Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али кад је видео да прота на његов одговор чека, он сасвим мирно додаде: „Оче прото, од глади је умрла!“ Прота га је разумео. „Од глади?...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он неке пусти, а пола и̓ поапсио, и у апсу досад су петорица у гвожђу умрла. Искали смо да и̓ по нашему закону са̓ранимо, и није дао. Па ко сме онакоме отићи на предају?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Збиља, шта је?... — Немој долазити... — Да не долазим!... А што?... — Он нема више ћери. — Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. — Горе!... — А шта? — Она неће за Лазара. А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!
Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!... Па шта хоће човек више?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Насред катедрале лежала је она, Као Илузија која је умрла. Тако плава, тужна. У белом оделу, Легла је међ руже и миртино цвеће.
СТИХОВИ Ове мирне песме осенчене јадом, То су ехо речи што се нису рекле, Туге што је расла и умрла крадом, И суза што нису никада потекле.
Из смрти у живот непрекидно ходиш: За мој сан умрла, живиш у мом болу; Мреш у мојој вери, у сумњи се родиш; Бедну, а кроз сузу ја те видим холу!
Зато су те ноћи биле тако пуне туге и топлоте. А када је умрла, нечујно и спокојно, као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Осим његове чељадије, и цело га село зове ђедом. Жена му је давно у збегу умрла. Од старијег брата остала му је снаха која с њиме сада дели старешинство — Радојка јој име.
Сви те воле! — Јок, јок, знам ја! — Како знаш, радости моја, кад ти с нама ниси досад ни говорила? Ја бих пре умрла него што бих дала да ти неко рекне окорне речи! Опет обе јецају и загрле се. — А ђеда?
Данас је управо две године дана како је Ана умрла. Шта се није од то доба променило! Ја сам постао сасвим други. Побратиме, пусти ме да се исплачем — последњи пут!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио! И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису
— Хе, шта ћеш!? Другу Пéлу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Откад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имáће. Од онаког газде, — ето на шта сам спао!
Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу. Наш Шаца добио онај тал. Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шаца тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке куће да
А она каже да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби него да у тим годинама умре од страха у помрчини.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Па твоја жена. — А! — поче он као да се досећује — умре она. Још откада је умрла. — Како? где је умрла? Он једва окрену главу да ме погледа.
— Па твоја жена. — А! — поче он као да се досећује — умре она. Још откада је умрла. — Како? где је умрла? Он једва окрену главу да ме погледа. И, исто онако напућено, пркосно, гледаше ме као да ме испитиваше.
А Вејка није имала више код кога, но је од тада морала сама по пољу да ноћива. Затим се брзо изгубила, умрла, више од страха што је сама, напољу, него од глади. И тако Таја остао са варошанком.
му, некада у своје доба прва, чувена лепотица, а после хаџика, која је с оцем му чак и на Свети Гроб ишла, пре времена умрла због њега што га родила таквог.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
узети њену кћер ако дâ поред ње одмах пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник. На друго не пристајем. — Кад је тако, идем да јој јавим.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Штета је заиста, што је она мила, млада девојка, коју сам ја познавао од детињства, умрла, и ту има много његове кривице, ја то најбоље знам.
Три недеље после тога умрла је Наташа. ВИИИ. У оној истој ђачкој соби на Дорћолу у којој је становао и пре рата опружен на старинском плеханом
Африка
Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и врежа. Стабла што умиру, лежећи, а што ипак, још, свом својом дужином пуштају корење у
Толико особеност тренутка победи човека. ИИИ Када је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким
У његовим речима није било нимало смеха, као ни у њиховој песми, када ми је објаснио: „Кажу да када је девојка Ме умрла, и заручник видео како је односе, кроз ноћ, довикнуо је плачући: Да, да, Ауиде, Ауиде (веренице!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је потпуно заборављена. А сад се, ето, јавља, у његовој мисли. Она је била мртва већ више од годину дана, умрла на порођају, као и њено дете, што је требала, у седмом месецу, да роди.
Месецима, дакле, та млада жена, која му је умрла на порођају, није у његовим мислима, у његовом сећању, у његовом животу, имала никаква места.
А што се тиче њега, он је, каже, несретан. Удов је већ годину дана, а имао је добру, и лепу, младу жену. Умрла је на порођају. Живот му је досадио.
Павле није знао много о женама и није био женскар, а нарочито му није било стало више до жена, откад му је била жена умрла. На том путу, иако је био здрав, снажан, млад, човек, гледао је да се, ни са једном женом, не лола.
на то, како је имао младу и добру жену, како су сретно живели, како је њихово мало дете умрло и како му је и жена умрла. Он је сад сам. Не мисли више да се жени. Воли своју мртву жену.
