Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U narodu se proneo glas da je u manastir došao neki grbavi dečak, dijak, sa velikim znanjem i umećem. Pozvao me je čelnik Lauš, gospodar župe moravičke, naredio mi da napišem neke povelje, pa kako sam to obavio valjano i
Sve je tu skladno: glava, trup, udovi; sve je u savršenoj srazmeri, kao da je Prohoru nekom volšebnom silom i umećem pošlo za rukom da najlepšeg muškarca smanji do veličine svoga krsta, da ga odrveni i prikači za njega.
Da li mu to Dorotej nešto govori? Hoće li, videvši da mu nikakvim melemom i svojim čudotvornim umećem više ne može pomoći, izgovoriti barem nekoliko prostih, običnih reči utehe?