Jakšić, Đura - PROZA
Ali kad je video da prota na njegov odgovor čeka, on sasvim mirno dodade: „Oče proto, od gladi je umrla!“ Prota ga je razumeo. „Od gladi?...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On neke pusti, a pola i̓ poapsio, i u apsu dosad su petorica u gvožđu umrla. Iskali smo da i̓ po našemu zakonu sa̓ranimo, i nije dao. Pa ko sme onakome otići na predaju?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Zbilja, šta je?... — Nemoj dolaziti... — Da ne dolazim!... A što?... — On nema više ćeri. — Da nije umrla?!... — privikaše svi preneraženi. — Gore!... — A šta? — Ona neće za Lazara. A Miloš ti je lepo za ramena, pa napolje!
Skućila kuću, podgajila porod, ostavila za sobom stubove što će krsnu sveću držati, umrla na rukama svoje dece negovana i nadgledana!... Pa šta hoće čovek više?...
Dučić, Jovan - PESME
Nasred katedrale ležala je ona, Kao Iluzija koja je umrla. Tako plava, tužna. U belom odelu, Legla je međ ruže i mirtino cveće.
STIHOVI Ove mirne pesme osenčene jadom, To su eho reči što se nisu rekle, Tuge što je rasla i umrla kradom, I suza što nisu nikada potekle.
Iz smrti u život neprekidno hodiš: Za moj san umrla, živiš u mom bolu; Mreš u mojoj veri, u sumnji se rodiš; Bednu, a kroz suzu ja te vidim holu!
Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote. A kada je umrla, nečujno i spokojno, kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Osim njegove čeljadije, i celo ga selo zove đedom. Žena mu je davno u zbegu umrla. Od starijeg brata ostala mu je snaha koja s njime sada deli starešinstvo — Radojka joj ime.
Svi te vole! — Jok, jok, znam ja! — Kako znaš, radosti moja, kad ti s nama nisi dosad ni govorila? Ja bih pre umrla nego što bih dala da ti neko rekne okorne reči! Opet obe jecaju i zagrle se. — A đeda?
Danas je upravo dve godine dana kako je Ana umrla. Šta se nije od to doba promenilo! Ja sam postao sasvim drugi. Pobratime, pusti me da se isplačem — poslednji put!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Najradije je mislila o tome: kad bi umrla, ko bi je sve žalio, i kako bi je Šaca tek žalio! I da l’ bi se od teške žalosti za njom iz pištolja ubio, ili bi u Tisu
— He, šta ćeš!? Drugu Pélu ne mogu lako naći! — veli Nića malo i tužno. — Otkad mi ona umrla, a ja udario u nikakav dešperat, pa prop’o i ja i imáće. Od onakog gazde, — eto na šta sam spao!
Imam da ti javim jednu vest koju smo dobili dok ste vi bili na putu. Naš Šaca dobio onaj tal. Umrla mu jedna stara strina iz Itebeja, i Šaca tako erbov’o jedno lepo nasljedije, pa se poziva preko naše Varoške kuće da
A ona kaže da bi umrla od straha u podrumu u pomrčini onako sama, pa volije i da ga poljubi nego da u tim godinama umre od straha u pomrčini.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Pa tvoja žena. — A! — poče on kao da se dosećuje — umre ona. Još otkada je umrla. — Kako? gde je umrla? On jedva okrenu glavu da me pogleda.
— Pa tvoja žena. — A! — poče on kao da se dosećuje — umre ona. Još otkada je umrla. — Kako? gde je umrla? On jedva okrenu glavu da me pogleda. I, isto onako napućeno, prkosno, gledaše me kao da me ispitivaše.
A Vejka nije imala više kod koga, no je od tada morala sama po polju da noćiva. Zatim se brzo izgubila, umrla, više od straha što je sama, napolju, nego od gladi. I tako Taja ostao sa varošankom.
mu, nekada u svoje doba prva, čuvena lepotica, a posle hadžika, koja je s ocem mu čak i na Sveti Grob išla, pre vremena umrla zbog njega što ga rodila takvog.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
uzeti njenu kćer ako dâ pored nje odmah pet hiljada, pa ma kod nji’ sedeo; i, osim toga, da mi pišu, ako bi kći bez dece umrla, da sam ja naslednik. Na drugo ne pristajem. — Kad je tako, idem da joj javim.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Šteta je zaista, što je ona mila, mlada devojka, koju sam ja poznavao od detinjstva, umrla, i tu ima mnogo njegove krivice, ja to najbolje znam.
Tri nedelje posle toga umrla je Nataša. VIII. U onoj istoj đačkoj sobi na Dorćolu u kojoj je stanovao i pre rata opružen na starinskom plehanom
Afrika
Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi umrla po debelom ćilimu paprati i vreža. Stabla što umiru, ležeći, a što ipak, još, svom svojom dužinom puštaju korenje u
Toliko osobenost trenutka pobedi čoveka. III Kada je Me umrla I ptice sa nje odletele, Kada je sišla u svoj dom, Ona ga je sama vodila; Nije mogla ni da se miče, Nije imala sa kim
U njegovim rečima nije bilo nimalo smeha, kao ni u njihovoj pesmi, kada mi je objasnio: „Kažu da kada je devojka Me umrla, i zaručnik video kako je odnose, kroz noć, doviknuo je plačući: Da, da, Auide, Auide (verenice!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je potpuno zaboravljena. A sad se, eto, javlja, u njegovoj misli. Ona je bila mrtva već više od godinu dana, umrla na porođaju, kao i njeno dete, što je trebala, u sedmom mesecu, da rodi.
Mesecima, dakle, ta mlada žena, koja mu je umrla na porođaju, nije u njegovim mislima, u njegovom sećanju, u njegovom životu, imala nikakva mesta.
A što se tiče njega, on je, kaže, nesretan. Udov je već godinu dana, a imao je dobru, i lepu, mladu ženu. Umrla je na porođaju. Život mu je dosadio.