њена баба, богата и лепа Петричевичка – за којом је лудовала цела Славонија – имала, са својим мужем, осамнаесторо, а умрла за њим, у року од недељу дана, кад је умро. А да је хтела да има швалере, могла их је имати – виђене, лепе, људе – сто.
Она посматра њега, који је, кад му је жена умрла, за овај свет као умро, и сад убија себе, због те мртве жене, тако рећи, свако јутро. А Божич?
Исакович није хтео да се са њом спанђа, из простог разлога што није хтео жену, која толико личи на жену која је умрла. Он се стидео и саме помисли да нека таква жена постане наставак његовог брака.
А он се, каже, био тргао, па му каза да је удов, да му је прошле године умрла жена, на порођају, а са којом је био сретан, па на жене и не мисли, нити мари за њих. Секретар му на то притрча.
Нека се на пут у Росију спремају! Он је из Вијене, свршивши све, пошао. Исакович, који је био – откад му је жена умрла – сметењак, поводљив у души, ушепртљао, јављао је, уз то писмо, и то, да је, за Ану, купио два лота сребрних, лепих,
Воскар Деспотович, коме је била тада умрла жена, био се обогатио нагло, са својим свећама, које је радио према моделима из Беча, и продавао, на хиљаде, дуж
Никад толике жене није имао. Павле му онда исприча да је, пре годину дана, сахранио своју љубљену жену, која је умрла, са дететом, мртвим, на порођају. Њу не може да заборави – друга му жена не треба.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Па то значи, ја нисам сигуран да се једнога дана не појави моја покојна жена, која је умрла пре једанаест година. И дође лепо, је л, па: „Добар дан”, а ја њој: „Добар дан, изволите!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала је обичај да ме води у цркву. Умрла је кад ми је било три године и од тада нисам прешао црквени праг. Моји су строго свесни.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце. Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва
Профит је другу узео. Таквог зета неће добити. Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је. Катица се још није удала, а прешла јој прва младост. Избира, неће да се уда.
А ко ће га тешити? Катица? Шамика? Та они сами утешитеља требају. Кад је умрла, Шамика није ни код куће био. Лепо су је укопали и искрено су је оплакали. Велика промена у кући Кирићевој.
Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. — Који дан биће година како је умрла, биће парастос. Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу,
— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? — Шта може казати? И другима је мати умрла, па су се оженили. Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била.
са својим састати. Њој је овај свет тамница. Смрт је из те тамнице избавила. Катица је умрла. Туга је убила. Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере. Захвална деца плачући су је до гроба допратила.
Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење. Сирота Катица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. И Шамики је врло жао; веома је поштовао.
Продужи. — Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати. Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. Шамика замишљен. — Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? — Би’. — Би л’ пошли за мене?
— Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? — Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. — Ја се жртвујем за њу. — Видим, и захваљујем вам. — Ал’ ја хоћу за Јуцу да више жртвујем. — Како?
— Знам, и скоро ћу умрети. — Па каква је то удаја? — Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. — Ал’ су здраве биле кад су се удале. — И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.
— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело. Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. — Та је л’ могуће? — Кад њему није противно, што вами смета?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад се говорило о порођају, чула је колико их има које ће да роде овог месеца, а колико их има за идући. Па како је умрла једна, узимајући куван пепео са сирћетом, да не би рађала више, јер их је већ имала шесторо.
Да јој се ово десило друге, или треће године, она би била умрла од стида и срама, скочила свакако у ту жуту, разливену, устајалу реку, што протиче под њеним прозором.
чак, боје бресака, кад јој је помагао при јахању, али је говорио сам себи да све то није као у других жена и да би она умрла, кад би знала на шта он мисли. И остали Срби, који су имали част да каткад вечерају код њеног стола, мислили су тако.
јер се ни на каква писма не јавља, па да му каже да су му деца здрава, као и брат, а да му је жена, госпожа Дафина, умрла.
тужно се смешећи на свет који се беше искупио на мосту, пред његовом кућом, он је закључио, по гомили уплаканих, да је умрла.
Смрт госпоже Дафине и њен живот беху у том насељу, при крају лета, свакодневни разговор. Знало се од чега је умрла и то се сматрало као казна за Исаковичеве грехе и обести.
Уверен да се неће изненадити, ако му снаха буде умрла, Аранђел Исакович био је сад, још увек, страховито изненађен, кад је збиља била мртва.
Ребра су га пробадала као ножеви, одузимајући му дах. Вест да му је жена, госпожа Дафина, умрла, примио је сасвим мирно. Чинило му се као да та вест долази са неког другог света.
толико избезумило тих првих дана, после женине смрти, био је тај грозни осећај да је то дошло тако изненада, да је она умрла без икакве везе са њим, да је нестала некуда, да је сад нигде нема, а кад се врати кући, ако се уопште врати, да је
Да није био војник, давно би се био скрасио негде са женом и децом и жена му можда не би била ни умрла! А једини је то посао пријатан, тај посао војнички!
