Dučić, Jovan - PESME
Prenula se naglo sva dvorana ova: Svak oseti da je tude u samoći Gladijator jedan umro ove noći, Mlad, srušen, i ranjen već dvaest vekova. ZAŠTO?
Vinograd moj u strani, I trešnje već u cvetu. Odozgor u čas rani Zazori celom svetu! Tude se biju za nas Večito Juče i Danas.
Da mi žeđ osete kobnu i sve višu Oči što su tude dugo svetlost pile, Kao vir dve ovce sa runom od svile, Kao krv dve noćne sablasti što sišu.
Radičević, Branko - PESME
Oj Karlovci, lepo l' žive tude, Al' što mora biti neka bude, Ta i mene nešto dalje vuče, Evo pružam svoga raja ključe.
Beograde, moj beli labude, Al' se jadan mene vidiš tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao otpre od velje
A tamo vidim dve-tri mome lake, Donele trga za željne junake — I tako tude sve je puno ljudi, A svaki traži što mu je po ćudi.
Silovit svet se tamo-amo vije, Al' mlogi prođe kanda ga i nije; Za nekog tude jošte i zapita Il' momak, il' gospa, il' deklica vita.
Al' kada nojca udri se sa zorom, Dva konja vide gde ježđau gorom, Al' ne, ne tude, već dosta daleko, Dva sata otle, tako bi ja rekô. Na jednom konju tu jedan jaaše, Ma na tom drugom nji dvoje bijaše.
Kraj reke beu jedni dvori tude, Na dvorim ništa čemu s' ljudi čude; U dvori tude na dušeka meka, On pade, tužan, skoro van sebeka; Al' eto amo
Kraj reke beu jedni dvori tude, Na dvorim ništa čemu s' ljudi čude; U dvori tude na dušeka meka, On pade, tužan, skoro van sebeka; Al' eto amo njegovoga zlata, U izbu uđe i stade kraj vrata, Kraj
Još beše tude zbora svakojaka Od brza praa i tanki pušaka, I od đuleta, topa, lubarada, Ma slaba u sve kanda beše nada, Jer
U vesa svoga vodice zaita, Te brže nazad, pa je kvasi, škropi, Ma ona oka opet ne otklopi; I tako dugo mučaše se tude, Al' najzad vide zaman cele trude, Te lati pušku, sasu je u glavu, I kraj nji pade u zelenu travu.
Odskora je kako dođe, Odma dvore gradit pođe. Ma zašto i gradi tude, Zaš na stene udri ude? Tamo de se dola vije, Ne bi l' bilo ugodnije?
“ pa je diže. I već sveća već dogore, Noćca virnu kroz prozore, Ma još veća tude tama, A u tami straža sama. II Sunce zađe, dan umire, Magla već mu pokrov stire, Povila se po dolini, Ma se
Ustaj, ustaj, britkim mačem plani, Preko Drine sestrice zadani! A ti, Bosno, što s' ne krećeš tude? Da zadugo ti mrtva ležaše! Zar ne vidiš: ritine su lude Čim se čvorci po gradini plaše!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda se berber ne bi nako patio. Tako su se oni tude razgovarali do pred zoru. Kad se zora ukazala društvo se otalen izgubi.
Još mu rekne vezir: — Ako pronađeš vrelo, ti ćeš biti dobro obdaren. On ode otalen i dođe na ono raskršće. Tude se najpre raskorači i zakopa. Onda zapovijedi onim momcima da kopaju.
To je bio tivtiz, njegov drug. Svrati ga na dućan i ponudi ga da sjedne. Uveče ga povede sa sobom kući da prenoći i tude mu ukaže svoje blago.
Džomet ga odvede u mlin i pokaže mu ono isto mjesto đe je i on ležao kad je u mlinu noćio. Tivtiz legne tude. Kad je bilo oko ponoći začuju se opet oni isti svirači. Kad su došli u mlin, stadoše opet igrati i pjevati.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Majstor ga kroji, kalfa ga šije Srebrnom iglom, zlaćenijem koncem. Tude prođe careva ći. Na nju pogleda majstor Manojlo, Na nju pogleda i kaftan okrati.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oho, sele vita stasa, Drž' se braci oko pasa! Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“...
Ja nemam ništa da ti pričam za njih; Bez priče tihi život im je bio: „Ljubav je vječna!“ urezaše tude, Poljubiše se, i umr'ješe ti'o. J.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ni najbolje mačje oko ništa ne vidi, ali uho jasno razlikuje da se s mukom provlače tude dve noge čovečje, šljepkajući po blatu, otresajući se i vukući se opet po rastopljenoj, zamešenoj i rasplinuloj žitkosti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Svačije se lice zažarilo tude, Svako prošaputa: „Nesrećni Mrgude!“ To je tamo strašno i da s’ u san sniva. Ali, jaoj, Mrgud ima oca živa — Pa
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pokušavam da je tešim, Pa joj zborim tude: „Zalud plačeš, čedo moje Mrtvi se ne bude.“ XXIV Možda nije to baš tako — — Možda bejah gde na putu, Pa se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
privezan na vrhu koplja koje se završavalo zlatnom jabukom i bilo nošeno pred pašama kad su putovali ili u boj išli tude — tuda tulbenta — ženski pokrivač za glavu tulum, tulumina — mešina tumbas — ponton, lomača: Dobar tumbas vatre