Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
po kojima nas love, vučjim i kozjim stazama uzmičući, pri vrhu uzbrdice, skoro u oblaku, umesto crkve i zvonika ugledasmo drveni slanik i hleb. Hleb u slanik umočivši, zapitah se: ima li druge crkve, osim ove?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mi više ne vidjesmo popa. Tada Stanoje Isaković lupi sjekirom u vrata. Ona odletješe i mi ugledasmo popa u plamenu. Drži ikonu i digao je više glave. Nama živa srca popucaše. Prestravili se, pa zaboravili i da gasimo.
Opet kao da se čuje popov glas, ali je zagušen i ne razbiraju se riječi. Malo posle raziđe se dim, i mi ga ugledasmo kako preskoči preko grede koja se pušaše na patosu, pa pođe vratima. — Vodu na vrata! Obarajte grede!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Posle izvesnog vremena, kad nam se oči privikoše na tamu, ugledasmo dugačku, blistavu iglu kako prolazi kroz lice jednog derviša sa retkom bradom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Požurite, deco, požurite — viče jedna stara žena. — Bog vas blagoslovio! Oko podne ugledasmo varošicu Ub. Predahnusmo, kada prednje baterije skrenuše u neko oranje. Kako se zove ovo mesto?
I nehotice se nameće misao da ćemo tako možda i mi. U obližnjem jarku ugledasmo još tri leša. U jednoga raširene ruke, drugi zabio glavu u zemlju, a trećem glava prepolovljena. Teško je posmatrati.
— Tada se obrati komandiru: — Naredite da ljudi budu voljno. Kad smo prišli obali, ugledasmo široku sremsku ravnicu. Jedan pešadijski puk je prebačen čamcima i splavovima, pa se razvio u streljački stroj i
Iz daljine, jurila je ka obali ona naša baterija, ostavljajući za sobom oblak prašine. A malo zatim ugledasmo i naš streljački stroj kako živo odstupa. I za nepuno pola časa svi se sručiše na obalu, odakle su jutros pošli.
— Kidajte most, kidajte most! — čuje se nečiji glas kao urlik. Kroz prozorče na štitu, prema mesečevoj svetlosti, ugledasmo tamnu, iskrivljenu siluetu mosta. Ljudi su drhtali pri pomisli da su zanavek odvojeni od svoje braće i drugova...
— Sve ih porobiše... — Ih, ih! — lupi se Rajko punilac po kolenu. Kroz kukuruz, prema mesečini, ugledasmo našeg komandira. Prilazio je lagano. Pozva nas vodnike. Bio je slomljen.
— Posluga na svoja mesta! — komandova neko iz baterije, a mi okretosmo durbine na tu stranu... Ugledasmo dugačku povorku kola, kako lagano ide u našem pravcu...
Pričaju da su Austrijanci prešli Savu i da velikom snagom nadiru u Mačvu. Uskoro u daljini ugledasmo dimove od šrapnela, koje vetar lagano razvlači kao prozračne, sive oblačiće. Tada kolona zastade.
Najednom opet ugledasmo onu kolonu u daljini, na koju smo bili i zaboravili zauzeti osmatranjem na drugoj strani. Austrijanci su prilazili brzo
Kroz jednu bočnu seosku ulicu vidimo kako naši pešaci, pognuti, u skokovima odmiču... Sami smo išli drumom. Ugledasmo i bateriju. Nad njom prašte neprijateljski šrapneli, ali baterija i dale dejstvuje...
— Zatvaraj puškarnice! — viknu Aleksa da nas ne bi primetili sa suprotne strane. Nedaleko ugledasmo grupu ljudi kako, gologlavi, zbunjeni i nemi, stoje. Priđosmo im ćuteći.
Razdanilo se već uveliko. Pored nas promiču zabrani, njive, sela i već ugledasmo pred nama blagu uzvišicu. Zaradovasmo se ovom brežuljku, da bar imamo kakav vidik pred sobom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
prema neprijateljskoj strani, a pored jedne razvaljene vrzine po kojoj su visila parčad iscepanog vojničkog odela, ugledasmo i gologlavi posmatrasmo ovo: Jedan svež, jučeranji grob.
Usput smo pevali i klicali, a svirali nam tiranski čočeci. Odjednom, na lepom i čistom danu, ugledasmo gomilu ljudi i žena, koji su nam išli u susret.
I kad je izgledalo da je nemoguće koraknuti napred i kad vojnici pogođeni u masama počeše padati mi ugledasmo: kako se kao jedan čovek i kao na vežbalištu ipak kreće naš streljački stroj.
Brzo smo se peli ka visokom prevoju gde su nas kola čekala, kad pred nama ugledasmo, i za malo pa sustigosmo, bednu jednu priliku svu u ritama, koja je sa torbom na leđima umorno koračala uzbrdo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A, vere mi, i tu nas goniše sve do mokroluških baruština... A posle prestaše... Tek oko Gorice ugledasmo dva-tri Turčina... (Porfirije dolazi i donosi čitavo breme drva.) PORFIRIJE: Da l’ da ih složim dole da vatru?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad se približismo Šumatovcu, jako nas iznenadi jedna okolnost: mesto naše druge klase, u dugačkim belim košuljama, ugledasmo pun šanac turskih nizama!...
