bosanske granice da svakog lopova pazarnim danom javno protjeraju kroz varoš. Tom prilikom „dotični“ ima, glasno i jasno, da objavljuje narodu zašto ga gone u zatvor, a žandarmi se već pobrinu za to da

— Čuješ ti, šapat je pojeo svečeva pijevca! — opominje ga Milančić i ne gledajući ga. — Manje ti s tom politikom, sad se ratuje.

Pod tom smirenom razlivenom vodom ćutalo je njegovo djetinjstvo sa svim svojim tajnama, nestašlucima i neponovljivim čarima.

Umro, sestro, oplakala sam ga i sahranila kako sam najljepše znala i umjela. — Pa kako se s tom drugom raspravi, bako? Da nije bilo boja? — Nije, mjeseče moj, nije.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Šeherezada? Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš! Od ovog što se ovde zbiva odvoj ti to što o tom svetu znaš! Ovo nije Stambol, nego Trebinje! I tamo nije Bagdad, nego je Gacko! Šta on meni kaže! Žudnja!

JUSUF: Hasanago! Pa ta žena je samo čuvala svoj stid, Kuranom propisan, i u tom stidu je čuvala tvoje ime! A znaš gde živiš, i znaš kako se ime u ovoj zemlji brzo izgubi!

A računaj da, ako te potisne s najviše stepenice, potisnuće te i s one najdonje! To ide po tom redu. HASANAGA: Mnogo si ti to nakitio. JUSUF: Ništa ja nisam nakitio. Mogo bi nešto krupno da ti prikači.

Pa i tog njegovog zeta! Važno je da ja obavljam posao. To je po tom pitanju. A što se tiče Hasanaginice — ona je sama sebi zamesila. Sad nek izvlači konsekvence!

Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka. Nemaš pojma šta se dešava, Ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu. Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku.

Nisam vido nesrećnijeg čoveka! Tako i ti; s tom razlikom, što si ti nešto i pogodio. Slobodno se ti raduj. Al da mi ipak gledamo šta ćemo sad...

HASANAGA: „Skoro ništa” — to je već nešto drugo... BEG PINTOROVIĆ: Ma, neka sitnica u vezi sa tom svadbom. Ama ne vredi ni da se pomene! Ipak da ti kažem, kad sam već tu. Kazaću ti po redu, ukratko.

Od neprilike napravio priliku. I sebi, ali i tebi. Sad je ojačo poziciju... Ne možeš da kažeš da pri tom nije mislio i na tebe. To mu se mora priznati. Kadija i aga — ko bog i šeširdžija!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Koliko puta ti kod nas, igrajući se, umorna, u našoj toploj sobi, naslonjena na kolena moje matere, zaspiš. U tom dođe sa rada tvoja mati. Ulazi ona tiho, ponizno, sa prekrštenim rukama, noseći pod pazuhom ostatak od svoga ručka.

Da li to beše strah od smrti? Ne znam. Samo se sećam da sam drhtao kao prut od nekog strašnog osećanja. U tom se jedna žena diže i pođe vratima pogureno. — Što ne sediš, Stano? — upitaše te.

— Što ne sediš, Stano? — upitaše te. — Da nacrnem kuću i vidim dete da ne plače — odgovori ti zatvarajući vrata. U tom jednoj babi, koja beše zadremala uz „mangal“ žara, ispade lula iz zuba. Svi se nasmejaše.

I kako je tražila moju sliku, gledala dugo, dugo i plakala! U tom poče ona da se previja i grči. Usta joj se izgubiše u grlu, vrat uvuče... Svi skočismo oko nje.

Jer koja bude tom vodom poprskana biće skoro udata. I ona ih prskaše. Pod pazuhom joj ćupče, zadigla šalvare, šamija joj pala, kosa se

— Na! Evo i tebe! U tom njenom razdraganom uskliku beše toliko prkosa i ljubavi, da mi duša polete. Potrčah za njom. Ona bežaše ispred mene,

Mi se od straha sakrili po ambarovima. Stanoja u tom iza kuće, u dvorištu, cepaše drva na drvljaniku. Dok strina ćutaše, ništa; ali kad je stric uhvati za kose i, obviv ih

Ona je plamtila sva, ali, zauzeta oko vađenja kofe, nije mogla ništa. Samo je počela brže da okreće čekrk, a pri tom da joj se puna, mlada snaga uvija, krši; da joj grudi više odskaču, a oble joj mišice na rukama da se pokazuju, zatežu

U tom sa svadbe svirači zasviraše brzo, sitno, valjda na zdravicu starojkovu, i čuše se uzvici... — Oh! — viknu Nuška i diže

U tom snaška Pasa zapeva silno. Tomči suze navreše, saže se, zagrcnu... Puh! — huknu i sav duvan izlete iz cigare, osta mu s

Ošišan, obrijan i obučen u tom stajaćem odelu, izgledaše kao da će na pričest, u crkvu. Samo su mu nogavice na čakširama bile otkopčane, jer su i

Spavaj. Mariku ja zovem. — Uh! A ja nešto sanjala! — odahnu ona od straha i vrati se ohrabrena ponovo u sobu. U tom iz kujne iziđe Marika. Bila je bunovna. Od dremanja oči su joj bile crvene, podnadule. — Kamo te ponude?

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Ja, uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe hvaliti, no one ljude od koji(h) sam što dobro naučio, iz kojih premudri(h) knjiga francuski(h) nemecki(h) i

Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju, a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro|zišli, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i biće što

Kostić, Laza - PESME

Priklonila je glavu i klekla nad grobom, orosila je travu i cveće pod sobom. Pod tom anđelskom rosom, pod rosom milosti, zar može pokojnica, zar može još da spi? Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi?

A što kukam? — da sam i ja u tom jatu čelebija, oko Tebe što se vija, pa da me se, u toj četi, Tvoje srce samo seti kad inamo kud odleti, — tad bi bilo

Na tom je kamu azijska guja zubima kivnim izgrizukala crtama divnim junačku dramu. A druga guja, klizavij' spona, s druge ga

Zeleno drvo štaka nam je ta, javorika iz njega proklija, pramaletnje nam pesme hraneć gud. Upisaće se na drvetu tom: Ko za svog veka ne posrnu hrom, pohramaće za njime vekovi. Vekovito je drvo štaka ta, al' još to drvo, još to nije Vuk.

Vekovito je drvo štaka ta, al' još to drvo, još to nije Vuk. Sasvim je Drugi, drugi to je Vuk; al' o tom Vuku što ga mislim ja ne priliči mi ovde pričati, jer Vuk je taj, taj pokojnik je živ, a živima parastos ne biva.

je živ, iz reči naših i on govori, uz pesme naše pripev nam je on; i da mu nije duha med nama, pomolili bi molitvom se tom pokojnih duša caru zadušnom nek volan primi našu starinu, nek daruje predusretan mu dar, od nebeskoga gusle javora.

ta nad je sve što narod ima mlad, u nadu tom i tvoja nam je sen. Paklenih strasti rajski care ti, razredi strasti golem komešaj u narodu što malom ovom vri: s

Ti nauč' nas tom! Al' ako misliš, silnih slava sit, da, lakomi na blaga tvoga mit, izneverimo drago ime Srb, u onaj narod de se

Šta, Ruvarac? je li, zveri? Ha! po tom sam te poznô, bludna kćeri: Ti ženo, ti si stara godina; a ti, aždaho, ti si duša joj, izdahnula te umirući sad, pa,

U pozorištu svetom, velikom, u kom se služi samo jedan glum, al' prema tom su drugi glumovi kô prema suncu sitne zvezdice; vaseljena je samo kutija, da sobom čuva dragi kamen taj u sedam boja

Na Lovćen-kapi zamagli se hram, oblačak nad njim, crni jedan pram, sijevnu munja po tom pramenu, kâ da su slova u tom plamenu, lijepo čitam što mi piše plam: „Dok na tu zemlju ovi stoji kam, najcrnji vrag je

Na Lovćen-kapi zamagli se hram, oblačak nad njim, crni jedan pram, sijevnu munja po tom pramenu, kâ da su slova u tom plamenu, lijepo čitam što mi piše plam: „Dok na tu zemlju ovi stoji kam, najcrnji vrag je Srbin sebi sam!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ako bismo tom shvatanju tražili arheološku dubinu i nastojali da izdvojimo kamene temeljce, valjalo bi nam poći od engleske zbirke

Karadžića i njegove borbe za narodni jezik. U tom vremenskom razdoblju, ne mali a često i odlučujući doprinos oceni i poštovanju narodne poezije uopšte a srpske posebno,

On se za nj bio oduševio i od njega mnogo očekivao, stavljajući ga po vrednosti odmah pored Rječnika i pesama. Ali pri tom treba imati na umu ono što je Vuka vodilo u celokupnoj njegovoj delatnosti; naime, njegovu zavetnu misao o nužnosti

U tom svane: ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio. On ih probudi a ne kaže im ništa.

Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od

Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara! U tom, kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: — Zašto tako učini?

Carica ona što je imala vodu, ostane trudna od careva sina, i kad bude na tom doba, ona rodi muško dete. Kad detetu bude godina dana, ono počne govoriti materi svojoj: — Mati, gde je naš otac?

Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela i onoga, koji sve sa astala pojede i popije a

Grbo je tada bio već preš'o iz đavolske države u krštenu, pa sio i čeka kralja, jer ga se ne boji u krštenoj zemlji. U tom vremenu stiže i kralj, pa pošto ne može prijeć u krštenu zemlju, reče Grbi: — Grbo li, Grbo!

Onaj od njih što imađaše dobar nos namiriši odmah trag kud bijaše kći cara Petra iz kule odnešena, i po tom se dozna da je kći careva kod zmaja sedmoglava koji ju je, kad je car Petar u kuli spavao, tako vešto odneo da joj

Pomrkne sunce i uvati se tama, reko bi da je ponoć. U tom mraku satre glavama kulu u mlevo, uzme devojku pod krila i digne se u oblake.

Otac je tvoj poginuo s tom puškom, pa hoćeš i tebi glave da dođe? Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumu, onaj ovan sa zlatnom

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Može biti da bi bolje bilo, da smo se pređe upoznali. No sad je izlišno reči o tom trošiti. 10. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI SOFIJA: Prepravi se, Leposava, da idemo na bal.

JEVREM: Pst! Subaltern ne sme reći „ali“. Što komandant zapovedi, mora da se izvrši. Smrt ili život, o tom niko ne vodi brigu. — K oružiju, neprijatelj se približuje! 2.

Ta pipava je, ta mlitava je; od kad sam je uzeo, nisam ručao na vreme. Ajde, Mago! „Evo sad ću“. Evo sad ću, pa u tom i sat prođe. Ta ajde, za Boga! Jedva mi u zlo doba donese što. MAKSIM: Hej, hej, samo kad ne troši.

SVETOZAR: Ta i ne valja često. Katkad, da se čovek provede. Sad idem, da vidim kako su zaključili s tom nagradom, pa ću doći da vam javim. SOFIJA: Ajd, ajd, donesi radost muževima. SVETOZAR: Ja mislim veću ženama.

SOFIJA: E opet ti svaku šalu uzimaš za gotove novce. Kako god što se tom prilikom ponajviše lacnu, tako bi ludo bilo reći da je svaka nabeljena.

MAKSIM: I ja, što su me prevarili. SOFJA: Pri svem tom, kad Maksi ova stvar nije po volji, ja se odričem ti sto dukata i uništožavam svedočanstvo, koje je moj muž o meni dao.

— Najveća pak važnost umne i duševne rane u tom se sastoji, što je (rana) u neiz.merime dubine kraj svoj spustila — Razum čovečeski boreći se s velikim tegobama u

ADVOKAT: Na moju reč, nemajte brige, samo nemojte zaboraviti doći do po sata, i tom prilikom onaj — no, vi me razumete. FEMA: Razumem, gospodine, nemajte brige. Zbogom. ADVOKAT: Sluga.

Zar ti držiš da te ja za kose vučem? To nije istina. Ti samo misliš tako. MILOŠ: Boga ti, jesi li pametan? MARKO: O tom se niko ne sumnja. MILOŠ: Ti samo misliš da si pametan.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

To je neka strana.“ O, luda Pelo! Tokorse milostiva gospođa, a nisam se ni na karuca vozala. Baš oću da isteram u tom želju, i onako ću izvući psovku od Srete. POZORIJE 2.

Pokazaće njojzi Sreta od čega se ukrutila, ne brini se ti. PERSIDA: Da je naša gospođa pala tom Sreti u šake, znam da bi se odavno ukročala. STEVAN: Vidiš kako ne znaš šta govoriš!

Lalić, Ivan V. - PISMO

prozi svoje rečenice — Slučajnosti se u sećanje sležu Ko šećer na dno neoprane čaše; Sitnice samo čine ravnotežu Tom ubrzanju prolaznosti naše.

7 Jednom, kad dugo bila si na putu Po nekom podneblju što nije tvoje, A nisam znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi stao u minutu, Kad morao sam da volim za dvoje, Uvežbao sam vrhovnu veštinu: Strpljenje.

Pri tom ponavljači — Ponekad nazreš u vazduhu, leti, Nebesku ružu koja milost zrači — I to je znak, al osnova se seti: Vinčansk

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Niko te neće odlikovati povodom osamnaestogodišnjice života. Nijedan kralj ti neće poslati tom prilikom telegram želeći ti dobrosusedske odnose, dug život, prosperitet i te fazone. Čak ni šahovski kralj! — I onda?

Maksimalni su ti starci, na časnu reč! Ta me scena naročito izbezumljuje, kad vam kažem! Tačno u tom trenutku, tačno tog dana i tog meseca, tačno baš u pola jedan, proverila sam sve: moja bakuta pokušava da podeli jedan

Strašan fazon. Kao glavni glumac u tom filmu, Sule je, naravski imao pravo na svog dublera, jer je režiseru i ostalima bilo neprijatno da na njemu mere svetlo

“ — i slični užasi! Po klupama su baš u tom svečanom trenutku raspoređeni najteži bolesnici koji knjavaju na vrećama, klopaju slaninu, stenju, ječe, ili — što je

sve troje na prednja, pa maman ufura sa mnom, a matori potrči prema zadnjim vratima, ali jeste — trolejbus, naravno, u tom trenutku već krene i tako on obavezno ostane, a mi otputujemo. Pronađemo se negde pred veče!

Ko zna zašto, Beograd je izmislio da se tom prilikom pevaju ruske pesme (čovek bi se mogao zakleti da široka ruska stepa počinje odmah iza podzemnog tunela na

Kada pomislim da ću i ja statirati u tom bioskopu, dolazi mi da unapred poklopam traku, mame mi! Pogledajmo sada kako uopšte dolazi kod nas do braka.

I baš na tom tajanstvenom mestu priče, naivni nesrećnici iz provincije počnu da se lepe za njih kao šašavi — sistem flasterijana!

I kako onda da mu to sve tresnem u lice kad znam da su one kožne zakrpe u stvari riknuti treći tom Srpskih klasika, mislim, skinute su sa korica, i uopšte — more, kakva Engleska — gde je sad ona?

Prosto da čovek izludi! Provirih kroz kupolu — negde u tom betonskom prostranstvu, u toj prašumi najružnijih kuća u Evropi, svetlucao se i moj bivši prozor.

Znala sam da baš u tom trenutku u kuhinji zaseda porodično veće. Strašno. Dole su kuljali automobili. Gledani s ove visine, ličili su na

Uvukosmo se, dakle, u tu jedinu švedsku vreću za sovisanje i, mogu vam reći, pa vi verovali ili ne, baš me briga — u tom trenutku vatanje mi uopšte nije padalo na pamet, mada je bilo sasvim neizbežno da se dodirujemo kolenima i svačim,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Vi ne znate kako je to u Beču strašno u modi! MARKO: devojko, ti ćeš meni s tom modom doneti kakvu bedu u kuću. Ja se s baronima nisam ni dosad mešao, pa ne želim ni odsad.

Aleksa: Da vi pravi Serbin jeste, o tom neće niko sumnjati; no iz toga ne sljeduje da ja Serbin nisam; poneže sam ja vježestva priobrjeo, vkus izobrazio,

JELICA: Ovde nema takovi. ALEKSA: Ili dobru gramatiku. JELICA: Ja sam slušala da je neki Majdinger o tom pisao. ALEKSA: Da, Majdinger, Lafajet, Mirabo, Don Kišot i mnogi drugi.

To je za udivlenije. JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, je l moguće da voda gori? ALEKSA: Zar vi o tom niste čuli? Tri meseca dana novine nisu ništa drugo pisale nego o tome. No, naravno, na španskom i francuskom jeziku.

To je ono što sam hoteo dokazati da ste sirječ rod. MARKO: Pa kako da ja o tom ništa ne znam? ALEKSA. Što ne znate, možete se izvjestiti.

ALEKSA: Vsjačeski! No tu treba izobraženo serdce, koje će tako čuvstvovati; pri tom i ženska persona mora biti osobiti kačestva, osobiti svojstva, i vrline duha i tjela, koja će moći takovu ljubov u

JELICA: A, vidite, u Madridu, kaže baron, da je sopstvenim očima gledao kako je velika vatra bila. O tom su, kaže, sve francuske i španske novine govorile. MARKO: Čudo veliko.

JELICA: A kako ne bi kad je lepši nego Apolo, kao što Kocebu piše; a vidila sam sama kesu dukata u njega. Pri tom ime „milostiva gospoja baronica“... O, tatice, vi ne možete ovo emfindovati. Da ste samo jedan dan bili u Beču!

MITA: On je penzionirati obršter. JELICA: Obršter? To mi nije kazivao. MITA: O tom rado ne pripoveda, jer ga uvek jedi.

Imao je štete do jedno po miliona talira. MARKO: Po miliona talira! MITA: Vi znate šta jedna galija koštuje. Pri tom druge potrebe, baronove stvari, arhiva itd., pak eto ti po miliona, ako nije i više što. 3.

JELICA: Čista ljubov može i u pustinji i s kolibom zadovoljna biti. MARKO: Ti si dete, ne umeš o tom da sudiš. No ja ću vam, gospodin baron, drugo što kazati.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Oj, ko-ko-ko, ej, kako to!“ Pod prozorom u tom, koraka meka, dopuzi Lisac, nečujna sjen, na njemu šešir, i torba neka, a glas mu mio i zameđen: „Pjetliću dragi,

Krči mi trba, svrbi me zub!“ U gustoj česti u času tom škljocara stara grunu ko grom, nad morem lišća diže se dim.

Tamo za lancem planine sive, Žarko i Žuća i sada žive, veseli, srećni u kraju tom. Četa dječaka, brzih ko čigra, tu se na pijesku kraj vode igra, provode život lijep.

Dreknu gazda, maglu hvata, u tom Žuća iza vrata, otisnu se kao bura, otkide mu pola tura.

U tom je samo nevolja prava: on uvek dođe kad straža spava.“ A mačak Toša također preti: „Skuvaću Žderku čorbu! Neka ga s

Glasaću zato za nešto slično: dedicu ja ću pojesti lično!“ Premudri lisac u tom se javi ispred zverinjeg kola: „Nek bude pravo lavu i vuku, svakom dedice pola!

„Gle moga gnezda, ala je meko i još je toplo, grejȏ ga neko!“ — uskliknu ptica, al u tom trenu gnezdo se krenu. Čupavi Slavko ubrza hod, ljulja se gnezdo, pijani brod.

U tom i zora rascveta ruže istočnim nebom, osvita znaci, nebo se žari, iskoči sunce, blistave strele kroz vrbik baci.

Kunem se glavom, ovo su dela Vidrića Vidre, noćnika smela!“ Na mlinu u tom škrinuše vrata, evo ti Triše, veselog dede, ugleda kosti pa istom dreknu: „Bez mene, je li, riba se jede?!

Hrabar je on, auto pozna, kamion. Kola bez konja! Đavolja sprava! Tu ti je večno u torbi glava. Pa ipak, druže, i u tom čudu, uz puni gas, deda je često jurio drumom plašeći nas.

