Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Када цвет увене, нова звезда блисне. Но поглед умрлих љубави куд гледа? Мору иду реке, земљи горе лисне, А љубав ћутању с уснама од леда.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
све „пустињско“ одело, што су му жене од умрлих мужева и синова давале. Чак је имао и као неку превласт што је само он могао до клисарнице, у једном заклону од стреје
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁰⁰ У нашем народу су табуисана имена опасних бића, богова, злих сила, неких животиња, болести, умрлих људи и деце. То долази отуд што се верује да и само изговарање имена злих сила или бића призива та бића и силе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од живота њему је остајао један »бледи призрак умрлих снова« и он је најрадије певао »суморну и хладну песму«, »химну векова тавних«.
Милићевић, Вук - Беспуће
И у томе ударању умрлих грана, он је наслућивао један самртнички ропац. „Дакле и он“ ! рекао је и замислио се. И још је више заволио то мртво
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Звона су по цео дан звонила и кретали се погреби умрлих од рана или пегавог тифуса. Ручали смо баш, и моји су причали како је то било страшно када су непријатељски аероплани
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сто голих тежња, к’о сто црних руку, У киши суза вапију и траже Умрлих ружа мирисе што блâже, Умрлих дана спомен који трне Уз куцње срца к’о добоше црне; Који време, живот вечном стану
Сто голих тежња, к’о сто црних руку, У киши суза вапију и траже Умрлих ружа мирисе што блâже, Умрлих дана спомен који трне Уз куцње срца к’о добоше црне; Који време, живот вечном стану вуку.
Промичу понос, милосрђе, вера, Полет и љубав, и храброст и нада; Луд ветар мука наше жеље тера Пределом мртвим умрлих балада.
НЕМИР МРТВИХ То је била тешка ноћ за тешким дâном — Ноћ увелих снага, ноћ умрлих бића, Ноћ чудних ветрова, заспалих открића, Ноћ страшне смрти у том врту рâном Младости, тужне младости што вене.
Свака носи један дуги сандук жеља, Маштања и нада, и цвећа и снова, Умрлих часова туге и весеља. И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
не изостане у вашој улењености, а усто још и на паљење свећа и чишћење и паљење кандила, или на спомињање живих и умрлих, који су уписани да се спомињу; још и панихиде по преданом чину, као што се и у синаксару заповеда, и о умрлим светим
А помене свакога од умрлих да уписује еклисијарх, да их ви имате незаборавно и да испуњавате неизоставно. Али о овом и примедбу треба рећи, јер
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
фортуна — срећа, судбина фтори — други по реду фторник — уторак хад — подземни «доњи свет» у коме живе душе умрлих хак — наплата, награда хатар — памћење, сећање, наклоност хесап — пазар, трговина хидра — морска животиња Хиотац
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али ја га разумем. Он живи усамљен, заостао, потпуно сам, после свих својих давно умрлих другова, као одређен да види шта све раде они што су дошли после нестале, изумрле генерације којој је припадао, као
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
призор увијек ми се навраћа помисао да би лица спавајућих, из пијетета, требало самилосно застријети марамом, као лица умрлих. Страшно је бдјети уз бок некога који спава. То је одувијек рађало у мени неки панични провалијски несразмјер.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— дукат садразан — велики везир; лични чувар сакато (воће) — красно сактисати — уништити саландар — жртва у част умрлих сање — дојење сарај — двор сати (сем, сеш, се) — сисати, дојити сахан — метална (бакарка) посуда свјештавају
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У баштама мирног заборава, У поднебљу умрлих опела Женска коса и лепота спава Са тишином и шапатом јела. И док лишће изумире с грана, Песма тица и ведрина
УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јадâ.
Ту некад беху сан и звезде саме. Кол'ко велик гроб! И ја, ту, крај њега Стојим к'о облик умрлих времена, Последњи човек на граници свега, Последњи талас отишлих спомена.
народ листом за оружје хвата, Испод трулог царства да изведе брата, У мртва огњишта да унесе жара, Да пробуди звона с умрлих звонара!
ноћ заборава све је досад скрила Осим ње, што иде са несталих ствари Уз облик ветрова и говор дубрава, Као дух умрлих преко наших глава?
Не уме човек да буде јак Кад кише лију са свију страна. Нема очију за дубок мрак. Не пева тица с умрлих грана. Добро ми је данас ту, под туђим небом, Ал' ми срце труне за мојом колебом.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
смртни случајеви проузроковани срчаним тегобама понекад достизали готово шездесет и седам процената од укупног броја умрлих. Слична запажања вероватно могу постојати и у градовима у којима се прекомерно пије чај.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али и тако мала, она никад није пуна, изузев свадби или на парастосима у покој душе умрлих богаташа када народ очекује да се добро поједе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
нимало нас не изненађује што приповедач, идући за теткицом, долази у дотицај с подземним светом који настањују душе умрлих предака. При томе ништа није отворено речено, него се само наслућује у повременим наговештајима.
у огледалу, огледала углачаних река, небеса што силазе у језера и песме што кроз душу отичу до давних предака (до сени умрлих што их вода чува) – све те слике чудесно је окупила песникова уобразиља према њиховој симболичкој сродности.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
л’ на гробљу кадгод угледô Поноћи неме црну завесу, Што из дубине свога тамнила Усплахиреном оку износи Давно умрлих живе костуре, Које ти гласом исподземаљским Ушима нежним приче крваве Из давно прошлог доба причају, Показујући
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зато нама нису океани страни, Ни гробови старих умрлих столећа; Мирни смо на гозби у светској дворани И кад небрат пије мирис нашег цвећа.
Проснили смо бајке умрлих времена, Осетили дражи сталности и мена Што су нас створиле понизним и холим. Свег пакла, свег раја одсвирасмо
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На Бусани понедеоник (први понедеоник по Ускрсу) одлазе жене на гробове својих умрлих и »бусају« их, тј. секу мотикама бусење траве и облажу гробове (СЕЗ, 19, 6). У ркп.
трње« (упор. Вук, Посл., 3702). Упор. и германски обичај да се лешеви извесних βιαιοθανάτοι ‹= насилном смрћу умрлих› (за које се зна да су опасни и да се хоће да повампире) покривају трњем, Тас. Герм., 12. Од г.
Да се змија не би »повампирила«, предузимају се и друге радње, и то увек оне којима се иначе спречава повратак умрлих људи. Када се, 1933.
Ћипико, Иво - Пауци
Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. — Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. — А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту нађох и других успомена које васкрсавају преда мном још давнију прошлост. Из спискова крштених и умрлих који су се чували у даљској цркви, из породичног архива, успомена и предања које се преносило од оца на сина,
Стручан телепат и окултист, он је населио та небеска тела душама својих умрлих пријатеља и познаника, да се са њима, поразговара и дозна тајне тих далеких светова.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И све остаје како је било. Ако некога од умрлих житеља пронесу кроз западну гробљанску капију, погреб мора да прође крај Влаовића, који су ту дошли са села, и тек од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Говоре да у пешачким пуковима има много више умрлих. Људи су се са великим напором дизали. Дежурни је остао са неколико војника да закопају мртве.
успаванке слушало је прасак пушака, место млека и топле хране задовољавало се корицама хлеба које су преостале од умрлих војника.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
В . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Г Живот ва гробе не могал длго бити, Пошал умрлих с гробу васкресити. И гроба живот жити научајет: Живот умрети и в гробе не знајет.
И гроба живот жити научајет: Живот умрети и в гробе не знајет. Научил живот умрлих ожити, Добре умрлим живот ва гробе имити.