Pavle nije znao mnogo o ženama i nije bio ženskar, a naročito mu nije bilo stalo više do žena, otkad mu je bila žena umrla. Na tom putu, iako je bio zdrav, snažan, mlad, čovek, gledao je da se, ni sa jednom ženom, ne lola.
na to, kako je imao mladu i dobru ženu, kako su sretno živeli, kako je njihovo malo dete umrlo i kako mu je i žena umrla. On je sad sam. Ne misli više da se ženi. Voli svoju mrtvu ženu.
njena baba, bogata i lepa Petričevička – za kojom je ludovala cela Slavonija – imala, sa svojim mužem, osamnaestoro, a umrla za njim, u roku od nedelju dana, kad je umro. A da je htela da ima švalere, mogla ih je imati – viđene, lepe, ljude – sto.
Ona posmatra njega, koji je, kad mu je žena umrla, za ovaj svet kao umro, i sad ubija sebe, zbog te mrtve žene, tako reći, svako jutro. A Božič?
Isakovič nije hteo da se sa njom spanđa, iz prostog razloga što nije hteo ženu, koja toliko liči na ženu koja je umrla. On se stideo i same pomisli da neka takva žena postane nastavak njegovog braka.
A on se, kaže, bio trgao, pa mu kaza da je udov, da mu je prošle godine umrla žena, na porođaju, a sa kojom je bio sretan, pa na žene i ne misli, niti mari za njih. Sekretar mu na to pritrča.
Neka se na put u Rosiju spremaju! On je iz Vijene, svršivši sve, pošao. Isakovič, koji je bio – otkad mu je žena umrla – smetenjak, povodljiv u duši, ušeprtljao, javljao je, uz to pismo, i to, da je, za Anu, kupio dva lota srebrnih, lepih,
Voskar Despotovič, kome je bila tada umrla žena, bio se obogatio naglo, sa svojim svećama, koje je radio prema modelima iz Beča, i prodavao, na hiljade, duž
Nikad tolike žene nije imao. Pavle mu onda ispriča da je, pre godinu dana, sahranio svoju ljubljenu ženu, koja je umrla, sa detetom, mrtvim, na porođaju. Nju ne može da zaboravi – druga mu žena ne treba.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Pa to znači, ja nisam siguran da se jednoga dana ne pojavi moja pokojna žena, koja je umrla pre jedanaest godina. I dođe lepo, je l, pa: „Dobar dan”, a ja njoj: „Dobar dan, izvolite!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
da prepoznajem: dok je bila živa baba što je imala nešto mađarske krvi u sebi, imala je običaj da me vodi u crkvu. Umrla je kad mi je bilo tri godine i od tada nisam prešao crkveni prag. Moji su strogo svesni.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Oženio sam se prvi put, no nisam bio srećan, žena mi imala jektiku, pa je posle pet godina umrla bez dece. Bog da joj dušu prosti, pošteno sam je služio, i ma kako sam se mučio, nisam mogao do ničega doći, tek jedva
Profit je drugu uzeo. Takvog zeta neće dobiti. Pelagija, ona lepa devojka, ta „penorodna Anzihis”, umrla je. Katica se još nije udala, a prešla joj prva mladost. Izbira, neće da se uda.
A ko će ga tešiti? Katica? Šamika? Ta oni sami utešitelja trebaju. Kad je umrla, Šamika nije ni kod kuće bio. Lepo su je ukopali i iskreno su je oplakali. Velika promena u kući Kirićevoj.
Nikad ne mogu je zaboraviti, tu dobru moju mater. — Koji dan biće godina kako je umrla, biće parastos. Ja crnilo nikad neću skidati, ali ti si mlad, ti ćeš skinuti, pa sebi traži, nađi ženu, gazdaricu,
— Šta će svet reći, kad čuje da se tako brzo ženim? — Šta može kazati? I drugima je mati umrla, pa su se oženili. Samo gledaj da dobiješ takvu kao što je tvoja mati bila.
sa svojim sastati. Njoj je ovaj svet tamnica. Smrt je iz te tamnice izbavila. Katica je umrla. Tuga je ubila. Ukopali su je, po njenoj želji, do njene matere. Zahvalna deca plačući su je do groba dopratila.
Svaki stranac, koji je za nju čuo i ovud proputovao, išao je posetiti i videti to divno stvorenje. Sirota Katica umrla je neudata: ona je bila kao cvet u pustinji koji je neotkinut uneo. I Šamiki je vrlo žao; veoma je poštovao.
Produži. — Kad umrem, nema koji će moje srce u spomenu držati. Ovako bolesna bi’ se udala, pa bi’ lakše umrla u toj misli da me ko iskreno žali. Šamika zamišljen. — Pa biste se udali, frajla-Juco? — Bi’. — Bi l’ pošli za mene?
— Uvereni ste da sam frajla-Juce prijatelj? — Najbolji, sama Juca priznaje; kaže da bi bez vas već odavno umrla. — Ja se žrtvujem za nju. — Vidim, i zahvaljujem vam. — Al’ ja hoću za Jucu da više žrtvujem. — Kako?
— Znam, i skoro ću umreti. — Pa kakva je to udaja? — Zar niste nikad čuli da se koja udala, pa je posle tri meseca umrla. — Al’ su zdrave bile kad su se udale. — I moja je duša zdrava; više je duša neg’ telo.
— I moja je duša zdrava; više je duša neg’ telo. Ja ću se udati za njega, ma treći dan umrla. — Ta je l’ moguće? — Kad njemu nije protivno, što vami smeta?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad se govorilo o porođaju, čula je koliko ih ima koje će da rode ovog meseca, a koliko ih ima za idući. Pa kako je umrla jedna, uzimajući kuvan pepeo sa sirćetom, da ne bi rađala više, jer ih je već imala šestoro.
Da joj se ovo desilo druge, ili treće godine, ona bi bila umrla od stida i srama, skočila svakako u tu žutu, razlivenu, ustajalu reku, što protiče pod njenim prozorom.