A potom . . . potom . . . za jednim plotom videše ljudi rog . . . Strašno je dalje pričati o tom . . . iskoči nosorog!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ono nekoliko koračaja idemo tom uličicom. Pred svakom kućom sede starice, starci, mlađe žene i ribari. Deca pretrčavaju između njih Na jednoj kući

To nije bilo englesko, već skoro kastiljansko ime. Mislite li da biste u tom slučaju poznali u njemu nekog od svojih poznanika? — Sumnjam. Ja sam poznavao vrlo malo Engleza.

Poznavao sam sve u tom kraju gde je bio njegov hotel i razgovarao sam sa celim svetom, i video sam vrlo dobro koliko su one, ta gazdarica i

jedno poznanstvo, izmenjali ste samo nekoliko reči a uviđate da ste bezrazložno saznali tačno ono što je najbitnije u tom čoveku. Vi ga poznajete isto tako dobro ili čak i bolje od njegovog brata, sina itd.

Zašto tako lagano? Je li to san koji ih razređuje? Tako, lagano, lagano, dolaze misli o tom. I šta hoće da kažu te misli? Šta hoće da znače te misli? Mislim, mislim.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja.

Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi i gusta caruje tama. U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše, Iz praznih šupljina očnih studena

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

U duboku šumu bespočetnu sklonimo se, sve će nam se naknaditi u tom domu, moj ratniče! U SAMOĆI TUŽBA On, iz Carigrada poslan s poveljom opečaćenom i bisagama punim novih kadionica

Na jednom mestu pomislih: ovde će me sigurno zmija ujesti. I na tom mestu u polutami žbuna, po zvuku zvonkom, nađoh izvor vode koja se razliva po zemlji, i tek pošto se ukrstila sa

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

PROKA: Ne biva, bome! AGATON: Ama, zakon, znam ja da je to zakon, ali bar da ima nekoga reda u tom zakonu. Zar je baš on bio na redu? TANASIJE: Odista, takav čovek. AGATON: Takvi se ljudi ne rađaju dvaput.

AGATON: Pa ne kažem ja da smo baš rođena braća, ali tek rod smo. I mogao je, vidiš, tom prilikom da mi kaže: „Agatone, brate, ja imam dosta njih u familiji, ali svi su nekako... nekako onako...

kazao još i ovo: „A dotle, dok se ne otvori testament, celokupna moja imovina ima se predati na staranje i čuvanje tom I tom advokatu, kojega sam i testamentom označio za staraoca i izvršioca moje poslednje volje.” SVI (negoduju).

kazao još i ovo: „A dotle, dok se ne otvori testament, celokupna moja imovina ima se predati na staranje i čuvanje tom I tom advokatu, kojega sam i testamentom označio za staraoca i izvršioca moje poslednje volje.” SVI (negoduju).

Nisam valjda... ne boj se, nisam ja od takvih; pre bih dala da mi se odseku prsti no što bi se tuđe stvari dotakla. (U tom trenutku budilnik pod Sarkinim šlafrokom zazvrji strahovito glasno.

MIĆA: Ja mislim da mi kao familija imamo pravo da se uselimo? AGATON: Pa, kako da vam kažem; u tom pogledu je zakon vrlo rastegljiv; može da bude ovako, a može da bude i onako.

MIĆA: A šta veliš, Agatone, kad se već onako upustiš s njim u razgovor, da li možeš nešto tom prilikom da ga ispitaš kako glasi testament? NEKOLIKO GLASOVA: Jest, jest. To bi dobro bilo!

ADVOKAT: Saznalo bi se ko je naslednik i tada bi se svi ostali razbegli. DANICA: Bi li u tom slučaju tetka i ja morali već sutra da se selimo iz stana?

DANICA: Kako to? ADVOKAT: Pa, recimo, naslednik vas ne goni. DANICA: Ali bi u tom slučaju već od sutra morali plaćati kiriju. Tetka je vodila brigu o kući a u naknadu za to imali smo besplatan stan.

Morala bih se i ja postarati da štogod privredim. Zbilja, bi li me, u tom slučaju, primili kao činovnicu u vašoj kancelariji? Makar to bila i najskromnija plata, samo da i ja što privredim.

A, što se toga tiče, on nije imao obraza, i, ako ćemo iskreno da govorimo, pokojnik je, bog neka mu dušu prosti, u tom pogledu bio prava svinja. SIMKA: Iju, Sarka! SARKA: Jeste, jeste!

AGATON: Prvo i prvo, dragi moj mladiću, ja tu devojku prezirem, jer smo takvu rezoluciju doneli; i ja ne želim s tom devojkom ni da se sretnem, a kamoli da razgovaram. A drugo, brate, otkud ja znam da obrlaćavam devojke?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

se novi utisci i narušavaju onaj gotovo ustaljen tok misli, a što bliže komandi, u svima raste osećanje iščekivanja o tom novom životu.

Čuo sam samo zvek svojih mamuza. Neko se zakašlja. Pogledao sam strogo u tom pravcu, isto onako kao i baterijski narednik. A vojnici su me gledali iz očnog ugla, očekujući novu komandu.

Prostor se gubio u mračnoj noći, i činilo nam se kao da se bitka vodi pred nama. U tom opštem haosu jedinka se gubila, ljudi se nesvesno pribijali u gomilu i nemo posmatrali strašan prizor.

A odaslana je i jedna oficirska patrola duž Save, u cilju osmatranja. Kapetan Jovan nam tom prilikom izloži svoja zapažanja i planove kada bi, na primer, on bio neki komandant: — Prvo i prvo, ja ne bih

I sve više uviđam u kakav sam glup položaj zapao, i ne svojom greškom... Mahnuo čovek rukom i rekao: eto u tom pravcu! Promolih glavu iza vrzine i sada osmatram...

Bio sam srećan što sam ostao čitav i, onako uspravan, stajao sam da se odmorim. Zaboravio sam da me i u tom položaju može kuršum pogoditi, jer sam već preživeo trenutak kada sam bio na pogledu njihovom.

Razmišljam čime bih mogao da rasteram san. I u tom premišljanju opet naslonim glavu na vrat konja, ali sada mu prebacim ruke preko vrata i prikopčam prste...

Narednik Milutin je razmišljao: — Dođe mi neki put, dok sam još u polusnu, vizija onih krvavih borbi. U tom polusvesnom stanju čini mi se da vidim upečatljivije događaje no na javi...

— Isto tako i oni nas nišane — kaže Aleksandar. — Ama svejedno... Reč je o ljudima uopšte, o tom Čoveku, koji se smatra kao jedino svesno biće na ovoj planeti. A oni se ubijaju kao zverovi.

Zadovoljno se počeša negde iza vrata, zabi ruke u džepove čakšira i podiže ih, uzdižući pri tom ramena. Sa puno pouzdanja pogleda u pravcu prvog diviziona, merkajući uparkirana furažna kola.

“ — A na tome mestu uvek ima posla za revnosnog baterijskog narednika i razloga za kažnjavanje. Uputi se u tom pravcu. Prolazeći pored furažnih kola, privukoše njegovu pažnju jedna, nakrivljena na stranu.

Negde petao zakukureka. Značajno se pogledaše, i, kao vučeni nekom magnetskom silom, kretoše lagano i obazrivo u tom pravcu, zverajući levo i desno.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ljubica je mislila da počne sa njima koju igru, da zametne šalu i smeh, želela je da se upozna sa tom dečicom, da se zbliži sa njima.

Ipak on pokušavaše ne bi li se To Moglo i ove godine proći bez mape. Najviše ga je u tom uverenju držala ova okolnost: — Kako je gospodin Dragoljub cele godine radio bez mape, pa opet dobio peticu!

pred očima naših do šljaka obasjalo je rumeno sunce poslednjim zracima svoga zalaska, prsnula je vatrena svetlost po tom nedoglednom prostranstvu i obojila ga čudnim, raznim bojama, te sve treperi, sija se i preliva pod jasnim nebesnim

Nisam još... (ona poumi da kaže: dorasla) naviknuta na taj posao. Velimir joj stade govoriti o tom početnom poslu. Govorio je takom sigurnošću i razumevanjem, kao da je desetine godina proveo na tom radu.

Govorio je takom sigurnošću i razumevanjem, kao da je desetine godina proveo na tom radu. Reč mu beše tečna, živa i oduševljena još priličnom dozom idealizma, koji se kod početnika dugo zadržava, nad kim

— E sad ako hoćete da se malo prođemo, i bar da me tom prilikom ispratite, reče gost. — Zar nećete da nam vidite školu ? zapita Ljubica kao čudeći se.

— Dobro... Laku noć ! odgovori Gajko malo uvređenim glasom i ostade dugo na tom mestu, gledajući za njom. Prilazeći svojim vratnicama, Ljubica opazi čoveka, koji se držaše jednom rukom za plot.

Istina, Gojko pri tom bacaše iz očiju munje, a Ljubica se lukavo osmehivaše. Povede se razgovor o učiteljima, o njihovim patnjama; pomenuše i

gnev zagrme i zaklokota u njoj, ona podiže desnu ruku, izvi je u stranu i spremaše se da pljesne njome iz sve snage po tom tuđem obrazu, pa odjednom, kao posečena, klonu na stolicu, nasloni glavu na ruke i gorko, očajno zajeca...

I opet ona ni o čem drugom ne misli: nema više ni brige ni zebnje: oseća da je sve u redu i dobro, ali ne misli o tom; zna da u džepu ima dosta banknota, da će taj novac obradovati i pomoći brata, oca, sve... ali su joj sad i oni daleki.

Kad otpoče rad, pribra se malo i vrati joj se obična njena smelost. Samo joj jedna misao o tom dođe u glavu: valjda će se i sad umeti izvući... kako je do sad!..

Nešto i kod njih ima, ustumarali se kâ goveda pred olujom. — E?... začudi se Gojko, i podiže glavu. U tom se otvoriše vratnice na dvorištu. Stojan priđe prozoru, pa odmah odskoči. — Eto ga!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Al’ za gorom oganj gori, Oko ognja kolo igra, U tom kolu djevojčica. On se vata do djevojke, Umori se, oznoji se; Pak se maši u njedarca Te izvadi svilen jagluk, Utr

“ — “Idite odatle, prekupci trgovci! Ja lava tog ranim kumu venčanome, Beloga labuda deveru ručnome, Sokola sivoga tom dragu mojemu.“ 126.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

” SOFIJA (ošamari ga): „U tom slučaju, ovo uzmi za miraz!” VASILIJE: „Tako, dakle? Survaću te u ponor poniženja, tvojom ću plavom kosom brisati

I ne mogu stalno da pazim šta pred njim govorim! Gospodine podnaredniče, to je tekst iz jednog pozorišnog komada! Ja u tom komadu igram Stefana, i kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša,

Ja u tom komadu igram Stefana, i kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša, upada sa tekstom koji ste čuli! Savršeno jednostavno! (Jelisaveti) Izgleda da ne razume...

BLAGOJE: Sit sam ja tvoga zvocanja, i to odavno! I nisam ja dete, da mi se uvek popuje! GINA: Kad se naliješ tom rakištinom, nisi ni čovek! BLAGOJE: Pravićeš ti mene jednom od blata!

SIMKA: Ta vaša Engleska, ruku na srce, leži u senci užičkih vešala! I vi na pozornici, u tom vašem devetom veku, možete lepo da čujete pucnjavu iz dvadesetog! JELISAVETA: Treba da skinete crninu, gospođo Simka!

JELISAVETA: Džabe mu govoriš! On, jednostavno, nema čulo za stvarnost! FILIP: Stalno mi neko sedi na glavi sa tom stvarnošću! JELISAVETA: Imam utisak da ti od nje uporno bežiš!

FILIP: Ako vi niste moji roditelji, ko sam ja? BLAGOJE: O čemu ovaj bunca? Filip: I ko ste, u tom slučaju, vi? BLAGOJE: Ja? FILIP: Ti nemaš grbu? BLAGOJE: Grbu? Šta će mi grba? FILIP: I nemaš rošavo lice?

BLAGOJE: Ja, za razliku od tebe, vladam sobom! I znam šta govorim! GINA: Pa, ako vladaš, zašto se onda drogiraš tom rakištinom? (Sa ulice dolazi Milun) MILUN: Čuo sam da ovde stanuju glumci! SIMKA: Stanuju, privremeno.

Znaš li gde je Filip? JELISAVETA: Otkud znam! Ponekad mu zavidim na tom njegovom ludilu! Ko zna kolko je on daleko od svega ovoga! VASILIJE: A Sofija? Valjda nije i noćas otišla da pliva?

Gde si sve to naučio? DROBAC: Pa to ti znade svako djete u Sinjevcu! SOFIJA: A jeste li vi u tom vašem Sinjevcu pekli tikve? DROBAC: Tikve? Pekli smo. Kad smo čuvali koze. I purenjake smo pekli.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi. Blago kao jedno zvono da zazvoni u daljini mišlju tom sam te dodirno. KARIKATURA O da si samo jednom pao po ženskom telu mednom umirao bi rado.

Ili ću tamo, gde grde samoubice, i tvrde: da je to pariski uticaj? Ne, tom je kraj! Na Itaki će da se udari u sasvim druge žice. Svejedno da li ja ili ko drugi. 1920.

Na tom trgu, najlepši četvoropreg terala je žena baruna Rajačića, koji je, docnije, za vreme rata, iako je to neverovatno, u

Taj Temišvar bio je srastao sa Temišvarem tuđina, kao dva sijamska blizanca, ali okrenuta leđima. U tom Temišvaru branila se svaka srpska kuća, kao barikada.

Ubi bene, ibi patria! Moj Temišvar bio je neka vrsta Elzasa i Lorena, ludila, kao u knjigama pompijera Baresa. U tom Temišvaru, o prazniku Duhova, na primer, svi smo išli u crkvu, koja je bila zastrta travom i imala miris pokošenih

A Gorki je branio Mirskog, da nije kriv što je potomak knezova. Ja sam u tom Temišvaru pisao pesme, od detinjstva. To su bile, uglavnom, nesvesne imitacije velikih pesnika, i naših rodoljubivih

Moj drug, u Temišvaru, Dušan Tanazević, nosio je tu antologiju sa sobom i u ratu. On je sa tom knjižicom i poginuo. Iz pomenutog časopisa i Srpskog književnog glasnika, koji je do nas u Temišvaru, i preko granice,

Imala je nezakonito dete, od jednog ženskog lekara, a docnije se otrovala. Imao sam, u tom pansionu, čudne komšije, i u sobi sa desna, i u sobi sa leva.

Pomoću njenom i njegovom govorio sam, posle, talijanski, kao da sam rođen u tom pristaništu. Posećivao sam i rodno mesto Zubranića, u Baški, njihovu staru, od kamena, kuću, i Baščansku ploču.

bio igrač kluba „Viktorija“, na Sušaku, pa sam se preselio iz pansiona pomenute grofice, u jednu sobicu garderobera u tom klubu. Hranio sam se od onog što sam, od navijača tog kluba, dobijao.

Njegove kćeri, shvatljivo, uživale su u pomisli da imaju brata, iz Austrije, koji želi u akademiju. Odlazili smo u tom cilju jednom pukovniku, ali taj oficir bio je jedan od onih za koje je Uskoković napisao da sav sretan nosi dva ugojena

Ubio je sa njim i četiri vojnika koje nije ni poznavao. Ja sam i pre toga bio, u poseti, u Beogradu, ali mi se tom prilikom naročito bio dopao. Bio je drukčiji nego Temišvar, veseo, a imao je poneku ulicu u lipama, i jorgovanu.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Agaton se vrati u ćeliju, sede i stade da razmišnja o tom što mu je govorio starac. „Istinu je govorio on“ — mišljaše Agaton.

Starac se poplaši. On se dugo kolebao da li da se odazove tom pozivu i molio se Bogu da ga on uputi šta da čini, jer je voleo pustinjski život pa mu je teško bilo da ga napusti.

„To je on govorio za moj život“, sinu mu u glavi. I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti lep, kao što magarac ne

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ja ću vam pričati o tom srećnom plemenu, iako unapred znam da mi niko živi neće verovati, ni sada Niti ikad posle moje smrti, ako kome dođe

U Tom braku dobije mene, a kad mi beše jedva devet godina, on umre. On mi mnogo pričaše o svojoj postojbini, o junacima i vel

„ Kod tih reči otac me zagrli i poljubi, i njegove suze pokapaše po mome čelu. — Pođi, sinko, nek ti Bog... S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj dobri otac.

Kao da osetih novu snagu, zaboravim umor i klonulost, pa požurim u pravcu tom gradu. Stignem do obale. Dve velike reke mirno protiču i umivaju svojom vodom gradske bedeme.

Malo-pomalo presta čuđenje, pa se i ja počeh osećati ponosan što je slučajno i moj maternji jezik isti takav, i baš sa tom istom krasnom osobinom.

— Nikad. Viši činovnik kao da oneme od čuda. Ne znajući šta dale da preduzme u tom jedinstvenom slučaju, izvini se što me je uznemirio, reče da će o tome našem razgovoru izvestiti gospodina ministra, i

— U tom — veli on — pade kabinet. — Pa ste opet stradali? — Ne, povukao sam se s političkog pola. Doduše, u početku sam pomag

deputacije iz svih krajeva Stradije i čestitati ministru predsedniku na tako mudrom i taktičnom vođenju politike sa tom susednom i prijateljskom zemljom! — reče ministar oduševljeno.

je prekrasno, i takvo mudro uređenje može se samo poželeti, a slobodan sam i ja da vam kao stranac iskreno čestitam na tom genijalnom zakonu, koji je postao vašom zaslugom, a koji je usrećio zemlju i suzbio sve brige i nevolje.

Dok sam se ja mučio tim bezuspešnim pokušajem da mislim o tom čudnom zakonu u toj još čudnijoj zemlji, ministar me gledaše s osmehom zadovoljstva što stranci ni izbliza nisu tako

— uzviknuh kao oduševljeno i uzeh razmatrati knjigu, praveći se duboko tronut i zainteresovan tom retkošću. Jedva sam uspeo raznovrsnim zapitkivanjima da odvratim razgovor od tog njegovog Omira, o kome ja nisam nikad

— Neizmerna šteta! — uzviknem ja, kao preneražen tom strahotom koja bi postigla celu zemlju zbog neznanja i nerazumevanja ministra građevina.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

ni žubor potočka, što se pod planinom vijuga, ne čuje se ni stoka oko kuća, koje su nas sa sviju strana opkolile, pa u tom mraku izgledaju k'o crni plastovi. Svud tiho, samo kod nas kipi život i rad....

Ja se ukipio na stolici, pa baš ni mrdnuti. Samo mi oči blude po tom čudnom krugu, po tim tamnim senkama, što ka' prizraci mrdaju tamo i amo, a grudi, prepune nekog čudnog zadovoljstva,

Dršće ruka, pa grčevito steže suv, neokomišan koren, cepka suve šašljike, pa u tom zanosu baca ga na gomilu i maša se drugog, a sutradan na čistoj, okomišanoj gomili, valjaju se po sto neokomišanih,

— Ene de, zar vi tako znate, zavarali mene te vi pričam a vi posrkaste vareniku. Vamo der, Pajo, s tom čašom! — Ama pričaj, more, ostavićemo ti punu Anđinu čašu. — Neka, neka, da popijem, pa ću produžiti.

— Jes' ti, Mićo? — Ja. — Evo je, do mene. — Ćuti crna, ako Boga znaš, šapće Milenija i ćuška se napred. U tom je obuhvati jedna snažna ruka, ona pretrnu, al' se odmah pribra. — Idi sad, molim te, k'o brata!

nije znao mere ni čemu. Kad je svršio »pravdoslovije«, dobio je za nastavnika »junošestva«. U tom položaju produžio je i još više razvio veseli život tako da nije ni osetio, kad je duboko zaš'o u četvrtu desetinu.

kojima bi se mogao objasniti ovako odsečan prelom u njegovim navikama i životu, ali se doznalo samo toliko, da mu se u tom moru raskalaša javila ideja!..

