Црњански, Милош - Сеобе 2
Међу официрима Шевича, први је дошао на ред Петар. Он је, пред хусарима Живана Шевича, дојахао пред трибину. Био је врло леп на коњу.
Костјурин је био задовољан. Кад је Петар завршио егзерцир, и дошао, на коњу пред трибину, Костјурин га запита, гласно, шта би било команда, кад би му се, с бока, појавила пехота, гренадирска, уз пуцњаву?
Одобравао је сваки покрет и сваку команду Трифуна. Најзад га је позвао к себи, на трибину. Окренувши се официрима, кијевскаго, гренадирског, пука, Костјурин им довикну да добро погледају овог официра, који
Костјурин је сваку одобравао. Кад је Трифун завршио, и кад га је Костјурин позвао на трибину, понова, упита га: шта би била команда, да је наишао на коњицу, која је, два пута, бројнија, него његова?
Павле онда отрча и узјаха и дође пред трибину. Он је, једини, међу Исаковичима – иако то није било наређено – сад довео свог коња.
Ура! Ура! Чинило се да земља тутњи и да се тресе, под копитама коња. Та страшна гомила јурила је право на њега, на трибину, као нека олуја која ће однети, као поплава, и њега, и официре, који су стајали испред трибине.
Чинило се да ће Исакович претурити, и трибину, и официре испод трибине. Да ће се, све, завршити једним лудачким ломљењем, и људских удова, и коњских ногу, и дрвета
устукнути, али, у последњем тренутку, смејући се, официри испред трибине почеше да се склањају и да се пењу чак на трибину, код Костјурина. Нико није могао да замисли да та бујица коњице може стати, на неких двадесет корака.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Ааа! ЦМИЉА: Све је то лепо и фино, ал мене чекају нолики судови! ЈАГОДА: А лепо су украсили трибину! МИЛЕ: Одлична говорница! ИКОНИЈА: Прикуцали и ћилим! Сигурно да је драгачевски, ручни рад!