Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Svaka ima po dve hiljade forniti. Lepa se zove Julka., a umiljata Milka. Brat njihov, Joca Nerić, ima još jednog dobrog druga, mladog notaroša iz J.
Frajla Marta je bila crnomanjasta, fina devojka, tako oko dvadeset godina, jednu godinu više ili manje. Bila je umiljata, razgovorna, otvorene pameti, i svaki je rado u njenom društvu bio. No gospođa Evica nije nju baš najvolela.
Radičević, Branko - PESME
sveta, Nji je tužno posadilo doba, Svako s' vije više jednog groba, Po grobovi trava obilata, Na dekome cveća umiljata, Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav počiva, Pa je cveće poitilo amo Da se samcit bratac ne bi
49. Tavnina zače begat od izoda, U mračne dve se točke on sabija, I u dva jošte umiljata svoda Nad ovima se tade on savija; Tavnina jošte zatim od zaoda Zače se viti kano kaka zmija, Od više svoda dole
Za rujnom zorom izađe oblače, Oblačiti je krasno zatim zače. 53. Ja viđe dragu kao za života Što je ona umiljata bila: Kosa vrana sada se milota Kao i pre po zracima vila, Snežna lica i sad je belota Kao i pre na me smehe
91. Gleni tamo nebesima, Gle ta čeda umiljata; Al' meseca nema njima, Traže zvezde svoga brata, Traže, sjaju, svuda glede, Ta kud im se danas dede? 92.
A Mileta?... O, gledni ga mlada, On se seća nečeg od nekada; Velja misâ mozga mu se vata, Velja misâ, divna, umiljata.
O lepa je, ni joj ima druge, Ta lepša je i od vite duge, I od zore i njenoga zlata, I od bela dana umiljata, I od sunca, što po nebu šeta, Jeste lepša Miletina Cveta!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Čisto se i u obrazu promenula. Najpre bjaše nabusita, a sad je blaga i umiljata, kanda je malko spala. PERSIDA: Jeste, milostivi gospodine, valjda nije dobro spavala.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I tako redom. Ponavljao je neprekidno kako mora biti lepa kao nebeski anđeo, mila lika, smeđih grudi, nežna i umiljata, visoka tri i po lakta, bujnih grudi, vitkih dugih nogu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
kako stari rukopis našu povest počinje: U jednom selu bila je neka devojka, imenom Roksa ili Roksanda, tako lepa i umiljata da se divotom celoga predela pravedno nazivala.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Gle, đavo je odnio, kako je umiljata! — progunđa u sebi dječak topeći se od milja. — I kako samo ima meku kosicu, kao svila.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sneva Tašana, a kô njena Zona učena, nije više onako umiljata, ali je učena — vrlo učena, sve na svetu zna, nosi čak i naočare.