Utom oseti neku lakost u duši; kao da mu je s tom rečenicom, koja je slučajno sišla s jezika, spao i sav teret s namučene duše. Oseti se za trenutak lak i vedar.

Bio sam stvoren i za ljubav i za život, ali se taj vreli plamen ugasi, i na tom mestu, gde su buktale ognjene strasti, ostala je šaka vrela pepela, kojim se titra životni povetarac, te katkad raspiri

Ali Ljubiša — ne znam. Manj ako nije držao, da, kao »ispisnik« Đokićev, ima jednaka prava s njim. Pa ipak je, i u tom pogledu, morao dati prvenstvo — kaplaru. Ali, on se nadao...

Ljudi se zgledaše zaprepašćeno. Đokić taman htede nešto da kaže u potvrdu toga mišljenja ali u tom priđe kmet, koji je čuo poslednju reč, pase obrte onome što priča o činima: — Jes' čuo, ti, Živojine.

Ko zna šta je on u tom trenutku osećao, kad se krenuo u takvu opasnost! Po nabranu mu čelu i besnu sevanju sitnih očiju opazio sam da je bio

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

tome je bilo isuviše razloga da na mapi Srbije bude zapisano krupnijim pismenima, kao sve varošice u Evropi, — da je u tom i takvom, dakle, selu živeo jedan od mnogobrojnih učitelja i zvao se Sreten.

Žurio se sa ovim (to jest sa pravom glasanja), dokle nas nije Amerika u tom pretekla. Pisao je dalje: o đerzonkama košnicama, o obdelavanju konoplje, o filokseri, o tome koliko apoteka treba u

Čitao je, da ne treba čitati o tom, nego da je bolje neposredno posmatrati i čitati iz samoga društva, iz te otvorene žive knjige. Pa je tako i radio.

Pa mu tom prilikom pokaže strašnu svoju šaku koja nije ništa manja od lopate kojom zgrće žito u magazi. Tada bi Svetislav ostavio

Došljak je, istina, ali tu plaća i porez i prirez. Štaviše, u poslednjem našem ratu dao je i komoru, pošto mu se tom prilikom nekako omakla iz ruku grčka bandera za koju se hteo uhvatiti, i on, nemajući kud, reče: »S drage volje!

Neću da budem izelica narodna; da mu sisam srž i da se ranim znojem njegovim! Zar ja, ja da budem saučesnik u tom atentatu na krvavo stečenu imaovinu narodnu! — Dakle, kmete Milisave, — završi jetko i sarkastično, — mi... onako...

Moj mal, učo, jakako! — Tvoja »svojina«, hoćeš valjda da mi kažeš?! — reče Sreta sarkastično. — E, ako u tom smislu misliš, — onda je to, naravno, tvoj mal! — A, jakako, učo!

I njemu nije ostao dužan!) U tom dopisu je dobro očepio i Jovicu terziju samo zato što ga je sve jednako viđao s kapetanom.

— »Grozni terzijo«, cepa ga Sreten u tom dopisu, »tvoje će ime crnim slovima i s gnušanjem zabeležiti kulturna istorija na listovima svojim (Sreta je samo

individua; ustati i potražiti svoja pogažena prava i podviknuti i Milisavu birokrati, i Jovici buržoazu, i Purku, tom jadnom predstavniku militarizma i sluzi tiranije (a ovaj poslednji beše samo jedan grešan pandur), jeste, podviknuti im

(Jer on je po neki put vrdnuo u mehanu). I on sad u tom dopisu pita gospodina ministra, upravo stavljaju mu se tri pitanja.

su mnoge učestvovale u takvim disputima, i mada je oratorski dar dobri gospod podjednako razdelio među Evine kćeri u tom selu — ipak je najčešće na megdanu ostala i palmovu pobednu grančicu odnosila neka Teodora u somotskom lajbu i s

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

To se desilo oko podne: sva su Okna sijala, bleštao je crep. Kratko je trajalo. Ali u tom času Svet je bio dobar, i bio je lep.

Đavo ih baš na tom mestu istera! (U početku je ličila na Hitlera). Odluči tetka da ih zatre, Pa kupi brijač ljući od vatre, Brijala

Tužiše je i Pijačnoj upravi... Naposletku, u medu se udavi! U Predselu, u toj pustoj selendri, U tom leglu pesama i legendi, I danas se peva pokraj pojila Da je Veska Beograd osvojila.

STRADANjE ŽIVOTINjA U tom svetu gde se na sve načine Ka moći i bogatstvu čovek propinje, Gde jedni žude hleb, drugi začine, U tom leglu bede i

ŽIVOTINjA U tom svetu gde se na sve načine Ka moći i bogatstvu čovek propinje, Gde jedni žude hleb, drugi začine, U tom leglu bede i sirotinje, Na vašaru trke i otimačine Od ljudske ruke stradaju i životinje.

ČOVEK I JABUKA U tom svetu, koji je čas cvetni tepih, Čas dolina suza i jauka, Malo je prizora tako lepih Kao kad se sretnu čovek i

Mrk kesten nikom ne veruje, I u tom, naravno, preteruje. Al i oklopnici iz Savoje Tako su krili oči svoje. POSLE KIŠE Prestade kiša — sad u

UMIRE STOLEĆE U smiraj dana, kod Okučana, Videh kako zraka osunčana Blesnu u barici vode stojeće: U blesku tom zgasnu celo stoleće.

O tom čoveku nema nijednog pisanog traga U knjigama ni u arhivama, koda Nije ni živeo, i evo, jedini ja ga Vidim, kako izlazi

Gde je tu poruka, šta je smisao? Šta se, u dosluhu možda s Joneskom, Želi s tom tragedijom, il humoreskom?” Ne pitajte kako ni rampa!

Samo zato što se stvar zbiva u Kučaju Svet ništa ne zna o tom slučaju... „Tja, svet...!” (Deda ružno opsova) „Nekome maćeha, nekom mati!

U tom je razdoblju mog, i zajedničkog života, Beograd bio grad svih gradova, svih mogućnosti i svih nada. „Tramvaji”, koje ću

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Nešto malo pre dolaska ekspedicije činovnik je opet došao radi naplate poreza, ali je tom prilikom odista zlo prošao: urođenici su ga ubili, ispekli i pojeli.

One pri tom iskorišćavaju i najmanje pukotine kroz koje je teško verovati da se mogu provući. Jeguljice na taj način dospevaju i do

Oni su tu životinjicu smatrali za mladunce jedne naročite vrste riba, i ne sluteći da su to mladunci jegulje na koju pri tom nisu ni pomišljali.

masama, katkad i u spletovima, klupčadima, pa ulaze u reku kojom se odmah i žurno krenu ka moru, savlađujući pri tom raznovrsne prepreke koje sretaju.

Opadanje je s početka dosta brzo, a sve je sporije što je bliže dnu. U umerenim pojasevima je tako isto, sa tom razlikom što se polazi od po vršinske temperature od 160−170 S.

instrumenat služi za to da se iz željenog sloja vode uzme i izvuče na brod potrebna količina vode za analizu, a da pri tom ne bude mešavine sa vodom drugih slojeva.

Između interesantnosti nađenih tom prilikom, taj je naučnik naišao na čudnovate vrste riba što žive među algama Sargaskog mora i deponuju svoju ikru u

do 1888. godine, obavljajući dubinski lov sa naročitim novim spravama koje dotle nisu bile u upotrebi. Tom su prilikom prvi put za taj lov bile upotrebljene velike vrške, naročite konstrukcije sa kojima je ekspedicija lovila

Iz kugle bi se, pomoću naročite elektromagnetne sprave, upravljalo tom spoljnom napravom koja bi služila za regulisanje težine kugle.

kazano, majušne jeguljine larvice, odmah čim izađu iz ikre, postupno i lagano se penju ka površini vode, rastući pri tom vrlo lagano.

Napred je kazano da se danas vrše ogledi sa aparatom sličnim onome što ga je konstruisao i iskorišćavao Viljemson, sa tom razlikom što operator nije u kugli, već na površini mora, odakle pomoću naročitog električnog uređaja rukuje aparatom

Rakić, Milan - PESME

tiho potone u tamu, Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne osećam tako.

SENTIMENTALNA PESMA Po mesecu ti šaljem uzdah jedan, Po tom u čežnji bratu. Nek ti reče, U tužni čas kad zimsko pada veče, Da sam, ko Azra,* bled, veran, i predan.

tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi, I sve zaćuti ko da u tom času S visova tavnih, s tajanstvenim hukom, Sveopšta smrt se na sve strane rasu Gušeći život svojom moćnom rukom,

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Nije vino pošto priđe bješe, nije svijet ono što mišljaste. Barjaktaru darivat Evropu — grehota je o tom i misliti! Velja kruška u grlo zapadne.

POLIJEGAŠE VUK MIĆUNOVIĆ (leži zajedno sa serdarom Jankom) Kud, serdare, hoćeš s tom pasinom? SERDAR JANKO Da je metnem odzgor svrh haljinah. VUK MIĆUNOVIĆ Koje će ti jade svrh haljinah?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A međutim on, stari, zna da nije zbog toga što njega žali, da bi se on tom lupom probudio, uznemirio, rasterao mu se san; nego zbog toga da ne bi čuo kako njen sin u zoru, i u nedoba dolazi.

Za taj čivluk, naročito za tu kulu, tolike su priče i bajke bile vezivane i govorene. I jedino na tom čivluku što bi se ko od njihovih muških mogao videti, a inače nigde, jer i njihov se sav život sastojao samo u raskošnom

Jednako su se upinjali da sa tom svojom kućom, imanjima i čivlucima budu od cele varoši što izdvo jeniji i udaljeniji.

I baš u tom upinjanju da se od svih izdvoje, izgleda da su nalazili svu draž svoga života. A da bi u tome što više uspeli, gledali

Samo ga po tom pamti, a više ništa. A posle su joj pričali: kako — kad Sofkin otac odrastao i, kao što je red i kao što dolikuje

Ali ubrzo se Sofka dosetila. Videla je: da joj mati zato tako skupe haljine daje, da bi je tom skupocenošću uverila kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili

time svoj rodbinski dug prema njoj da oduže: da je bar sada ugoste, počaste, dok se ta nesreća nije dogodila, da, kada tom nesrećom budu rastavljeni i nemajući kada o čem drugom da misle, bar ih ona, ovako mala, ima onda u dobroj uspomeni po

Ništa i niko kod nje nije mogao da izazove zlobu i pakost. Jer, viša od svih i zato zadovoljna sobom, osobito tom svojom jedinstvenom lepotom, ona je ravnodušno sve to oko sebe posmatrala.

Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?! I onda: čemu i našta Sve ovo? U tom ču kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. I to peva.

I tako pokrivena tom kolijom, držala je tepsiju u krilu trebeći po njoj pšenicu, a u isto vreme pazeći da u kujni ne iskipi jelo iz lonaca

Zato se Sofka i trže, jer, uznemirena baš tom tišinom, mirnoćom, predvečerjem, kroz | raširene nozdrve poče osećati kako se iz dvorišta pokreće i počinje da osvaja

U tom Magda istrča iz kujne i polete kapiji. Na kapiji, poštapajući se i vođen dečkom, pojavi se stari „deda“, sveštenik Rist

Pandurović, Sima - PESME

Jer južne zvezde, čini mi se, sjaju K’o nad sudbom mi njene oči što su; Jer priroda će u tom čudnom kraju Možda na njenu mirisati kosu; Jer dane ove svršiti mi treba Predstavom živom sna mladosti moje; Jer

breze Tajnu života i sudbinu uma; I raširenih zenica, bez veze Misli, ja slušam elegiju šuma, Miran, bez želja u tom času lednom, U iznurenom osećanju jednom. Mirno i čudno šušte stare breze.

noć za teškim dânom — Noć uvelih snaga, noć umrlih bića, Noć čudnih vetrova, zaspalih otkrića, Noć strašne smrti u tom vrtu rânom Mladosti, tužne mladosti što vene. Ogrn’o sam pokrov sreće ubijene!

Jer u tom nemiru prirode i neba I nemir se moje duše jasno zrca; Jer sa svakom bunom osećam da treba Poći s bunom teško ranjeno

Jer, verujte mi, svet je mrak ćelije, Gde čašu nada otrov prelije U trci dana, u lutanju tom; I svet je greha i razvrata dom, Gde vlada lupež, ili bludnica; I svet je teška, strašna ludnica, I bolnica, i

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Gomila vlastele, sveštenika i drugijeh glavara iđaše put crnogorskijeh vrata; pred tom gospodom išlo je njekoliko ćesarskijeh vojnika, znak da je gospodu poruka vodila. Konte Pjero B.

će zdrav biti kao drenovina cijele godine; žene i djevojke pripremiše omaje i svakojaka bilja (da to u vodu stave pa tom vodom da se okuplju, da ih se mane svako zlo i nevaljaština); dječica da se izvalja po zelenoj pšenici, da se pšena pojmi

Ne bi ni to dosta. Pred tom grkom čašom, morade još grku popiti ako ćaše da se oslobodi. „Po naredbi“, praćen dvama jezuvitama i jednim pandurom,

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

kako po sadržini i vrsti, tako i po upotrebi i po funkciji, kao što je to slučaj sa narodnim govornim stvaralaštvom, — tom vrlo bujnom i neobično šarolikom duhovnom vegetacijom. Otuda toliko verzija i varijanata.

Takve poslovice su jezgro, obično i naslov tih proverbijalnih pričica. One se najčešće i pamte po tom svom najznačajnijem delu (Neka ide na slavu svete Gospođe, Okolo bogo, u kuću đavole, Prava se muka ne da sakriti itd.

III PITALICE Pitalice su srodne poslovicama po svom jezgrovitom iskazu, s tom razlikom što je u njih dijaloški oblik razvijen u naraciju, sa sadržinom varničave dosetke.

Zdravice imaju zajedničke osobine sa molitvama, samo sa tom razlikom što ovde pojedinac izriče na molitven način, u svečanoj prilici svoje obraćanje višoj sili da podari zdravlje,

— Kurjak se zarekao da ne kolje više ništa i da ne jede mesa, i pošao u pustinju da se posveti. Udarivši u tom putu negđe pored gusaka, gusak po običaju svome digne glavu i stane šikati, a on ga uhvati i pojede.

ću ti, gospodine, pisati ždrepca, kad, ga ni sâm nemam, već ako da ukradem; a ukrasti ne smem od tebe, jer si ti u tom sudija.

Po tom čovek otide, pa uhvati najlepšega ždrepca iz ergele onoga istog manastira, i dovede ga krijući, te piše arhimandritu,

— Pripovijeda se da je kazala žena mužu kad joj on rekao da ona ide po rđavu putu, pa kad je on poslije uhvatio u tom poslu, a ona stala kriviti njega zašto je slutio. Što se ti poljubi s njim? — Sekin vo kod njega na izoru bio.

istrči i malo i veliko napolje, i, što jače mogu, lupaju u kotlove, tepsije, tiganje, klepetuše, i u sve što zveči, te tom lupnjavom poplaše Vrkolaka, a bez toga, drže, on bi sunce progutao.

Po tom praznoverju, taj blavor-zmija zakolje dvanaest zmija, a trinaesta zakolje njega. KORNjAČA Srblji pripovijedaju da je čovje

izbija plamen, pa da odnese pepela i da ga proseje na to mesto, pa sutradan da vidi od kakve je životinje trag ostao na tom pepelu. Tu životinju treba da zakolje, i njenom krvlju da poprska to mesto, i da kopa pa će naći blago.

Na smrti svojoj on im podeli sve svoje blago, rekavši im tom prilikom: „Ćeri moje, ovim novcem treba da učinite kakvo dobro svome narodu“. Pa onda umre.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pa još vidim, da i pored sve muke i truda, opet ostaju pogrješke! U tom neka me pravda Dositije, koji je u ovakoj struci pisanja, gotovo poslije trideset godina, popravio svoju jednu

ti ne dođeš; a ti se načini ljekar, pa i ti dođi da je liječiš, i samo je okadi ovom travom, a ja ću odma izići, po tom će tebi car dati svoju kćer, i uzeće te da caruješ s njime.

Kad pređem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa ga pustim da pase, a pijevca svežem kod sebe, pa mu metnem sijena, a ja

po dolu do članka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti, u što ću pokupiti med. U tom padne mi na um, da imam jednu malu sjekiricu, pa je uzmem i zađem u šumu da ulovim kakvu zvjerku, da zgulim mješinu.

U tom udari odnekud Ero: „Pomozi Bog kado!“ — „Bog ti pomogao kmete! a odakle si ti kmete!“ — „Ja sam, kado! s onoga svijeta.

Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, pa još uzme malo brašna, te se pospe, i načini se pravi vodeničar. U tom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše s konja i uleti u vodenicu: „Kamo more taki i taki čovek, što je sad tu ušao u

Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: „Ća šaronja, ća! i ti imaš pamet, a Ero je nema.“ U tom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: „Jaog mene do Boga miloga! Što ću sad?

Sad treba i đavo da zaroni, ali se boji da mu sv. Aranđel među tim ne odnese sunce. U tom mu padne na um, te pljune na zemlju, i od njegove pljuvanke postane svraka, da mu čuva sunce, dok on zaroni i iznese u

eto lisice, đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice vata oko puta.“ U tom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na guvno, i tražeći miša stane šuškati po slami.

č. od godine 1842 s potpisom na kraju I. S. (Jovan Subotić), i ova se od moje najviše po tom razlikuje što u njoj o kravi nema ni spomena. G.

Ali ne znam đe ću te sakriti; nego hodi ovđe u moju torbu u sjeme.” I tako ga uzme u torbu. Kad Brko po tom dođe, i zapita ga za Međedovića, on mu kaže da je on odavno onuda prošao, i do sad Bog zna kud je otišao.

U tom se još na veću našu nesreću smrkne sa svijem, i tako tumarajući ovamo onamo, dok jedan od nas srećom nabasa na jednu pe

Sveti Sava - SABRANA DELA

iguman svetog ovog manastira sa svom bratijom i da biraju muža bogobojažljiva koji je podoban živeti u ćeliji u mestu tom.

drugi neko ko je služio u mestu ovom svetom, da se pošalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast da ima nad ćelijom tom, kako i ranije pisasmo. A manastir, niti iguman, da nema nikakve vlasti nad ćelijom tom.

A manastir, niti iguman, da nema nikakve vlasti nad ćelijom tom. Niti, opet, mita radi da se ne postavlja neko u ćeliji toj, a da nije dostojan pravila duhovnog.

A na večeru, ako ko želi da večera, te zaostane duže na molitvi, i u tom slučaju da potpadne pod istu osudu kao onaj ko je zakasnio na obed; da se i on upita nema li opravdan razlog.

Pri tom može u dosađivanje jedan drugom upasti, ili u gnev. Jer, ko ovo čini, da se odluči, ako se ne kaje i oproštaj ne moli

I dok provedoh tu osam godina, nastadoše mnogi meteži u kraju tom, jer prođoše Latini i zauzeše Carigrad, bivšu Grčku zemlju, čak i do nas, i ulegoše i tu u sveto mesto.

Veliki, dakle, metež beše. A saznavši se ovde o metežu tom, dođe mi poslanica od hristoljubivog i blagočastivog, Bogom izabranog i blagoslovenog blaženim ocem Simeonom, Stefana

I provede u vladavini trideset i sedam godina, i tu odmah primi sveti anđeoski lik, i požive u tom liku tri godine. I sav život njegov bi osamdeset šest godina.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

MILE: Ljudi došli i kolektivno, s preduzećem! Nemate vi pojma koliki je to mozak i kapacitet! STAVRA: Šta bi s tom rakijom? IKONIJA: Cmiljo, čuješ valjda! Ne mogu da zinem od ovog kutnjaka!

