Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка., а умиљата Милка. Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј.
Фрајла Марта је била црномањаста, фина девојка, тако око двадесет година, једну годину више или мање. Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био. Но госпођа Евица није њу баш најволела.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
света, Њи је тужно посадило доба, Свако с' вије више једног гроба, По гробови трава обилата, На декоме цвећа умиљата, Ко зна кога гроб овај покрива, Можда цветак ту какав почива, Па је цвеће поитило амо Да се самцит братац не би
49. Тавнина заче бегат од изода, У мрачне две се точке он сабија, И у два јоште умиљата свода Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле
За рујном зором изађе облаче, Облачити је красно затим заче. 53. Ја виђе драгу као за живота Што је она умиљата била: Коса врана сада се милота Као и пре по зрацима вила, Снежна лица и сад је белота Као и пре на ме смехе
91. Глени тамо небесима, Гле та чеда умиљата; Ал' месеца нема њима, Траже звезде свога брата, Траже, сјају, свуда гледе, Та куд им се данас деде? 92.
А Милета?... О, гледни га млада, Он се сећа нечег од некада; Веља мисâ мозга му се вата, Веља мисâ, дивна, умиљата.
О лепа је, ни јој има друге, Та лепша је и од вите дуге, И од зоре и њенога злата, И од бела дана умиљата, И од сунца, што по небу шета, Јесте лепша Милетина Цвета!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Чисто се и у образу променула. Најпре бјаше набусита, а сад је блага и умиљата, канда је малко спала. ПЕРСИДА: Јесте, милостиви господине, ваљда није добро спавала.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И тако редом. Понављао је непрекидно како мора бити лепа као небески анђео, мила лика, смеђих груди, нежна и умиљата, висока три и по лакта, бујних груди, витких дугих ногу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
како стари рукопис нашу повест почиње: У једном селу била је нека девојка, именом Рокса или Роксанда, тако лепа и умиљата да се дивотом целога предела праведно називала.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Гле, ђаво је однио, како је умиљата! — прогунђа у себи дјечак топећи се од миља. — И како само има меку косицу, као свила.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Снева Ташана, а кô њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.