« Lepa filosofija od prostih ljudi. Pođemo, i hvatajući sve ulevo, nađosmo se na jednoj čistini, a iza nas ugledasmo streljački lanac naših stajaćih vojnika gde žurno nastupa. Nas kao da sunce ogreja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čuli smo još jasnije pucnje topova. Bog bi znao šta ovi artiljerci gađaju po noći. Sa jednoga uzvišenja ugledasmo i jednu našu bateriju. Blizu smo položaja. Ali nismo ni stigli do njega, a stiže naređenje da se stane. No, hvala bogu!
Išli smo ćuteći, žurno, jedan za drugim. Prema zvezdanom nebu ugledasmo siluetu onoga ćuvika, i kao po komandi vojnici skrenuše na desnu stranu, uzbrdo. Na vrhu zastadosmo.
I ja sam se bio okrenuo na tu stranu... Proteklo je izvesno vreme... Najednom ugledasmo jednog čoveka kako nam se žurno približava. Sećam se... imao je crnu pelerinu... — Pst...
Zabrinuo sam se za Gruju. — Mi čusmo kad pripucaše puške, i ugledasmo dvojicu gore kod kamena. Ali naiđe magla. Onaj je verovatno nastradao. Bugari imaju naročite strelce, koji vrebaju.
Čuje se s nekoje strane zvrjanje aeroplanskog motora. U Moglenskoj ravnici pripucaše topovi i u visini ugledasmo dimove od šrapnela. Osmotrismo i aeroplane. Od njih smo bar na položaju mirni. Stanko okrete naviše, ka rovu.
Pred nama se pojavi široko, četvrtasto proširenje, gde ugledasmo mali rovovski top. Vojnici su skočili da nas pozdrave. — Gde je gospodin poručnik? — Evo, ovuda.
Vodio nas je podnarednik gotovo pola kilometra. Onda zađe u neko kukuruzište. Sa visine ugledasmo tamo negde oko sredine njive nekoliko šatora. — Podnaredniče, vidimo... Sad možeš da se vratiš...
Taj mi je čovek ulivao vere. Vojnici se najednom počeše okretati. U sutonu ugledasmo čitavu eskadru ratnih brodova. Iz grupe se izdvojiše dva torpiljera, i pođoše za nama. „Ha, jeste li videli!
— Tako, brate, kaži da i nama malo lakne! — smeje se Vojin. Kroz mračni otvor zemunice ugledasmo treptavu, crvenkastu svetlost, kao da je vazduh užaren. Iz daljine su dopirale eksplozije teških razornih granata.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na istoku se beli ruska ravan, prekrivena snegom. Šta sve ne ugledasmo za ovo četvrt časa našeg putovanja! Popeli smo se na visinu od preko 60 kilometara.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Telefonista Bonga, nađi brže prekid. Pred otvorom zaklona neko se kretao. Ugledasmo kako vojnici nose potporučnika Vojina. Bio je gologlav, a lice mu se nije videlo od krvi.
Vojnik pokuša da digne ruku, tada preblede, i zabezeknuto pogleda. A kada mu skidosmo bluzu, ugledasmo ranu na mišici. Od muke se nasmejasmo. — To ti je ono: „Bolan zdravog nosi!“ — pokušava da se našali poručnik Luka.
Iza jedne okuke ugledasmo opet vatru, oko koje su posedale žene i podbrađena deca. Malo podale grupa ludi sa fenjerima. Drali su jednoga vola.
— Leteće kao ptice noćas, kad bude palo trideset glava! — reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija. Idosmo još malo, i onda zastadoh sa poručnikom Lukom. Otprilike negde na sredini klisure.
Put je vijugao, zatim skrete negde udesno prema Skadarskom jezeru. Ugledasmo pučinu... Onako mirno i sjajno, izgledalo je jezero kao zarobljenik među onim krševima, tamnim stenama, obraslim
Po razbacanim stvarima i mrtvim konjima vidimo da se pre nas neka jedinica lomila preko ovih krševa. Na jednome useku ugledasmo mrtvog naduvenog konja. Sigurno su ga podmetnuli kao neki stepenik.
Ali bez hleba. Baš na Božić sedimo pored vatre, a u susednom bivaku ugledasmo sveštenika sa epitrahiljem. Oko njega grupa vojnika. Zapita neko, šta rade tamo. Opeva jednoga vojnika.
Povedi vojnike i tri tovarna konja. Idite odmah i javite mu se. Sa jedne uzvišice ugledasmo more... našu nadu, naš spas. Mirna i nadmena, plavkasto belasasta pučina pustila se unedogled, sa nebom se spojila.
Potpukovnik Petar sa vlada sebe i zastade. Beše tu i jedan komandant pešačkog puka. Između ljudi ugledasmo gde leži na zemlji jedna žena, a pokraj ne je sedelo dete od četiri do pet godina i plakalo.
— A kada dođe ovde, objasnićemo mu da je ovo samo šala... — Eno ga! — reče neko. Prema svetlosti vatre ugledasmo popa Momčila sa čitom na glavi i u crnom kaputu. Išao je k nama.
— pita malo uznemiren blagajnik. — Sumnjam... stigao ga je Luka — veli Živadin. — Nego se on ljuti i preti. Najzad ugledasmo Luku gde se žurno vraća. — Kod komandanta je još... — Nije moguće... — Jest.
Konji svakog časa padaju, te ljudi tovare stvari na sebe ili ih prosto bacaju. Sa jedne uzvišice ugledasmo najednom more, zaliv, ogromne brodove, trgovačke i ratne... Valonsko pristanište... Kraj naših muka... Vaskrsenje.