čak, boje bresaka, kad joj je pomagao pri jahanju, ali je govorio sam sebi da sve to nije kao u drugih žena i da bi ona umrla, kad bi znala na šta on misli. I ostali Srbi, koji su imali čast da katkad večeraju kod njenog stola, mislili su tako.
jer se ni na kakva pisma ne javlja, pa da mu kaže da su mu deca zdrava, kao i brat, a da mu je žena, gospoža Dafina, umrla.
tužno se smešeći na svet koji se beše iskupio na mostu, pred njegovom kućom, on je zaključio, po gomili uplakanih, da je umrla.
Smrt gospože Dafine i njen život behu u tom naselju, pri kraju leta, svakodnevni razgovor. Znalo se od čega je umrla i to se smatralo kao kazna za Isakovičeve grehe i obesti.
Uveren da se neće iznenaditi, ako mu snaha bude umrla, Aranđel Isakovič bio je sad, još uvek, strahovito iznenađen, kad je zbilja bila mrtva.
Rebra su ga probadala kao noževi, oduzimajući mu dah. Vest da mu je žena, gospoža Dafina, umrla, primio je sasvim mirno. Činilo mu se kao da ta vest dolazi sa nekog drugog sveta.
toliko izbezumilo tih prvih dana, posle ženine smrti, bio je taj grozni osećaj da je to došlo tako iznenada, da je ona umrla bez ikakve veze sa njim, da je nestala nekuda, da je sad nigde nema, a kad se vrati kući, ako se uopšte vrati, da je
Da nije bio vojnik, davno bi se bio skrasio negde sa ženom i decom i žena mu možda ne bi bila ni umrla! A jedini je to posao prijatan, taj posao vojnički!
na reku ne sluteći ništa dobro, sećajući se kako je, na vodi, tamo u tuđini, isto tako, jedno veče, čuo da mu je žena umrla.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
bi tugovanka o staroj ljubiteljici mačaka, tek sada, zazvučala jasno, pa, ako hoćete, i potresno: A kad je umrla gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara, -jastuke od žute svile niko nije prao, na doručak niko nije zvao, a
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Posle njegove smrti umrla je i njegova poezija. JOAKIM VUJIĆ U zanatlijskoj porodici, u Baji, u Ugarskoj, rodio se Joakim Vujić 9.
Posle očeve smrti došli su za njenu porodicu rđavi dani. Ona odlazi u Srbiju, gde živi kod prijatelja. 1878. umrla je u Beogradu zaboravljena i u bedi.72 Kao gotovo svi ljudi njenoga naraštaja ona se ogledala na poeziji.
Milićević, Vuk - Bespuće
Prva žena mu je umrla nekoliko godina iza vjenčanja (kažu da je premlatio i prebio život u njoj), ostavivši mu jednu kćer koja se kasnije, iza
proričući joj zao život i mučnu smrt; međutim čini se da se Manojlo promijenio, bar prema ženi, otkako mu je prva umrla, i njegova srdžba i bijes i udarci ne padahu više u kući, gdje je sve gledalo da samo njemu po volji uradi i ugodi.
Ali ovako kad mu je umrla volja za sve, kad ne može da se snađe, kad nema snage da se traži ni smjelosti da se drži, kad ga je ukočila i
Njoj grunuše suze, ona mišljaše da joj je njezina mama umrla bez nje, i to joj bi dvostruko žao i krivo. — Zar je moja mama umrla? — zapita ona ne zaustavljajući se da plače.
— Zar je moja mama umrla? — zapita ona ne zaustavljajući se da plače. — Gore nego umrla. Da, ona je umrla. Nje nema više ni za mene ni za tebe,
— Zar je moja mama umrla? — zapita ona ne zaustavljajući se da plače. — Gore nego umrla. Da, ona je umrla. Nje nema više ni za mene ni za tebe, ona nas je ostavila.
— Zar je moja mama umrla? — zapita ona ne zaustavljajući se da plače. — Gore nego umrla. Da, ona je umrla. Nje nema više ni za mene ni za tebe, ona nas je ostavila.
Radičević, Branko - PESME
Pa ga vati oko grla: Oh, što nije sad umrla! 123. No već mora da s' rastavi: „Zbogom!“ reče, pa ti brže, Ode k vrati, pa odbravi, Al' kako se mlada trže:
Sluge glede, Bože, ko je? Sad obrati lice svoje, Stoji lice, celi pakâ, De umrla milost svaka, Puno besa i straote, Pa na oko sve se ote. Gleda oko, plamti, gori, Kô da oće svet da smori.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Možeš mu se povjeriti otvoreno i bez zazora, kao najrođenijem. Kad je umrla djedova baba, Milica, potišteni starac duže vremena nalazio je sebi razne poslove sve negdje podalje od kuće, da je
— Pa i ja sam, da rečemo, živ stvor, poželim se razgovora, pa bi rad imati nekoga svog, bolećega ...Baba mi umrla, sinovi svaki za svojim poslom, pa kud će stari čovjek neg da razgovara il sa svecima ili sa mrtvima. — Aha, vidi ti!
— Bila sam, ovčice moja rođena, pa ne pomaže. Mogu ti, veli, baba, izdati samo umrlicu, to da si umrla, a drugo ništa. Tvoj Dane još davno je prijavio tvoju pogibiju. — Kako sad to, bako?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MUSA: A ja sve vreme mislio da je neka politika... HUSO: Čoveče, onakva žena! MUSA: Da nije umrla, niko joj ne bi verovo. AHMED: To joj je tako zapisano i suđeno još onog časa kada je beg obećo Imotskom kadiji.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bio je sin neke prosjakinje Naze. Ona je umrla odmah čim ga je rodila. Mahala ga očuva a i sama ne znajući kako. do šesnajeste godine nije se znalo kojima najviše
Mati mi skoro za ocem umrla. Zato sam babu zvao uvek majkom. Dakle od cele nekadašnje bogate i znane porodice samo mi besmo ostali.
Imali su četiri sina i tri kćeri. Jedna udata, druga umrla a treća još dete. Kao što rekoh, došao sv. Arhanđel, a oni slave.