на реку не слутећи ништа добро, сећајући се како је, на води, тамо у туђини, исто тако, једно вече, чуо да му је жена умрла.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
би тугованка о старој љубитељици мачака, тек сада, зазвучала јасно, па, ако хоћете, и потресно: А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, -јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
После његове смрти умрла је и његова поезија. ЈОАКИМ ВУЈИЋ У занатлијској породици, у Баји, у Угарској, родио се Јоаким Вујић 9.
После очеве смрти дошли су за њену породицу рђави дани. Она одлази у Србију, где живи код пријатеља. 1878. умрла је у Београду заборављена и у беди.72 Као готово сви људи њенога нараштаја она се огледала на поезији.
Милићевић, Вук - Беспуће
Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза
проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди.
Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и
Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво. — Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да плаче.
— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да плаче. — Горе него умрла. Да, она је умрла. Ње нема више ни за мене ни за тебе,
— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да плаче. — Горе него умрла. Да, она је умрла. Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.
— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да плаче. — Горе него умрла. Да, она је умрла. Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па га вати око грла: Ох, што није сад умрла! 123. Но већ мора да с' растави: „Збогом!“ рече, па ти брже, Оде к врати, па одбрави, Ал' како се млада трже:
Слуге гледе, Боже, ко је? Сад обрати лице своје, Стоји лице, цели пакâ, Де умрла милост свака, Пуно беса и страоте, Па на око све се оте. Гледа око, пламти, гори, Кô да оће свет да смори.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Можеш му се повјерити отворено и без зазора, као најрођенијем. Кад је умрла дједова баба, Милица, потиштени старац дуже времена налазио је себи разне послове све негдје подаље од куће, да је
— Па и ја сам, да речемо, жив створ, пожелим се разговора, па би рад имати некога свог, болећега ...Баба ми умрла, синови сваки за својим послом, па куд ће стари човјек нег да разговара ил са свецима или са мртвима. — Аха, види ти!
— Била сам, овчице моја рођена, па не помаже. Могу ти, вели, баба, издати само умрлицу, то да си умрла, а друго ништа. Твој Дане још давно је пријавио твоју погибију. — Како сад то, бако?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МУСА: А ја све време мислио да је нека политика... ХУСО: Човече, онаква жена! МУСА: Да није умрла, нико јој не би верово. АХМЕД: То јој је тако записано и суђено још оног часа када је бег обећо Имотском кадији.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Био је син неке просјакиње Назе. Она је умрла одмах чим га је родила. Махала га очува а и сама не знајући како. до шеснајесте године није се знало којима највише
Мати ми скоро за оцем умрла. Зато сам бабу звао увек мајком. Дакле од целе некадашње богате и знане породице само ми бесмо остали.
Имали су четири сина и три кћери. Једна удата, друга умрла а трећа још дете. Као што рекох, дошао св. Арханђел, а они славе.
Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да
Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце... Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је зато што има
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
цара Татарина прими, одговори по истоме гласоноши цару Татарину и рекне: — Иди и кажи твоме цару да је моја кћи умрла, нек тражи у вилајету другу царицу, и да се битке и ратовања окани.
Но свуда му на то питање одговоре да је кћи цара Петра умрла, а цар Петар отишао до Сунца да га то и то запита. Цар Татарин окрене се по двору тамо и амо неколико пута и свуда
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, а кад виде да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Један опет од тијех ага поче Мују тјешити: — Немој, Мујо, плакати, и у мене је жена умрла, па ево ме жива. Знам ја како то заболи кад жена умре, али, шућур богу, тај бол часком прође, жена кад умре тако ти
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ах, сирота Персо, нисам те знао уважавати. Она ме је кукавна слушала као цара. ЈЕВРЕМ: Пак си и њу кињио, док није умрла. МАКСИМ: Ти се у моје послове не мешај.
Више би пута пио и ја мало вина, али она: „Како ја пијем воду, па нисам умрла“. Кад пођем у подрум, а она ми преко уста начини кредом белегу, да не могу пити.
КУМ: Али, кума Максо, кад сви признају... МАКСИМ: Ја један не могу. СВЕТОЗАР: Ви грешите против правде. МАКСИМ: Умрла је правда; звоните! (Звонце се чује. Завјеса пада.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Баш ми жао! Стварно ми је жао! У ствари, да ме вечерас нисте извели на једно овако фино место, умрла бих а да не бих никада дознала чему служи стари кечуп, на часну реч!
“ Била сам болесна и аутобус је каснио, а умрла ми је и тетка! „Нека се то више не понавља!“ Неће, обећавам! И шта сад?