) IKONIJA (viče napolje, Anđelku): Anđelko, česma ti je u dvorištu! Ima i struja! (Cmilji) Mani malo tom metlom, neće ti otpasti! CMILjA: Kolko su samo blata naneli! A i onaj, što je u kujni večero!

VILOTIJEVIĆ: Pa je l mislite da sam ja možda lud? Da možda vidim nešto čega i nema? Mislite šokiran, pa u tom šoku pošizio? STAVRA: Šokiran, sigurno, jesi, ali ja ne mislim da si pošizio.

Kako će kroz varoš s krvavim rukama? IKONIJA: S krvavim rukama? Cmiljo, šta je s tom komovicom? STAVRA: Šta sve ovaj nesretnik neće videti! Nije mu sad lako sa takvim očima!

Po puštanju iz kapezea, da li si s njim možda stupo u kontakt? ANĐELKO: Ništa ja nemam s tom vaškom ušljivom! ISLEDNIK: Kolko je meni poznato, zajdno ste vršili nedozvoljene radnje. A sad kažeš: vaška!

MANOJLO: A nisi umeo da mi skreneš pažnju? TANASKO: Ja sam vam je i skretao, al vi ste u tom momentu rekognoscirali! MANOJLO: Pričekaćemo da ovi odu! Sa njega oka da ne skidaš!

Stanković, Borisav - JOVČA

Tebe kad služim, to nije služba. Nije teško... i celog veka ću te — služiti!... VASKA (otkriva u tom govoru Mladenovom osećanja ne obične vernosti i pokornosti jednog sluge nego osećanja probuđene muškosti, ko zna od kad

Godi joj da nastavi istraživanje u tom pravcu. Polagano se izdiže, seda. Gleda ga netremice, pravo u oči, ispitivački.

TOMA (utišava brata). Neka to sada, posle. STOJNA A, nije gazda! Ništa lošo sa tom Cigankom ne čini. Što kažu da tobož s njom živi, nije, nije istina. Ja sam tu i cele ih noći dvorim.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

ili razgovore učeni[h] ljudi slušam ili premudro napisane knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO uzdišući sebe pitam, otkud sam na ovi svet došao? Šta sam u njemu činio?

učeni[h] ljudi slušam ili premudro napisane knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO uzdišući sebe pitam, otkud sam na ovi svet došao? Šta sam u njemu činio? I kud ću iz njega poći?

i pristrastija nji[h]ovog srca, iz koji[h] proizniču i proishode sva nji[h]ova namerenija, dviženija i dela, o tom su se trudili najveći ljudi, i do danas o tom se upražnjavaju i staraju veliki filosofi.

proizniču i proishode sva nji[h]ova namerenija, dviženija i dela, o tom su se trudili najveći ljudi, i do danas o tom se upražnjavaju i staraju veliki filosofi.

poznao sam i[h] dobre; i ako gdi pogrešavaju, ili čineći ono što ne bi valjalo, ili izostavljajući ono što bi valjalo, u tom pogrešavaju ili iz prirodne čelovečeskomu jestestvu slabosti, ili iz neznanja i nerasudija, misleći i sudeći svrh

Imaš pravo, Turčine! A ima li Turčin pravo kad veli da ni od kuge ne valja bežati? Jok, vala! U tom ima vrlo krivo. Od boga ne mogući uteći, ne valja ni da bežimo; a od požara, velike vode, kuge i drugi[h] mnogi[h]

sam dovde govorio može se poznati, od časti i nakratko, šta će ova moja knjiga u sebi sadržavati; nije više potreba o tom govoriti. Toliko mogu jošte pridati, da ako ko bude samo zabavu iskati u ove knjižice čitanju, neće bez nje biti.

Moj tetak Nikola Parčanin, videći me prilježno hoditi u školu, hoteći oblekčati strinu Bosiljku, a pri tom ne imajući nijedno muško dete, dobra odveć i milostiva srca budući, uzeo me k sebi s namerenijem da me vospita namesto

ne imaju koga ko će s njima upravljati i od zla odvraćati, ostaju u prevari i u zlu, i svaki dan više utvrđavaju se u tom i ukorenjavaju.

I prva toplota k pustinjičestvu i k pešterami počela u meni sasvim [h]ladniti. Pri svem tom, videći i kaluđere, koliko stranske toliko i naše zemaljce, da se svi za stvari ovoga sveta staraju, kupe milostinju,

dakle, ako su sveti oci u čem god protiv nauke apostola Pavla postupili, neka mi oproste, oni su mogli kao ljudi u tom pogrešiti, protiv javne duha svetoga nauke, črez apostola Pavla predate, mudrujući i ustanovljavajući.

Što je, dakle, potreba da nas drugi za nos vuku? Niti je pravo, ni pošteno. No, o tom, zasad, dosta. Upamtite vi moju reč.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Sad, ko bi u tom mogao pravo presuditi? Odista se pretjerivalo i s jedne i s druge strane. Tako je kanda i carska vlast mislila, te

— Dakle, jevo šta je. Maloprije sam rekâ, da mi nemamo zle primisli na našu krv, jer u krvi je milos i kripos, a pri tom bogoljubnos... — Nemoj tako, nemoj kâ ono malo pri, nego kaži ukratko i bistro šta imaš! — reče fra-Brne.

Svi su bili kosmati i svi osim jednoga imadijahu njeki svijetli lopar oko glave. Pred tom slikom bijaše nalonja i na njoj otvorena knjiga.

A otkud oni galijoti znadu nadimke ćaći, materi i ostalima? Da im to nije Stipan kazâ? Zar je Stipan galijot? S tom teškom sumnjom Bakonja prekloni glavu i zaspa na klupi. Nakon pola časa probudi ga vrdanje u fratarskoj trpezariji.

Kušmelj izmisli kako je to rabota Milušana, kako se njegov sin tom dosjetio i došao da mu javi, kako je on digao hajku i našao konja čak na granici kako je dao dvadeset talijera sodžbine.

Kako Osinjačina namjera bješe da oženi Čmanjka, to ona i Kriva stadoše vrlo vješto sijati riječi o tom, a kako se Čagljina dosjeti tome, a bješe mu potreba od njekih dvadeset i pet talijera, to on progluši selo pričajući o

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

A vraćaju se s mišlju da je svet arena. I idu sada opet gradu tom Na zapušten tvoj hum, u prazni dom. SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu satima Ko živi krst u zemlju zariti: O,

Ćosić, Dobrica - KORENI

Pa mu je jednom mahnula rukom i on joj prišao, mahnula sigurno, odsečno, kao da ona zapoveda tom vojskom što iz crnih i suvih gusaka iskače na obalu reke. „Ja znam šta SI ti.“ Tada se on i odelom i držanjem krio.

Setio se Vukašina u gunju i čakširama pored voza za Pariz, pa je poraženo i razočarano viknuo: „Kako te nije stid da u tom zelenom iziđeš na ulicu? Ni na jednom pristojnom i uljudnom čoveku nisam video takvu odeću. Aman, ne brukaj me!

Šta je čitao na tom raspustu? I rekao je, pamti, ne, svaki pejzaž prezire, uzbuđenje za lošeg slikara i usedelice, ne za onog nesrećnog

Činilo mu se da se raspukla i rasušila, a on, slab i očajan, stajao je u tom procepu, ležao u njemu potpuno prignječen i nije mogao da skrije mržnju i sumnju.

miški, krv je linula, u mraku su svetlele velike kravlje oči, širile se, pa su postale jedno oko, i on je ceo bio u tom oku, davio se u njemu, pa je kolena polomio, ne, njemu je kolena neko iščupao, zato je išla krv, crvenela se iščupana

Ječi u snu, ranjen na tom tihom razbojištu. Gleda ga bespomoćno i čini joj se da i on sam, telesno, otiče kroz te odrane, oljuštene jauke, da se

mišićavim i dlakavim, nudila se nekome kome je svaki prevoj na telu znala, samo lice nikako nije mogla da mu vidi, tom željenom znancu što je ponekad posećuje pred san, i kad nije sama u krevetu. Voda se ohladila.

“ Uplašen, brzo je koračao po sobi. Po selu su psi grizli tmušavu pomrčinu. „Tamo, Aćime, u tom božjem selu, ne laju psi. I mrtvacima ne grizu tabane.“ „Ja s tobom ozbiljno razgovaram!

„Te što će da misle i svete knjige čitaju, majke mučno rađaju.“ Tom nadom voleo je on njega, drugog i poslednjeg, više od Đorđa, još dok je bio u kolevci.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Taj salaš? Rođaci koji su dolazili tek u jesen da pokupe plodove čuvenog starčevog oraha? Taj orah? Takvog u tom kraju ni pre ni kasnije nije bilo.

Kao blistavi, srebrni oblak plovila je u noći krošnja oraha, a ispod nje titrale senke. U tom titranju mu se učini da vidi kako iz oraha izlaze ona malena, živahna bića, skakuću, pevaju, smeju se.

— A gde je? — Sam ćeš otkriti! Okreni se i vrati u žitno pole gde si sreo svoju ženu. Svojim rukama podigni kuću u tom polju. Zatim posadi voćnjak i čekaj da nikne orah s plodovima od srebra. Ne dotiči nijedan dok sâm ne padne na zemlju.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Sve se to svetlosno čudo stiče i komeša nad granicom koja nikako nije slučajna jer je tu, možda baš na tom prelazu, nekada, kroz decenije, stajala Stambol-kapija, najveći od ulaza u grad, opkoljen šancem.

U tom su međuratnom spokoju, opojnom, kažu, a kratkotrajnom, zidane nove kuće i izrastale mlade lipe, kaldrmu je zamenio asfa

preko kolovoza od crnog sunca, a Gospodar Jevrem i njegov konj posmatraju kako se trgovci, koji su u dućanima baš na tom mestu, vekovima, prodavali svoju robu, talože u prah, takođe u kolonama, u neverovatnoj izmaglici vremena.

I to u vreme kada su Obrenovići izgnani, a Jevrem umro? (Kapetan, pri tom, i nije bio baš za Karađorđevića.) U taj su Konak, kasnije, bili preneli i čuvenu Jevremovu stolicu, u kojoj je sedeo

U tom umirivanju, međutim, nije hvatao one koji su bili protiv Kneza nego one koji su bili za njega: Vučić je odane optužio za

već pripremao za odlazak iz zemlje, Jovan je u kući Baškalfića, u Beogradu, bio okovan, a on je išao na poklonjenje tom pokvarenjaku koji je sve zakuvao. Da li baš sve? I da li samo on?

Odasvud pucaju obruči paklene vatre, jer Baš-Čelik, strahovit, baca kamare plamena i pri tom liči baš na Turčina, na sve Turke koji su ikada postojali.

Prašina, uopšte, najduže opstaje. Dok posmatra, gost u tom vremenu što za njega ne protiče, te sledove kretanja i nekretanja, postojanja i nepostojanja, Čarapić bi da prizove bar

To mu je bilo svejedno. Ali, nešto drugo nije: u tom vremenu koje je došlo da li je bilo i ono, očekivano vreme? Nije umeo da odgovori jer mu se činilo da je sve teže

(Kao ni Srbima, ni Turcima se nije baš ginulo.) Prema tom sporazumu, Srbi će opet davati caru carevo a car će Srbima dati veća prava i neće, za sebe, tražiti više no što je

Njih, svoje taoce, Turci u miru sprovedu na mesto zamene; ali, na tom mestu nema ni srpskih talaca, ni vesti o njima. Ni glasa o četvorici begova, niti o srpskim namerama.

pored Drine: senke su pretile, pretnje su se mrsile a on je, opet, osetio ukus pustoši i osetio da je nag i ništak pod tom silesijom zvezda, nad Mačvom. To ne samo što mu je bio prvi poraz nego i poraz što opominje a mora se otplatiti.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Al' s prozora tvoja majka Gleda, pa se osmehiva, - „Ne smejte se, draga gospo, Tom je vaša ćerka kriva!“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me,

A ja pijem, jošte pijem U tom mi se srce para Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od andžara. Đ. Jakšić XVII JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna

Mi stojimo - mira joj čuvari Gledeć' lice kako joj se žari A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada! J.

Šta, Ruvarac? je li, zveri? Ha, po tom sam te pozn'o, bludna kćeri: Ti, ženo, ti si stara godina; A ti, aždaho, ti si duša joj; Izdahnula te umirući sad; Pa

A po tom, Kad prođe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov, i nadahnuće celo, Nečujno, tiho, potone u

tiho, potone u tamu Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, ma da U tom trenutku ne osećam tako...

I kad opet izbi - s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće. Mir je na sve strane. Dok ponova kucnu: Tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane...

Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi, i gusta caruje tama. U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost: usne mu grozno se smeše: Iz praznih šupljina očnih studena

Il' je u dahu te noći crne, Te mi u tugu ljubav ogrne? „Svuda te tražim!... Pri tom se sagla, I k'o od čežnje obamrle Padoše vlasi garave, bujne, Pa se sa cvećem, sa travom grle.

On to u cveću, mesecu, magli, Oseća slasti tužaljke njene; Njegova duša to žudno nagli Al' u tom času čari tajanstva Zar otkrit' tajne prigušene?

Čestit'o sam ti. I ti reče „Hvali!“... A da li znadeš da se u tom času Granitna zgrada mojih ideala Sruši i smrvi i u pep'o rasu? Al' ne!

“ „Ah, ludo moja“ - začuh prekor nežni „Tom večnom sumnjom što žalostiš mene? Da, put je strmen, al' hajde, vidiš Da ne premaša snagu jedne žene!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

krunom tvorenija; sve krasote koje biće ima i um tvorca sjajni, bespredjelni koje vidi u carstvo svjetlosti pod tom krunom bjehu okrunjene, na tom licu bjehu izražene u sjajnosti svetog sovršenstva.

koje biće ima i um tvorca sjajni, bespredjelni koje vidi u carstvo svjetlosti pod tom krunom bjehu okrunjene, na tom licu bjehu izražene u sjajnosti svetog sovršenstva. Plan nebesah pred sobom gledaše i prelesti pravilnoga vkusa.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Godinama radio sam na tom delu, i kada sam pet dana pre bombardovanja bio u štampariji otštampan je baš i njegov poslednji, osamdesetdrugi, tabak.

Zato sam ga predočio kao predavača svoje nauke u tom, meni dobro poznatom krugu naučnika. Da bih to predavanje oživeo dramatičnom radnjom uveo sam u taj krug naučnika i

Obično sam tom glavnom junaku drame stavljao u usta rečenice uzete doslovce iz njegovih spisa. Svojim konceptom zadovoljio bih se tek

Na tom plaštu blistale su se, kao uvezena biserna zrnca, varoši Posidonija, Elea, Kroton, Sibaris, Tarent, Sirakuza, Akragas,

Biće to - tako rasuđujem - neki potočić koji je na tom mestu svoje korito položio u uvalu staze. Napregnuvši oči vidim da se ta svetlucava traka kreće uz brdo i da pre liči

Na tom istom mestu, iznad toga drveta, videćemo uvek tu zvezdu kadgod pri vedrom noćnom nebu dođemo opet ovamo. Ta zvezda se

Put saznanja daleko je duži od zida o kojem smo sada govorili. Na tom putu ne dolazi se nikad do kraja“. „Autos efa!“, potvrdiše svi u glas.

To sam činio iz godine u godinu, posle svake poplave Nila, i pri tom pomerao polje svog rada sve više ka jugu dok ne stigoh naposletku do cilja svojih želja, do staroga grada Tebe u gornjem

Ali su plodovi nauke ostali sačuvani u tamošnjim hramovima, bibliotekama i ispisima na zidovima tih zgrada, u tom kamenom kodeksu, i davali jasna svedočanstva o zlatnom dobu egipatske istorije i kulture.

“ „Bez sumnje!“ „Onda će razmera katete prema hipotenuzi biti kao 3 prema tom nepravom razlomku“. „Sigurno!“ „Ti možeš, Satire, a da tim ne promeniš tu razmeru, oba ta broja pomnožiti sa

Izmerimo li katetu bilo kakvom merom, pa dobijemo za rezultat ceo broj ili nepravi razlomak, nećemo tom merom nikad moći hipotenuzu tako izmeriti da dobijemo opet kakav ceo broj ili razlomak.

„On još nije svršio svoj posao“, izvestiše oni Grilusa, „pregleda biljku po biljku i čini o tom neke pribeleške na svojoj voštanoj tablici“. I ovome je Grilus našao odmah tumačenja: „Razume se!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I baš sam hteo da se podsetim svih pojedinosti originalnog venčanja moga pobratima — u tom trenutku to mi je bilo najprijatnije razmišljanje — kad čuh korake i nerazumljivo neko gunđanje u hodniku, a odmah zatim

— Jesi li pročitao? — Još nisam završio. Pa sumorni student odiže knjigu s kolena i tom prilikom ja primetih da ima svega jedan i po prst na desnoj ruci.

Teško ranjen u grudi on je ležao u kruševačkoj rezervnoj bolnici, gde sam otišao da ga posetim. Tom prilikom žena se nalazila uz njega i negovala ga sa puno najlepše nežnosti.

A kad smo govorili o budućnosti, onda su raj, sunce, cveće, zagrljaj i sreća bile jedine reči koje smo poznavali. U tom rajskom vrtu, gde smo se zamišljali neprestano zagrljeni, mi smo gledali našu sreću nepomućenu, neprekidnu, apsolutnu.

I na njegovom licu ponova se jako ocrtaše duboki tragovi patnje. U tom trenutku, na malom stolu do postelje, zazvoni, pa krkljaše poljski telefon u svojoj kožnoj torbi.

— A jeste li svi čitavi? — razlegao se Nikolin glas. — Mi jesmo, ali kobilu što nema konjovoca svu raznese. U tom sam ja zalazio...

Gospoda su tu. Raspravićemo ovo poznatim putem. Sav uzrujan Nikola zausti da nešto kaže, ali u tom trenutku na vrata stupi krezubi student sa svojim stvarima i svojim podsmevačkim izrazom.

I ustajući pogledam u ogledalo. Tamo, u tom ogledalu, isprskanom milionima sitnih crnih pega klatilo se nešto u magli, zacrvenelo, tršavo, tupo.

“ Uplašio sam se da nije krv, jer znam da sam jednog trenutka pomišljao da ubijem studenta, pa u tom strahu podigoh glavu. Onda svi povikaše: „Dajte mu konjaka da preseče; da preseče, da preseče.

Nije se micao. Zaista mnogo muke beše me stalo dok sam ga izneo i položio u postelju njegove spavaće sobe. Ali u tom naprezanju koje mi je snajka olakšavala pridržavajući ga, ona i ja dodirnusmo se nekoliko puta n uvek se čudno

I Mikober nam mora deklamovati jednu gromku. A tom prilikom, evo moje reči, istući ću na mrtvo ime krezubog studenta, samo ako se bude tamo zatekao; toga podsmevala

lice koje će lupanjem prikupiti građanstvo, i drugo, isto tako važno lice koje će, iza poslednjeg udara maljice, tom sakupljenom građanstvu pročitati jasnu i, s pozivom na odnosne propise zakonske, strogu opštinsku naredbu o čišćenju,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Mogu reći da sam djetinjstvo proveo u tom hodniku gdje se bio vječiti boj između svjetlosti i sjene, između Arimana i Ahuramazde.

ili pod zrakama sunca ili u sjeni oblaka; valjda po tome kakve sam ih prvi put ugledao; ili možda i po tome kako se u tom prvom susretu na njih odrazio odraz moje sretne duše. U tom hodniku, dakle, počeo sam živjeti.

U tom hodniku, dakle, počeo sam živjeti. Za oblačnih i besunčanih dana, u njemu nije bilo igre. Hodnik bi navukao sjenu na svo

Velika popločana prostorija bila je pregrađena staklenim ošitom sa prozorčićima. U tom odijeljenom i potavanjenom dijelu, koji je zimi zagrijevala golema gvozdena peć između kase, polica sa spisima i pulta s

I, kao što uvijek biva, tanja krv pretegne, i slabost nadjača snagu. U tom i jest nevolja, u tom leži opasna snaga slabosti: što ona nagriza, rastače, i najzad neminovno savlada snagu.