Zato ona plačući poče da nariče o nekoj svojoj sestri, koja je bila odavno umrla, a njemu, mužu, Miti, da poručuje, moli ga: kad tu njenu sestru tamo na onome svetu nađe, on, kao stariji, zet joj, da
Žena mu zatim umrla, pošto mu je ostavila troje dece... Znala je da ju je tražio, a da joj se braća nećkaju i ne daju mu je zato što ima
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
cara Tatarina primi, odgovori po istome glasonoši caru Tatarinu i rekne: — Idi i kaži tvome caru da je moja kći umrla, nek traži u vilajetu drugu caricu, i da se bitke i ratovanja okani.
No svuda mu na to pitanje odgovore da je kći cara Petra umrla, a car Petar otišao do Sunca da ga to i to zapita. Car Tatarin okrene se po dvoru tamo i amo nekoliko puta i svuda
Kad ona tako umre, Solomun joj osiječe mali prst u ruke da vidi je li zaista umrla, a kad vide da žena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa.
Jedan opet od tijeh aga poče Muju tješiti: — Nemoj, Mujo, plakati, i u mene je žena umrla, pa evo me živa. Znam ja kako to zaboli kad žena umre, ali, šućur bogu, taj bol časkom prođe, žena kad umre tako ti
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ah, sirota Perso, nisam te znao uvažavati. Ona me je kukavna slušala kao cara. JEVREM: Pak si i nju kinjio, dok nije umrla. MAKSIM: Ti se u moje poslove ne mešaj.
Više bi puta pio i ja malo vina, ali ona: „Kako ja pijem vodu, pa nisam umrla“. Kad pođem u podrum, a ona mi preko usta načini kredom belegu, da ne mogu piti.
KUM: Ali, kuma Makso, kad svi priznaju... MAKSIM: Ja jedan ne mogu. SVETOZAR: Vi grešite protiv pravde. MAKSIM: Umrla je pravda; zvonite! (Zvonce se čuje. Zavjesa pada.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Baš mi žao! Stvarno mi je žao! U stvari, da me večeras niste izveli na jedno ovako fino mesto, umrla bih a da ne bih nikada doznala čemu služi stari kečup, na časnu reč!
“ Bila sam bolesna i autobus je kasnio, a umrla mi je i tetka! „Neka se to više ne ponavlja!“ Neće, obećavam! I šta sad?
Biće manja od makovog zrna!“. E, vidite, u tome i jeste štos! Pre bih umrla nego da se vratim, na časnu reč! Izdržaću najmanje pet-šest godina, makar crkla!
— Svega dva ... kazala je maman. — Onda bolje da nije ni umrla! — zaključila je bakuta, ne bez izvesne gorčine. Ili pogledajte samo mog matorog!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Zar nije umrla? ALEKSA: Kad vi dođete, mora proživiti da nanovo od muke umre. JELICA: Ja ću moga taticu namoliti da me za vas dâ,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Skočim iz postelje, vidim: mala stisla zube, prevrnula oči, poplavila; umreće sigurno. Sasvim je svejedno umrla tu ili napolju, ili upali oboje pod led: ne bih mogao više izdržati ženu a i meni bi bilo suviše žao.
I pokaza čitav red brda i Mont Palankinos koji kao da svojim zidovima drži nebo. Sva priroda bi oštra i plava kao umrla usna. Jedna zvezda pade čim se povrati mrak.
htela nigde da ide da joj se ne bi šta dogodilo, a onda je jedanput zaželela da ide na svečanost na Ostrvu, pa u čamcu umrla. — Ne mogu nikada da zaboravim onaj šamar; imala je prsten na ruci; ja posle nisam hteo da idem u školu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Srce joj stalo, čini joj se i da ne diše, i najbolje bi bilo kad bi sad odjedanput umrla, to bi najvolela. »I što ne puca... šta čeka vazdan!«...
Stojan ispade pred njega, i mašući živo rukama, stade vikati: — Ima Boga, bratiću, kažem ja !... Umrla!... Kâ svaka stoka, i bez sveće i bez ispovesti... — Šta govoriš ti !... Ko je umro ?...
A Ljubica nastavi: — Bilo mi je vrlo rđavo, mislili su da sam umrla, pa su i vama tako kazali... Ali je prošlo sve... Sad vas molim da mi oprostite sve... što sam vam učinila...
Pretučen je, smrvljen događajima, pa ide dvorištem kao sumanut ... Šta je to... dokle će tako ? Zar još nije umrla?... Tako dugo!..
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jedva su ga spasli naši napoličari i moja dobra, mala, nežna, baba Jula. Sestre moga oca nisu bile srećne: jedna je umrla mlada, a druga je bila nesrećno udata, u Zagajce, za bogatog trgovca, Munćana.
Bio se oženio lepom ćerkom majora Belanova („ot Domogled“), ali se odao lovu i kartama. Žena mu je umrla mlada. Moj brat je iz tog braka.
Moja mati, Marina, bila je devojka krupnih očiju, kose do kolena, i kad je bila seda. Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u Pančevu, koja i sad stoji, morala da pere kamenite stepenice, pred
I zimi. Na kolenima. Bila je to velika paćenica celog života i umrla je pre nego što sam mogao da stignem iz inostranstva.
u Ilanču preko Temišvara, gde moja mati ima, na groblju, pored groba mlađeg Radičevića, grob svoje ćerčice, koja je umrla posle jednog pada sa klupe, za šta je bila kriva jedna dadilja, i grob svog malog sina, koji je umro posle jednog pada
Kad ga zapitah otkud dolazi, on mi reče: iz Bukhare! Mati mu je bila umrla i komšije njegove behu je sahranili. Neko mu je pokrao nameštaj, kod kuće. Ni postelje, veli, nemam!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Mnogo je godina Magdalena tu živela, pa je Tu i umrla. I neki ljudi, koji su tamo bili zalutali, nađoše je jednog dana u pećini mrtvu. Magdalena je bila već davno mrtva.
Danas se, kaže, matere vezuju, a deca dobivaju poklone... A moja je mama umrla. Pošla sam na groblje... Znam gde je, išla sam ja često tamo... (Grči se.) Vetar... Zima...
Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče. Imala si kćer?... Umrla je? Gospođa u crnini: Umrla... Bila je velika već, kao ti... nalik na tebe... Siroče: Na mene nalik?
Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče. Imala si kćer?... Umrla je? Gospođa u crnini: Umrla... Bila je velika već, kao ti... nalik na tebe... Siroče: Na mene nalik?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Križaljkom računa: Miletina buna, Pa sve do Carinskog rata, — Prva rata. Posvedočiće cela umrla rodbina Da je tada imao četrdeset godina.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
gusle se strune pokidale, sakrile se vile u peštere — bojahu se sunca i mjeseca; bjehu muška prsa ohladnjela, a u njima umrla svoboda, kâ kad zrake umru na planinu kad utone sunce u pučinu. Bože dragi, svijetla praznika!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali zato nije ni umrla kao ostale ženske. Jednako, ne propuštajući nijedan praznik, odlazila je u crkvu, da tamo, u stolu njihove kuće, odmah
Nije laž. Živi ljudi još to pričaju i kunu se. Naskoro žena umrla, brat u manastiru, Svetom Ocu Prohoru, | umobolan svršio. A on opet otišao na ta svoja putovanja i lutanja.
I gore, i dole, i svuda su gorele sveće. Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno, i osvetljeno.
Pandurović, Sima - PESME
NESTANAK Umrla je u jesen očajnu, Pod bremenom sumnje i života; Ne ozari sreće je lepota, Niti snimi ikad tugu tajnu; Umrla je
Umrla je u jesen očajnu, Pod bremenom sumnje i života; Ne ozari sreće je lepota, Niti snimi ikad tugu tajnu; Umrla je uboga sirota.
Gorka jesen uzela je râna. Ohlađene, razbolele grudi Za nju više nemahu topline... Umrla je kada cveće gine. Ostavljenu, ne znaše je ljudi; Ona bole vidala je njine. Kako li je pusto, tamno sada!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dabogda ne umro, dok ne izmerio nebeske visine i morske dubine! Dabogda omastio svojim vratom ličinu! Dabogda ne umrla, dok te muha sa stôca ne oborila!
— Bolan, što pjevaš, da li ti nije majka zimus umrla? (Prsne opet ustima): — Bogme, ja joj nijesam kriv, a ona se ne bijaše rano roditi — (pa opet šljeduje s pjesmom).
Ne pjevaj, umrla ti je žena! (Onda on skoči na onoga te mu je rekao, vičući i bijući štapom): — Ko ti je kazao? (Oni sad u hitnji
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
114. Sjekutići sijeku, vukotići vuku, sam baća prevraća. 115. Skoči srna iza trna, đe se svila, tu i umrla. 116. Slamna kuća, gvozdeni pritisci. 117. Spolja telo, a unutra košulja. 118.
Kad ona tako umre, Solomun joj osiječe mali prst u ruke da vidi jeli zaista umrla, i kad vidi da žena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa.
“ „Pa umri“, odgovori joj čovek, „jedan put nek je i moja starija.“ Žena legne pak se načini da je umrla. Ležeći tako celu noć, kad bude u jutru, rekne joj muž: „Ustaj, ili ću sad ići da zovem žene da te okupaju i nameste.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ali o ovom i primedbu treba reći, jer se događa, pošto se umnožila umrla bratija više puta, da se u jednoj nedelji tri ili četiri uspomene steknu, pa i više.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| I danas tuži mi srce spominjući ju. Žalim je koliko da je juče umrla. Toliko sam je ljubio da, da je živila, ne bi se nigda od nje udaljiti mogao.
me je na isti način pri maternjim prsima držala i svojim mlekom [h]ranila, oživi želja moja za njom, koliko da je danas umrla, krv njezina koja u meni teče, počne s većim ustremljenjem teći, srce mi se smuštava, same suze teku.
Ćosić, Dobrica - KORENI
kad je nekada kao đak i velikoškolac... Nekada. On ne dolazi kući kao nekada. Majka je umrla. Eno ga groblje. Tu je ona. Nije joj otišao na grob. Nikada više neće otići na prerovsko groblje... Baba Kata.
Kočijaš klimnu glavom i opomenu konje da pođu. Njega ovde neće sahraniti. Nikad. I ako sasvim propadne. Umrla... Umreće i on. Šta bi ona imala od toga da joj svrati na grob? Naruži mu se lice, zažmuri, potmulo jeknu.
— Ti pamtiš tocilo? — Pa skinuli smo ga tek kad je mati umrla — ne odgovori odmah Aćim, a glasom ne skriva začuđenost i nelagodnost.
Neka ga tako dok se bagrem ne osuši.“ Tako slomljeno, stajalo je tocilo naslonjeno na bagrem dok mati kije umrla. Onda su ga skinuli i odgurali oko plota, pored jasenova.
Ne dade Bog da njegovo ostane za njim.“ Tri su joj deteta od njega umrla od bolesti. Ona o njima nikada nije pričala, samo im je na zadušnice palila tri svećice pod drenom koji im je otac za
Činilo mu se da svi s kojima se mimoiđe putem gledaju porub njegovog fesa. Mati je umrla s domaćinovim jataganom pod glavom. Prvog muža ona je do smrti zvala „moj domaćin“.
— Udovice ga uklele, pa mu se žena ovoliko muči. Ućutaše pred nečijim lakim i brzim koracima. — Ako bi Simka noćas umrla, šta misliš: da li bi se Đorđe ponovo oženio? — približi mu se i šapnu Anđa. — Takve kao Simka ne umiru.
— Takve kao Simka ne umiru. A ti ne bi morala to sada da zboriš. — U njenim godinama nije jedna umrla na porođaju. — Ako ne zaćutiš, iščupaću ti nos! — Kratka ti je ruka za mene.
— Imam. I Simka je bolesna. — A ja sam imao dva sina i obojica su umrla. Siroti... Bila su to dobra deca. Đorđu se pričini da će ga otac pesnicom udariti po glavi, trže se i pripi uza zid:
Bele se i novine na pocrnelom ciglanom podu. — Sad kad si pročitao novine, možeš da ideš kući. Umrla ti je snaja. Aćim trže glavu i pogleda u kapetana. — Red je da joj zapališ sveću. Možeš da ideš.