Биће мања од маковог зрна!“. Е, видите, у томе и јесте штос! Пре бих умрла него да се вратим, на часну реч! Издржаћу најмање пет-шест година, макар цркла!
— Свега два ... казала је маман. — Онда боље да није ни умрла! — закључила је бакута, не без извесне горчине. Или погледајте само мог маторог!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Зар није умрла? АЛЕКСА: Кад ви дођете, мора проживити да наново од муке умре. ЈЕЛИЦА: Ја ћу мога татицу намолити да ме за вас дâ,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно. Сасвим је свеједно умрла ту или напољу, или упали обоје под лед: не бих могао више издржати жену а и мени би било сувише жао.
И показа читав ред брда и Монт Паланкинос који као да својим зидовима држи небо. Сва природа би оштра и плава као умрла усна. Једна звезда паде чим се поврати мрак.
хтела нигде да иде да јој се не би шта догодило, а онда је једанпут зажелела да иде на свечаност на Острву, па у чамцу умрла. — Не могу никада да заборавим онај шамар; имала је прстен на руци; ја после нисам хтео да идем у школу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...
Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати: — Има Бога, братићу, кажем ја !... Умрла!... Кâ свака стока, и без свеће и без исповести... — Шта говориш ти !... Ко је умро ?...
А Љубица настави: — Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали... Али је прошло све... Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...
Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут ... Шта је то... докле ће тако ? Зар још није умрла?... Тако дуго!..
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једва су га спасли наши наполичари и моја добра, мала, нежна, баба Јула. Сестре мога оца нису биле срећне: једна је умрла млада, а друга је била несрећно удата, у Загајце, за богатог трговца, Мунћана.
Био се оженио лепом ћерком мајора Беланова („от Домоглед“), али се одао лову и картама. Жена му је умрла млада. Мој брат је из тог брака.
Моја мати, Марина, била је девојка крупних очију, косе до колена, и кад је била седа. Мати јој беше рано умрла, а отац тако строг, да је у згради Варошке куће у Панчеву, која и сад стоји, морала да пере камените степенице, пред
И зими. На коленима. Била је то велика паћеница целог живота и умрла је пре него што сам могао да стигнем из иностранства.
у Иланчу преко Темишвара, где моја мати има, на гробљу, поред гроба млађег Радичевића, гроб своје ћерчице, која је умрла после једног пада са клупе, за шта је била крива једна дадиља, и гроб свог малог сина, који је умро после једног пада
Кад га запитах откуд долази, он ми рече: из Букхаре! Мати му је била умрла и комшије његове беху је сахранили. Неко му је покрао намештај, код куће. Ни постеље, вели, немам!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Много је година Магдалена ту живела, па је Ту и умрла. И неки људи, који су тамо били залутали, нађоше је једног дана у пећини мртву. Магдалена је била већ давно мртва.
Данас се, каже, матере везују, а деца добивају поклоне... А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље... Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима...
Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла... Била је велика већ, као ти... налик на тебе... Сироче: На мене налик?
Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла... Била је велика већ, као ти... налик на тебе... Сироче: На мене налик?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Крижаљком рачуна: Милетина буна, Па све до Царинског рата, — Прва рата. Посведочиће цела умрла родбина Да је тада имао четрдесет година.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
гусле се струне покидале, сакриле се виле у пештере — бојаху се сунца и мјесеца; бјеху мушка прса охладњела, а у њима умрла свобода, кâ кад зраке умру на планину кад утоне сунце у пучину. Боже драги, свијетла празника!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али зато није ни умрла као остале женске. Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах
Није лаж. Живи људи још то причају и куну се. Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, | умоболан свршио. А он опет отишао на та своја путовања и лутања.
И горе, и доле, и свуда су гореле свеће. Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НЕСТАНАК Умрла је у јесен очајну, Под бременом сумње и живота; Не озари среће је лепота, Нити сними икад тугу тајну; Умрла је
Умрла је у јесен очајну, Под бременом сумње и живота; Не озари среће је лепота, Нити сними икад тугу тајну; Умрла је убога сирота.
Горка јесен узела је рâна. Охлађене, разболеле груди За њу више немаху топлине... Умрла је када цвеће гине. Остављену, не знаше је људи; Она боле видала је њине. Како ли је пусто, тамно сада!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дабогда не умро, док не измерио небеске висине и морске дубине! Дабогда омастио својим вратом личину! Дабогда не умрла, док те муха са стôца не оборила!
— Болан, што пјеваш, да ли ти није мајка зимус умрла? (Прсне опет устима): — Богме, ја јој нијесам крив, а она се не бијаше рано родити — (па опет шљедује с пјесмом).