I, kao što uvijek biva, tanja krv pretegne, i slabost nadjača snagu. U tom i jest nevolja, u tom leži opasna snaga slabosti: što ona nagriza, rastače, i najzad neminovno savlada snagu. Poznata priča!

kakvom raznježenju nad samim sobom: mi prisustvujemo, s crnim florom oko šešira, ali sasvim suha oka i spečena nepca, tom posljednjem aktu dugovanja prema nekome ko nam je zadao i previše glavobolje. Da.

Vjerovatno sam se kasnije i sam i nesvjesno uklanjao tom saznanju, u doba kad mi se učinilo (i kad sam to zažalio) da je ionako podosta osiromašen i sveden na malo šta

I još, kao neka nostalgija. I to ne nostalgija za rođenim ocem, već baš za tom nepredstavljivom i neviđenom polubraćom. Ranije, dok sam se smatrao jedincem, osjećao sam se potpun, cjelokupna jedinka.

), i usađena u meni strana i nepoznata tjelesa. Čvrsto sam odlučivao da ću, čim malo narastem, otići u potragu za tom polubraćom, za tim rasturenim dvojnicima.

dvije tamne rupe nosnica, koje su se, uslijed napornijeg disanja od pognutog položaja, uzastopno širile i sužavale; i u tom širenju i sužavanju bila je kao neka prijetnja i jedna mala jeza.

Možda je nalazio neko više zadovoljstvo, kao neku superiornost, u toj svojoj neranjivosti, u tom stanju bez nužda i želja. IX Danas je tmuran dan. Noćas sam osjetio kako se mijenja vrijeme.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

U drugoj prilici on bi znao šta bi radio, ali sad se uzdrža. Video je da se popa još rešava, pa stade da čeka. U tom knez progovori: — Evo Miloševa Srete. Šta velite ljudi? — Nek mu je srećno!

Prema takvu stasu Đurica je podešavao i svoje pokrete. Koračao je brzo i lako, ali je pri tom nekako odsečno izbacivao noge unapred, te mu se celo telo treslo u hodu, i time još jače isticalo njegovu neobičnu

Ali, pri svem tom, nije bilo dana, kad se on nije osećao kao puki siromah. Ovo večno bezizlazno stanje prinuđavalo ga je da se lati i

Jedared zastade, pogleda oko sebe, pa uzdahnu, kao čovek koji ne može da nađe izlaza iz neke nevolje. U tom mu pade pogled na onaj dugi planinski venac, iz koga se veličanstveno uzdižu ponosna Bukulja, Venčac, Orlovica, Vagan,

Đuricu darnu ova kmetova osorljivost. Pođe mu srdžba uz grudi, ali se on uzdrža. U tom se začu iz kuće slabačak i promukao glas: — Evo me, Pero, sad ću.

varoš, pa se domišlja kako se to sve moglo desiti, i ako je skoro svaki od njih dobro znao čoveka, koji je to izvršio. Tom prilikom zapodenu se zanimljiv spor između Marka kovača i jednoga debeloga terzije.

Đurica bi se još mogao pokajati, mogao bi se vratiti, jer mu ni krivica još nije tako ogromna, i u tom slučaju propao bi sav Vujov trud i svi planovi.

A jest, imam još nešto. Kad već udarite tamo, ne odvajaj se od Radovana ni za korak. On je lud u tom poslu, pa hoće odmah da ubije, hoće da peče i da muči. Ti ga moraš zadržavati od toga.

Đurica priskoči i povuče mu ruku u stranu. — Jesi li lud?... Ostavi to! — viknu Đurica gnevno. U tom istrčaše obe žene iz kuće i, kukajući iz glasa, padoše kraj Đorđa.

Devojke se razgovarahu i dalje, a ona ne može da se odvoji od ovih misli. U tom jedna od devojaka viknu: — Ko će da se kupamo?

samovolje, kojom je obeležavala svaki svoj korak, najedared nastade prelom: ona se potčini uticaju drugoga, ali i u tom potčinjavanju ona se rukovodila svojim načelom — samovoljom.

A ona se, doista, duboko i strasno predala svome osećanju, predala mu se svom silom zanosne mladosti, razumevajući pri tom dobro šta čini i kuda ide.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar je, siromah, iz sve snage bežao, ali ga je smrt već bila gotovo stigla. U tom bežanju dođe on i do ono troje dece što behu okamenjena, pa brzo prekrsti štakom, a deca ožive, pa potrče k njemu.

Čim njega ugleda, reći će mu: — Čuješ, momče! Kumim te bogom i po bogu da si mi brat, kad te je bog namjerio sa tom sjekirom, osijeci ovome jelenu rogove i kutariši me belaja.

opazi bez konja, pa još kada saznade da ga je vuk pojeo, stade ga grditi i ružiti na pasja preskakala, pa da se i na tom razminu, no dokopa štapinu, pa odovud pa otud, kô vola u kupusu. Bre, ne da mu ništa ni večerati, niti u sobi spavati.

Kad ga baciše u jamu, ne ovarisa na dno, no se ustavi na jednom opećku i malo skoloni, dok ona stijena protutnji, u tom i kuče i mače padnu pored njega.

jedno vedro s varenim mlekom, prineše ložice, i tu posedaše svi, pa i siromaha ponudiše da i on sa njima večera za tom sofrom. Na drugu sofru turiše četiri vedra sa varenim mlekom.

Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati svoje dete.

Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od

Cijelim putem mislio o tom šta da radi. To zapazila lisica, te će stati kraj carskijeh dvora; on s djevojkom sjaši, a teta lija će mu reći: —

Otac je tvoj poginuo s tom puškom, pa hoćeš i tebi glave da dođe? Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumi, onaj ovan sa zlatnom

Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela, i onoga — koji sve sa astala pojede i popije,

jer otkad je carev sin otišao od kuće, njemu se čini da nema nego tri dana; ali tomu ima već uprav tri godine; i u tom je njemu umrla mati, a otac mu se oženio maćijom.

Onda carev sin zapita imaju li u kući još kakvu đevojku, a ona mu kaže da nemaju više nikake. u tom pijevac skoči na korito pak zapjeva: — Kukurijeku, evo je pod koritom! Maćeha poviče: — Iš, orao te odnio!

Petković, Vladislav Dis - PESME

blago; voda blista; Sunce sija, zvono lupka, ovce pasu; Povetarac lako gazi preko lista; Odmara se i sam vazduh u tom času.

Njina sreća ležala je u tom Što još ništa poželele nisu, Što življahu sa svakim minutom, K'o cvet večit u svome mirisu.

Jedne noći, pri plavom sutonu, Smrt naiđe i raširi krila Nad tom zemljom, i opet utonu U predele nepoznatih vila. I utonu.

Na tom mestu nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan, večan: Sve dok svetlost ne bi ostavili, Svaki dan bi bio za nas sveč

Avaj, i ja u tom Osetim času, da svakim minutom Silazi vlaga sandukom i tobom. I kupim suze, ali kiša lije Na tužnu humku što te

Zar već uteha? Od koga i kome? Poznajem dobro. Evo je. Evo me. O nisam znao da smo tako blizu. O nisam znao da si u tom nizu Boje i snova, svetlosti i duše. O nisam znao da sa svojim grobom Ja nosim sreću i sastanak s tobom.

Ne vidim tebe i mladost u svili S korakom sreće; ne razmišljam o tom, Na ovom svetu što smo sa životom Trajno k'o grobom rastavljeni bili. Sad ne razmišljam.

Ja i sad svaku misao ti dajem I svoje grehe; samo snevam o tom Kad ću sav život ispiti pohotom: Ja te još volim, ali zagrljajem.

Ja okrenuh glavu. Jer i na šta kriti! U tom času spazih s one druge strane Gde sa društvom svojim šetala si i ti: Reverans ti dadoh bez ikakve mane.

pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde ničeg nema, pa ni želja mojih, Bolova, snova; nit' tu vidim sebe; Pred tom zastirkom ispred dana svojih Osećam groblje i sećam se tebe.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Čudno je da ne mogu da zamislim lik u tom sivilu sve dok ne stignem u drugu fazu. Svaki put pre nego što zaspim slike ljudi i predmeta prolaze mi ispred očiju.

Bilo je to čarobno osećanje posle koga je sledilo gorko razočarenje pošto bih docnije shvatio da je zabluda. U tom periodu u meni su se stekle mnoge čudne sklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da pripišem spoljnim

Mučenje nastalo zbog zadržavanja daha postalo je neizdržljivo, zavrtelo mi se u glavi i počeo sam da tonem. U tom trenutku, kada je moja situacija izgledala potpuno beznadežnom, javio mi se jedan od onih već doživljenih bleskova

Umetnost je bila izabrati cev odgovarajućeg promera među šupljim stabljikama i sjajno sam napredovao sa tom pucaljkom, ali su moje aktivnosti prekinuli razbijeni prozori u našoj kući i ja sam bio bolno obeshrabren.

U tom razdoblju nastavljali su se moji dečački napori i podvizi kao i nevolje. Između ostalog, pročuo sam se kao jedinstveni šam

U tom periodu sam mogao neprekidno da čitam, nabavljao sam knjige iz Javne biblioteke, koja je bila zapuštena i meni je poveren

otišao sam u Prag, u Čehoslovačku, da udovoljim očevoj želji da svoje obrazovanje završim na tamošnjem univerzitetu. U tom gradu sam napravio odlučujući napredak, tako što sam odvojio komutator od mašine i proučavao ovaj fenomen iz novog

Tada sam pretrpeo potpuni slom nerava koji sam već ranije spomenuo. Ono kroz šta sam ja prošao u tom periodu bolesti, prosto je neverovatno. Imao sam uvek izvanredan vid i sluh.

Kasnije u životu, imao sam običaj da kažem: “Bakterija slave je postojala u tom starom gradu. Drugi su se inficirali ali ja sam se izvukao!

Edison mi je jednom rekao: “ Među svojim asistentima imao sam mnogo pravih radnika, ali vi ste ih sve nadmašili.“ U tom periodu sam izradio nacrt za dvadeset četiri različita tipa standardnih mašina s kratkim jezgrom i standardnih

godine, prikazivao kalem koji stvara varnice dužine pet inča. Tom prilikom otvoreno sam saopštio prisutnim inženjerima da je nedostatak novog metoda transformacije to što nastaju gubici

Preciznije rečeno, energija radijacije u vidu Hercovih (Gustav Hertz) talasa u tom bežičnom predajniku predstavlja sasvim zanemarljivu komponentu u odnosu na ukupnu energiju, zbog čega je faktor

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Svaka poseta tom starom selu osvežavala bi priče o herojskim tradicijama kojim su se moji seljani toliko ponosili. Skromni seljani iz

Spoznaja ovih tradicija bila je tom svetu potrebna i dovoljna da bi razumeo svoj položaj u svetu i u austrijskom carstvu.

Taj austrijski državni ugovor zvao se “Privilegija”. Po tom starom dokumentu Srbi u Vojnoj granici imali su duhovnu, ekonomsku i političku autonomiju.

Nacionalisti iz grupe omladine napadoše nosioce žuto-crnog znamenja, a u tom sukobu ja bejah uhvaćen kada sam stao nogom na oborenu austrijsku zastavu. Preda mnom je sada bilo izbacivanje iz škole.

Oni mi rekoše da je to Karlovačka katedrala, a da se pored nje nalazi i palata njegove svetosti patrijarha. Na tom mestu Turci su 1699. godine molili za mir, pošto su ih porazili srpski graničari.

U tom času se stariji par putnika uključio u razgovor sa visokim činovnikom i malo posle zlatom opšiveni službenik me obavesti

Izdržati sve one muke na uzburkanom Okeanu, a pri tom očuvati onu ružičastu sliku o obećanoj zemlji, veliko je iskušenje za dečačke nerve i njegovu fizičku snagu.

Ponašali su se kao nepristrasni gledaoci, kojima je bilo stalo da vide boljeg kao pobednika. U tom momentu osetio sam da me jedna snažna ruka zgrabila za kragnu i kada sam se okrenuo i pogledao gore, video sam krupnog

Nijedan gazda u mom selu ne bi učinio tako nešto. U tom pogledu svideli su mi se delaverski farmeri i njihovi američki pojmovi. Kod kuće me je čekalo još jedno iznenađenje.

” Dodala je da veruje da je Marta Vašington u tom kritičnom momentu postupila baš kao i Čučuk Stana. Od tog dana Vašington je bio u mojim očima američki Hajduk Veljko, a

put čuo za brod ”Mejflauer” i njegovo pristajanje u luci Plimaut Rok čudilo me je zašto mi ”vila” nije nikad pričala o tom velikom istorijskom događaju.

U tom času prišao mi je jedan krupan farmer i upitao da li tražim posao. “Da”, - odgovorio sam – “Tražim ga gotovo nedelju dan

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje. Za njom iziđe i Marko. Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta. Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate! — zajauče Cveta.

Osvetli ga, spuštajući se na nj. Cveta poleti za tom svetlošću. Obuhvativši rukama krevet, prostre se po njemu kao da vidi na njemu svog čoveka i želi da ga ogrli.

A osjeća u sebi život i snagu, i svjetla misao da se osveti javlja se, i u tom trenutku ponositije stupa. Tako, u dvoumici što da uradi, ide dalje i misli: „Doći će i za to zgoda!

I nad tom skladnom pitominom dižu se visoke goleti, krcate potočina, špilja i gudura, čiji se vrsi ljube s natuštenim nebom olovast

Poda nju pao osjen, zamršen, ispremiješan bljeđom i tamnijom svjetlošću. U tom osjenu podbočio se Danguba. U ustima mu kamiš; iz lule se odavno ne dimi, ali on kamiš jednako po ustima premeće,

Razmišlja: „I sutra osviće dan, ko zna da bog providi za duhan i kruh!” Još dugo bi se tješio tom nadom i ne bi s mjesta krenuo, da nije opazio da i na župnoj crkvi, mahom, zatvaraju kapke.

A Pavlu juče, u gomili sveta, pred crkvom, krišom šapnu Cveta da će Ilija zorom u planinu, pa s tom mišlju on je i usnio, i ona mu se iza prvoga sna odmah predstavila i razdremala ga; da zavara svoju ženu, meškolji se,

Neki su ispisani zlatnim slovima i neki okićeni fesom, koji fesovi u tom živom zelenilu izgledaju kao ogromni makovi cvetovi. Mir i tišina.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Glasoviti Stankovićev konzervatizam u tom pogledu nije samo činjenica individualnopsihološkoga, ni samo čisto književnoga, nego i opštekulturnoga reda.

U tom će se slučaju i istorija srpske književnosti posmatrati u opštem kontekstu istorijskog razvoja srpske kulture.

Ali one kod Dučića nisu ostale samo deo pesničkog dekora vezanog za određeni književni stil, nego su postale otvor na tom dekoru, koji vodi sve do trenutka kad su se u pesmi počele da jezgre najčistije lirske slike, providne i lake, kao da

biti svesni gramatičke strukture svog maternjeg jezika a pri tome ispravno razumemo ono što je rečeno ili napisano na tom jeziku.

U tom pogledu njegov izrazito melodični stih iz „Stražilova“ ostaje bez premca u srpskom pesništvu. Rastko Petrović je, opet,

I upravo u tom trenutku on nalazi pribežište u dubini istorijskog vremena, kod starih Slovena: O! mrzim, mrzim da mi otkrivaju

Kolažiranje u slikarstvu, recimo, u tom je pogledu tipična pojava. Poezija, opet, nema običan, nego najsloženiji i za ljudsku kulturu u celini najvažniji

Ali zato možemo ukazati, a to nam i jeste cilj, da je Matićevo iskustvo i u tom pogledu dragoceno. Zanimljivo je, pre svega, to što se Matić, koji je rano odbacio tradicionalan, tj.

U tom smislu ni sistem našega jezika nije više za nas, zahvaljujući pesniku, ona na početku pominjana jabuka. Mada delimično i

I koliko god su u tom pogledu primamljivi i tajanstveni pesnici koji između jednoga i drugoga – između zamišljenog oblika i njegovoga

Kad bismo, na primer, nove Kulenovićeve sonete uporedili u tom smislu jedino sa sonetima Stevana Raičkovića – recimo sa izrazitim sonetom „Kamena uspavanka“ – bilo bi posve jasno

U tom paralelizmu, suprotstavljanju i naponu između dvaju poredaka praktično i postoji stih kao specifična književna i istovreme

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

gubiti na uverljivosti ili se mora dopunski motivisati, što iziskuje izvesnu zanatsku spretnost i kod pisaca koji su u tom pogledu bili mnogo srećnije ruke od Stankovića.

Pisac se, izvesno, tom okolnošću može okoristiti, ali i ne mora. Dve-tri dosta sitne pojedinosti u Stankovićevom slučaju nedvosmisleno navode

tekstovi - kako nas je tome naučila ne samo novija nauka o književnosti nego i sama moderna lingvistika - baš u tom pogledu zauzimaju naročito mesto budući da kod njih nalazimo valjda najjaču uzajamnu zavisnost među čisto jezičkim (od

odnos između samih likova; najzad, individualna a trerutačna percepcija iz ugla nekog lika onako kako ju je pisac u tom času imaginirao.

sticane) kontrole nad njom, Stanković je rečenicu po pravilu sklapao pod pojačanim pritiskom prizora koji se tom rečenicom opisuje, pripoveda.

Todora se, naime, prikazuje sa osetne udaljenosti ako računamo - a moramo tako računati - od Sofke, koja se u tom času nalazi uza samu dvorišnu kapiju, a Todora „poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji”.

U tom bi položaju umela satima da ostane: „Ceo dan videla bi se kako presedi gore, na prozoru, sa podbočenim rukama o obraze,

Nagnuta gornjom polovinom kroz prozor, Sofka se u isti mah nalazi i u spoljnjem i u unutarnjem (sobnom) prostoru. A na tom prelazu, tačno ponad njene glave, sunčeva se svetlost zaustavlja, trne u doticaju sa sobnim sumrakom; pri čemu se

što i hoće, u erotski doživljaj, koji ona isto toliko želi koliko izbegava: „Zato se Sofka i trže, jer, uznemirena baš tom tišinom, mirnoćom, predvečerjem, kroz raširene nozdrve poče osećati kako se iz dvorišta pokreće i počinje da osvaja

Stankovića preteže drugi slučaj: po pravilu se zamišlja da je lik zauzeo neko mesto sa kog se prostor opaža, pa se u tom slučaju upotrebljavaju zamenice.

Formalno gledano, isključivo autorovo; stvarno, međutim, znatnim je delom Todorino. Ona je u tom času bila nasred sobe („Gore, nasred gostinske sobe, stajala je mati”), stojeći je ispijala kafu, i nigde nije rečeno

Jer ima nešto u tom opisu sobe što ga čini toplim i bliskim, a teško je otkriti šta sve. Sada je barem prostorni činilac malo jasniji.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Dokle?.. „Dokle, Bože, stari krvniče, i Sveti Petre, jadna uzdanice rajina iz Koriše?“ Ali se baš u tom času zadade putanjom ozgo sa planine stari kolašinski osobenjak i delija Rujo Luković, večiti čobanin i vazdašnji

Pri tom su ga pratile pokorne tevabije, te je ogrnut u zlatom izvezen kratak binjiš, bilo leto, bilo zima — vaistinu ličio na

No baš u tom trenutku kao besan skoči na noge Selman Čibuković, istrže od pevača gusle n krvnički ga lupi njima po glavi: — Ah,

Stiskoh mu žurno jako žuljevitu ruku i rekoh mu kako umedoh, da smo ne samo živo–zdravo, no i jaki pri tom. On se prekrsti širokim krstom i grcajući, a sa prosvetljenim izrazom, poče da mrmori: — Pomozi, Gospode, pomozi i

Bez oružja. Izazvali svađu. Nagovorili jednu Arnautkinju da nasrne na njega. Samo je odgurnuo. U tom je pukao revolver iz arnautske ruke i prošao, da prostite, samo kroz buline šalvare.