On obesi ruke i glavu na drvene rešetke prozora. Trese se. Sam je na svetu. Ugleda svetlo u novoj kući Pa ona je umrla!... Ali zašto u ovo doba svetli lampa? Adam! Izlazi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Uspravljena i u starosti, lepa, umrla je pre neku godinu. Nazire je Gospodar Jovan i čiki mu se da Savka Kaljević gleda, kroz izlog, uz Višnjićevu, ka Muzeju:
zaštiti svog nekadašnjeg gazdu, zabrani nasilje i plačku, ostavi Mehmedu dukat da sahrani ženu koja tek što je bila umrla (nevolja, ni Typcima, ne dolazi sama), a on pođe ka Stambol-kapiji.
Kad mu je bilo deset godina, ona je umrla: tada više nije bila ni autoritativna, ni srpska, samo kneginja u izgnanstvu.
O njenoj se smrti govorilo kao o smrti stare žene, mada su neki bečki i novosadski listovi pisali da je umrla prerano, naprečac i od jada.
Ljubica je znala da je to poslednji oktobar koji promiče i nad njom. Umrla je devet meseci posle okršaja u Žabarima, u maju 1843. godine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote. A kada je umrla, nečujno i spokojno kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona, a glasovi tih
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Šta? Mogu li izdržati ovaj bol; mogu li... Zar mogu pristati na onu utehu? Raditi na nauci. Da li je u tome stvar? Umrla mi je žena, je l’ to? Jedna je žena umrla.
Zar mogu pristati na onu utehu? Raditi na nauci. Da li je u tome stvar? Umrla mi je žena, je l’ to? Jedna je žena umrla. Ah, ali ta žena što je umrla, to je moja žena, jedan ogroman deo mene je u njoj, to sam donekle ja umro.
Raditi na nauci. Da li je u tome stvar? Umrla mi je žena, je l’ to? Jedna je žena umrla. Ah, ali ta žena što je umrla, to je moja žena, jedan ogroman deo mene je u njoj, to sam donekle ja umro. Pa šta, ti nisi jedini.
Marko je poginuo na Mačkovom kamenu septembra četrnaeste; snaha je ubrzo za njim umrla. Petar je kao regrut odstupio s vojskom, a šesnaeste javio da je kao borac na frontu. Petar, borac?
uviđavnosti i savesti, nepristrasno i objektivno zaključe o faktu u pitanju, to jest: je li Fata, Aganova majka, umrla od zuluma Iketinog, ili, naprotiv, Fata, Aganova majka, nije umrla od dotičnog zuluma njegovog.
faktu u pitanju, to jest: je li Fata, Aganova majka, umrla od zuluma Iketinog, ili, naprotiv, Fata, Aganova majka, nije umrla od dotičnog zuluma njegovog.
nije mnogo, kad sam u nekoj prilici slučajno čuo da je mala Svetlana, čiju sam rukavicu davno bio izgubio i zaboravio, umrla. Ali kako sam ovu vest primio ne bih znao tačno da kažem.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A umrla je naglo, u nekoliko dana, od upale pluća, poslije jednog izleta na kome smo se lijepo zabavili i o kome su na povratku
Pamtim, tu je bio postavljen odar pokojne majke, a kasnije djedov. Kad je umrla baka, bio sam već daleko u svijetu. Jednom je u našu varošicu zalutao neki nadvojvoda od carske kuće.
Bio je nekoliko godina mlađi od mog oca: između njih dvojice umrla su dva brata, u nejakim godinama. (Njihova imena znao sam s mramorne ploče na porodičnoj grobnici.
Ta nije umro Bog!” — Nisu je shvaćali. Pa jasno! Sasvim jasno! Umrla je samo jedna — ma koliko draga, ma koliko dobra — bakica. Jedna jedinka. Nije umrlo sâmō načelo postojanja!
Upinjao sam se da joj doslutim pravo značenje. Nekoliko mjeseci kasnije umrla mi je majka. Zadugo se nisam mogao oteti osjećaju da je onaj poklič bio nedvouman nagovještaj te nesreće.
Upitao sam ga za njegovu nekadašnju učiteljicu klavira. „Umrla je”, odgovorio mi je sasvim kratko, između dvije žlice consommé-a, bez podrobnijih podataka. Klavir je bio napustio.
znao da i u tome „sam samcat” ima stepenovanja, do koje nevjerovatne mjere i kako neizlječivo sâm može da bude čovjek. Umrla je potkraj proljeća. Na grudi sam joj položio medaljon s majčinom slikom i kitu mokrih ruža.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A posle?... Ti misliš, veli, ja ne mogu živeti bez tebe... O-o-o- !... A ja sam mislila da ga ne bih mogla preživeti, umrla bih sa njim, poginula bih, kad bi njemu što bilo... Mislila sam, kud bih bez njega i na što će mi život posle!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
je carev sin otišao od kuće, njemu se čini da nema nego tri dana; ali tomu ima već uprav tri godine; i u tom je njemu umrla mati, a otac mu se oženio maćijom.
Kad ona tako umre, Solomun joj osiječe mali prst u ruke da vidi je li zaista umrla, i kad vidi da žena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa.
SVETI ARANĐEO I BABA Baba se pet puta udavala, pa pošto je umrla, krenula bogu na istinu. U putu je sreo sveti Aranđeo, pa će joj: — Kudijen si pošla, beba? — Bogme, sinko, u raj.
— Pa umri, — odgovori joj čovek — jedanput nek je i moja starija. Žena legne, pa se načini da je umrla. Ležeći tako celu noć, kad bude ujutru, reče joj muž: — Ustaj, ili ću sad ići da zovem žene da te okupaju i nameste.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sad ne razmišljam. I pored saznanja Da ljubav naša umrla je za nas, Mene ne boli ovaj život danas, Ni staro nebo, ni oblak sanjanja.
Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje! Više moje glave klikće čudno jato: “Beše tako srećna, umrla je zato.” I to je bilo. Ispričah sve Jednom čičici: oči mu sive. “Ne boj se, reče, za snove zle.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Setio sam se svog dugog putovanja kući bez trenutka odmora i kako je ona umrla, pošto je nekoliko nedelja bila u agoniji.