Не пјевај, умрла ти је жена! (Онда он скочи на онога те му је рекао, вичући и бијући штапом): — Ко ти је казао? (Они сад у хитњи
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
114. Сјекутићи сијеку, вукотићи вуку, сам баћа превраћа. 115. Скочи срна иза трна, ђе се свила, ту и умрла. 116. Сламна кућа, гвоздени притисци. 117. Споља тело, а унутра кошуља. 118.
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види јели заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
“ „Па умри“, одговори јој човек, „један пут нек је и моја старија.“ Жена легне пак се начини да је умрла. Лежећи тако целу ноћ, кад буде у јутру, рекне јој муж: „Устај, или ћу сад ићи да зовем жене да те окупају и наместе.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Али о овом и примедбу треба рећи, јер се догађа, пошто се умножила умрла братија више пута, да се у једној недељи три или четири успомене стекну, па и више.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| И данас тужи ми срце спомињући ју. Жалим је колико да је јуче умрла. Толико сам је љубио да, да је живила, не би се нигда од ње удаљити могао.
ме је на исти начин при матерњим прсима држала и својим млеком [х]ранила, оживи жеља моја за њом, колико да је данас умрла, крв њезина која у мени тече, почне с већим устремљењем тећи, срце ми се смуштава, саме сузе теку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кад је некада као ђак и великошколац... Некада. Он не долази кући као некада. Мајка је умрла. Ено га гробље. Ту је она. Није јој отишао на гроб. Никада више неће отићи на преровско гробље... Баба Ката.
Кочијаш климну главом и опомену коње да пођу. Њега овде неће сахранити. Никад. И ако сасвим пропадне. Умрла... Умреће и он. Шта би она имала од тога да јој сврати на гроб? Наружи му се лице, зажмури, потмуло јекну.
— Ти памтиш тоцило? — Па скинули смо га тек кад је мати умрла — не одговори одмах Аћим, а гласом не скрива зачуђеност и нелагодност.
Нека га тако док се багрем не осуши.“ Тако сломљено, стајало је тоцило наслоњено на багрем док мати кије умрла. Онда су га скинули и одгурали око плота, поред јасенова.
Не даде Бог да његово остане за њим.“ Три су јој детета од њега умрла од болести. Она о њима никада није причала, само им је на задушнице палила три свећице под дреном који им је отац за
Чинило му се да сви с којима се мимоиђе путем гледају поруб његовог феса. Мати је умрла с домаћиновим јатаганом под главом. Првог мужа она је до смрти звала „мој домаћин“.
— Удовице га уклеле, па му се жена оволико мучи. Ућуташе пред нечијим лаким и брзим корацима. — Ако би Симка ноћас умрла, шта мислиш: да ли би се Ђорђе поново оженио? — приближи му се и шапну Анђа. — Такве као Симка не умиру.
— Такве као Симка не умиру. А ти не би морала то сада да збориш. — У њеним годинама није једна умрла на порођају. — Ако не заћутиш, ишчупаћу ти нос! — Кратка ти је рука за мене.
— Имам. И Симка је болесна. — А ја сам имао два сина и обојица су умрла. Сироти... Била су то добра деца. Ђорђу се причини да ће га отац песницом ударити по глави, трже се и припи уза зид:
Беле се и новине на поцрнелом цигланом поду. — Сад кад си прочитао новине, можеш да идеш кући. Умрла ти је снаја. Аћим трже главу и погледа у капетана. — Ред је да јој запалиш свећу. Можеш да идеш.
Он обеси руке и главу на дрвене решетке прозора. Тресе се. Сам је на свету. Угледа светло у новој кући Па она је умрла!... Али зашто у ово доба светли лампа? Адам! Излази.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Усправљена и у старости, лепа, умрла је пре неку годину. Назире је Господар Јован и чики му се да Савка Каљевић гледа, кроз излог, уз Вишњићеву, ка Музеју:
заштити свог некадашњег газду, забрани насиље и плачку, остави Мехмеду дукат да сахрани жену која тек што је била умрла (невоља, ни Тyпцима, не долази сама), а он пође ка Стамбол-капији.
Кад му је било десет година, она је умрла: тада више није била ни ауторитативна, ни српска, само кнегиња у изгнанству.
О њеној се смрти говорило као о смрти старе жене, мада су неки бечки и новосадски листови писали да је умрла прерано, напречац и од јада.
Љубица је знала да је то последњи октобар који промиче и над њом. Умрла је девет месеци после окршаја у Жабарима, у мају 1843. године.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зато су те ноћи биле тако пуне туге и топлоте. А када је умрла, нечујно и спокојно као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона, а гласови тих
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шта? Могу ли издржати овај бол; могу ли... Зар могу пристати на ону утеху? Радити на науци. Да ли је у томе ствар? Умрла ми је жена, је л’ то? Једна је жена умрла.