Smrklo se popu, pa pognao opet k crkvi, latio pušku i sa ovom dvojicom pojurio onako u neznan za tom vojskom. Dole na reci u opštinskoj sudnici zastao je gomilu umornih i iznemoglih Bavaraca.

Nailazi Met Firaja. I zemlja je u tom trenutku lica imala. Zbunjen, preplašen, mrtvo korača i mutno, a još zverski, pogleda.

I, grešan, uzviknem da su oni krivi, a ne ja. Jer sam ja samo njihovo ispaštanje. Pa se vazda u tom prisetim Met Firaje i njegova poslednja pogleda. „E, proto Dejane, prosta ti sva krv, ali tad...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

VOLEO BIH ZGREŠITI... E baš bih volô jednom Zgrešiti rodu svom, — (Do sad se nikad nisam Našô u kalu tom). „Od kud ti takva želja? Ta zar te nije sram?“ Nije; jer od kud niče To vrlo dobro znam.

Sad ga nose... a ja klečim pred tom slikom dragom. Duni, vetre, sada duni celom svojom snagom! Ne daj svetlost da se spusti u mračno mestance, Razbi

Zašt’ je Đuro, vrli Đuro Za mlađanstva prve rose Uzô na se novo ime, Daničićem nazvao se? Gde je koren tom imenu, Gde je izvor, gde je građa? To se pita i na to se Odgovara i nagađa.

Onde, hoćeš-nećeš, Moraš svetac biti — Ja tom nisam vičan (Možda nisi ni ti). Kako ćemo onde To Savaot znade. Al’ od zemlje valja Da se što ukrade.

Sa obesnih da se srcâ Bezmilosna zdere kora Jaki brod bi mogô biti, Baš dostojan taka mora. U tom brodu da se skupe Svi što žive od užasa: Mirno, lepo plovili bi Po pučini bez talasa.

Kome da se većma čudim, Tebi ili Švabi? Da te vide tvoja braća Iz indiske zone, Ala bi se radovala Tom napretku tvome! A među tim dok se slava Tvoja tamo javi, Ja ti velim: „Ti slon nisi Već magarac pravi!

„Evo, sada vuci!“ viču sluge vešte, I Brovel je većem uturio klešte. Al’ u tom trenutu — stid je, sramota je — Lav se seti ko je, lav se seti šta je; Oduprô se čudu snagom i očajem, — I prsnuše

Riba mora plivat’ Trpeći sudbinu: Do smrti u vodi, Po smrti u vinu. IV Krupnija riba Sitniju ždere I u tom poslu Ne pazi mere. Krupnija sitnu U stomak smesti; Iz tog se može Nešto izvesti: Nema podoba Krupniju jesti.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Dakle, ja ću zacelo doći na ručak, nemojte se ni najmanje sumnjati, ja nisam nigda u tom moje grubijanstvo pokazala. Ostala bi kod vas do podne, no izvinite me, moja Fineska...

Miljković, Branko - PESME

Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći. Glas, što sebe sanja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod. U tom zidu čuvam svoju gordost, pevam iz te zazidanosti lepše no na slobodi.

Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim toj reči čiju posedujem moć da je kažem. Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom reči skrivim pod čelom mi poledica i dan poražen. Reč krv! najlepša reč koja se ne sme.

A ništa nije teže nego gledati čitavu večnost sa nekog zida. I najviše nam pri tom nedostaje praznina gde ne struji krv i gde bismo smestili svoje predstave o eventualnom božanstvu.

Krakov, Stanislav - KRILA

Omiču se i zveče kopite konja... — Ostavljaju nas same... topovi odilaze... I u tom trenutku se osećanje ne straha već tupe tuge razli po njima.

Svi su dobro pili. Mija se samo napregnuto smešio i ćutao. U tom se i Ivon primakla. I zdravi su mogli da osete miris njene puti. Ona se nasmejala Bori kao starom poznaniku.

Sve je bilo tako mirno i belo oko njega, i dosadno, da je on na kraju zavoleo tu jednolikost i dosadu. Po tom je navikao da gleda baroničine isturene grudi pod keceljom, i da oseća miris njenog tela.

A pukovnik je i dalje govorio, a najviše o svojim bolestima. Šta ih je on samo imao. U tom se na vratima pojavio nasmešeni veliki Žan iz Provanse i javio da je ručak gotov.

— A ona ljubila menja, ljubila... i praporščik izviđač zanosio se tom čednom ljubavi između iskapanih sveća na stolu i praznih boca od konjaka. Neko je napolju udarao u balalajku.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu. Pri tom kod ovog Švajcarca, koji je stari kolonijalac, postoji još i surevnjivost da se jedan novodošli bez velike muke

Da čak prvo putovanje kroz jednu zemlju više upozna čoveka s tom zemljom no i jedno iduće, koje još slabi i prvobitno stečena ubeđenja.

Istim ritmom, ujednačeno, i grudni koš mladića i grudni koš devojke širio se i skupljao. Oboje su izgledali tom tišinom i tim mirnim ritmom tako prostrani i tako večiti, da bi čovek i nesvesno zamislio kako se njine tamne pleći

moju poljsku postelju, komornik, stolove i stolice, dok sprema ručak od konzerve, ja imam neprestano pred očima kako tom ugasito crvenom stazom silaze tamni seljani uvijeni u plave marame.

U jednom trenutku osvrnuh se da ih fotografišem. To ih baci u urnebesni smeh, okovan samo tom pažnjom da ne izgube vlast nad čamcem.

Stegnutog srca, kao deca u noći, ja osećam skoro nelagodnost od ovog džinovstva u prirodi. Osećajući još pri tom da ću, sasvim brzo ostavljen od Vuijea, biti bačen na veliki put koji vodi kroz Afriku (na ovaj crveni, purpurni put,

Tako za petnaest samo franaka dobijam masku za koju sam docnije doznao da je kao tip od najstarijih u tom kraju. Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...

Poći sad, kad put postaje najteži, bez dobrog kuvara, i pri tom još poneti njegove stvari koje su tu a koje ma kome da ostavim neće mu ih više dati, sasvim je dosadno.

član najdivljijeg plemena što se da zamisliti. Ne može se pretpostaviti da jedan belac opstane jedan dan u tom narodu ljudoždera, i poluzverova, koji, dok belac prolazi, skriveni iza stabala, dočekuju ga otrovnim strelama. N.

Rat se vodio pre naše Kosovske bitke, od ovih krajeva pa sve do Nigera, i legende o tom porazu još uvek uzbuđuju tamne narode ne samo u Africi već i po svim ostrvima, i američkim plantažama.

Toliko je gospodstvo načinjeno svuda od istih elemenata. I ne ograđuje se samo na tom pokretu ruke kojim me je zadivio, već kada ga još pitam da li bi se protivilo njihovim običajima ako bi se i on slikao

bi ličila na ono što se kod nas zove „čarlstonom“ da one i trenutka odvoje stopala od zemlje; ali je cela igra baš u tom grozničavom ritmu celoga tela, sasvim isturenih bokova i sasvim uperenih grudi, u ritmičnom trešenju i savijanju, u

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Kuliza! SPASENIJA: Kuliza?... GLAVAŠ: Jeste, on Koga se grozom narod spominje! Al’ o tom drugi put, hajdemo sad!

HASAN (u sebi): Sam đavo da je U crnom mozgu o tom mislio, Podlije ništa ne bi stvorio... (Glasno.) Na noge, brzo!... Za njima sad, Dokle se vuci nisu spremili!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Otac prota opipa se pri tom po svome crvenom pojacy koji ce ugledno vio oko gojaznog, okruglog trbuščića. U tome baš popesmo se na jedan brežuljak

U tom smislu napravi se dispozicija za sutrašnju bitku i razašlju naredbe svima komandantima čija će odeljenja sutra sudelovati u

U tom pristignem i ja: — Što je g. doktore? — upitam ga, a smeh da me uguši. — Ta ništa, znaš, konj mi se malo spotakao.

Ovoga istog dana (8 avgusta) naše konjičke patrole sa Vlaškoga Polja dolazile su do blizu Knjaževca, i tom su prilikom opazile da su regularne turske trupe napustile svu knjaževačku okolinu, po kojoj krstare sad samo

Ono što dalje nasta sasvim mi je mračno, ja u tom trenutku kao da sam malo bio šenuo pameću... Kad opet dođoh sebi videh da sam ponovo y onoj čestoj šumici sa jedno

Ni to nikako ne stoji. Austro-Ugarska nam ne može želeti nikakvoga uspeha već i po tom, što su naši državni interesi i njeni računi na Istoku dijametralno protivni.

Ja se nađoh u neprilici: — Izvinite, razgovor je bio teorijski. Komarov se opet nasmeja: — Ne mari, ne mari... no u tom slučaju, kad ste već tako miroljubivi, T...... meni se čini da bi vaše najprirodnije mesto bilo u kakvom manastiru! A?

Komarov me prekide: — Napriliku ovaj naš sadašnji, zar je on revolucija? — I on. Komarov se nasmeja: — U tom slučaju mi smo buntovnici... To je smešno, T....., hi hi. — Kako hoćete, smešno, nesmešno, tek u stvari je tako.

U tom slučaju reakcionari liče na onu babicu koja bi u devetom mesecu veštački prečila rođenje mladenca, pa bilo da to čini st

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

„Ja sam snila malo prije Da u tebi srca nije!“ Kad si snila, zoro bela, Tad si ga odnela. VI Misleć’ na te — u tom vaju, Misleć— na te — u tom sjaju — Kad se moja duša pita, Je l’ na zemlji, il’ u raju; Misleć’ na te, kad mi duša

“ Kad si snila, zoro bela, Tad si ga odnela. VI Misleć’ na te — u tom vaju, Misleć— na te — u tom sjaju — Kad se moja duša pita, Je l’ na zemlji, il’ u raju; Misleć’ na te, kad mi duša Grli, ljubi sveta oba, —

Misleć’ nate, misleć’ na te, Trepavica kad mi klone, Pa u noći, u samoći, U tom sanku ružičnome, Kad se majka moja spusti — U tom sanku punom milja, Te nad nama ruke digne, Zajedno nas blagosilja

misleć’ na te, Trepavica kad mi klone, Pa u noći, u samoći, U tom sanku ružičnome, Kad se majka moja spusti — U tom sanku punom milja, Te nad nama ruke digne, Zajedno nas blagosilja — Od suza se more diže, Mi plovimo po talasu —

digne, Zajedno nas blagosilja — Od suza se more diže, Mi plovimo po talasu — Mila ružo, duše dušo, Šta ti misliš u tom času?

Od rane će na srcu ti s’ Draga stvoriti, S njome možeš o tom sanku Milo zboriti. XLІV Kad prvo sunce Kroz goru sine, Na rosi vidiš Gde dršće svet; Cvetak se prene, A po

Ja i ne znam šta je bilo U trenutku tom — Tek osetim da je nešto Lakše srcu mom. LXXII Tija je ponoć sveta, Čuje se zvezda poj, — A mene draga pita:

Mi stojimo, — mira joj čuvari — Gledeć’ lice kako joj se žari, — A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada.

Ovaj pramen kose crne, To je kosa mog babajke. Ovo su mi kô dva cveta Iz detinstva, iz davnina; Ova rosa na tom cveću, To je suza njina sina. XXX Što je java tako kivna, Da ti veru svu potresa!

I ja sam o tom Premišljao dugo — Da l’ to beše sanak, Kao i sve drugo... LVІ Imao sam sestru jednu, Jermilom se zvala, U Irigu

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

To je, ljudi, vrilo. Nikad kraja... Verujte mi, mnogo je strašnije slušati borbu izbliza, nego biti u tom okršaju. Mislio bi čovek, niko živ neće ostati. U neko doba počeše kuršumi da zvižde preko naših glava. Tu smo, dakle.

— Naravno. To niko ne spori. Nigde više nisam video grobova nego na tom putu za Kajmakčalan. uz ogromne gubitke oni su nama prokrčili put. Nije to samo jedna planina. Splet planina.

— Čekajte — upade Mišić. — Ja sam se pobrkao tim vašim nazivima. Objasni ti meni gde se taj Kočobej nalazi na tom krstu. — Na početnom delu desnog horizontalnog kraka krsta. — A-ha! Sa njega se izlazi na vrh.

Ali pod pritiskom onih odozgo morao je da popusti. Izgleda mi da se tom prilikom nekima i zamerio. No sad svejedno. Mi moramo da slušamo onako kako nam se naredi.

Ovaj nam malo posle donese vest da je jedan od kuvara poginuo i tom prilikom prevrnuo se kazan sa hranom. — Nije mi što je poginuo, nego što ostadosmo bez ručka! — jada se ovaj.

Četnički odred u tom pogledu nosi žalostan rekord. Komandant odreda je naredio da se preostali ljudi svrstaju u kolone dvojnih redova.

E, lepo. Slušajte. Drinska divizija vodila je borbu sa tom nenasitom i strašnom aždajom, koja je pretila da pomori ceo Solunski front, ravno sedamnaest dana. Ona se tu slomila...

Najbolje je pričekati mrak. A vojnicima sam rekao da prisluškuju i, ako osete najmanji šušanj, neka u tom pravcu pucaju... Prenusmo se. Zričak je cičao. Malo posle neka tičurina prhnu iznad naših glava i mi pretrnusmo.

On pođe u stranu. I s te strane preprečio sam mu hod. On htede da pređe i ja ga podigoh na drvcetu. U tom momentu baš zviznu kuršum iznad moje glave. Priljubih se za kamen. Ostao sam tako neko vreme... Setio sam se moga mrava.

Onda nastaje s one strane jedno stotinu metara ravnice, pa se odmah diže brdo. A na tom brdu voda je izlokala zemlju, pa se na padini prema nama smenjuju naizmenično rebra i uvale.

Čekali smo... Obuzeo me je sad strah da Bugari ne potisnu ostatak čete, koji je ostao desno od nas. U tom slučaju ja bih sa celim vodom bio zarobljen. Čim tamo otpočne paljba, ja sa napregnutom pažnjom osluškujem.

U tom momentu baš iz bugarskih rovova suknu raketla, i osvetli prostor kao na danu. Mi sabismo glave među kamenje. Gledam iz o

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Sve je bilo tu beіѕammen; Veče beše angenehm; Igralo se — ali ja ti Bijah verѕtіmmt pri tom svem. Jerbo Sfrauchen imadoh ti, Pa od toga i Kopfweh! A i onaj tu je bio, Pa znaš da smo mi fâcheux.

moji proroci slavu vozljubili, s čadmi moji u ropstvu mene ostavili; dobro opšče prezrjevše, preko mene glede, samo o tom pekut se da slavu nasljede.

Hromo ščastije moje bivalo i čisto v svjetje ono zgibalo; kto mene ljubil, no v tom ne prebil, izmjenjajas, izmjenjajas, Ašče li komu ja priklonju eja, zlobnoj trudit eja da razluču eja: nes on

I otečestvo už, nenavidit, ibo v njem boljšoj tut mnje zavidit, žit v tom ne daja, vsjudu gonjaja opščoj Zoil, opščoj Zoil. Ah, bjeda moja, bjeda povsjudi!

Ljubov s dobrimi vsi ne navidjat, zlomisljat sercem, o tom zavidjat, razrušit tščat eja i vejem hvaljat eja mene zgubit, mene zgubit.

ščadit junih cvjeta, niže malih djetej ljeta, otroča nježno vedet prilježno za soboju, vo vsjeh ljudej dom pogrebajet v tom nezrel plod.

Svaki bi rad da se poje žar njegove grudi, Ovome su javor-gusle, tom svirjel po ćudi. Jedan ište da se pjesna s nravom ljube slaže, Drugi — da mu ja pogodim šta joj serce kaže.

Je li pravo da to stari rade? Poimlju li oci vaši što ste vi iz' brali, Mogu l' u tom postupati k'o u nekoj šali? Kane l' oni žizan svoju vašem pridat drugu, Ili serce mnje pljeniti vaše kao slugu?

Djevojka je, djevstvovala dabogda dovjeka! Ni bez onog na što huli ne bilo joj l'jeka! Mrzi Srblje i što je god tom imenu slavno, Odvraća se sercem od nas i kleveće javno. Njoj su [naši] običaji (ima zlih navada!

Dostići naravne vrh visine, krasote, mož'š! Koga su bozi uzvisiti radi, tom meću pred noge Silnih prepjatstvija tmu. Raste pobedivši tu. Slave se hram iz prepona diže.

Ja ni sluge ne šiljem na polje sa mršavim ručkom. — Lako je tebi, Milenko! — smejući se Blagoje gro’tom, — Plugom se dičiti, — reče; je od oca ti ost’o. Sam da si tekao, ne bi ni gole palice tvog za Veka imao.

žeđ ugasi Svojih vrelih prsiju, — Ti zadrži, potoče, Njenu sliku ljubljenu, Da bar kada došetam Na vodu ti studenu, Na tom glatkom zrcalu Ugledam je snimljenu. 1839.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Trpi do sutra — Sutra i tako biće skupština, Gde će se ona pomoć rešiti Što Mlečanima dati obećah — Tom ću prilikom prognat Radoša. — A Stanišu!...

Da pišu: „Za pet hiljada“ — reci, Da je: „Za deset tisuć’ cekina, Tu i tu, na tom i tome mestu, Naroda srpskog izbor sinova Hiljadu palo — dana tog i tog!...“ I to za kog? VUKSAN: I zašto?

Eh, propao si! Upropastio te osmeh jedini, Vojvodo naša — stari Radošu!... (Glasno.) Oprosti, kneže, izdajniku tom! Taj izdajnik je svu krv prolio Za Ivan-begov i za Đurđev dom... KNEZ ĐURĐE: „...Tom izdajniku?...

) Oprosti, kneže, izdajniku tom! Taj izdajnik je svu krv prolio Za Ivan-begov i za Đurđev dom... KNEZ ĐURĐE: „...Tom izdajniku?...“ Izdajnik je, da! Svaka mu dlaka sedog temena Jasno svedoči sramnu izdaju...

svirkom gromko praćeni Mladenci pusti dalje leteše, Dok nisu nogom svoje mrzosti Od Crnih Gora groblje stvorili I na tom groblju krst oborili... (Spolja se čuje razgovor.) Al’ ko to zbori? BOŠKO (spolja): Ima li koga tu? Otvori, hej!

RADOŠ: Sirote!... Pa dokle li naumiste? BOGDAN: Daleko, Al’ o tom posle, A sad mi kaži, seda starino, Da l’ imaš trave ili melema Kojim bih ranu mogô priviti? RADOŠ: Ranu?

STANIŠA: Zar da čekamo, bezazlenici, Da od nas pravi svojim ćudima Po običaju tom venecijanskome — Prstima mekim šaren-lutkove, Što će se na mig oka njezinog Vešto okretat — i kô pajaco — Ljubimče

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

!... Kome da ostavim? Švabi... Ličaninu! A moj Stole, moja slatka duša, kad odraste, da ide tom Švabi u najam!... A-a, to ne mere biti! — 'Ajde, 'ajde, stari! — vele mu đendari malo blaže.

— Moraš, jer te zakon goni; ne gonimo te mi... — Čuješ, gospodine, ostav'te. me još jedno dvije-tri godine, u tom će i moj Stole odrasti, pa kad sine proljeće sve će ovo zacrnjeti. Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole.

Sjaši, sjaši, livše će ti biti na travi. I ti imaš pravo. Skini uzgred i sedlo, pa se malo nasloni i odmori, u tom će ti i Partenija pripremiti gospocku večeru. Nadamo se mi tebi ima već neđelja dana. Doveli smo i dvije Vlahinje.