Dok sam tamo bespomoćno ležao, pomislio sam da je moja majka umrla, dok sam ja bio daleko od njene postelje, sigurno bi mi poslala neki znak.
U tom času, bio sam siguran, ne znam kako, da je moja majka umrla baš tada. I to je bila istina. Nisam bio u stanju da pojmim ogromnu težinu bolnog saznanja koje sam unapred osetio i
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
je kriza prošla i moj lekar smatrao da sam dovoljno jak da podnesem udar teške novosti, saopštio mi je da je moja žena umrla pre nekoliko dana kao žrtva iste bolesti. Ona se zarazila ovom nemilosrdnom bolešću lečeći me.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— jedva dočeka Marko. I, zališljen, nadoda: — Ovo je prva što će me sama naći... — Biće jur godina da ti je majka umrla, a odonda te rijetko viđevam... — Sam sam... a opet došao bih, blizu smo. No nekako tebi nije milo... .
Da je onaj potraži što je izdaleka... što se s njim upoznala! Ali, ko zna gdje je on sada! A Marku je umrla majka, sad je sam u kući, odmah u drugoj uvalici; ima i komad vrta i brodicu i par mreža.
— Nemoj! Pusti me da nađem decu, da im naložti vatru da se ogreju kao i oni srećnici tamo! Majka im je umrla! Ko da ih prikupi? Zar su oni čemu krivi? —A koliko ih imaš? —Petoro! —odgovori Arnaut i gleda u oči Milivoja.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pusti me, molim te! Hoću da se provozam triput od Kalemegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero! PERA: Razumem, gospođo ministarka. (Klanja se izlazeći.
ŽIVKA: O, ludi, šta me snađe! Da sam juče umrla, to ne bi' danas doživela. NINKOVIĆ: Da, ali da ste juče umrli, vi ne bi danas bili gospođa ministarka.
VASA: Pa dobro, kako po ženskoj liniji, čiji si ti? KALENIĆ: Moja je majka još pre dvadeset godina umrla i rekla mi je tada na samrti: „Sinko, ne ostavljam te samog na svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno, i osvetljeno“.
glave, Vuk Isakovič se takođe na reci, punoj mulja, sastaje u dalekoj tuđini s glasonošom koji mu saopštava: da je umrla njegova supruga, gospoža Dafina.
Vuku Isakoviču na reci Inu - Vuk je zagazio u rečno blato, Ahim govori iz čamca - „da mu je žena, gospoža Dafina, umrla”. 391 A smrt je nastupila na kraju osme glave. O tome kako je Vuk primio vest o ženinoj smrti, ne kaže se ništa.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Da se branim, aga. — Čime?... Puškom?... Kaurska glavo nerazbrana!... Zar ne znaš da je vaša puška umrla odavno? — Zaista je tako, aga!... Ali desi se po neka... — Koja ne upali — — — Ponekoja i upali!
— Novice, po Bogu od sada brate, eto izjadah ti se. A ti ćuti i ne kazuj nikom. Rekao sam u selu da mi je ona žena umrla. Eh, brate, nema čistije zemlje od naše. Ovo je Turćija, a ono tamo crni obraz.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A ti prosiš koru hleba — Hoće l’ ti je kogod dati? A znam, ima mnogih, mnogih Što su bili otac, mati. Umrla su deca njina: Ojadi ih žalost velja; Njima j’ teško, tebi teže Bez obrane roditeljâ.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi umrla po debelom ćilimu paprati i vreža. Stabla što umiru, ležeći, a što ipak, još, svom svojom dužinom puštaju korenje u
Toliko osobenost trenutka pobedi čoveka. III Kada je Me umrla I ptice sa nje odletele, Kada je sišla u svoj dom, Ona ga je sama vodila; Nije mogla ni da se miče, Nije imala sa kim
U njegovim rečima nije bilo nimalo smeha, kao ni u njihovoj pesmi, kada mi je objasnio: „Kažu da kada je devojka Me umrla, i zaručnik video kako je odnose, kroz noć, doviknuo je plačući: Da, da, Auide, Auide (verenice!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ljudski sine Od prašine, Znaj, putniče, Samrtniče!... Grozna pesma njinih grla U dvoru je tek umrla. — A Radivoj na grob gledi, Reč s usana teče bledih: „Avaj, brate!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kad nešto jednom pođe, ne zaustavi se! I malog je Vuju, sinovca i jedinu mušku glavu, kad mu je mati umrla, povratio na starevinu.
Ču se da je Stolina majka umrla. Mijo oživi. Preklani, biće baš uz ono devet babinije' uká iza Mučenika, zabrazdi' i ja.
Vidim: vesô je nešto. — Evo, i ja, Dule, oživio. Stolina majka umrla, pa on došô svom đedu da potraži svoju starevinu. — Kud ste to naumili. ako Bog da? — pitam ja.
Bojić, Milutin - PESME
iste patnje: Obučen u isti oblak iskušenja, Zvezdar traži žudno izvore spasenja, I klone i čeka dan smrti i pratnje. Umrla je slava herojstva i skaske, A spomen nemoći, Moloh svih vremena, Ždere nove žrtve, kojima je cena Obeščašćen lovor
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
babinog sopčeta, one ispred kuće na užetu poređane isparene i vrele njene haljine, postelja, jorgani i dušek u kojima je umrla. A tada je bila baš i jesen.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Prema srpskom starinskom shvatanju, j. drveta nalaze se u raju; njihove plodove dobijaju umrla deca (Karadžić, 3, 136); i u jednoj narodnoj pesmi iz Bosne: »Jabuka je nasred raja rasla, Na pakao grane nadnijela«
1886, 106 id); od jabuka, ko ih pojede, narastu rogovi (SEZ, 41, 1927, 216; 520; Polivka u ZNŽOJS, 13, 1908, 213); umrla careva kći, kad okusi od j. koju je majka dala sinu koji je u vojsku polazio, oživi (SEZ, 41, 1927, 59); j.