Зар могу пристати на ону утеху? Радити на науци. Да ли је у томе ствар? Умрла ми је жена, је л’ то? Једна је жена умрла. Ах, али та жена што је умрла, то је моја жена, један огроман део мене је у њој, то сам донекле ја умро.
Радити на науци. Да ли је у томе ствар? Умрла ми је жена, је л’ то? Једна је жена умрла. Ах, али та жена што је умрла, то је моја жена, један огроман део мене је у њој, то сам донекле ја умро. Па шта, ти ниси једини.
Марко је погинуо на Мачковом камену септембра четрнаесте; снаха је убрзо за њим умрла. Петар је као регрут одступио с војском, а шеснаесте јавио да је као борац на фронту. Петар, борац?
увиђавности и савести, непристрасно и објективно закључе о факту у питању, то јест: је ли Фата, Аганова мајка, умрла од зулума Икетиног, или, напротив, Фата, Аганова мајка, није умрла од дотичног зулума његовог.
факту у питању, то јест: је ли Фата, Аганова мајка, умрла од зулума Икетиног, или, напротив, Фата, Аганова мајка, није умрла од дотичног зулума његовог.
није много, кад сам у некој прилици случајно чуо да је мала Светлана, чију сам рукавицу давно био изгубио и заборавио, умрла. Али како сам ову вест примио не бих знао тачно да кажем.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А умрла је нагло, у неколико дана, од упале плућа, послије једног излета на коме смо се лијепо забавили и о коме су на повратку
Памтим, ту је био постављен одар покојне мајке, а касније дједов. Кад је умрла бака, био сам већ далеко у свијету. Једном је у нашу варошицу залутао неки надвојвода од царске куће.
Био је неколико година млађи од мог оца: између њих двојице умрла су два брата, у нејаким годинама. (Њихова имена знао сам с мраморне плоче на породичној гробници.
Та није умро Бог!” — Нису је схваћали. Па јасно! Сасвим јасно! Умрла је само једна — ма колико драга, ма колико добра — бакица. Једна јединка. Није умрло сâмō начело постојања!
Упињао сам се да јој дослутим право значење. Неколико мјесеци касније умрла ми је мајка. Задуго се нисам могао отети осјећају да је онај поклич био недвоуман наговјештај те несреће.
Упитао сам га за његову некадашњу учитељицу клавира. „Умрла је”, одговорио ми је сасвим кратко, између двије жлице цонсоммé-а, без подробнијих података. Клавир је био напустио.
знао да и у томе „сам самцат” има степеновања, до које невјероватне мјере и како неизљечиво сâм може да буде човјек. Умрла је поткрај прољећа. На груди сам јој положио медаљон с мајчином сликом и киту мокрих ружа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А после?... Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе... О-о-о- !... А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било... Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
је царев син отишао од куће, њему се чини да нема него три дана; али тому има већ управ три године; и у том је њему умрла мати, а отац му се оженио маћијом.
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
СВЕТИ АРАНЂЕО И БАБА Баба се пет пута удавала, па пошто је умрла, кренула богу на истину. У путу је срео свети Аранђео, па ће јој: — Кудијен си пошла, беба? — Богме, синко, у рај.
— Па умри, — одговори јој човек — једанпут нек је и моја старија. Жена легне, па се начини да је умрла. Лежећи тако целу ноћ, кад буде ујутру, рече јој муж: — Устај, или ћу сад ићи да зовем жене да те окупају и наместе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сад не размишљам. И поред сазнања Да љубав наша умрла је за нас, Мене не боли овај живот данас, Ни старо небо, ни облак сањања.
Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје! Више моје главе кликће чудно јато: “Беше тако срећна, умрла је зато.” И то је било. Испричах све Једном чичици: очи му сиве. “Не бој се, рече, за снове зле.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сетио сам се свог дугог путовања кући без тренутка одмора и како је она умрла, пошто је неколико недеља била у агонији.
Док сам тамо беспомоћно лежао, помислио сам да је моја мајка умрла, док сам ја био далеко од њене постеље, сигурно би ми послала неки знак.
У том часу, био сам сигуран, не знам како, да је моја мајка умрла баш тада. И то је била истина. Нисам био у стању да појмим огромну тежину болног сазнања које сам унапред осетио и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
је криза прошла и мој лекар сматрао да сам довољно јак да поднесем удар тешке новости, саопштио ми је да је моја жена умрла пре неколико дана као жртва исте болести. Она се заразила овом немилосрдном болешћу лечећи ме.
Ћипико, Иво - Приповетке
— једва дочека Марко. И, залишљен, надода: — Ово је прва што ће ме сама наћи... — Биће јур година да ти је мајка умрла, а одонда те ријетко виђевам... — Сам сам... а опет дошао бих, близу смо. Но некако теби није мило... .
