Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Među oficirima Ševiča, prvi je došao na red Petar. On je, pred husarima Živana Ševiča, dojahao pred tribinu. Bio je vrlo lep na konju.
Kostjurin je bio zadovoljan. Kad je Petar završio egzercir, i došao, na konju pred tribinu, Kostjurin ga zapita, glasno, šta bi bilo komanda, kad bi mu se, s boka, pojavila pehota, grenadirska, uz pucnjavu?
Odobravao je svaki pokret i svaku komandu Trifuna. Najzad ga je pozvao k sebi, na tribinu. Okrenuvši se oficirima, kijevskago, grenadirskog, puka, Kostjurin im doviknu da dobro pogledaju ovog oficira, koji
Kostjurin je svaku odobravao. Kad je Trifun završio, i kad ga je Kostjurin pozvao na tribinu, ponova, upita ga: šta bi bila komanda, da je naišao na konjicu, koja je, dva puta, brojnija, nego njegova?
Pavle onda otrča i uzjaha i dođe pred tribinu. On je, jedini, među Isakovičima – iako to nije bilo naređeno – sad doveo svog konja.
Ura! Ura! Činilo se da zemlja tutnji i da se trese, pod kopitama konja. Ta strašna gomila jurila je pravo na njega, na tribinu, kao neka oluja koja će odneti, kao poplava, i njega, i oficire, koji su stajali ispred tribine.
Činilo se da će Isakovič preturiti, i tribinu, i oficire ispod tribine. Da će se, sve, završiti jednim ludačkim lomljenjem, i ljudskih udova, i konjskih nogu, i drveta
ustuknuti, ali, u poslednjem trenutku, smejući se, oficiri ispred tribine počeše da se sklanjaju i da se penju čak na tribinu, kod Kostjurina. Niko nije mogao da zamisli da ta bujica konjice može stati, na nekih dvadeset koraka.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Aaa! CMILjA: Sve je to lepo i fino, al mene čekaju noliki sudovi! JAGODA: A lepo su ukrasili tribinu! MILE: Odlična govornica! IKONIJA: Prikucali i ćilim! Sigurno da je dragačevski, ručni rad!