U zapadnoj Slavoniji, kad se o Božiću vrate domaći iz crkve, posipaju ih p. ili pšenicom (Begović, 86). Deci koja su umrla ne okusivši još hleba, kuva se za dušu p. (ŽSS, 182 id) — razume se, zato što im je to i na ovom svetu bila hrana.
i kiti se raznobojnom vunicom i krpicama, i drugim darovima (SEZ, 14, 251 id; 19, 249; GZM, 6, 1894, 165 id). Umrla deca se i danas, u nekim krajevima, sahranjuju u šljiviku (
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Što ćeš ovdje? — upita je Rade, samo da nešto rekne. — Sada sam, bolan, stopanjica; umrla mi svekrva! Ćute, a vidi se, žena bi razgovarala. Ali kako započeti? Odbjegla ga dok je Rade ludo dijete bio.
Već vrijeme je, jer, otkada mu je majka umrla, u kući žive kao živine: nema ko da ih drži u redu, ni da ih ispere; i svome ocu govorio je — zadovoljan je.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
je ćerku lečio od žutice na gaj način što ju je po ciči zimi terao da trči naga oko kuće, posle čega je jadna devojka umrla od nazeba. Izgleda da su mu zbog toga odsekli i nos. U celoj ovoj priči ostalo je nešto nejasno, bar za mene.
Ilić, Vojislav J. - PESME
On prezre lukave molbe, slobode i pravde žedan: „Umrla slobodo rimska, tako mi kviritske sreće, Svet može dvoriti njega, al' Katon građanin neće!“ I Katon održa kletvu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
izlazi, da nikoga više ne vidim, ne čujem, pa ni samu tebe, ni oca, da bi bar onda ovde sama, pusta, zatvorena što pre umrla, izludela i svršila. (Razjareno, unezvereno ide po sobi.) Oh! Ovo je strašno!
Tebi, dedo, tebi hvala! Oh, da tebe ne beše, živa bih umrla ili, ko zna šta bih od straha i samoće učinila od sebe i dece...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Onoga istoga dana kad je došlo pismo s vešću da je Rista izišao iz zatvora, umrla je predveče majstorica Ristana. Ali teško, s pitanjima i traženjem u očima do pred samo izdisanje. „Decu želiš, Ristana?
Oprosti i zaboravi! — A Milica je umela da oprosti i zaboravi i bila srećna. I tako je i umrla, srećna, samo mnogo iznurena. U domazluku je mater u svemu zamenila Stanojla.
Određen je bio da krsti Paulino drugo dete. Prvo dete, kršteno u katoličnoj crkvi, devojčica, umrla je. Drugo dete, sinčića, gospa Nola je, malo zakonom, malo svojom elokvencijom teslimila očevoj strani.
Gospa Nola je kupovala sanduke i rake, i izigravala familiju pri pratnjama iz veterinarove porodice. Gospa Pava je umrla poslednja; za sandukom je išla samo gospa Nola, i videlo se da je mnogo žalila pametnu i ozbiljnu ženu.
— Imaš pravo, potpuno. Svaki čestit čovek ne da svoj jezik i svoje običaje. Ja bih, dete moje, umrla, da mi na usta dođe tuđa reč... U koliko je sati sahrana? — Mladić se malo zatim oprosti i ode.
Na grobnoj ploči ime gospa Nolino bilo je napisano tim redom. Neko je osetio da je ona živela, radila, i umrla kao što se živi, radi i umire „tamo ispod planine”.
— Život žuri, i u žurbi mu mnogo šta i poispada iz džepova. Baba Brankova umrla pre godinu dana. Njen najmiliji unuk nije mogao doći.
Hajdmo sad kući. Ova večernja seta me vraća na misao da sam sâm, da mi je umrla mati. U varošici već sumrak. Fenjeri su nekako nesrazmerno visoki, i ne zna se pravo kome i gde svetle, jer su kuće
Šta će sad dalje biti? Kako se ono zvalo, da, Agnica, starija ćerka Dimitrijevićeva, valjda i znate, umrla na velikom imanju svoga muža — kanda je bio Vla', Mađar, šta li, ali mnogo bogat — umrla od neke strašne zarazne
valjda i znate, umrla na velikom imanju svoga muža — kanda je bio Vla', Mađar, šta li, ali mnogo bogat — umrla od neke strašne zarazne bolesti, i ona i još dosta čeljadi na imanju. Nije mogla dakle biti ovde prenesena...
Naposletku, udovica. Udovice, brate, teško umiru! Otišla u svoju staru banju, i tamo, za stolom, naprasno, ipak umrla. Ne znam pravo kako je to išlo: ovde svi pomrli, nema kome da se pošalje depeša.
Patio je od astme već kao mlađi čovek. On se dva puta ženio. Prva žena mu je umrla kad je rodila drugo dete, mrtvo. Ostavila mu je sina, pametno i ljupko dete, ali slabunjavo dete, krive kičme.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ćutljivi i mrzovoljni, tovarili su stvari. Dežurni oficir raportirao je komandantu da su u toku noći četiri vojnika umrla i deset konja lipsalo... Govore da u pešačkim pukovima ima mnogo više umrlih. Ljudi su se sa velikim naporom dizali.
Poznadoh ga odmah. Bio je to onaj mališan kome je umrla mati pokraj puta u Albaniji. Dete se valjda ne seća onoga dana kada su ga otrgli od majke.
Petrović, Rastko - PESME
Sva je mitologija umrla bila zauvek. Tako otpočeo novi neki razdruzgani život: Na automobilima crvenim koji su jurili kroz noć I između
Stanković, Borisav - KOŠTANA
SALČE (zadovoljna): Koju, gazda? TOMA (odsečno, više za sebe): Onu: bula mlada, posle svadbe, čim legla, odmah umrla. Sutra, sunce već izišlo visoko, visoko — a nje iz sobe još nema. Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi.
Šantić, Aleksa - PESME
No tebe nema... Umrla si nama... A narod?... Ćuti u tralji i ljesi. Vaj, nigdje ništa do leda i kama!... ... Hladno je, hladno...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama, Aleksandar ovako im na to odgovor dade: »Oho, reče, ama ta je kokoš već umrla, što je Dariju zlatna jajca nosila.