“ „Nijesam ja, ženo, mlada, pa da se poklanjam. Šta je tebi? Da ti nećeš prećerati s tom tvojom naukom!“ — velim joj ja. „Šuti, sunce te nebesko spržilo, kad ništa ne znaš!

Bojić, Milutin - PESME

I toplo mi je u tom predvečerju, Dok stupa pozna jesen u paperju: To tvoja duša šumi i miriše. H U tebi mi je mladost pogrebena,

On hoće mladost i rumena krila A mi smo brali cvetove aprila. I on zadrhta zbunjen u tom času. Kô borac htede dostojno da padne i smrću pesmu o lepoti dadne: Kameni Pan se u roj zvezda rasu.

dršće i gubi se kada Zasiti se, kad kô heroj sablju paše Posle mnogo borbi i presit pobeda, Jer nikada kraja tom neredu reda!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Upamti idem u lov na – klasu! (Ode.) ANĐA i MARICA (gledaju dugo ubezeknuto za njim; u tom gospodin Žika strahovito zahrče, one ciknu i pobegnu u sobu). Zavesa ČIN DRUGI Pisarska soba u srezu.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pozajmljenica je u tom jeziku bilo vrlo malo. Prevodioci i autori, očigledno poštujući ideal čistote jezika, po pravilu nisu preuzimali grčke

Kad je reč o književnom jeziku, osnovnu orijentaciju kod Srba u srednjem veku davala je crkva. Pa ipak, u tom razdoblju se javila i književnost na narodnom jeziku. To su bili prevodi viteških romana, namenjeni zabavi feudalaca.

obilato su iskorišćavale Srbe kao vojnike, ali su istovremeno vršile pritisak na njih da prime crkvenu uniju s Rimom. Tom pritisku odupirala se crkvena hijerarhija, koja je i u Austriji ostala jedino vođstvo Srba tolerisano od države.

Sve što se u srpskoj pisanoj književnosti originalno stvara, ostaje u tom sistemu: u okviru obrednih vrsta - vanobredni sadržaji, u sistemu stvorenom za verske potrebe izražava se svaka nova

zaštiti srpskih svetitelja, Save i Simeona, Danilo je (1321) preradio u opširnu biografiju, oslobađajući je pri tom hagiografskih primesa i suvišne retorike, čuda i patetike, i tako Milutinov život izneo kao koherentan ciklus pričanja

Učenikov Stefan Dečanski negativan je lik, te je zadatak vladarske biografije u tom tekstu poveren drugim junacima.

mahom od Beča ka Carigradu, u svojim dragocenim zapisima o životu i običajima stanovništva, upravo se zadržavaju na tom fenomenu. Benedikt Kuripečić, poreklom Slovenac, koji između 1530. i 1531.

Pri tom je vrednost pesme koliko u pohvali njegovoj hrabroj izdržljivosti toliko i njegovoj dubokoj ljudskoj muževnoj slabosti prem

"). U tom smislu se Karadžić i poduhvatio stilizacije priča. Koliko je to bilo teško, požalio se još u Rječniku. KNjIŽEVNOST 18.

U tom pogledu prekretničku ulogu imale su knjige izašle 1847, Vukov prevod Novog zavjeta, Njegošev Gorski vijenac i dela dva ml

Jakšić, Đura - PESME

A ja pijem, jošte pijem — U tom mi se srce para — Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od handžara... 1861. PADAJTE, BRAĆO... Padajte, braćo!

Nastasijević, Momčilo - PESME

10 I snova da sastavimo se, i snova da vidimo se, i snova u Hristu da sjedinimo se, samome tom, kome slava sa Ocem i sa Duhom Svetim u beskraj na veke, amin.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I to toliko mirno, pribrano, da je već i ga njena mirnoća bila neugodna, čisto bila neprijatna i sama ona sa tom svojom mirnoćom, kao tvrdoćom, okrutnošću. Na sve izraze sažaljenja, utehe, ona je samo odgovarala: — Eh, Bog...

Eto stoga je bila tolika Mladenova radost u tom hadžijinom zdravljenju, traženju od njega espapa. Ne radi njega, što je to dokazivalo da on već nije kao drugi, da je veći,

Mladen sluša. Ali ne ponosi se. Zadovoljan je tom laskom, ne toliko radi sebe koliko radi babe, i ovih očevih drugova.

Veselo, čisto trčeći poleti k njima. Zaklanjajući rukom oči i čelo od sunca, ona im prilazi. Idući tom suprotnom stranom gde sunce obasjava, ona se sva sija.

Onda ona, Jovanka, rekla: »Pa ako brat Mladen kaže, dobro, poći ću...« To, poslednje, Mladena iznenadilo. U tom njenom, da joj on kaže: da li da pođe za drugoga ili ne, oseti on i njeno lukavstvo da time njega primora, da se reši, i

Mladen je osećao da ona plačući, u tom jadu, plaču, čeka da joj on pristupi, uteši je, bar da mu se obisne, zaboravi sve i na njegovom ramenu isplače se sita,

Baba bi je dočekivala: — Luda li si, sinko? Ona, iznenađena tom njenom dobrotom, čisto poleti i pada joj u krilo, briznuv u plač. — Nane, mori, slatka! Što ću, nane?

Zaspati ne mogu... Dalje, mada je znao celu pesmu, nije je svršavao. To mu se samo dopalo. U tom početku, naročito u: »...san me mori, san me lomi«, on je nalazio pesmu, nalazio sebe, svoju nesanicu, svoj bol.

Tako i ona, čim predade novac, odmah, a a prvi put u životu, u tom dućanu koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki

Smrt babina čisto kao da olakša i celoj kući skinu neki, ne teret, nego nešto staro a pri tom teško. Naročito je to bilo za majku Mladenovu.

Mladen to nije primećivao. U tom šiljanju navodadžija, nuđenju devojaka, pored matere, bila je naročito i Jovanka. Ona je više na tome nego mati mu radila.

Možda je zato Jovanka, pored matere mu i cele rodbine, najviše na tom radila, iznalazila sve lepše za lepšom partijom, celog dana s materom govorila, udešavala, nalazila navodadžije, dok

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Troj., Vatra, 83). U tom čaju decu mažu uvek pred spavanje b. l. (SEZ, 19, 20). Naročitu moć ima b. l. koji je pronikao iz glave prve zmije

ugledaće [na prvom belom volu koga sretne] đavola sa [crnim] štapčetom; on treba da ugrabi đavolu taj štap (samo pri tom da pazi da ga đavo ne preduhitri, pa ili ubije, ili štapčetom pocepa odelo, koje se posle na tom mestu nikada neće

taj štap (samo pri tom da pazi da ga đavo ne preduhitri, pa ili ubije, ili štapčetom pocepa odelo, koje se posle na tom mestu nikada neće moći zakrpiti), pa će ga đavo morati služiti (Karadžić, 1903, 194 id). Ko takav b. l.

(ŽSS, 133), dalak (ŽSS, 282), zubobolja (ŽSS, 319), okobolja (ŽSS, 317; SEZ, 16, 428), uhobolja (ŽSS, 318), gliste, i u tom slučaju obično se nosi o vratu (ZNŽOJS, 9, 52; 19, 206; SEZ, 13, 369), pantljičara (SEZ, 13, 1909, 350 id; 14, 226),

, na kome ima najviše vila (іbіd., 122). B. se rado upotrebljuje za zapis (v. t.), i u tom slučaju tabuiran je (SEZ, 16, 151).

BUSEN Raѕen (caeѕpeѕ). Busen. Upotrebljuje se pri vračanjima, npr. kada se kravi hoće da »preokrene« mleko. U tom slučaju uzme se cedilo kroz koje se cedi mleko, metne na travu, okruži nožem, i taj b.

Vid se smatra kao siguran lek od očiju, i zbog toga ga na Vidovdan bacaju u vodu i tom se vodom umivaju (іbid., 373; SEZ, 14, 67.

, 373; SEZ, 14, 67. Pri tom valja naglasiti da sva »Vidova vrela« leče, na Vidovdan ili inače, od očiju, cf. npr. SEZ, 41, 1927, № 185; Milićević,

Najbolje je ako se tom prilikom i obaje (SEZ, 13, 296). Naročito jako dejstvo na rašćenje kose ima sok dobijen uoči Đurđevdana (ŽSS, 117).

da svoje tkanice bajalici, pa ih ona jedne na druge nastavi, zakači za kućna vrata, pa onda rastegne, i dokle dođu, na tom mestu pobije u zemlju g. kolac, pa se okrene zapadu i kaže: »Do koca došla (bolest), a kolac ne prešla!« (ŽSS, 309).

— Glogu se može »predati« kostobolja, i tom prilikom takođe mu se prinosi žrtva. Bolesnik spremi kolačić, i ode pod kakav g.

, 197). D. se daje u rakiji bolesniku koga zavija pupak (i pri tom se govori basma, ŽSS, 286). Takođe je lek od zmijskog ujeda (GZM, 12, 1900, 134; 150), i diuretik (GZM, 1892, 142).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Zna da je to što premišlja grijeh, ali ko je bez grijeha? I um ga nosi po oranicama i livadi i, gonjen tom mišlju, obilazi ih, lutajući po njima cio dan.

Boji se preteče ga neko, pa onda — gdje je pristao? A veli se: „Iza boja kopljem o ledinu!” I, zanesen tom mišlju, sa zažagrenim očima jednoga jutra uniđe u pisarnicu gospodarevu. Dok ugleda gospodara, javi se: —Gospodaru!

Ilija iziđe iz gazdina dućana veseo: zemlja se neće dijeliti, njegova je i, vođen tom mišlju, lako korača svojoj kući. Ali u putu, sjećajući se grdnih novaca, zanos malaksava: kad će iz duga izići?

—Mašo, — trže se — junak si! —Što je korist kad nemam poroda? — odgovori ona, očito tom mišlju zaokupljena. — Ah, nazvati se majkom tvoga djeteta, Rade!

— Biće kruha, — pomisli Rade i previše... pa kud ćeš dalje? I, zanesen tom mišlju, prelazi, skačući s kamena na kamen, hitro preko gaza nabujale rijeke, što danas jače no obično huči.

— I s tom mišlju tješi se... Ali začas pojavi se sumnja : — A ako ne htjedne? Ubiću ga — pomisli. — Da, ubiću ga! — ponovi odlučno.

Osjećaše se stran među tom čeljadi, što ih nije mogao da razumije. Ozlovoljen, žurno se zalagaše i, čim bijaše gotov, iziđe.

Njemu se činjaše da je izlišna svaka izjava, da bi svaka formalnost vrijeđala njegove osjećaje. U tom stanju zatekoše ga uskrsni blagdani.

Bog sačuva' i toga!... — Pa vratićeš mi! — bojažljivo prekide ga mladić i diže se. — Molim vas, nemojte o tom ni govorit'!... Koji bi ja bio čovik! Još ima u ljudi, valja daće... Imaju se od česa naplatit'.

Sunce obasjalo sve naokolo, a dokle oko dopiraše vladaše bljedikava svjetlost, u kojoj iščezavaše vedrina neba; U tom bljedilu jedva se nazrijevahu konture prekomorskih goleti, a pučina podrhtavaše u sjaju i bojama duge.

—Ola, Piero, dođi simo! — povika debeli trgovac. — Opet me zovu, a znadu da ne mogu u ničem popustiti. Moj otac u tom je čudnovat; volio bi izgubit hiljadu forinti nego pustit' novčić... 'Ajdemo! — reče bezbrižno. — Dakle, kako ćemo?

Pa on, gonjen tom željom i primamljen odbljeskom njenih očiju, zbliži se k njoj i — obgrli je. Besvjesno osjeti njenu mladost i drhtaj i zadah

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nije bio od onih ništarija koje čoveka mere od glave do pete i pri tom cokću jezikom od čuđenja da takva nakaza uopšte negde postoji.

Zatim lagano klizi pogledom preko površine raspadajućeg mesa. U tom trenutku izgleda kao da ga jedino zanima to mesto, pa ne obraća nikakvu pažnju na grč bolesnikovog lica, koji ježi kožu

Jednom je, podražavajući primer kralja Dragutina, kojem je u tom pogledu bio tako sličan, obukao košulju od sirove kostreti i otišao u birsku pećinu, davši zavet da će onde ostati dve

A to što se natezao s tom smešnom makom od koje niko od njih nije patio, približavalo im je gospodara na dohvat ruke, jer, eto, ni on nije

je stajala u crkvenoj lađi, dok su episkopi pojali molitve za dug život kraljevskog para, srce mi se paralo od tuge za tom devojčicom, našom kraljicom, koju su ko zna kakvi vetrovi, kao nemoćnu belu leptiricu, doneli ovde u tuđu zemlju, u

“ Pomislio sam u tom trenutku kako je taj čovek zapravo lud. „Glogovo trnje se upotrebljava protiv nečastivog.“ Prohor je pobledeo.

Ceo dan ga nismo videli. Očekivali smo da nas pozove, da prekrati neizvesnost i svakojaka nagađanja o tom ratu u koji polazimo. Ništa nije naredio.

Da je toliko ne mrzim, bila bi mi u tom trenutku čak i lepa: meki osmejak koji joj je ozario lice, svetlucanje vlažnih beonjača, mala okrugla brada što jedva

je posvojče nečastivog koji mu je davno, još u detinjstvu, zabio očnjake u vrat i srknuo malo krvi otrovavši mu je pri tom svojom pljuvačkom, dotle je sirotinja terala svoje, izmišljajući budalaste stvari: da je Brzan prosto neuništiv, da ga ne

Onda su se našla dvojica među okupljenom gomilom kojima je bilo stalo da se istaknu pred gospodaricom u tom teškom času.

Celi dan smo ostali gore, u štali. Objašnjavaju mi da je nečastivi naveo moje telo na grešnu blud sa tom devojkom. Ne znam da li je to bilo istina. Ne verujem.

Ja mislim da je on u tom trenutku bio zabavljen važnijim poslom. Ne verujem da je gubio vreme sparujući nas dvoje u tu četvoronožnu i

Ilić, Vojislav J. - PESME

U toku burnih dana ti blagi, nebeski glasi, Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna, sveta ljubav talasa ljudsku grud.

i s travnog svoga puta Tuđinac hitam bled. Gle, na tom surom stablu njezino drago ime Još vreme štedi zar? Srce se moje budi, i moja prošlost s njime, I mog proleća čar Ali nje

tiho padne suton bled, Sakrivajući u oblake Bosanskih gora daljni red, Ja samac bludim po obali, Spokojan, tih u miru tom, Pa slušam, kako šume vali U nemirnome toku svom; A misô moja žuri tada Severu daljnom, gde ste vi, I noć zvezdana tiho

duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja. 1889.

I po kamenju tvom Ja stupam umornom nogom, da ime urežem svoje Na sarkofagu tom, U kome počiva život minulih vekova davno, I trijumf života večnog.

Glavno je: što strepim, Kad barbiton tugu ili radost zvoni. Pred tom večnom tajnom mi stojimo nemo, Kô saiski mudrac pred Istine likom; Veo s lica njenog dići ne umemo, Jer Istina cela ne

Opusteće dvori vaši, a ostaće kula stara, Da sačeka novo doba, opšta ljubav koje stvara.“ U tom času s mračne kule orô suri naglo prnu, Strašno odbi snažnim krilom i u noć se izvi crnu.

Vatra ga obuze tada, Jer njeno neverstvo podlo pade mu na pamet sada. Pri tom se još nešto desi, što prevrat u njemu stvori On rog kravarev začu, zvuk mu se po tami hori!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ono je izrađeno prema drugom nemačkom izdanju i tom prilikom je još i prošireno. Zato postoje znatne razlike između ovog i prvog srpskog izdanja; one su ove.

Pri takvim putovanjima oblačim naučne čizme i vidim samo ono što je nauka dokučila. Pri tom izgledam sam sebi kao vazduhoplovac pri nestalnom vremenu, kojem oblaci i magla često zakrivaju preletane predele.

Ali šta pri tom sagledam, pa drugima saopštim, za to dajem svoju časnu reč. Kadgod se uzdignem i do samih zvezda nekretnica.

Široka ćuprija premošćava reku. Prelazimo preko nje. Pri tom brojim svoje korake. Sto sedamdeset. Tačno toliko, koliko po planu Vavilona koji sam poneo sa sobom treba da bude.

Savijajući se oko njenih bokova, rampa se obavila oko kule kao bršljan oko stabla. Mi se penjemo brzim korakom tom zavijenom rampom, i evo nas na vrhu kule. No, šta je ovo?

Hiljadama leže, rastureni, po zemlji. Arhitekti pokušavaju da ih vrate na njihovo prvobitno mesto, i polagano u tom uspevaju. Ona četiri stuba Partenona podignuta su na taj način iz ovog groblja.

Upoznavši se sa tom činjenicom, mogao je Tales, kada se vratio u svoju otadžbinu da unapred pretskaže to novo pomračenje.

I Platon je, uvijeno, o tom govorio, a njegov i moj učenik Herakleid Pontikos - ti ga poznaješ, zovu ga Paradoksologom, - smelo tvrdio.

A treba da je veoma udoban, jer smo, oboje, u tom pogledu, veoma razmaženi. Zato proučavam brodogradnje starih Grka.

Proseci u tom nasipu, presvođeni visokim mostovima, omogućavaju komunikaciju između oba velika pristaništa Aleksandrije i između

Kad nije u pitanju kolajna za hrabrost, nikada se to tačno ne zna. Pa se ne treba o tom ni raspitivati, da se dobroželaemi darovatelj ne bi doveo u nezgodan položaj.

Ali, mesto da Vam o tome suvo referišem, biće bolje da ga, pri tom njegovom poslu, vidimo živog pred nama. Učinimo, dakle, opet skok od 22 stoleća natrag u prošlost.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

i dolinu, Stado, vrelo i planinu, Tihu reku, silno more, I pod nebom orla gore I nad orlom šarnu dugu I slavuja u tom lugu I još njegov glas umilni- Ti satvori Bože silni!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Pre će moja nego tvoja! STANA (odlazi). TAŠANA (sama sebi): Svršeno je. Mora se. Kuda? Ne znam. Neću o tom da mislim. O tome neka on mi sli. (Osluškuje.) Da li već dolazi?... Čekaj, s decom da se oprostim. Ali ne.

Znaš li da hadžika to godinama zaliva i gleda kako joj raste i napreduje? MITA (švićkajući se po listovima tom granom): Ja! A šta će vam? (Polazi.) Nego molim te kaži joj za pare. I neka ti ona da.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ne samo da je u njemu ostao, nego je, nekako kad mu bi četrdeset godina, u tom šoru i kuću kupio. Običnu palanačku kuću na uglu, s tri prozora i dućanom na front, i sa dva prozora u sokačetu i

U tom društvu stiže i jedna devojka, visoka, krupna, inače tuđa, ničija, pola slušče pola usvojenica, kod imućnog prerađivača

A baš da je i pomišljao na priliku neku za udaju, majstor Kosta mu pri tom zaista ne bi dolazio na um. Ali majstor Kosti zamače za oko zdravlje Ristanino, smernost, neki sladak glas, i naročito

Učitelj iz mesta mu je dao bio kartu Balkana, objasnio lepo boje i znake, i majstor Kosta je bezmalo i spavao s tom hartijom. Vratio se kući ni tamo ni ovamo nego čovek koji zna politiku. Kuća majstor Kostina opet ožive.

Nije lako tu raditi i odgovornost imati. Pa i smirio se na tom poslu onaj moj besni Rista. Čuva se, kažu, svega. Ipak, proviri njegova nesrećna narav.

Kad je stigao do ugla, odjeknu drugi pucanj, i nesrećni mladić se sruši mrtav na mestu. Na glas o tom mučkom ubistvu dve su žene pale u nesvest: majka jedinca Stanoja, i Seka majstor Kostina.

U tom jendeku je propao i Srećko, Bog da mu dušu prosti” — krsti se, i šušljetavo i ironično se smeje matori kopač grobova.

