Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пренула се нагло сва дворана ова: Свак осети да је туде у самоћи Гладијатор један умро ове ноћи, Млад, срушен, и рањен већ дваест векова. ЗАШТО?
Виноград мој у страни, И трешње већ у цвету. Одозгор у час рани Зазори целом свету! Туде се бију за нас Вечито Јуче и Данас.
Да ми жеђ осете кобну и све вишу Очи што су туде дуго светлост пиле, Као вир две овце са руном од свиле, Као крв две ноћне сабласти што сишу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.
Београде, мој бели лабуде, Ал' се јадан мене видиш туде, А крај тебе до две воде ладне Чине ми се кô да плачу јадне, Не прскају т' поносне зидине Као отпре од веље
А тамо видим две-три моме лаке, Донеле трга за жељне јунаке — И тако туде све је пуно људи, А сваки тражи што му је по ћуди.
Силовит свет се тамо-амо вије, Ал' млоги прође канда га и није; За неког туде јоште и запита Ил' момак, ил' госпа, ил' деклица вита.
Ал' када нојца удри се са зором, Два коња виде где јежђау гором, Ал' не, не туде, већ доста далеко, Два сата отле, тако би ја рекô. На једном коњу ту један јааше, Ма на том другом њи двоје бијаше.
Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себека; Ал' ето амо
Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себека; Ал' ето амо његовога злата, У избу уђе и стаде крај врата, Крај
Још беше туде збора свакојака Од брза праа и танки пушака, И од ђулета, топа, лубарада, Ма слаба у све канда беше нада, Јер
У веса свога водице заита, Те брже назад, па је кваси, шкропи, Ма она ока опет не отклопи; И тако дуго мучаше се туде, Ал' најзад виде заман целе труде, Те лати пушку, сасу је у главу, И крај њи паде у зелену траву.
Одскора је како дође, Одма дворе градит пође. Ма зашто и гради туде, Заш на стене удри уде? Тамо де се дола вије, Не би л' било угодније?
“ па је диже. И већ свећа већ догоре, Ноћца вирну кроз прозоре, Ма још већа туде тама, А у тами стража сама. ИИ Сунце зађе, дан умире, Магла већ му покров стире, Повила се по долини, Ма се
Устај, устај, бритким мачем плани, Преко Дрине сестрице задани! А ти, Босно, што с' не крећеш туде? Да задуго ти мртва лежаше! Зар не видиш: ритине су луде Чим се чворци по градини плаше!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда се бербер не би нако патио. Тако су се они туде разговарали до пред зору. Кад се зора указала друштво се отален изгуби.
Још му рекне везир: — Ако пронађеш врело, ти ћеш бити добро обдарен. Он оде отален и дође на оно раскршће. Туде се најпре раскорачи и закопа. Онда заповиједи оним момцима да копају.
То је био тивтиз, његов друг. Сврати га на дућан и понуди га да сједне. Увече га поведе са собом кући да преноћи и туде му укаже своје благо.
Џомет га одведе у млин и покаже му оно исто мјесто ђе је и он лежао кад је у млину ноћио. Тивтиз легне туде. Кад је било око поноћи зачују се опет они исти свирачи. Кад су дошли у млин, стадоше опет играти и пјевати.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Мајстор га кроји, калфа га шије Сребрном иглом, злаћенијем концем. Туде прође царева ћи. На њу погледа мајстор Манојло, На њу погледа и кафтан ократи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“...
Ја немам ништа да ти причам за њих; Без приче тихи живот им је био: „Љубав је вјечна!“ урезаше туде, Пољубише се, и умр'јеше ти'о. Ј.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Свачије се лице зажарило туде, Свако прошапута: „Несрећни Мргуде!“ То је тамо страшно и да с’ у сан снива. Али, јаој, Мргуд има оца жива — Па
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Покушавам да је тешим, Па јој зборим туде: „Залуд плачеш, чедо моје Мртви се не буде.“ XXИВ Можда није то баш тако — — Можда бејах где на путу, Па се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
привезан на врху копља које се завршавало златном јабуком и било ношено пред пашама кад су путовали или у бој ишли туде — туда тулбента — женски покривач за главу тулум, тулумина — мешина тумбас — понтон, ломача: Добар тумбас ватре