Да је онај потражи што је издалека... што се с њим упознала! Али, ко зна гдје је он сада! А Марку је умрла мајка, сад је сам у кући, одмах у другој увалици; има и комад врта и бродицу и пар мрежа.
— Немој! Пусти ме да нађем децу, да им наложти ватру да се огреју као и они срећници тамо! Мајка им је умрла! Ко да их прикупи? Зар су они чему криви? —А колико их имаш? —Петоро! —одговори Арнаут и гледа у очи Миливоја.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Пусти ме, молим те! Хоћу да се провозам трипут од Калемегдана до Славије, па макар после умрла. Наредите, господине Перо! ПЕРА: Разумем, госпођо министарка. (Клања се излазећи.
ЖИВКА: О, луди, шта ме снађе! Да сам јуче умрла, то не би' данас доживела. НИНКОВИЋ: Да, али да сте јуче умрли, ви не би данас били госпођа министарка.
ВАСА: Па добро, како по женској линији, чији си ти? КАЛЕНИЋ: Моја је мајка још пре двадесет година умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те самог на свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено“.
главе, Вук Исакович се такође на реци, пуној муља, састаје у далекој туђини с гласоношом који му саопштава: да је умрла његова супруга, госпожа Дафина.
Вуку Исаковичу на реци Ину - Вук је загазио у речно блато, Ахим говори из чамца - „да му је жена, госпожа Дафина, умрла”. 391 А смрт је наступила на крају осме главе. О томе како је Вук примио вест о жениној смрти, не каже се ништа.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Да се браним, ага. — Чиме?... Пушком?... Каурска главо неразбрана!... Зар не знаш да је ваша пушка умрла одавно? — Заиста је тако, ага!... Али деси се по нека... — Која не упали — — — Понекоја и упали!
— Новице, по Богу од сада брате, ето изјадах ти се. А ти ћути и не казуј ником. Рекао сам у селу да ми је она жена умрла. Ех, брате, нема чистије земље од наше. Ово је Турћија, а оно тамо црни образ.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А ти просиш кору хлеба — Хоће л’ ти је когод дати? А знам, има многих, многих Што су били отац, мати. Умрла су деца њина: Ојади их жалост веља; Њима ј’ тешко, теби теже Без обране родитељâ.
Петровић, Растко - АФРИКА
Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и врежа. Стабла што умиру, лежећи, а што ипак, још, свом својом дужином пуштају корење у
Толико особеност тренутка победи човека. ИИИ Када је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким
У његовим речима није било нимало смеха, као ни у њиховој песми, када ми је објаснио: „Кажу да када је девојка Ме умрла, и заручник видео како је односе, кроз ноћ, довикнуо је плачући: Да, да, Ауиде, Ауиде (веренице!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Људски сине Од прашине, Знај, путниче, Самртниче!... Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла. — А Радивој на гроб гледи, Реч с усана тече бледих: „Авај, брате!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад нешто једном пође, не заустави се! И малог је Вују, синовца и једину мушку главу, кад му је мати умрла, повратио на старевину.
Чу се да је Столина мајка умрла. Мијо оживи. Преклани, биће баш уз оно девет бабиније' укá иза Мученика, забразди' и ја.
Видим: весô је нешто. — Ево, и ја, Дуле, оживио. Столина мајка умрла, па он дошô свом ђеду да потражи своју старевину. — Куд сте то наумили. ако Бог да? — питам ја.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
исте патње: Обучен у исти облак искушења, Звездар тражи жудно изворе спасења, И клоне и чека дан смрти и пратње. Умрла је слава херојства и скаске, А спомен немоћи, Молох свих времена, Ждере нове жртве, којима је цена Обешчашћен ловор
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. А тада је била баш и јесен.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према српском старинском схватању, ј. дрвета налазе се у рају; њихове плодове добијају умрла деца (Караџић, 3, 136); и у једној народној песми из Босне: »Јабука је насред раја расла, На пакао гране наднијела«
1886, 106 ид); од јабука, ко их поједе, нарасту рогови (СЕЗ, 41, 1927, 216; 520; Поливка у ЗНЖОЈС, 13, 1908, 213); умрла царева кћи, кад окуси од ј. коју је мајка дала сину који је у војску полазио, оживи (СЕЗ, 41, 1927, 59); ј.
У западној Славонији, кад се о Божићу врате домаћи из цркве, посипају их п. или пшеницом (Беговић, 86). Деци која су умрла не окусивши још хлеба, кува се за душу п. (ЖСС, 182 ид) — разуме се, зато што им је то и на овом свету била храна.
и кити се разнобојном вуницом и крпицама, и другим даровима (СЕЗ, 14, 251 ид; 19, 249; ГЗМ, 6, 1894, 165 ид). Умрла деца се и данас, у неким крајевима, сахрањују у шљивику (<СЕЗ, 14, 114>). Све то показује да ш.
