Dučić, Jovan - PESME
Kada cvet uvene, nova zvezda blisne. No pogled umrlih ljubavi kud gleda? Moru idu reke, zemlji gore lisne, A ljubav ćutanju s usnama od leda.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
otkopali, bio je tek kao malo, novorođeno dete; priče: o rađanju sa sabljom na ruci, o „lekovima od smrti”, o oživljavanju umrlih i o sahranjivanju živih, o gujama u srcu i — sto kojekakih budalaština: sve se to potencisalo u jednu moćnu gužvu i
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
sve „pustinjsko“ odelo, što su mu žene od umrlih muževa i sinova davale. Čak je imao i kao neku prevlast što je samo on mogao do klisarnice, u jednom zaklonu od streje
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁰⁰ U našem narodu su tabuisana imena opasnih bića, bogova, zlih sila, nekih životinja, bolesti, umrlih ljudi i dece. To dolazi otud što se veruje da i samo izgovaranje imena zlih sila ili bića priziva ta bića i sile.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od života njemu je ostajao jedan »bledi prizrak umrlih snova« i on je najradije pevao »sumornu i hladnu pesmu«, »himnu vekova tavnih«.
Milićević, Vuk - Bespuće
I u tome udaranju umrlih grana, on je naslućivao jedan samrtnički ropac. „Dakle i on“ ! rekao je i zamislio se. I još je više zavolio to mrtvo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zvona su po ceo dan zvonila i kretali se pogrebi umrlih od rana ili pegavog tifusa. Ručali smo baš, i moji su pričali kako je to bilo strašno kada su neprijateljski aeroplani
Pandurović, Sima - PESME
Sto golih težnja, k’o sto crnih ruku, U kiši suza vapiju i traže Umrlih ruža mirise što blâže, Umrlih dana spomen koji trne Uz kucnje srca k’o doboše crne; Koji vreme, život večnom stanu
Sto golih težnja, k’o sto crnih ruku, U kiši suza vapiju i traže Umrlih ruža mirise što blâže, Umrlih dana spomen koji trne Uz kucnje srca k’o doboše crne; Koji vreme, život večnom stanu vuku.
Promiču ponos, milosrđe, vera, Polet i ljubav, i hrabrost i nada; Lud vetar muka naše želje tera Predelom mrtvim umrlih balada.
NEMIR MRTVIH To je bila teška noć za teškim dânom — Noć uvelih snaga, noć umrlih bića, Noć čudnih vetrova, zaspalih otkrića, Noć strašne smrti u tom vrtu rânom Mladosti, tužne mladosti što vene.
Svaka nosi jedan dugi sanduk želja, Maštanja i nada, i cveća i snova, Umrlih časova tuge i veselja. I što dalje idu, senka biva njina Sve veća na svodu mramornom i zlatnom, I strahotno svaka ima
Sveti Sava - SABRANA DELA
ne izostane u vašoj ulenjenosti, a usto još i na paljenje sveća i čišćenje i paljenje kandila, ili na spominjanje živih i umrlih, koji su upisani da se spominju; još i panihide po predanom činu, kao što se i u sinaksaru zapoveda, i o umrlim svetim
A pomene svakoga od umrlih da upisuje eklisijarh, da ih vi imate nezaboravno i da ispunjavate neizostavno. Ali o ovom i primedbu treba reći, jer
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
fortuna — sreća, sudbina ftori — drugi po redu ftornik — utorak had — podzemni «donji svet» u kome žive duše umrlih hak — naplata, nagrada hatar — pamćenje, sećanje, naklonost hesap — pazar, trgovina hidra — morska životinja Hiotac
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali ja ga razumem. On živi usamljen, zaostao, potpuno sam, posle svih svojih davno umrlih drugova, kao određen da vidi šta sve rade oni što su došli posle nestale, izumrle generacije kojoj je pripadao, kao
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
prizor uvijek mi se navraća pomisao da bi lica spavajućih, iz pijeteta, trebalo samilosno zastrijeti maramom, kao lica umrlih. Strašno je bdjeti uz bok nekoga koji spava. To je oduvijek rađalo u meni neki panični provalijski nesrazmjer.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— dukat sadrazan — veliki vezir; lični čuvar sakato (voće) — krasno saktisati — uništiti salandar — žrtva u čast umrlih sanje — dojenje saraj — dvor sati (sem, seš, se) — sisati, dojiti sahan — metalna (bakarka) posuda svještavaju
Petković, Vladislav Dis - PESME
U baštama mirnog zaborava, U podneblju umrlih opela Ženska kosa i lepota spava Sa tišinom i šapatom jela. I dok lišće izumire s grana, Pesma tica i vedrina
UMRLI DANI UTOPLjENE DUŠE Još jednom samo, o, da mi je dići Ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo, o, da mi je ići Prostorom snova pod vidikom jadâ.