I Toša, dobri Toša, kažu da je o tom pričao: „Onda, ovaj, moja Nola k'o da je zaljubljena.” Uveče popije samo teglu mleka, i u devet sati spava.

Palanka nije saznala za prijatnu scenu tom prilikom. — Dobro da me razumeš, Todore. I mi volimo uspomene iz mladosti, samo, znaš, u našem kraju ostavljaju venčane

Cveće u tom gvožđu izgledalo je zarobljeno i tužno. Karanfili se promaljali kroz šipke žudno. Iznutra po prozorima, još i drveni

Nekada s revolverom u džepu, nekada i bez džepnog nožića. Čudan besmisao, i opet neiskorenjiv običaj u tom kraju, da posednici, bogataši, oholi na bogatstva i preimućstva, po cenu glava svojih nisu izlazili iz kuće kao drugi

A kad pročita neku knjigu, pokloni je čitaonici srpske opštine. Pročulo se gos-Tošino čitanje, i razgovori o tom ga toliko dirnuše, da je prešao na stalno snabdevanje knjigama iz poljoprivredne i varoške čitaonice.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Kako to može biti i oće li ovo položenije revoluciju u kakvoj sistemi pričiniti, ja o tom ni najmanje ne razbijam glavu.

da je vaše zaktevanje pravedno, ali ja vašoj želji udovletvoriti ne mogu, iz mlogi pričina: prvo, što ne znam ništa o tom.

Otud ćemo dakle mi lasno moći vući što god nam k delu nužno bude, a pri tom ćemo pri svakoj prilici uzvikivati da je naše sočinenije original, i vlašku onu poslovicu za moto staviti: Laude će

Da je kakav stihotvorac u isto vreme u tom selu živio, znam da ni jedna boginja ne bi ostala s kojom je ne bi sravnio, i jamačno bi nokte svi deset prstiju

Da bi so tim meni posao odlakšan bio, mislim da ne treba spominjati. No nesrećom takovog u tom predelu nije bilo, jer su baš onda svi na koje je podozrenije da lažu palo proterani bili, i tako naša Roksanda morala

Obično ljudi kad u kakvo strano mesto dođu, raspituju kako se u tom predelu živi, glede kakvi su zanati i rukodelija, i proče, no mladi gospodičići koji putuju da sebe izobraze, ili,

No to prostaci rade; mladi gospodičići, kojih ocevi svo vospitanije u tom polažu da su im sinovi slobodni, to će reći bezobrazni, sasvim drugi način imadu, koji je i naš putnik, kao momak iz

godinu navršio. Da je on so tim i ovog romana sočinitelju očitao sentenciju, o tom niko neće posumnjati; no sočinitelj želi sebe izvinjena viditi što rečeni rukopis u ono doba jošte nije čitao.

Tako može se dogoditi da će sočinitelj svoje delo za suvoparno izdati, prevoditelj svoju u tom nesposobnost uviditi, podražatelj istovetne reči onoga kome je podražavao u svom delu primetiti, a kradljivac opomenuti

Izvolte da vam na uvo kažem; tom prilikom moći ću vas, ako me udostojite, jedanput i poljubiti. — Samo nikom — No, no, molim, gospodične i matrone,

Izvolte, dakle, vašima frajlicama drugaricama (jer drugi će slabo, mislim, o tom razbirati), ukoliko je lep, iskazati, a ja za mene red zadržavam ako dođe reč o kakvoj devojki. Ljubim vam oko.

Pri tom ne propusti svoju prediku obrnuti da je dužnost naša braniti bližnjega kad je u nevolji, i najposle parentaciju s apostro

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Iz blagodarnosti prema toj pažnji, on je izradio portret krojačev i njegove žene. Verovatno tom prilikom, nastalo je i malo bliže poznanstvo između njih, te mu je od toga doba krojačeva žena služila kao model.

pogledi našega društva kada ju je jednom zatekao u položaju spartanske kraljice Lede a slikara kraj nje kao labuda. Tom prilikom je krojač, bez obzira na to što će doći u sukob sa uzvišenom umetnošću, tako isprebijao labuda kako može samo

po struci bio prirodnjak, to mu je odmah, čim je postao nastavnik, dodeljeno da predaje nemački jezik i gimnastiku, i u tom pravcu je razvio toliko svoju delatnost da je čak i izradio jednu iscrpnu naučnu studiju o tragovima srpskih reči u

Jedni su biografi beležili Beograd kao mesto moga rođenja, a drugi Smederevo. Celu zabunu u tom pogledu načinilo je to što me se oba pomenuta grada odriču i ni jedan ne priznaje da sam se u njemu rodio, već me

Kako sam danas plodan pisac, verovatno bih bio i plodna žena, te bi u tom slučaju dosad već imao kompletno izdanje svojih celokupnih dela, dok ih ovako kao pisac, još nemam.

Babica je tom prilikom konstatovala i to da sam sa rođenjem zadocnio punih sedam dana. Ja ne znam po kome sam redu vožnje ja trebao da

Ja ne znam po kome sam redu vožnje ja trebao da stignem sedam dana pre, ali znam da sam u tom zadocnjenju celoga svoga života ja video jednu tragediju.

Gledaj, molim te: očevo čelo, tetkin nos, teča-Simine uši, ujnina usta, i tako redom dalje. I u tom se pogledu tako daleko išlo da sam, slušajući svakodnevno to pa to, počeo najzad sticati uverenje da sam ja u stvari

“ Ja sam u tom pogledu, tako bar pričaju moji roditelji i ostali koji se moje prve mladosti sećaju, bio čak i agresivan.

Podjednako su radoznala i podjednako nesnosna tom svojom radoznalošću i muška i ženska deca u to doba. Time bi se zar dalo objasniti što u to doba i muška i ženska deca

Time bi se zar dalo objasniti što u to doba i muška i ženska deca nose suknje. Ja ni u tom pogledu nisam izostajao iza već stečene reputacije.

se ta borba razvila i u borbi sa famuluzom, koji me je, na molbu moga oca, prosto odvukao u školu i kojega sam ja tom prilikom ujeo. On mi reče da je tako isto celu moju porodicu morao vući u školu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Po nekom predanju, artiljerac ne sme napustiti topove do poslednjeg daha. Ljudi su se saživeli sa tom mišlju i stoje nemi i ukočeni pored oruđa, očekujući sve što je najgore. I to svesno.

Onda nastavi tiho. — Taman sam ustao i vojnik doneo vodu da se umijem, u tom trenutku se vazduh prolomi. I bez moje komande, vojnici pritrčaše topovima i zauzeše svoja mesta.

Naređeno je da baterija u toku noći iziđe na jednu čukaru, ne znam ni sam kako se zove. Cele noći smo po tom bespuću izvlačili topove. Išli smo nekim strmim krčanikom po kojem se jedva i selačka kola kreću.

Pričalo se da ćemo na sledećem konaku naći hleba i tople hrane. I celo biće bilo je obuzeto samo tom jednom mišlju... Hleba, hleba... A pred nama je grdosija od planine i put vijuga kao ogromna zmijurina.

Pod borbom, preko krševa i snežnih vrhova, često bez hrane, a sada gotovo bez hleba i odela. A na celom tom mučnom putu ostavili smo svuda trag ljudskih kostiju.

Dosad je već umro... Poznato je već da se biljke u tami očajno izdužuju, da bi se dočepale svetlosti. Troše one pri tom radu poslednje rezerve energije, da bi postigle razrešenje onog mučnog stanja. Nagon za održavanjem vlada svuda u prirodi.

Gledamo gde li će nas. Na pučini je ogroman crn parobrod. Na njegovom pramcu piše: „Mirmidon“... Plovili smo u tom pravcu. Naša skela bila je kao ljuska prema onome crnom ogromnom džinu. Lađa nam trupinom svojom zakloni vidik.

Šofer uspori brzinu i Mića iskoristi priliku da dohvati za volan. Englez morade da zaustavi i tom prilikom obrati se Mići: — Do you want to drіve?1 — Hoću ono — i pokaza trubu. — O, some along!

Naša... Ljude je obuzeo fanatičan zanos da se dočepaju onih vrhova, odakle se vide plava brda njihove domovine. Sa tom željom ginuli su. Stotinama, svakoga dana. Sa grebena planinskih kuljali su Bugari kao bujica.

Kada bih imao da joj predam neko saopštenje jurio bih pravo u tom pravcu, preko ograda od kamenja, makar išao i peške.

Požarska Kosa je spasena. Komandant armije zahtevao je da mu se prati ime komandira pete baterije. U tom času, Tanasije je ulazio u bateriju sa pečenim jagnjetom na ramenu.

Telefonom komandiru preporučuje da sa tom četom osigura svoju bateriju i uhvati vezu sa delovima devetoga puka, koji treba da se nalazi preko puta druma od nas.

Petrović, Rastko - PESME

Da znaš, mila, meni što si: džbunje plavo jorgovana! Popine se sapi rascvetale, U tom džbunju slavlje ptice zapevale. Pa divni i lepi kaplar, koji strasno voli svoju ženu, Odleteće na vrancu da položi život

dogoditi, dobijam neku prazninu u stomaku, trbuh mi se svaki čas upija ka kičmi, i nužno mi je da dublje dišem; pri tom su lučenja jača, a seksualna nadraženja savršeno iščezavaju.

Zašto i mržnje! Nisam li iscepao na četiri Sveto pismo! Nisam li ga tom jarošću podelio na četiri jevanđelja! Ali nema do jedne sobe u svetu, kud bih hteo ući.

, koju već ne znamo u sunčanom spektru. Neiskustvo oka bi ga pri tom potpuno paralisalo. Život duhovni dakle neizdvojim od života našeg fiziološkog, i naša večnost valjda zaviseći time od

Tako svako njegovo čulo određeno za primanje utisaka, udvojeno je pored orijentacije i funkcijom: Za otvaranje, na tom mestu, celog bića nedogledi. Služenje čula počinje delovanjem organskim i svršava matematičkim.

ne preživim ovo i u snu Gde dovoljno će spavanje pregoniti me, u truljenje, Kada nijednim dizanjem svesti neću se iščupati tom dnu, Već kroz spektar razjedinjenja završiti najzad seljenje: Moljah ga da ne odmiče se, veče to, od mog spavanja, Pa ako

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ali, u istom tom času slikar kriknu i baci četkicu u stranu. Prekasno! Jedna za drugom nestajale su crte Caričina lika, a onda se, na

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Nigde nikoga kod kuće nema. Ni otac, ni brat. Otac, već znaš, ljut, besan. A bata, on nikako i ne dolazi. Sve tamo, s tom Koštanom... VASKA A što? A tebe zbog njega strah? STANA Strah me! Na ulici graja, pesma.

Šantić, Aleksa - PESME

To ti je stara pesma, No večno nova i mlada, I kom se desi — tom srce Puca na dva komada. 40 Kada čujem pesmu što je Nekad moja draga poja, U vihoru divljih bola Kidaju se prsa

Hrastovi šume i zbore uz vetar studen i hud: ''Šta ćeš s tom ludom klapnjom, Ti konjaniče lud?'' 59 Jedna se odroni zvezda Sa svoje visine jasne!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Narodni pevač se ponosi tom državom kao sopstvenom. Borbu domaće vlastele protiv Turaka pevač ne odvaja od narodne borbe.

Pri tom uopštavanju narod je obilno unosio i svoje revolucionarne težnje pokatkad izražene u fantastičnim odlikama. Poneka lično

Gorki je kazao da je kolektivu „svojstvena svest o besmrtnosti i uverenost u pobedu nad svim neprijateljskim silama“. Tom svešću i uverenošću određena je sadržina i jedinstvo celokupne naše junačke poezije.

U vezi sa tom politikom je i njegova osuda dušanovog proglašenja carstva i patrijaršije. On je predlagao Carigradu savez protiv Turaka

Kantakuzin pripoveda kako se u tom trenutku Momčilo sa svojim ljudima desio pri gradu Periteoriju. Smotrivši silnu savezničku vojsku, Momčilo navali da

Ali ne beše to vreme izbavljenja. Stoga u tom istom boju odoli naposletku sin ubijenog cara, jer je bog tako popustio te da se i onaj velikan (knez Lazar) i oni što

Ali ne beše to vreme izbavljenja. Stoga u tom istom boju odoli naposletku sin ubijenoga cara, jer je bog tako popustio te da se i onaj velikan (knez Lazar) i oni

Otkuda ta protivrečnost? Prvo, nju je izazvala okolnost da je odluku o porazu doneo jedan bog. Ako u tom pogledu uporedimo našu kosovsku epopeju sa Ilijadom, uočićemo sledeće: ovde su bogovi propast Troje odlučili u

Sijali su kalpaci i čelenke, koplja i sablje, lepršale se zastave. U susret tom punom životu jurila je nakazna smrt. Ljuba je ispraćala vojna, sestra brata, majka sina.

S tom mišlju i s tim osećanjem Jugovići su stigli na Kosovo. A tada, kako je Filipović naslikao složnu braću, „devet belih povi

Najposle su se neprijateljstva pretvorila u uskočki rat (1615—1617). „U tom ratu“ — kaže Prelog — „doprli su uskoci do samih Mletaka, a glavno bojište bilo je oko Gorice i Gradiške na Soči.

je predstavljen kao najveći junak toga vremena (ima pesama koje i njegovu smrt opisuju); Janko Đurašinović, koji je u tom boju poginuo, tada.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

je poslije nedjelju dana da Nikolica dovodi Žuju i veže je u šupi, pa je strogo naredio: — Da te više nisam vidio s tom čobanskom džukelom, jer ću odmah zvati poslužitelja da je umlati, a i ti ćeš dobiti svoje.

to, dobiše silnu sumnju u glavi i strah u duši, pa proizvedoše veliko bježanje i uzbunu po predjelu u čitavoj okolini. Tom prilikom baba Staka, udova poč.

Prosto ne znaš ko je koga gonio, ko od koga bježao. Glava da ti se zavrti pred tom zamršenom mrežom bjegunaca i gonilaca. Drumom podno Gaja svakog jutra osviće novoutaban trag dječjih nogu.

Oficir nam se od žalosti ubio. — A kud ćeš sad ti s tom puškom? — To ćemo još vid jeti — prijetio je vojnik. — Biće još dana za megdana. Škola nije radila.

— Još jedan junak! — dodavao je Jovanče uvjeren da je taj s puškom zaista neki nebojša. Pa bi se tom prilikom sjetio i svog čukundjeda Jovančeta neustrašivog hajduka, na koga su morali vući top, garav turski top i on bi

— Ma kolikačku su samo rupetinu iskopali! — čudio se Stric pužući četveronoške za Jovanče- tom sve dok mu ovaj ne odgovori: — Ta vidiš li da je ovo pećina, špilja.

— Tu smo! — ozbiljno se odazivao dječak i tom bi prilikom zvecnuo i lancem da pokaže da je i Žuja prisutna. Kad je komandant odreda navratio da obiđe kurs, neko ga

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

PUTOVI A da tko li bi taj u sadanje dobi bistrouman i hitlen bio, da se o tom može uvavestiti i doznati se svojim putinam!

povratila si se ka uvenut cvet ugledno, jer dotakla si se ispodmukla Hristova skuta straga, i svoje ti krvotečenje so tom prevarom zaustavila si sebi!

Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće! MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT Svaki svakad vrlo da se moli svomu vladiki, Eda bi

LOVCI ADOVI Po okruglomu kolu ovoga sveta, kojeno se lasno okreće, vanja nam po tom kolu opipom hoditi. Opasno hodite, ne kako nemudri, nego kakono i premudri, i skupljajući vreme, zašto dni su

Opasno hodite, ne kako nemudri, nego kakono i premudri, i skupljajući vreme, zašto dni su lukavi, zašto ko tom sakrivaju u miru lovci adovi na nas, kano na ptice, mreže i sklepe. ROSA Ne znate li kako rana rosa od sunca izsiše?

I druga kojano o tom i so tim mnoga su pisana, sve se dvostruko pronahodi i do nas privodi se. ZDRAVICA II Davaću vam lepu kišu u svoje

zob, proju i ostalo žito prihvatno za našu telesnu potrebu i životinju, i vidimo poljske ustalce gde rade o tom i trude se od rana do rana izlazeći na poslove, i dosta se promatraju kako bi dobro i mnogo posejali useva radi svoje

Izrailji donekle goniše ih zadajući im veći strah, pak na tom i ostaviše ih neka već goli i bosi beže. Eto, takoj se majstoriji Gedeon dovi, te ciglo sa svojih trista junaka razbi

Gedeon dovi, te ciglo sa svojih trista junaka razbi tuštenu madijamsku vojsku: sto i dvaist hiljada što ih pogibe na tom noćnom međusobnom boju.

A kad pred cara izneše, razabra kako su plaho hodili u velikom strahu. Promisli se o tom i ne napi se, nego prosu onu vodu. »Gde ću — reče — ja da lijem ljudsku krv! aratos bilo takvog pića!

Na tom brdu vrata ostavi i ode mirno svojim putem. RISANjE JEZEKILjEVO U neko dobi zakaza Bog proroku Jezekilu; reče mu ovako:

Na to odgovor mu dadoše bogovi i rekoše mu: »Ako ti, kralju Kodrus, na tom boju padneš te pogineš, to tvoja vojska, onako srdita rad tvoje smrti, nadvladaće onu drugu vojsku i razbit će ih.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Dobri ljudi, lepe prilike, ali pri svem tom ipak bedni izgledaju prema pokojnom Đorđiji, ocu Maninom. I tako Jevda ostade udovica i posveti se sva negovanju i

— I morao je najzad i Mane pribeći peru i pisanju, tom novom oružju, kako kažu, i napisati jednu ispravku. Ispravku mu je napisao baš onaj isti advokat budžaklija koji je i

A i svi mu povlađuju, svi ga hvale da je dobra prilika i vele: „More, pa ima si čovek i dućan!“ iako je tom čoveku osamnaest godina, a dućan mu malo veći od većeg putničkog sanduka. — Takav je tamo običaj.

potrči, a i ne znaju ni kud trče ni zašto trče, — po tom istom zakonu valjda su i Manču sve devojke gledale i sve se zaljubile u njega, a za njima, po tom istom zakonu, pošla i

trče ni zašto trče, — po tom istom zakonu valjda su i Manču sve devojke gledale i sve se zaljubile u njega, a za njima, po tom istom zakonu, pošla i mala Zona!...

U njoj će čitatelj naći sve raskošno šarenilo i lepotu jednog skupa mladeži obojega pola, koji se skup zove oro; a tom će prilikom već pomalo moći i zaviriti u dušu i skrivene osećaje Zone Zamfirove.

Ali, kako se Zamfir baš nikako nije oduševljavao tom kombinacijom Tašaninom, jer mu se nikako nije Manulać dopadao iako je sin i jedinac i jedini naslednik njegovog inače

Dijalog nije nimalo pikantan čak ni interesantan; a to je prosto stoga što je tamo, u tom svetu, sramota da se muško i žensko i pogledaju, a kamoli razgovaraju.

Zato se brzinom munje rasprostrla priča o tom događaju. I glavno i detaljno znalo se vrlo dobro, jer Taska je svakome tačno pričala šta je ona kazala Doki, a Doka,

Dugo još vrzle mu se po pameti slike te, i nije mu nikako jasno bilo, i dugo još lupao je glavu o tom: da li je on ono bio što je u snu vodio kolo, ili je to bio Zamfirov Žućko; tako i smeh onaj Zonin ne mogaše nikako da

je ovde najglavnije, ćosav je i ima nežne ženske crte lica; i kad se preruši u žensko odelo, izgledaće visok i vitak u tom odelu.

Uveče nađe Mane Mitanču u Trgovačkoj kasini. Uz čašicu mastike, mezetišući maslinke, razgovaraju se o tom. Kaže mu Mane u čemu je stvar, a Mitanče, naravno, odmah pristane.