Ћипико, Иво - Пауци
—Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне. — Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва! Ћуте, а види се, жена би разговарала. Али како започети? Одбјегла га док је Раде лудо дијете био.
Већ вријеме је, јер, откада му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је ћерку лечио од жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка умрла од назеба. Изгледа да су му због тога одсекли и нос. У целој овој причи остало је нешто нејасно, бар за мене.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он презре лукаве молбе, слободе и правде жедан: „Умрла слободо римска, тако ми квиритске среће, Свет може дворити њега, ал' Катон грађанин неће!“ И Катон одржа клетву.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
излази, да никога више не видим, не чујем, па ни саму тебе, ни оца, да би бар онда овде сама, пуста, затворена што пре умрла, излудела и свршила. (Разјарено, унезверено иде по соби.) Ох! Ово је страшно!
Теби, дедо, теби хвала! Ох, да тебе не беше, жива бих умрла или, ко зна шта бих од страха и самоће учинила од себе и деце...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Онога истога дана кад је дошло писмо с вешћу да је Риста изишао из затвора, умрла је предвече мајсторица Ристана. Али тешко, с питањима и тражењем у очима до пред само издисање. „Децу желиш, Ристана?
Опрости и заборави! — А Милица је умела да опрости и заборави и била срећна. И тако је и умрла, срећна, само много изнурена. У домазлуку је матер у свему заменила Станојла.
Одређен је био да крсти Паулино друго дете. Прво дете, крштено у католичној цркви, девојчица, умрла је. Друго дете, синчића, госпа Нола је, мало законом, мало својом елоквенцијом теслимила очевој страни.
Госпа Нола је куповала сандуке и раке, и изигравала фамилију при пратњама из ветеринарове породице. Госпа Пава је умрла последња; за сандуком је ишла само госпа Нола, и видело се да је много жалила паметну и озбиљну жену.
— Имаш право, потпуно. Сваки честит човек не да свој језик и своје обичаје. Ја бих, дете моје, умрла, да ми на уста дође туђа реч... У колико је сати сахрана? — Младић се мало затим опрости и оде.
На гробној плочи име госпа Нолино било је написано тим редом. Неко је осетио да је она живела, радила, и умрла као што се живи, ради и умире „тамо испод планине”.
— Живот жури, и у журби му много шта и поиспада из џепова. Баба Бранкова умрла пре годину дана. Њен најмилији унук није могао доћи.
Хајдмо сад кући. Ова вечерња сета ме враћа на мисао да сам сâм, да ми је умрла мати. У варошици већ сумрак. Фењери су некако несразмерно високи, и не зна се право коме и где светле, јер су куће
Шта ће сад даље бити? Како се оно звало, да, Агница, старија ћерка Димитријевићева, ваљда и знате, умрла на великом имању свога мужа — канда је био Вла', Мађар, шта ли, али много богат — умрла од неке страшне заразне
ваљда и знате, умрла на великом имању свога мужа — канда је био Вла', Мађар, шта ли, али много богат — умрла од неке страшне заразне болести, и она и још доста чељади на имању. Није могла дакле бити овде пренесена...
Напослетку, удовица. Удовице, брате, тешко умиру! Отишла у своју стару бању, и тамо, за столом, напрасно, ипак умрла. Не знам право како је то ишло: овде сви помрли, нема коме да се пошаље депеша.
Патио је од астме већ као млађи човек. Он се два пута женио. Прва жена му је умрла кад је родила друго дете, мртво. Оставила му је сина, паметно и љупко дете, али слабуњаво дете, криве кичме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ћутљиви и мрзовољни, товарили су ствари. Дежурни официр рапортирао је команданту да су у току ноћи четири војника умрла и десет коња липсало... Говоре да у пешачким пуковима има много више умрлих. Људи су се са великим напором дизали.
Познадох га одмах. Био је то онај малишан коме је умрла мати покрај пута у Албанији. Дете се ваљда не сећа онога дана када су га отргли од мајке.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сва је митологија умрла била заувек. Тако отпочео нови неки раздрузгани живот: На аутомобилима црвеним који су јурили кроз ноћ И између
Станковић, Борисав - КОШТАНА
САЛЧЕ (задовољна): Коју, газда? ТОМА (одсечно, више за себе): Ону: була млада, после свадбе, чим легла, одмах умрла. Сутра, сунце већ изишло високо, високо — а ње из собе још нема. Мајка јој дошла у походе. Она се још не буди.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но тебе нема... Умрла си нама... А народ?... Ћути у траљи и љеси. Вај, нигдје ништа до леда и кама!... ... Хладно је, хладно...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама, Александар овако им на то одговор даде: »Охо, рече, ама та је кокош већ умрла, што је Дарију златна јајца носила.