Tu nekad behu san i zvezde same. Kol'ko velik grob! I ja, tu, kraj njega Stojim k'o oblik umrlih vremena, Poslednji čovek na granici svega, Poslednji talas otišlih spomena.
narod listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese žara, Da probudi zvona s umrlih zvonara!
noć zaborava sve je dosad skrila Osim nje, što ide sa nestalih stvari Uz oblik vetrova i govor dubrava, Kao duh umrlih preko naših glava?
Ne ume čovek da bude jak Kad kiše liju sa sviju strana. Nema očiju za dubok mrak. Ne peva tica s umrlih grana. Dobro mi je danas tu, pod tuđim nebom, Al' mi srce trune za mojom kolebom.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
smrtni slučajevi prouzrokovani srčanim tegobama ponekad dostizali gotovo šezdeset i sedam procenata od ukupnog broja umrlih. Slična zapažanja verovatno mogu postojati i u gradovima u kojima se prekomerno pije čaj.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali i tako mala, ona nikad nije puna, izuzev svadbi ili na parastosima u pokoj duše umrlih bogataša kada narod očekuje da se dobro pojede.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nimalo nas ne iznenađuje što pripovedač, idući za tetkicom, dolazi u doticaj s podzemnim svetom koji nastanjuju duše umrlih predaka. Pri tome ništa nije otvoreno rečeno, nego se samo naslućuje u povremenim nagoveštajima.
u ogledalu, ogledala uglačanih reka, nebesa što silaze u jezera i pesme što kroz dušu otiču do davnih predaka (do seni umrlih što ih voda čuva) – sve te slike čudesno je okupila pesnikova uobrazilja prema njihovoj simboličkoj srodnosti.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
l’ na groblju kadgod ugledô Ponoći neme crnu zavesu, Što iz dubine svoga tamnila Usplahirenom oku iznosi Davno umrlih žive kosture, Koje ti glasom ispodzemaljskim Ušima nežnim priče krvave Iz davno prošlog doba pričaju, Pokazujući
Bojić, Milutin - PESME
Zato nama nisu okeani strani, Ni grobovi starih umrlih stoleća; Mirni smo na gozbi u svetskoj dvorani I kad nebrat pije miris našeg cveća.
Prosnili smo bajke umrlih vremena, Osetili draži stalnosti i mena Što su nas stvorile poniznim i holim. Sveg pakla, sveg raja odsvirasmo
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na Busani ponedeonik (prvi ponedeonik po Uskrsu) odlaze žene na grobove svojih umrlih i »busaju« ih, tj. seku motikama busenje trave i oblažu grobove (SEZ, 19, 6). U rkp.
trnje« (upor. Vuk, Posl., 3702). Upor. i germanski običaj da se leševi izvesnih βιαιοθανάτοι ‹= nasilnom smrću umrlih› (za koje se zna da su opasni i da se hoće da povampire) pokrivaju trnjem, Tas. Germ., 12. Od g.
Da se zmija ne bi »povampirila«, preduzimaju se i druge radnje, i to uvek one kojima se inače sprečava povratak umrlih ljudi. Kada se, 1933.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Društvo pijucka dobru staru vugavu i o koječem razgovara. — Molim, gospodine župniče, maticu umrlih i rođenih od prošle godine! — najednom se javi njegova presvijetlost. — A čitao sam o uređenju potoka, o građenju puteva.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom, On s tugom budi prošlosti davno vreme; I smerne zvezde trepere
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu nađoh i drugih uspomena koje vaskrsavaju preda mnom još davniju prošlost. Iz spiskova krštenih i umrlih koji su se čuvali u daljskoj crkvi, iz porodičnog arhiva, uspomena i predanja koje se prenosilo od oca na sina,
Stručan telepat i okultist, on je naselio ta nebeska tela dušama svojih umrlih prijatelja i poznanika, da se sa njima, porazgovara i dozna tajne tih dalekih svetova.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I sve ostaje kako je bilo. Ako nekoga od umrlih žitelja pronesu kroz zapadnu grobljansku kapiju, pogreb mora da prođe kraj Vlaovića, koji su tu došli sa sela, i tek od
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Govore da u pešačkim pukovima ima mnogo više umrlih. Ljudi su se sa velikim naporom dizali. Dežurni je ostao sa nekoliko vojnika da zakopaju mrtve.
uspavanke slušalo je prasak pušaka, mesto mleka i tople hrane zadovoljavalo se koricama hleba koje su preostale od umrlih vojnika.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
V . . . . . . . . . . . . . . . . . . . G Život va grobe ne mogal dlgo biti, Pošal umrlih s grobu vaskresiti. I groba život žiti naučajet: Život umreti i v grobe ne znajet.
I groba život žiti naučajet: Život umreti i v grobe ne znajet. Naučil život umrlih ožiti, Dobre umrlim život va grobe imiti.